Ugroženost gotovo svake biljne ili životinjske vrste direktno ili indirektno uzrokovao je čovek, narušavajući harmoniju prirode. Kroz svoje aktivnosti čovek je proizveo zagađenje, prekomernu eksploataciju, uništavanje staništa ili doprineo povećanju broja invanzivnih vrsta, a svaka od navedenih promena u prirodi posebno utiče na neki deo živog sveta. Osvrćući se na to, kada kažemo polarni medved, govorimo o globalnom zagrevanju.
U susret Međunarodnom danu polarnih medveda, koji se obeležava svakog 27. februara od 2011. godine, trebalo bi da se podsetimo veličanstvenosti ovih živih bića.
Polarni medved najveći je kopneni mesožder na planeti. Glavni izvor hrane za ove životinje jesu foke, zbog čega iako ne žive u vodi, veliki deo života provode uz nju. Njihov izuzetan njuh omogućava im da foku osete čak i dok je u vodi ispod snega debljine jedan metar, kao i sa udaljenosti od oko jednog kilometra.
Pročitajte još:
- MORSKI LED NA ANTARKTIKU DOSTIGAO REKORDNO NIZAK NIVO
- OGROMNI LEDENI BREG VELIČINE LONDONA ODLOMIO SE OD PLOČE ANTARKTIKA
- ARKTIK SE ZAGREVA ČETIRI PUTA BRŽE OD OSTATKA SVETA
I pored toga što glase za odlične plivače, što im omogućavaju njihove velike šape, širine oko 30 centimetara, ovim životinjama to nije primaran način kretanja. U vodi se kreću dok preplivavaju do sledeće ledene površine, ali usled topljenja leda, njihovo kretanje na ovakav način sve je duže. Ono što je za nas zemlja, za polarne medvede je led, kojim nekada lutaju i oko 600.000 kvadratnih kilometara u potrazi za hranom i partnerom, a najveću brzinu koju mogu da dosegnu je oko 40 kilometara na sat. Led je za njih ključno stanište, čijim nestankom će biti ugrožena njihova ishrana, sklonište i razmnožavanje.
Govoreći o skloništu, ono je najvažnije za mladunce koji se rađaju u jazbinama koje su skrivene pod snegom. Ovo je upravo period godine u kojem se majke sa mladuncima nalaze u jazbinama i u njima ostaju do proleća. Prema nekim podacima, samo oko 50 odsto mladunaca uspe da preživi do odraslog doba.
Ove životinje naseljavaju predeo Arktičkog okeana, kroz Kanadu, Aljasku, Rusiju, Grenland i Norvešku.
Iako klimatske promene i globalno zagrevanje predstavljaju u ovom trenutku najveću pretnju polarnim medvedima, postoje i drugi izvori opasnosti. Pre 1700-ih godina, čovek koji je nastanjivao područja na kojima se nalaze i ove životinje, živeo je u skladu sa njima. Mada su ih i tada hiljadama godina lovili, nisu ugrožavali njihov opstanak. Međutim, sa dolaskom lovaca iz drugih delova sveta počinje nekontrolisan lov.
Pored prekomernog lova, sredina 20. veka donela je sa problem fosilnih goriva, kroz zagađenje i dodatno topljenje leda. Tome treba nadodati povećan broj plovidbe brodova, otvaranje vrata turizmu i drugo.
Sve ovo 1973. godine dovelo je do toga da Kanada, Danska, Norveška, Sjedinjene Države i Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika potpišu Sporazum o očuvanju polarnih medveda (Agreement on the Conservation of Polar Bears), sa ciljem da se upravo reguliše lov na ovu vrstu.
Procenjuje se ima između 20 i 30 hiljada jedinki polarnog medveda, zbog čega trenutno nisu svrstani u ugroženu vrstu, ali ipak jesu u ranjivu. Bilo kako bilo, različita istraživanja ukazuju na to da će njihova populacija nastaviti da opada, a prema rezultatima do kojih je došao Centar za biološku raznovrsnost (Center for Biological Diversity), do 2050. godine moglo bi da nestane dve trećine populacije.
Katarina Vuinac
