Newsletter Subscribe
Enter your email address below and subscribe to our newsletter
gasovi staklene bašte
Podeli
Struja iz obnovljivih izvora čini 10 ukupne svetske proizvodnje u 2020.
Proizvodnja struje u vetroelektranama i solarnim panelima je u prvoj polovini 2020. narasla za 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Vetroelektrane i solarni paneli su u prvoj polovini 2020. godine proizveli 10 odsto svetske struje, dok proizvodnja…
Očekuju nas temperature iznad proseka tokom maja i juna
Svetska meteorološka organizacija najavila je da će ovog i narednog meseca biti zabeležene temperature iznad proseka, što će se najverovatnije nastaviti i čitavog leta. Prethodni meseci ove godine bili su najtopliji ili drugi najtopliji po redu od početka merenja, a…
Savitljivi beton bez cementa – bolji izbor za životnu sredinu
Beton je najrasprostranjeniji korišćeni građevinski materijal u svetu zahvaljujući svojoj neverovatnoj čvrstini, ali nije izrazito izdržljiv pri savijanju. Istraživači sa Univerziteta Svinburn razvili su novu vrstu betona koji ne samo da može bolje da se savija, već njegova proizvodnja ne zahteva cement, čime…
Njujork zabranjuje plastične kese u prodavnicama
Njujork je u svom ambicioznom planu da smanji količinu otpada uveo zabranu proizvodnje i prodaje plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu u prodavnicama. Zvaničnici kažu da Njujorčani svake godine koriste 23 milijarde plastičnih kesa, što doprinosi zagađenju na globalnom planu. Njujorško Ministarstvo…
„Nauka i parlament“ – Klimatske promene globalni izazov
Nauka ima veoma značajno mesto u donošenju političkih odluka, posebno u oblasti klimatskih promena sa kojima se suočava svet, zaključeno je na događaju „Nauka i parlament“, koji je održan u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Srbija je prva zemlja van Evropske…
Zašto zagrevanje okeana nije toliko naivno koliko mislimo?
Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo "zarobljavaju" i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.
Lekcija Bila Gejtsa u 78 sekundi: Upozorenje o pretnji koju za Zemlju predstavljaju kamioni, beton i krave
Naravno da će pojeftinjenje solarnih panela i vetrenjača i njihova šira upotreba posledično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte - međutim, proizvodnja struje je tek jedan sektor naše ekonomije koji ispušta štetne materije u atmosferu, naglašava Gejts. Ne smemo da zanemarimo postojanje drugih krivaca za zagađenje vazduha kao što su poljoprivreda, saobraćaj, industrija i građevinarstvo. "Do 2060. broj zgrada širom planete biće dvostruko uvećan. To je kao da svakog meseca tokom narednih 40 godina gradimo po jedan novi Njujork", upozorava on.