Pre nekoliko godina su na velika vrata na globalno tržište ušle – elektronske cigarete, kako za višekratnu tako i one za za jednokratnu upotrebu, takozvani vejpovi. To su elektronski uređaji napunjeni tečnošću, koja se zagreva i pretvara u paru, a pušačima neretko služe i da prenebregnu zabrane pušenja u zatvorenim prostorima poput aerodroma i tržnih centara, piše Klima101.
Ovo tržište raste neverovatnom brzinom: 2011. elektronske cigarete koristilo je sedam miliona odraslih da bi se do 2021. godine njihov broj uvećao preko deset puta, na 82 miliona.
Međutim, kada se e-cigareta iskoristi ili pokvari, bilo to posle 400, 600, 800 ili šest hiljada puff-ova (odnosno pojedinačnih uvlačenja), ona se odbacuje.
Tako se stvara novi vid opasnog otpada, koji je istovremeno i plastični i elektronski, i to u ogromnim količinama: kako su proračunale Ujedinjene nacije, godišnje se iskoristi 844 miliona vejpova, što je otprilike jednako težini šest Ajfelovih kula.
Ali, tema e-cigareta je – baš poput njihovog sastava – dosta složenija od toga kako se čini na prvi pogled.
Pročitajte još:
- KUDA SA STARIM TELEFONIMA? EU TRAŽI REŠENJA ZA ELEKTRONSKI OTPAD
- SRBIJA IMA ŠEST FABRIKA ZA RECIKLAŽU, ALI VELIKU KOLIČINU ELEKTRONSKOG OTPADA I DALJE IZVOZI
- RECIKLIRANJE BATERIJA: NOVI PRAVAC SAD-A KA ODRŽIVOSTI
Dizajn e-cigareta ne omogućava lako rastavljanje, što komplikuje njihovu reciklažu
Osnovno pitanje je: šta se sa ovim đubretom dešava – da li se elektronske cigarete recikliraju ili skončavaju na smetlištima širom sveta, doprinoseći zagađenju?
„To su sada mahom jednokratni uređaji”, objašnjava za portal Klima101 Gojkan Stojinović, ekspert za upravljanje otpadom. „Dakle, u samom startu se tako mogu i posmatrati kao potpuno neekološki.”
Razgovarali smo i sa Nikolom Egićem, predsednikom udruženja reciklera Srbije, koji kaže da je problem sa elektronskim cigaretama dublji od toga.
„Dizajn e-cigareta ne omogućava lako rastavljanje, a pojedini delovi nisu reciklabilni što usložnjava i poskupljuje njihov tretman”, objašnjava Egić.
Gojkan Stojinović dodaje da recikliranje e-cigareta zahteva obiman „ručni” rad njihovog rasklapanja na delove: „Nije mi poznato da neko kod nas ima liniju koja bi uopšte imala mogućnost da ove uređaje reciklira.”
Proces reciklaže elektronskih cigareta je zahtevan, a odlaganje na deponije nanosi višestruku štetu životnoj sredini, počev od plastike do mnogih drugih komponenti u njihovom sastavu.
Jedna od njih je i – litijum.
Samo u Velikoj Britaniji, bacanjem elektronskih cigareta baca se i oko 23 tone litijuma godišnje
Jednokratni vejp u proseku sadrži oko 0,15 grama litijuma. Iako je to relativno mala količina, s obzirom na broj elektronskih cigareta koji se iskoristi u toku godine, kumulativno nastaju nezanemarljive količine.
Kako je procenila britanska neprofitna organizacija Material Focus, u Ujedinjenom Kraljevstvu se svake godine kupi pola milijarde e-cigareta (uključujući uređaje koji se pune i jednokratne), od čega se oko trećine baca.
I možda još bitnije: bacanjem elektronskih cigareta, Britanci godišnje bace i oko 23 tone litijuma (od toga 10 tona od jednokratnih vejpova). To je ekvivalentno količini koja se iskoristi pri proizvodnji baterija za 2.884 električnih vozila.
„Litijumske baterije koje su opasan otpad imaju najveći negativan uticaj, i ne bi smele da se deponuju”, naglašava Gojkan Stojinović. „Povrh toga, one predstavljaju realan i visok rizik od požara, kako na deponijama, tako i u reciklažnim centrima, u vozilima, pa čak i u posudama na javnim površinama u koje budu bačene.”
Kako navodi Gojkan Stojinović, pored litijuma, e-cigarete sadrže i kompozite plastike, polikarbonate, ABS i slično.
„Zatim, tu su metalni elementi, štampana kola i materijali kao što je vata ili sintetički materijali, poput sunđera, koji se natapaju tečnošću kada su u pitanju vejp proizvodi. U tragovima ima i PG (propylene glycol), VG (vegetable glycol), nikotina, arome…”
Istraživanje jedne američke organizacije kaže da samo osam odsto mladih reciklira svoje e-cigarete kao elektronski otpad
Međutim, ako se elektronskim cigaretama upravlja odgovorno, na kraju se dobiju vredni materijali.
Kompanija Veolia u Severnoj Americi je recikliranjem 1,13 miliona setova za elektronske cigarete izdvojila preko 30 hiljada kilograma plastike, oko 20 hiljada kilograma žice, 24 hiljade kilograma litijum-jonskih baterija i isto toliko punjača.
Jedna od prepreka za odgovornije upravljanje e-cigareta mogla bi da bude i svest ljudi.
Naime, kako pokazuje istraživanje američke neprofitne organizacije Truth Initiative, sprovedeno među osobama od 15 do 24 godine starosti koje koriste jednokratne vejpove, korisnici nisu motivisani ili dovoljno osvešćeni da ih da ih odnesu na odgovarajuća reciklažna mesta.
Rezultati su obeshrabrujući: samo osam odsto ispitanika prosleđuje svoje uređaje u postrojenja za recikliranje elektronskog otpada nakon upotrebe.
Ceo tekst možete da pročitate ovde
Izvor: Klima101
