Prema podacima mreže satelita Evropske unije, objavljenom danas, usled nekoliko ekstremnih toplotnih talasa, upravo je 2019. godina bila najtoplija godina u Evropi otkako se vodi evidencija. Prethodna „rekorderka“ bila je 2014. godina.
Zbog povećanja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, jedanaest od ukupno dvanaest godina sa najvišom prosečnom temperaturom je zabeleženo nakon 2000. godine, stoji u godišnjem izveštaju evropske službe za klimatske promene Kopernikus.
Topli vremenski uslovi i toplotni talasi tokom letnjih meseci su doprineli čestim sušama na jugu kontinenta, kao i tome da područja Arktika budu „vrelija“ za gotovo jedan Celzijusov stepen nego uobičajeno.
U februaru, junu i julu prošle godine su izmerene posebno visoke temperature, dok je novembar ostao upamćen kao mesec sa neobično mnogo padavina. Krajem godine, u zapadnim i južnim područjima Evrope je palo čak četiri puta više kiše nego što je normalno.
Povišene temperature rezultovale su topljenjem najveće površine leda na Grenlandu u toku jedne godine. Evropski lednici su od 1997. godine „izgubili“ čak 16 tona sveže vode po kvadratnom metru.
Pročitajte još:
Podaci potvrđuju sveprisutni trend zagrevanja na globalnom nivou. Nalazi Svetske meteorološke organizacije (SMO) su otkrili da je 2019. godina druga najtoplija godina na svetu od početka merenja temperature tokom koje su okeani dostigli svoju najvišu temperaturu u istoriji.
Generalni sekretar SMO Peteri Talas je istakao da će trenutna pandemija novog koronavirusa svakako izazvati privremeni pad štetnih emisija, ali i da će istovremeno otežati mogućnost za pomoć ljudima pogođenim klimatskim promenama. Njihovo ignorisanje imaće veći negativni uticaj nego virus, upozorio je talas.
„Uprkos tome što je KOVID-19 prouzrokovao ozbiljnu međunarodnu zdravstvenu i ekonomsku krizu, klimatske promene ugrožavaju blagostanje ljudi, ekosisteme i privredu vekovima. Treba da ‘izravnamo’ i krivu pandemije i krivu klimatskim promena“, kazao je i dodao da su nam jednaka odlučnost i zajedništvo neophodni u obe borbe. „Treba da delamo zajednički u interesu zdravlja i dobrobiti čovečanstva, ne samo u predstojećim nedeljama ili mesecima, već nekoliko naraštaja unapred“, zaključio je on.
Planetarni skok temperature za 1,1 Celzijusov stepen u odnosu na predindustrijske vrednosti doveo nas je opasno blizu često pominjanju ograničenju od 2 Celzijusova stepena. Naučnici naglašavaju da će posledice prekoračenja ove granice biti katastrofalne, nesagledive i nepovratne. Mnoge zemlje su na održanje temperature ispod kritičnog nivou obavezane i Pariskim sporazumom.
