Milionima životinjskih i biljnih vrsta na planeti Zemlji preti izumiranje, velikim delom usled gubitka prirodnih staništa, dok je svega četvrtina planete netaknuta i još uvek bezbedna za vrste koje je naseljavaju, objavio je povodom obeležavanja Svetskog dana životne sredine, 5. juna, tim Ujedinjenih nacija u Srbiji.
Razaranjem šuma i uništavanjem prirodnih staništa patogeni se izmeštaju iz njihove prirodne sredine i sa životinjskih vrsta prelaze na novog domaćina – ljude i zato je moto ovogodišnjeg Dana životne sredine „Vreme je za prirodu!“, navedeno je u saopštenju.
Ukazano je i da trenutna pandemija koronavirusa pokazuje koliko je zdravlje ljudi povezano sa zdravljem planete.
„Moramo ulagati više i brže u drugačije upravljanje prirodnim resursima. Tokom perioda izolacije i karantina usled epidemije bili smo svedoci smanjenja zagađenja vazduha i vode kao i emisije ugljen-dioksida širom sveta, za rekordno vreme. Ovaj privremeni predah pokazuje da možemo napraviti preokret ka pozitivnoj transformaciji“, kazala je stalna koordinatorka UN-a u Srbiji Fransoaz Žakob.
Podsetila je i da postoje tehnološka rešenja uz pomoć kojih privreda može biti više zasnovana na prirodi, koja bi omogućila i otvaranje novih radnih mesta.
„Moramo promeniti način na koji proizvodimo energiju na globalnom nivou, zatim naše obrasce potrošnje, poljoprivredne prakse, transport, modele investiranja. To je moguće, izvodljivo, i predstavlja zajedničku odgovornost političkih lidera, velikih privrednika i svih građana“, izjavila je Žakob.
U poslednjem izveštaju Međuvladine naučno-političke platforme za biodiverzitet i ekosistemske usluge (IPBES) navodi se da trenutni negativni trendovi biološke raznovrsnosti i ekosistema ugrožavaju napredak ka 80 odsto potciljeva održivog razvoja koji se odnose na siromaštvo, glad, zdravlje, održivu potrošnju i proizvodnju, vodu, gradove, klimu, okeane i zemljište.
Vrednost usluga koje čovečanstvo uzima iz prirode procenjuje se na 125-140 biliona američkih dolara godišnje, što je iznos jednak kao jedan i po globalni BDP.
Iz UN-a su podsetili da dok se planeta kreće ka populaciji od 10 milijardi ljudi, svi moraju „prigrliti mogućnosti i vrednosti prirodnog okruženja, a ne raditi protiv njega“.
Istaknuto je i da je Srbija jedan od šest evropskih centara biodiverziteta i da u njoj živi 43,3 odsto vrsta koje naseljavaju Evropu.
U skladu sa UN-ovom Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti ratifikovanoj 2002. godine, Srbija se obavezala da će 17 odsto svoje teritorije staviti pod zaštitu.
Kao napredak koji je ostvaren poslednjih godina u Srbiji u toj oblasti navedeno je to što je 2017. godine rezervat biosfere Bačko Podunavlje upisan u Svetsku listu rezervata biosfere priznatih od strane Uneska, a Nacionalni park Đerdap je prva oblast u Srbiji koja je nominovana za pristupanje Unesko Globalnoj mreži geoparkova.
Neophodno je dalje unapređenje održivog upravljanja prirodnim resursima i uspostavljanje ekoloških mreža poput Natura 2000.
Pročitajte još:
Ujedinjene nacije su nedavno proglasile Dekadu obnove ekosistema 2021-2030, koja je jedinstvena prilika da se pojačaju napori na obnovi uz otvaranje radnih mesta i borbu protiv klimatskih promena u okviru Agende 2030 i Ciljeva održivog razvoja.
Da bi se čuo glas mladih o važnim pitanjima koja su u vezi sa životnom sredinom i da bi se njihova mišljenja i stavovi uključili u programska i strateška rešenja, UNICEF i UNEP su pozvali mlade u Srbiji da putem platforme U-Report koju administrira UNICEF, podele svoje mišljenje i iskustva na ovu temu, navedeno je u saopštenju.
Skoro polovina mladih koji su učestvovali u anketi smatra da je za očuvanje životne sredine pre svega odgovoran pojedinac, dok njih trećina smatra da najvažniju ulogu u tome ima država.
Prema mišljenju ispitanika, mladi bi trebalo da budu bolje informisani o zagađenju životne sredine, kao i o problemima krčenja šuma i uništavanja prirodnog staništa biljaka i životinja.
Velika većina, čak 94 odsto, slaže se sa tim da bi očuvanje prirode trebalo da bude prioritet, čak i po cenu sporijeg ekonomskog razvoja.
Kada su u pitanju mere koje bi trebalo preduzeti u cilju očuvanja prirode, 22 odsto mladih misli da bi se ona sama mogla obnoviti ako bi postojali uslovi za to, 21 odsto da proizvodnja i potrošnja treba da budu odgovornije, 20 odsto je za jaču primenu zakonske regulative, a 18 odsto za širu upotrebu obnovljivih izvora energije.
Iz UN-a podsećaju da je od 1974. godine, kada je počelo njegovo obeležavanje, Svetski dan životne sredine prerastao u globalnu platformu za širenje svesti i preduzimanje akcija o urgentnim pitanjima, od zagađenja mora i globalnog zagrevanja do održive potrošnje i ilegalne trgovine divljim životinjama.
Milioni ljudi su tokom godina učestvovali u obeležavanju ovog važnog dana, time doprinoseći promeni potrošačkih navika, kao i unapređenju nacionalnih i međunarodnih ekoloških politika.
Izvor: Zelena Srbija
