Gradovi i opštine trebalo bi da planiraju sredstva za ublažavanje posledica od elementarnih i drugih nepogoda, ali je najvažnije ulaganje u prevenciju.
Ova tema otvorena je danas u Kragujevcu, u okviru projekta “See Urban – Izgradnja akcione mreže urbane otpornosti u Jugoistočnoj Evropi“ koji je podržan od strane Evropske unije i UNDP-a.
Okrugli sto je okupio predstavnike lokalnih samouprava iz Uba, Kraljeva, Jagodine, Požarevca, Novog Pazara i Bosne i Hercegovine.
Ovaj skup se održava u okviru projekta “Jačanje urbane otpornosti na elementarne nepogode i katastrofe u regionu jugoistočne Evrope“ koji sprovodi UNDP u saradnji sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima, Sektorom za vanredne situacije, Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i SKGO.
Ovaj skup je namenjen razmeni informacija i iskustava lokalnih samouprava kada govorimo o planiranju mera prevencije i smanjenja rizika od elementarnih nepogoda.
– Postojeći zakonski okvir i u domenu zaštite od elementarnih nepogoda i u domenu udruživanja lokalnih samouprava, daje mogućnosti lokalnim samoupravama da planiraju mere i aktivnosti zajednički i to bi trebalo da bude poruka sa ovog skupa. Jedinice lokalne samouprave udružile su se u slivove još 2016. godine, sliv Zapadne Morave, sliv Kolubare, sliv Velike Morave i Gornjeg Podunavlaja. Lokalne samouprave su već na taj način iskazale opredeljenost da zajednički rade na planiranju mera i aktivnosti, kaže Miroslav Tadić, portfolio menadžer UNDP.
Mnoge opštine ne budžetiraju sredstva za ove namene nego ih troše ad hoc, prema potrebama. Zbog toga su ovakvi skupovi važni kako bi se razmenila iskustva, dobre prakse i izjednačila metodologija. U ime grada domaćina, učesnike skupa je pozdravio Miroslav Petrašinović, predsednik Skupštine grada Kragujevca.
– Velika nam je čast i zadovoljstvo da kao grad Kragujevac učestvujemo u jednom ovako značajnom projektu i mi shvatamo značaj koji ima rana prevencija i izrada strateških i planskih dokumenata u cilju upravljanja rizicima i otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i zbog toga smo veoma zainteresovani da damo svoj maksimum i uzmemo učešće u ovom projektu. Tek kada sve opštine daju maksimum od sebe i odrade ono što je potrebno da bi se dobro upravljalo rizicima, možemo i da očekujemo da će posledice od elementarnih nepogoda biti manje, rekao je Miroslav Petrašinović, predsednik Skupštine grada
Grad Kragujevac predstavlja primer dobre prakse među lokalnim samoupravama u Srbiji koji je budžetirao sredstva za ove namene i ona iznose 22,5 miliona dinara.
– Mi imamo planirana finansijska sredstva, zakonsku regulativu koja nam obezbeđuje da možemo da budžetiramo ta sredstva što predlažemo i drugim gradovima i opštinama kao primer uspešne metodologije. Preventiva je ključ smanjenja rizika, ključ upravljanja u vanrednim situacijama i smanjenja celokupnih posledica i svođenja na neku razumnu meru, što se tiče i finansijskih sredstava i svega ostalog, kaže Dragoš Radovanović, načelnik Odeljenja za vanredne situacije i planiranje odbrane.
