Okeani
Podeli
Mikroplastika-tihi ubica okeana
Prema procenama više od 150 miliona tona plastičnog otpada trenutno se nalazi u okeanima. Plastični otpad koji nalazimo po morskim obalama, uključujuči i onaj koji pluta, samo je jedan mali deo onoga što se zapravo nalazi pod vodom. Naučnike zabrinjava…
Los Anđeles za asfaltiranje puteva koristi stare plastične flaše
Jedna ulica u Los Anđelesu presvučena je asfaltom od reciklirane plastike od korišćenih flaša za vodu. Naime, plastika koja je korišćena za proizvodnju asfalta zamena je za bitumen. “Zamislite da vozite po savršeno ravnom putu bez rupa koji se može…
Na Antarktiku pronađen fosil ptice star 50 miliona godina
Fosil otkriven na Antarktiku predstavlja najstariji poznati primer ostataka „zaista džinovske“ grupe ptica sličnih albatrosima, koja je živela u periodu nakon izumiranja dinosaurusa, navodi se u naučnim istraživanjima. Pronađeni fosil u obliku zuba je fragment ptice pelagornitida pronađen na ostrvu…
Zašto otkriće rakova koji brzo razgrađuju mikroplastiku nije dobra vest?
Irski naučnici su otkrili da je jedna vrsta sićušnih slatkovodnih rakova u stanju da razgradi mikroplastiku na najsitnije čestice za samo nekoliko dana, što je mnogo brže nego što se do sada verovalo i to ih je zabrinulo. To znači…
Kako možete da usvojite morsku kornjaču i delfina i učestvujete u njihovom očuvanju?
Možete li da zamislite život bez mora? Nezamislivo, zar ne? Ali tome smo sve bliže. Neophodni smo moru! Znate li da ono stvara više od polovine kiseonika koji udišemo, apsorbuje ugljen-dioksid i tako reguliše klimu? A kolike tek porodice žive…
Borba sa vetrenjačama – čišćenje planete od plastike
Nova istraživanja o zagađenju plastikom pokazuju da čak i u slučaju da se čitav svet organizuje u smeru drastičnije borbe protiv plastičnog otpada, i u tom slučaju bismo do 2040. godine mogli pronaći i do 710 miliona tona plastike u…
Podvodna stanica za istraživanje okeana i plastenik – naučna fantastika ili fantastična nauka?
Šta je nedokučivije i misterioznije za čovečanstvo - podvodni svet ili kosmos? Okeani zauzimaju 70 odsto naše planete i ljudi njima plove već stotinama godina, dok se prvi uspešan odlazak čoveka u svemir odigrao 1961. godine. Logično bi bilo zaključiti da ono što je manje, bliže i dostupnije duži vremenski period poznajemo bolje nego ono što je veće, van domašaja sidra i rezervisano samo za retke pojedince. Kao što to obično biva, istina je potencijalno nešto drugačija od zaključka koji nameće logika!