Zelene tarife su, za sada, jedino rešenje da se izjednače uslovi između zemalja sa različitim opredeljenjima za smanjenje emisija ugljen-dioksida.
Smanjenje emisija CO2 dovodi do velikih troškova za neke industrije, naročito za one koje su zavisne od fosilnih goriva. To dovodi do toga da cu Vlade mnogih zemalja pred velikim izazovima jer su se obavezale na smanjenje ovih emisija štetnih gasova.
Problem sa kojim se susreću jeste kako smanjiti emisije ugljen-dioksida, a ostati konkurenat i održati industriju na dobroj poziciji u globalnoj ekonomiji.
Ukoliko Vladna jedne zemlje prisili svoju tešku industriju da smanji emisije CO2, a druga ne, kompanije u zemljama sa ne tako rigoroznim propisima vrlo lako će “pregaziti” one koje poštuju stroga pravila. Ovo može značiti prelazak korporacija u zemlje koje zaostaju sa zelenim politikama kako bi imale koristi od nižih cena, što je proces poznat kao “curenje” ugljen-dioksida, prenosi RTCG.
To, takođe, može značiti da se jeftinija roba prodaje u većem broju, emitujući više CO2 u procesu, tako da nema ukupnog smanjenja emisija ugljen-dioksida koji ide u atmosferu, što automatsi znači da nema koristi za životnu sredinu.
Pročitajte još:
- KAKO DRŽAVE MERE EMISIJE GASOVA STAKLENE BAŠTE?
- U KINI ZABELEŽEN REKORDAN PAD EMISIJA UGLJEN-DIOKSIDA TOKOM DRUGOG KVARTALA OVE GODINE
- IEA: GLOBALNE EMISIJE CO2 IZ ELEKTRANA OBORILE REKORD U 2021.
Vlade ovaj problem mogu sprečiti nametanjem troškova ili drugih prepreka uvozu proizvoda nastalih korišćenjem fosilnih goriva. Ovi trgovinski propisi su poznati kao granični porezi na CO2, mehanizmi za prilagođavanje granice ugljenika (CBAM) ili zelene tarife.
Svrha Mehanizma za prekogranično prilagođavanje CO2 (CBAM) je da spreči “curenje” CO2 i podstakne dekarbonizaciju, prenose svetski mediji.
To nas dovodi do usvajanja brojnih mera, naročito za zemlje koje nisu članice Evropske unije, poput Zapadnog Balkana, kako bi se prilagodile sistemu.
Veoma brzo se očekuju briselski propisi na osnovu kojih bi uvoz određenih proizvoda, kao što su čelik, aluminijum ili hemikalije, bili podložni porezima koji bi podigli cenu uvoza, stvarajući jednake uslove između zemalja u kojima industrije podležu propisima o CO2 i onih u kojima to nije slučaj.
Prvi korak je napravlje, Evropska unija postavila je zahtev za izveštavanje o emisijama ugljen-dioksida u sektorima gvožđa i čelika, cementa, đubriva, aluminijuma, eletrične energije i vodopnika. Ukoliko, za sada, privremeni dogovor bude usvojen, probna faza počinje oktobra 2023. godine.
Energetski portal
