Pandemiji koronavirusa na Balkanu se kao za inat pridružio i zagađen vazduh, a umesto odavno zadocnele modernizacije zastarelih elektrana, srpski zvaničnici su u borbi protiv zimskog smoga posegli za oprobanim sredstvom – promenili su kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha, piše luksemburški dnevnik na nemačkom jeziku Tageblat.
List u komentaru pod naslovom „Statistikom protiv zimskog smoga – Beograd podiže granične vrednosti“, podseća da u Sarajevu, Skoplju, Beogradu ili Prištini svake godine tokom hladnih meseci gust zimski smog stanovnicima otežava disanje.
„Ono što zimi zagađuje balkansko nebo je u prvom redu pojačano grejanje. Ne samo peći i toplane za daljinsko grejanje, već i od starosti načete elektrane još uvek rade na jeftin lignit ili čak i na naftni otpad mazut.
Pročitajte još:
Prema jednom izveštaju UN iz prošle godine, zagađenje vazduha stanovnike Zapadnog Balkana u proseku košta 1,3 godine života“, piše Tageblat.
List navodi da samo u 19 gradova Zapadnog Balkana godišnje 5.000 ljudi umre od direktnih posledica zagađenja vazduha, a da je u makedonskom Tetovu čak 19 odsto svih prevremenih smrti posledica tog zagađenja.
„Srpska državna Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) sada se oprobanim receptom upustila u borbu protiv protiv zimskog smoga – u svom najnovijem izveštaju potajno je podigla nacionalne vrednosti za zagađenost vazduha mikročesticama PM2,5″, piše list, pojašnjavajući da je sada donja granica za zagađen vazdug podignuta sa 40 na 55 mikrograma, a za jako zagađen sa 90 na 110 mikrograma mikročestica po kubnom metru.
Uz ironičnu ocenu da je podizanjem graničnih vrednosti „problem rešen“, dnevnik podseća da je „Beograd po istom receptu 2013. godine pokušao da reši skandal vezan za otkriće gljivičnog otrova aflatoksina u mleku – i desetostruko podigao granične vrednosti“.
„Ali konačno, svako zlo ima i svoje dobro. Zahvaljujući koronavirusu, smogom izmučeni stanovnici Balkana su ove zime barem dovoljno snabdeveni zaštitnim maskama„, piše luksemburški dnevnik.
Izvor: Beta/Euractiv.rs
