Njujork je grad koji oko 85 odsto električne energije dobija iz fosilnih goriva. Čelni ljudi najvećeg grada Sjedinjenih Američkih Država rade na tome da do 2040. godine u potpunosti eliminišu ugljenik iz svoje energetske mreže.
Kako bi ostvarili zacrtane ciljeve izgradiće dalekovod koji će iz kanadskih hidroelektrana distribuirati električnu energiju “Velikoj jabuci”, projekat je vredan 4,5 milijarde dolara.
Kako su saopštile gradske vlasti linija duga 546 kilometara, nazvana Champlan Hudson Power Express, trebalo bi da bude završena do 2025. godine. Prema planu ona će prenositi 1.250 megavata čiste i obnovljive energije koja je dovoljna za napajanje više od miliona domova u Njujorku.
Ovaj projekat donosi nova radna mesta, ali i smanjenje troškova proizvodnje električne energije u celoj državi za preko 17 milijardi dolara tokom prvih 25 godina rada. Ono što je najvažnije doprineće i to sa 28 odsto smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, a ujedno će uticati i na kvalitetu vazduha u ovoj metropoli.
Ekološki aktivisti nisu oduševljeni idejom o hidroenergije i poručuju da će nastaviti da se zalažu za to da se “reke ne žrtvuju, zbog brze tranzicije na čistu energiju”.
Pročitajte još:
Osim energije dobijene iz hidroelektrana, u planu je izgradnja više od 20 vetroelektrana i solarnih elektrana, kao i izgradnja još jednog dalekovoda koji će Njujork napajati obnovljivom energijom.
Da Njujork ide da kome da iz upotrebe izbaci fosilna goriva pokazuje i novi zakon koji zabranjuje korišćenje prirodnog gasa u malim novim zgradama od decembra 2023. i velikim zgradama sa sedam i više spratova od 2027. godine. Umesto gasa i fosilnih goriva za grejanje će morati da se koristi električna energija.
Zahvaljujući ovim promenama Njujork će do 2040. godine umanjiti emisiju ugljenika za oko 2,1 miliona tona.
Milica Radičević
