Evropska unija najavljuje produženje mera štednje energije za još godinu dana. Ceo svet je na energetskoj prekretnici. Ne samo da se ubrzano grade nove solarne i vetro elektrane, već je sve više i novih tehnoloških izuma kako bi se nadomestio manjak električne energije.
U Švajcarskoj su se poigrali sunčevom senkom – odnedavno struju proizvode i iz „refleksije sunčeve svetlosti na snegu“, a za to su idealni planinski venci osunčani i zimi.
To je potvrdio i projekat – 5.000 solarnih panela postavljenih na zid najduže švajcarske brane na 2.400 metara nadmorske visine, koji cele godine zadovoljavaju kompletnu potrošnju struje naselja u podnožju. Do kraja decenije planiraju da instaliraju više od četiri hiljade takvih solarnih elektrana.
,,Ova instalacija je važna jer zimi proizvodi mnogo struje. Naša lokacija je često iznad nivoa oblaka, što je posebno pogodno za solarnu energiju. Imamo odsjaj sunčeve svetlosti na snegu, a paneli nam odlično funkcionišu i na niskim temperaturama, tako da su ovo idealni uslovi“, kaže Žanet Štranc iz Akspo grupe.
Pročitajte još:
- EVROPSKA KOMISIJA PREDLOŽILA REFORMU TRŽIŠTA ELEKTRIČNE ENERGIJE
- U RIMU ĆE SE GRADITI NAJVEĆA URBANA SOLARNA FARMA NA SVETU
- RASTE INTERES ŠVEDSKIH KOMPANIJA ZA ULAGANJE U ENERGETSKI SEKTOR SRBIJE
Španska vlada je prošle godine dala zeleno svetlo za 182 velike solarne i vetroelektrane. Za to treba obezbediti i velike površine zemljišta pa je pokrenut pilot-projekat da se paneli postave u vinograde. Očekuje se dvostruka korist: novi kilovati struje i neophodna hladovina za vinovu lozu.
,,Ako se ovaj spoj panela i vinove loze pokaže uspešnim, mogao bi se ponoviti na stotinama hiljada hektara širom Španije“, kaže Migel Teherina, vinogradar (Rio Taho).
Šta sa istrošenim panelima
Traži se odgovarajući način za reciklažu istrošenih panela, koja je za sada i komplikovana i preskupa. Tim naučnika iz Australije nudi ekološki prihvatljiv metod izdvajanja vrednog silicijuma iz starih solarnih ploča bez opasnih hemikalija, ali praksa pokazuje da je to i dalje neisplativo.
,,Sada je jeftinije odložiti ih na deponiju nego oporaviti. Da pokušamo ne samo da odvojimo panel i ćeliju, već da to učinimo na način koji je finansijski, ne samo laboratorijski, održiv kao poslovni model“, kaže Džon Polhil, direktor za infrastrukturna partnerstva, „Održivost Viktorija”.
,,Bili bismo oduševljeni kada bismo to mogli da postignemo u ovom trenutku jer se radi o neverovatnoj ceni od 31.000 američkih dolara po kilogramu za nano silicijum“, kaže Entoni Vipond, direktor kompanije „Lotus enerdži“.
Zabrinjava činjenica da većina solarnih ploča na kraju radnog veka, a to je oko 25 godina, završi na deponijama. Zato istraživači traže i tehnologije za pravljenje jeftinih baterija od materijala istrošenih panela.
Izvor: RTS
