Naučnici iz čitavog sveta nastoje da solarnu energiju, od koje u velikoj meri zavisi budućnost snabdevanja strujom, učine što jeftinijom i efikasnijom. Tako su donedavno nereciklabilni solarni paneli sada pogodni za reciklažu, dok su pojedini skupi materijali zamenjeni jeftinijim varijantama.
Za jedno od najznačajnijih otkrića ove godine zaslužni su istraživači sa Australijskog Nacionalnog Univerziteta (ANU) koji tvrde da su napravili do sada najefikasniju solarnu ćeliju korišćenjem metode laserskog obrađivanja.
Nove solarne ćelije razlikuju se od standardnih po tome što imaju „dva lica“ zahvaljujući čemu mogu proizvoditi električnu energiju sa obe strane.
Prema rečima glavnog istraživača dr Kin Čern Fonda, dvostrane solarne ćelije lako su prevazište performanse jednostranih silicijumskih solarnih ćelija.
„Razvili smo ono što mogu nazvati pravom bifacijalnom solarnom ćelijom jer ima gotovo simetričnu proizvodnju energije na obe površine“, kaže dr Fong.
Pročitajte još:
Kako je objašnjeno na sajtu Univerziteta, kada se solarna ćelija sa dva lica nalazi u standardnoj solarnoj elektrani, ona apsorbuje direktnu sunčevu svetlost, ali i zrake koji se reflektuju o tlo, a nova tehnologija može uvećati proizvodnju električne energije za čak 30 odsto.
Metoda koju su koristili za dobijanje visokoefikasne solarne ćelije naziva se laser doping. Reč je o, kako kaže jedan od istraživača sa univerziteta, Marko Ernest, jeftinom procesu kojim se uvećava elekrična provodljivost solarnih ćelija.
Na ovaj način, istraživački tim uspeo je da postigne efikasnost prednje konverzije od 24,3 odsto, a efikasnost zadnje konverzije od 23,4 odsto, što predstavlja bifacijalni faktor od 96,3 odsto.
Tako je dobijena efektivna izlazna snaga od približno 29 procenata čime su znatno premašene performanse čak i najboljih jednostranih solarnih ćelija, tvrde istraživači.
Ovako značajan projekat podržala je čak i Australijska Vlada preko australijske Agencije za obnovljivu energiju (ARENA) i Australijskog centra za napredne fotonaponske sisteme (ACAP), dok su svi prezentovani rezultati verifikovani od strane Komonvelta naučnih i industrijskih istraživačkih organizacija (CSIRO).
