Mesto gde se ukrštavaju evropski drumski i železnički putevi od davnina, poznatije u čaršiji kao „Srpska Atina’’, krasi svojevrsna otmetnost koja se ogleda u brojnim kulturnim ustanovama, ravničarkom miru, umetničkom senzibilitetu i ljubaznošću njegovih građana. Prošle godine, Novi Sad je poneo titulu Evropske prestonice kulture, a postoji nada da će uskoro biti i Zelena prestonica. Sa gradonačelnikom Novog Sada Milanom Đurićem razgovarali smo o brojnim zelenim projektima koji se poslednjih realizuju u ovom gradu, kao i o novim mostovima, Botaničkoj bašti i Kreativnom distriktu.
EP: Posvećeni ste unapređenju energetske efikasnosti. Kakvi su planovi za ovu godinu?
Milan Đurić: Planiramo da i u 2023. godini nastavimo sa sprovođenjem mera koje se odnose na unapređenje energetske efikasnosti i za te namene opredeljena su sredstva u iznosu od 40 miliona dinara. Sve mere koje preduzimamo u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, a odnose se na unapređenje energetske efikasnosti, naišle su na veoma lep prijem kod građana.
Program energetske efikasnosti Grada Novog Sada za period 2022-2024. godine kao strateški dokument ima veoma važnu ulogu u očuvanju i unapređenju energetske efikasnosti. On sadrži planirani cilj ušteda energije, pregled i procenu godišnjih energetskih potreba, uključujući procenu energetskih svojstava objekata, predlog mera i aktivnosti koje će obezbediti efikasno korišćenje energije, nosioce, rokove i procenu očekivanih rezultata svake od mera kojima se predviđa ostvarivanje planiranog cilja i sredstva potrebna za sprovođenje programa. Konkretne mere i aktivnosti za unapređenje energetske efikasnosti razrađuju se jednogodišnjim Planom energetske efikasnosti Grada Novog Sada. Interesovanje građana je pokazatelj da su informisani o aktuelnim temama i da se sa investiranjem u unapređenje energetske efikasnosti troši manje energije, a ne narušava komfor života.
U FOKUSU:
- ODRŽAVANJE BALANSA I RAZVOJ ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA
- SRBIJA NE MOŽE DA PRIUŠTI ODUSTAJANJE OD ZELENE TRANZICIJE
- REŠENJE ZA ODRŽAVANJE I PRODUŽAVANJE VEKA INDUSTRIJSKIH BATERIJA
EP: Koliko ste uspeli da unapredite oblast upravljanja otpadom u gradu?
Milan Đurić: Urađen je projekat sanacije postojeće nesanitarne deponije/smetlišta u Novom Sadu kojim je utvrđeno njeno funkcionisanje do zatvaranja i sanacije. Sa početkom rada Regionalnog centra, sa sanitarnom deponijom, započeće se sa zatvaranjem nesanitarne deponije.
U okviru projekta ‘’Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)’’, koji su realizovali Grad Novi Sad i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, GIZ je obezbedio sredstva za projektovanje i izgradnju kompostnog polja i hangara za tretman zelenog otpada sakupljenog sa javnih površina. U cilju unapređenja funkcionisanja kompostnog polja kojim upravlja JKP „Gradsko zelenilo’’ Novi Sad, nabavljena je i mašina za usitnjavanje zelenog otpada „drobilica’’.
JKP „Gradsko zelenilo’’ godišnje prikuplja oko 5.000 tona biljnog otpada sa gradskih površina i umesto da vozi na deponiju, preusmerava u kompostanu. Takav kompost je kvalitetno organsko đubrivo čija primena je višestruka u proizvodnji i održavanju zelenila na javnim površinama. Biootpad se ovakvom preradom ponovo vraća u grad prilikom sadnje novog zelenila, što znači da je doskorašnji otpad dobio novu namenu i vrednost, te je potpuno zadovoljen princip cirkularne ekonomije. Pre izgradnje kompostnog polja, sakupljeni biljni otpad sa gradskih površina u najvećoj meri je odnošen na deponiju. To je stvaralo troškove za odnošenje otpada na deponiju, a taj otpad je na deponijama proizvodio emisije gasove sa efektom staklene bašte što negativno utiče na životnu sredinu. Proizvodnjom komposta, ostvaruje se štednja više od pola miliona dinara godišnje, zbog ukidanja troškova odnošenja biootpada na deponiju.
EP: Grad već nekoliko godina subvencioniše kupovinu bicikala. Kako se odvija plan da Novi Sad postane biciklistički grad?
Milan Đurić: Grad Novi Sad pridaje velik značaj razvoju biciklističkog saobraćaja i infrastrukture i radi na usvajanju najboljih praksi u ovom domenu, spram nadležnosti i mogućnosti koje proizilaze iz važećih propisa u Srbiji. Poslednjih godina sve više Novosađana odlučuje se za bicikl kao ekološki prihvatljivo prevozno sredstvo. Pored benefita kao što su izbegavanje saobraćajne gužve, briga o parking mestu, ušteda finansija i vremena, tu je svakako i očuvanje životne sredine, pozitivan uticaj na kvalitet vazduha, kao i doprinos ličnom i kolektivnom zdravlju. Opšti cilj Grada Novog Sada je da bude prepoznatljiv i funkcionalan kao biciklistički grad i Grad to podržava kako infrastrukturnim razvojem, tako i direktnim podsticajima za kupovinu bicikala, podrškom promotivnim i edukativnim aktivnostima u ovom pravcu i saradnjom sa komercijalnim i civilnim sektorom, po čemu je jedinstven i uspešan primer u Srbiji. Rezultat saradnje i rada na razvoju biciklističkog saobraćaja u proteklih 10 godina vidi se i u stabilnom rastu broja svakodnevnih biciklista za gotovo 300 odsto (sa procenjenih 10.000 na preko 30.000 redovnih biciklista u 2019. dok je nezvanična procena da u gradu trenutno ima preko 40.000 redovnih biciklista). Zatim, u proteklih 10 godina izgrađeno je oko 30 km biciklističkih staza, a rekonstruisano preko 10 km. Za dodelu bespovratnih sredstava građanima, u 2021. i 2022. grad je opredelio 38 miliona dinara kroz tri konkursa za građane i danas je na ulicama Grada oko 3.406 novih bicikala. Uz podršku društveno odgovornih kompanija, u 2021. i 2022. godini najboljim učenicima osnovnih i srednjih škola dodeljeno je 114 bicikala. Plan je da se ova aktivnost nastavi i u narednim godinama. Takođe, Novi Sad je prvi i jedini grad u Srbiji koji će treću godinu za redom podsticati svoje građane da kupuju bicikle kao ekološki prihvatljivi transport. U 2023. godini je za podršku građanima za kupovinu novog bicikla opredeljeno 20 miliona dinara. U prikupljanju informacija Grad redovno sarađuje i sa civilnim sektorom, što uključuje organizaciju „Novosadska biciklistička inicijativa’’.
EP: U Novom Sadu uskoro će početi izgradnja tri nova mosta. Koliko će to unaprediti život u gradu?
Milan Đurić: Da, ovo je jedan od zaista istorijskih momenata u životu grada. To su tri strateška projekata, tri nova mosta, na kojima se intenzivno radi. Kad je reč o mostu u produžetku Bulevara Evrope, vrednost radova iznosi 175,5 miliona evra. Veoma smo zahvalni Predsedniku RS postojećim stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa u Novom Sadu. Ukupna dužina budućeg mosta iznosiće oko 450 m. Realizacija ove investicije će obuhvatiti i rekonstrukciju postojećih tunela i izgradnju podzemnih liftova za prevoz bicikala i pešaka.
Intervju vodila: Milica Radičević
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST
