gubitak staništa
Podeli
Da li će pčele nakon karantina doživeti preporod?
Kako prenosi Nova ekonomija, jedan od najvećih uticaja globalnog karantina na životnu sredinu bio je značajno smanjenje zagađenja vazduha. Dok je to pčelama i njihovim staništima koristilo, komercijalni pčelari i poljoprivrednici osećali su negativne posledice. Ograničeno kretanje značilo je manje…
KOVID-19 je odgovor prirode na ljudsku nemarnost?
Načelnica Ujedinjenih nacija za životnu sredinu Inger Andersen smatra da pandemiju koronavirusa možemo posmatrati i kao poruku od prirode. Podseća da je većina bolesti, ali i prirodnih nepogoda, samo posledica ljudskog nemarnog ponašanja. Prevelik pritisak na planetu sa gotovo isključivo štetnim…
Koronavirus – smrtna pretnja i za velike čovekolike majmune?
Trenutna pandemija koronavirusa SARS CoV-2 mogla bi negativno da se odrazi i na populaciju velikih čovekolikih majmuna i da podrije konzervacionističke napore za održanje te ugrožene vrste, upozoravaju naučnici. Za sada ipak nije primećen nijedan slučaj oboljevanja majmuna od SARS…
EU planira smanjenje pesticida da bi se spasile pčele
Zastupnici pozivaju Komisiju da odlučnije nastupi s Inicijativom za oprašivače i predloži nove mere za zaštitu pčela i ostalih oprašivača. U rezoluciji usvojenoj u sredu Parlament pozdravlja Inicijativu Evropske unije za oprašivače, ali ističe da njom trenutno ne mogu zaštititi…
Uginuo poslednji sumatranski nosorog u Maleziji – vrsta izumire usled krčenja šuma i krivolova
Sumatranski nosorog je u Maleziji zvanično izumro nakon što je nedavno uginuo poslednji primerak ove vrste u pomenutoj zemlji na jugoistoku Azije. Dvadesetpetogodišnja ženka Iman je život okončala juče, 23. novembra, na ostrvu Borneo. Prema saopštenju vlasti, bolovala je od…
WWF predstavio program odlaganja otpada od hrane u hotelima
Uz klimatsku krizu i probleme sa plastičnim zagađenjem, otpad od hrane predstavlja još jedan globalni izazov za životnu sredinu. Podaci su i u ovoj oblasti alarmantni – u Srbiji se godišnje baci oko 250 hiljada tona hrane, najviše voće i…
Zašto zagrevanje okeana nije toliko naivno koliko mislimo?
Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo "zarobljavaju" i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.