Premijer Velike Britanije, Boris Džonson, najavio je zabranu prodaje automobila sa SUS motorima (motori sa unutrašnjim sagorevanjem) koja će stupiti na snagu 2030. godine – čak pet godina pre nego što je prvobitno planirano.
Vozila sa benzinskim i dizel motorima mogla bi, prema svemu sudeći, vrlo brzo postati stvar prošlosti. Jedina alternativa, pored električnih vozila, mogli bi biti hibrdi koji imaju mešovit pogon – električni i na fosilna goriva, i to samo do 2035. godine.
Cilj ove ubrzane promene u planovima Velike Britanije ima veze sa ciljevima koje je ova zemlja postavila sebi u nastojanju da se izbori sa klimatskim promenama i u okviru napora za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Namera je da se maksimalno unapredi prodaja električnih automobila, a Vlada je spremna da uloži 500 miliona funti (560 miliona evra) na izgradnju potrebne infrastrukture za punjenje električnih automobila.
Detaljan plan premijera se očekuje u narednim danima, a sigurno je da proizvođači automobila neće biti srećni i da će ovakva odluka da poremeti britansko tržište.
Pročitajte još:
Vozila na benzinski i dizel pogon ove godine su imala udeo od 73,6 odsto u ukupnoj prodaji novih automobila, dok su potpuno električna (i znatno skuplja!) vozila činila samo 5,5 procenata prodaje, prenosi Rojters. Ostatak prodaje činila su hibridna vozila različitih tipova.
Ova revolucionarna zabrana staviće Veliku Britaniju na drugo mesto na listi evropskih zemalja koje su donele, ili će tek doneti, ovakvu odluku. Do 2030. godine ovaj primer slediće Nemačka, Irska i Holandija. Francuska zabranu planira tek za 2040. godinu, dok je „najbrža“ bila Norveška, koja je sebi postavila za cilj da tranziciju okonča do 2025. godine.
Pojedini proizvođači već negoduju oko najava o skraćivanju roka. Automobilski proizvođač Honda tvrdi da je i 15 godina prekratak rok za tranziciju, dok iz Tojote (Toyota) javljaju kako bi zabrana prodaje novih hibrida direktno uticala na njihova buduća ulaganja u Velikoj Britaniji.
Cilj početka primene ovakve odluke je početak sprovođenja nove politike zasnovane na čistoj energiji i „zelenom“ ekonomskom razvoju, odmah nakon što se posledice izazvane koronavirusom okončaju, piše Gardijan.
Premijer Džonson najavio je povećanje broja vetroparkova na moru, a planovi uključuju povećanje proizvodnje električne energije s niskim emisijama ugljenika, nadoknađujući postepeno ukidanje termoelektrana. Ostale teme koje se razmatraju su energetski efikasno stanovanje i razvoj „pametnih gradova“ koji efikasnije koriste energiju.
Velika Britanija predsedava sledećom rundom pregovora UN o klimi, nazvanim COP26, koji su sa novembra pomereni na sledeću godinu zbog pandemije, a takođe će biti i domaćin onlajn skupa 12. decembra povodom pet godina od Pariskog klimatskog sporazuma, ističe Fajnenšl tajms.
