Kul stvari u vezi sa trenutnom pandemijom su to što:
- većina ljudi ne putuje, pa s manje zavisti skrolujemo društvenim mrežama,
- glavni razlog zašto ostajemo u Srbiji nije to što nemamo para da idemo negde, već to što štitimo zdravlje.
Ipak, bez obzira na to što je pasoš trenutno koristimo ređe nego antivirus softver na kompjuterima, hajde da se razmaštamo i zakoračimo u alternativnu stvarnost u kojoj smo mi ti koje drugi iz svoja četiri zida posmatraju zavidno zbog fotki na Instagramu, imamo novca da putujemo gde nam duša ište i nema potrebe da budemo na distanci od ljudi i državnih granica. Verujem da su nam standardi vezani za putovanja u 2020. godini toliko opali da od turizma očekujemo samo da ne nosimo masku, ali danas ciljamo nešto više. Pred vama je top 5 održivih turističkih destinacija.
Frajburg, Nemačka
Spletom okolnosti u hostelu u Sarajevu delila sam sobu s Nemcem iz Frajburga pod imenom Florian. S obzirom na to da se njegov grad nalazi na tromeđi Nemačke, Švajcarske i Francuske, činilo se kao da je on sam poprimio karakteristike sve tri nacije – voli pivo, tačan je i organizovan i katkad šarmantan. Da nije tog neobičnog susreta, verovatno za života ne bih znala za postojanje Frajburga.
Ako je lokalna vlast jednako radikalna i usmerena zaštiti životne sredine kao sam Florian koji pije kafu isključivo u fair trade kafeterijama, ne leti avionom, vegan je i ekološki aktivista, za nemački univerzitetski grad nema zime. Sudeći po sledećim podacima u Frajburgu živi mnogo pojedinaca sličnih njemu.
Grad oplemenjen drvećem predstavlja zeleno otelotvorenje tamošnjih praksi koje su uvedene u službi očuvanja prirode. Šume pokrivaju više od 40 odsto urbanog područja, dok ta brojka u slučaju Beograda iznosi oko 15 odsto. Frajburžani smeće pretvaraju u energiju, a grad pored biomase napajaju i iz drugih obnovljivih izvora: Sunca, vetra i vode.
Građani i turisti se gradom najčešće kreću peške, biciklom, autobusom na električni pogon ili tramvajem. Široka zastupljenost održive mobilnosti omogućiće Frajburgu da sprovede u delo plan o dvostruko nižim emisijama ugljen-dioksida do 2030. godine i težnju ka klimatskoj neutralnosti do 2050. godine.
Solarni paneli, bašte i subvencije za život bez automobila samo su neke od odlika Vaubana, koje se smatra jednim od najodrživijih gradskih naselja na svetu. Vauban je istovremeno i najgušće naseljen deo Frajburga što potvrđuje odlučnost Nemaca da žive ne razmetajući se ograničenim resursima Zemlje.
Kopenhagen, Danska
Danci smatraju da mogu da dostignu klimatsku neutralnost u Kopenhagenu dvadeset pet godina pre Nemaca, odnosno 2025. godine. Ukoliko ostvare svoj naum, prestonica Danske biće prvi klimatski neutralan grad na svetu.
Osnovno prevozno sredstvo na njihovom putu ka ovom ambicioznom cilju jeste bicikl koji svakodnevno koristi više od 60 odsto stanovnika. Iz tog razloga dvotočkaša na ulicama Kopenhagena ima pet puta više nego četvorotočkaša. Povrh toga, kako bi se smanjio negativni uticaj javnog prevoza na okolinu, autobusi masovno prelaze sa dizela na struju.
Iako Kopenhagen beleži konstantan priliv stanovništva i razvoj ekonomije, ipak je uspeo da od 2005. smanji emisije ugljen-dioksida za 42 odsto – a sve zahvaljujući rastu udela čiste energije u energetskom miksu, ali i energetskoj efikasnosti.
Pred gradom stoji još pet godina da u potpunosti poništi sopstveni ugljenični otisak, a jedan od saveznika u borbi protiv klimatskih promena mu je i CopenHill. Čuvena elektrana na otpad zagreva 120 hiljada domova i na krovu poseduje i skijašku stazu. Za ljubitelje adrenalinskih aktivnosti tu je i zid za penjanje.
Denver, Sjedinjene Američke Države
Nikada nisam pomislila da ću reč Denver da izgovorim onoliko puta koliko sam je prevalila preko usta poslednjih nedelja otkako opsesivno pratim seriju „La casa de papel“.
No, danas pričamo o Denveru po kome je Denver dobio ime: američkom gradu.
Uprkos finansijskim izazovima prouzrokovanim koronavirusom, gradske vlasti ne odustaju od namere da do 2023. godine energetske potrebe stanovništva zadovoljavaju isključivo čistom energijom.
Među poslednjim vizionarskim inicijativama, skrojenim kako bi se Denver ekologizovao, jeste i izgradnja 200 kilometara biciklističkih staza u naredne tri godine, kao i „sadnja“ solarnih bašti na parkinzima, krovovima i slobodnom zemljištu tokom 2021. godine. Pored zelenih kilovat-časova za javne zgrade, stanice za punjenje elektromobila i socijalne kvartove, projekat solarnih bašti „proizvešće“ i nova radna mesta, a pojedinci će tokom izgradnje dobiti plaćenu obuku.
Prepoznavši trud grada i okruga na polju klimatske akcije i održivosti, ali i ekonomskog napretka i društvene pravde, Američki savez za zelenu gradnju je obezbedio Denveru platinasti LEED sertifikat kroz program „LEED za gradove“.
Kreiranju zelenog i održivog mesta za život doprinose i preduzetnici štednjom vode i energije i smanjenjem zagađenja vazduha i bacanja otpada.
Kostarika
Odosmo južnije, ali nimalo tužnije. Štaviše…
Sve ljubitelje tropskih odredišta koji pored prašuma i surfovanja talasima cene i održivost svog odredišta upućujemo na Kostariku:
- zemlju u kojoj se nacionalni parkovi prostiru na četvrtini teritorije, a pod zaštitom je više od tri četvrtine,
- buduću prvu dekarbonizovanu državu (2021),
- konzervatorku sapedesetogodišnjim radnim stažom,
- zaštitnicu biljnog i životinjskog sveta koja obnavlja šume i zatvara zoološke vrtove,
- modernu dvestagodišnjakinju sa 99,15 odsto energije proizvedene iz obnovljivih izvora i
- bogatašicu florom i faunom (na površini od 0,001 odsto smestilo se čak 2,5 odsto biodiverziteta naše planete).
Od Kostarikanaca biste mogli da dobijete i pokoju lekciju o sreći zato što su, prema Indeksu srećne planete, najsrećnija nacija.
Gabon
Srednjeafrička zemlja Gabon je među retkim prirodnim lepoticama.
Šimpanze, slonovi i nilski konji slobodno lutaju, a drveće prekriva više oko 85 odsto kopna i u svojim krošnjama skriva kritično ugroženu vrstu gorila. Bez obzira na ogroman, tek delimično iskorišteni, potencijal za ekoturizam, glavni izvor prihoda stanovnika Gabona se nalazi ispod zemlje u vidu nafte i minerala.
Investicija u mrežu puteva trebalo bi da učini zemlju dostupnijom za posetioce, ali zahvaljujući strategiji održivog razvoja njena divljina ostaće divlja.
