Uzemljama Zapadnog Balkana termoelektrane su glavni proizvođači električne energije sa oko 54 odsto učešća u ukupnoj proizvodnji energije. Istovremeno, termoelektrane su glavni izvor emisije NOX gas02ova, koji čine oko 80 odsto ukupnih gasnih emisija pri sagorevanju uglja. Prisustvo ovih oksida u atmosferi je vrlo nepovoljno. Oni su odgovorni za pojavu smoga i kiselih kiša, a potvrđeno je da izazivaju degradaciju disajnih funkcija dece i osoba narušenog zdravlja, sa akcentom na osobe koje boluju od astme.
Takođe, postoje ubedljivi argumenti da prisustvo ovih gasova utiče na povećanje dijabetesa među osetljivim starosnim grupama, kao i na procenat prevremenih porođaja i smanjenu težinu beba na porođaju. Poslednja istraživanja pokazuju da oksidi azota doprinose povećanju smrtnosti usled kardiovaskularnih oboljenja.
Projekat NOXTROT, pod rukovodstvom redovnog profesora Željka Đurovića sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, fokusira se na rešavanje problema zagađenja vazduha azotnim oksidima (NOX) iz termoelektrana. Azot i kiseonik su prirodni gasovi koji u normalnim uslovima međusobno ne reaguju. Za njihovu reakciju je potreban visoki energetski nivo. Međutim, zbog prisustva isparljivih organskih jedinjenja kakvih ima u fosilnim gorivima, na visokim temperaturama, kakve su uobičajene prilikom sagorevanja tih goriva u kotlovima termoenergetskih postrojenja, dešava se reakcija koja za posledicu ima pojavu gasova azotnih oksida NO i NO2. Ovi gasovi se jednim imenom zovu NOX i predstavljaju ozbiljan ekološki problem.
U fokusu:
- OMV SRBIJA – ENERGIJA ZA BOLJI ŽIVOT
- NOVI MATERIJALI ZA NOVO DOBA
- PROCREDIT BANKA – NOVO LICE DIGITALIZACIJE
Velika pažnja projekta NOXTROT, koji u okviru Zelenog programa saradnje nauke i privrede finansira Fond za nauku RS, posvećena je rekonstrukciji termoelektrana u Srbiji sa ciljem smanjenja koncentracije oksida azota u dimnim gasovima, kao jednog od produkata sagorevanja uglja. Upravo o tome se vodilo računa prilikom rekonstrukcije pojedinih blokova termoelektrana u Srbiji. Međutim, snabdevanje ugljem termoelektrana Nikola Tesla, TENT A i TENT B je suočeno sa vrlo ozbiljnim problemima. Naime, neretka je pojava da se iz Kolubarskih kopova danima doprema lignit čija je kalorijska vrednost značajno ispod očekivanih vrednosti.
Zbog svih navedenih razloga aktivnosti projekta NOXTROT su usmerene na procenu parametara koji karakterišu kalorijsku vrednost i hemijski sastav uglja. Ove informacije će biti korišćene za dve glavne svrhe: adaptaciju i optimizaciju postojećih sistema za regulaciju protoka vazduha i projektovanje novih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Cilj ovih sistema je supervizirano upravljanje termoelektrana, postizanje zadate aktivne snage, adekvatna raspodela opterećenja pojedinih mlinova i održavanje dozvoljenih granica zagađenja, uzimajući u obzir stabilnost svih podsistema.
Autor: Projektni tim NOXTROT
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE.
