U Srbiji samo 13 odsto objekata u kojima se priprema i služi hrana koristi usluge operatera za prikupljanje otpada koji od hrane nastaje, zbog čega NALED sa državnim institucijama počeo da radi na regulisanju sistema za njegovo pravilno odvajanje i odlaganje, navodi se u saopštenju te organizacije.
Početkom novembra je pokrenuta jednogodišnja akcija prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, sa ciljem smanjenja emisije ugljen-dioksida za 750 tona.
Objekti iz sektora ugostiteljstva i maloprodaje, ali i domaćinstva, su najveći generatori otpada od hrane u Srbiji, dodaje se u saopštenju.
„Iz ugostiteljskog sektora čak 99 odsto otpada od hrane završi na deponiji, gde proizvodi ogromnu količinu opasnih gasova koji zagađuju okolinu“, objašnjava Jelena Kiš, predsednica Saveza za zaštitu životne sredine NALED-a.
Zato NALED kroz projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ predlaže rešenja među kojima je prvi korak unapređenje zakonskog okvira u oblasti upravljanja otpadom od hrane, koji će obavezati kompanije koje proizvode i služe hranu na pravilno odvajanje ovog otpada, uz postavljanje potrebne infrastrukture, kao što su kante za odvajanje otpada životinjskog i biljnog porekla, kao i zbrinjavanje otpada u saradnji sa operaterom.
Pročitajte još:
Pored ovih rešenja, potrebno je poboljšati i sistem inspekcijskog nadzora, naglašava NALED.
Upravo zbog toga su pozvali sve organizacije i kompanije koje pripremaju ili služe hranu na teritoriji Beograda i Novog Sada da daju svoj doprinos ovom cilju, tako što će sav otpad od hrane koji proizvedu predati na zbrinjavanje ovlašćenom operateru sistema upravljanja otpadom, kompaniji EsoTron, koja će po promotivnim uslovima zbrinuti otpad na neškodljiv način.
Projekat se sprovodi u saradnji sa kompanijom EsoTron i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom – develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.
Izvor: NALED
