Smanjenje buke i čistiji vazduh – posledice karantina u Francuskoj

Francuskoj je 17. marta tačno u podne na snagu stupila odluka o uvođenju karantina u celoj zemlji, a u međuvremenu su pooštrene provere i povećane kazne za građane koji je krše. Nove mere protiv pandemije koronavirusa donele su i neke (ne)očekivane posljedice, koje se, nažalost, još uvek ne odnose na pomake u borbi protiv širenja zaraze, ali imamo dokaze da je priroda „profitirala“ i u Parizu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sebastien le Derout)

„Smanjenje buke je ogromno“, potvrdila je u ponedeljak Fani Mitliki, predsednica organizacije „Bruitparif“, koja prati zagađenje bukom na području pariske aglomeracije. Od utorka, 17. marta, otkad je uvedena karantin i istovremeno značajno smanjen broj automobila, emisija buke u Parizu progresivno opada. Naime, merni uređaji na podučju Pariza beleže prosečno smanjenje za 5-7 decibela dnevno. „Budući da se smanjenjem od 5 dB postiže oko 66 odsto manje buke, a sa 7 dB gotovo 80 odsto, ovi su rezultati uistinu izvrsni“, objasnila je Mitliki. Reč je uglavnom o buci koji proizvode automobili, ali posebno motocikli i sirene vozila hitne pomoći. „U Parizu sada na ulicama možemo čuti zvukove na koje smo zbog buke potpuno zaboravili- ponovno čujemo ptice“, kaže Fanny Mietlicky.

No, nije samo reč o buci saobraćaja. Zagađenje bukom je zahvaljujući restriktivnim merama smanjilo i buku sada zatvorenih barova i restorana koja je poznata svakome ko je samo jednom bio u Parizu. Na primer, „buka se u ulici ‘Rue des Lombards’ u proseku merila intenzitetom od 70 do 55 dB od 22 sata uveče do dva sata ujutru, a sadašnji pad od 15 dB znači da buke više nema“, objašnjava predsednica „Bruitparif-a“. Osim toga, stanovnici Pariza sada konačno mogu predahnuti od buke brojnih gradilišta, dok ljudi koji žive u blizini pariskih aerodroma sada imaju više mira zbog velikog smanjenja broja letova.

Za poboljšanje kvaliteta vazduha trebalo je ipak malo više vremena i to zbog vremenskih prilika. Kao i u Njujorku, naglo smanjenje automobilskog saobraćaja uticalo je na brzo smanjenje količina ugljen-monoksida, štetnog gasa koji nastaje izgaranjem goriva za motorna vozila. No, povećana potreba za grejanjem domova, uz specifične vremenske uslove uzrokovala je veću koncentraciju lebdećih čestica (PM10) tokom prvih dana karantina, kako je u ponedeljak potvrdila Karin Leger, direktorka organizacije „Airparif“. Potpuno je jasno da bi se bez uvođenja karantina u Parizu i celoj regiji ovih dana nesumnjivo dogodio vrhunac zagađenja vazduha, kao što je redovno slučaj upravo u martu. Situacija se, međutim, početkom nedelje „značajno poboljšala, posebno zahvaljujući vetru koji raspršuje zagađujuće materije“, naglasila je Karin Leger, a prema najnovijim podacima „Airparifa-a“, indeks kvaliteta vazduha označen je zelenom bojom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Barthelemy de Mazenod)

„Iako smo u prilično dramatičnom razdoblju zbog aktuelne epidemiološke situacije, ovi podaci još jednom potvrđuju opravdanost naših napora i borbe za ograničenje automobilskog saobraćaja u Parizu još od 2014. godine, jer je upravo saobraćaj glavni izvor zagađenja vazduha“, izjavila je Sela Blau, jedna od zamenica pariske gradonačelnice zadužena za zaštitu klime, voda i gradskih kanala. Nezavisno od rezultata merenja kvaliteta vode reke Sene u nekoliko narednih nedelja, Blauel zbog značajnog smanjenja rečnog saobraćaja očekuje i bolji kvalitet rečne vode i potvrđuje kako „veći broj turističkih brodica više ne plovi, a saobraća svega nekoliko teretnih prevoznika.“

Konačno, „u Parizu je poslednjih dana očit i pad zagađenja svetlom“, primećuje Sela Blau. Prigušena su svetla brojnih izloga i trgovina, kao i njihove reklame, a poznato je kako ova svetla ometaju spavanje i ispravno funkcioniranje ciklusa sna kod velikog dela gradskog stanovništva. „Kvalitet vazduha, smanjenje zagađenja bukom i zagađenje svetlom su tri bitna faktora za zaštitu zdravlja naših građana i građanki, no isto tako za urbanu bioraznolikost i prirodu. Ova teška situacija u kojoj se sada nalazimo tera nas na preispitivanje načina upravljanja gradom i moramo je shvatiti kao lekciju koja nas treba pripremiti za bolju budućnost“, zaključila je Sela Blau.

Izvor: S.F./Ekovjesnik

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti