Pad proizvodnje, otkazane narudžbine, zatvorene granice – pandemija koronavirusa stavila je prehrambenu industriju u celom svetu pred teške logističke probleme. Kompanije iz te oblasti ipak ne misle da je njihov posao ugrožen, a većina planira i da proširi prisustvo na međunarodnom tržištu.
Najnovija istraživanja pokazuju da 90 odsto poljoprivrednih i prehrambenih kompanija, većina sa sedištem u EU, u narednih godinu do tri godine planira da proširi svoje prisustvo na međunarodnom tržištu, ili barem da zadrži postojeću tržišnu poziciju.
U okviru studije sprovedene za nemačku Kancelariju za podsticanje investicija i tehnologije (ITPO), koja deluje pod pokroviteljstvom Programa UN za industrijski razvoj (UNIDO), 800 malih, srednjih i velikih preduzeća iz prehrambene industrije i agrara sa poslovnim aktivnostima u Africi i Jugoistočnoj Aziji, ispitano je o njihovoj strategiji u svetlu pandemije.
Među učesnicima anketa, koju je u junu i julu sproveo Nemački institut za istraživanje tržišta i politiku (DIMAP), većinu su činila mala i srednja preduzeđa sa sedištem u Evropi, a jednu trećinu velike korporacije. Dve trećine tih preduzeća više od polovine prihoda ostvaruje na stranim tržištima.
Rezultati studije pokazali su veoma raznoliku sliku prehrambene industrije.
Istraživanje je pokazalo da 72 odsto kompanija pandemiju smatra najvećim izazovom sa kojim su se ikada suočile. Kod preduzeća sa proizvodnjom u Africi i Jugoistočnoj Aziji taj postotak iznosi čak 93 odsto.
Ispitane kompanije su ocenile da je kriza najteže pogodila samu proizvodnju i razvoj preduzeća, a u znatno manjem obimu marketing i rukovodstvo.
Čak 40 odsto ispitanih firmi zabeležilo je pad proizvodnje i otkazivanje narudžbina na tržištu EU i strahuje da će se slična stvar sa određenim vremenskim pomakom dogoditi i na stranim tržištima. Deset odsto kompanija razmatra i mogućnost otpuštanja radnika i zatvaranja pojedinih proizvodnih pogona.
Ipak, na pitanje o dugoročnoj strategiji dve trećine i velikih i malih preduzeća je navelo da planira diversifikaciju proizvoda, snabdevača i kupaca kako bi bila bolje pripremljena za buduće krize, a približno trećina kompanija planira da proširi svoje istraživačke i razvojne aktivnosti. Trećina preduzeća, i to gotovo podjednako i malih i velikih, smatra da se posledice krize mogu ublažiti preorijentacijom na domaće dobavljače.
Na pitanje o kratkoročnim merama, 57 odsto preduzeća je navelo da sada namerava da se jače usredsredi na svoju osnovnu delatnost, 48 odsto namerava da usvoji nove delatnosti a 47 odsto da osvoji nova tržišta.
Utisak je i da, bez obzira jako urušene lance snabdevanja, prehrambena industrija i dalje teži internacionalizaciji pošto samo svako peto preduzeće sa više 500 radnika smatra da se treba na duže staze okrenuti domaćem tržištu.
„Očuvanje otvorenih tržišta je odlučujući faktor da bi se obedilo globalno snabdevanje hranom i garantovala socijalna i ekonomska stabilnost“, izjavio je za nemačku agenciju dpa direktor ITPO Rolf Šteltmajer.
Pročitajte još:
Širom sveta poljoprivredna i prehrambena industrija su izvor 10 odsto globalnog BDP i zapošljavaju približno 1,5 milijardi ljudi. Dve trećine firmi ispitanih u anketi ocenilo je da su za jačanje proizvodnje hrane u Aziji i Africi najkorisnija ulaganja preko lokalnih preduzeća i malih i srednjih preduzeća. Kao drugu najvažniju meru, kompanije su navele ciljane državne razvojne programe i liberalizaciju tržišta i međunarodne trgovine poljoprivrednom opremom i proizvodima.
Početkom pandemije, Evropska komisija je usvojila niz mera čiji je cilj bio da pomognu poljoprivredi. U te mere spadali su krediti i garancije za pokrivanje troškova proizvodnje iz fonda za regionalni razvoj, a članicama EU je dodatno omogućeno da sa 100.000 evra direktno subvencionišu individualne poljoprivrednike, odnosno sa 800.000 evra kompanije koje proizvode hranu. Uz to, uveden je niz subvencija i produženi su rokovi za pogodnosti koje poljoprivrednici imaju u okviru Zajedničke agrarne politike EU.
Pandemija koronavirusa pojačala je poziv na strukturalne promene u prehrambenoj industriji, ocenili su Frank Evert i Aneta Pjor iz Centra za poljoprivredna istraživanja Lajbnic (ZALF). „Sa sigurnošću se može reći da bi se kod nekakvog drugog talasa pandemije, politika kratkoročno posebno fokusirala na stabilnost lanaca proizvodnje, dakle na bezbednost snabdevanja“, kaže Evert.
Evert i Pjor upozoravaju da prejako fokusiranje na regionalnu proizvodnju nije uvek najbolje rešenje.
„Setite se samo suše 2018. i 2019. kada bi tržište koje bi bilo isključivo regionalno dovelo do ogromnih problema u snabdevanju hranom. Regionalna proizvodnja hrane može da napravi uštede u troškovima transporta i resursima, ali u Evropi nije moguće sve proizvesti uz veće očuvanje resursa. Iskustva iz međunarodnih projekata pokazuju da će na srednji rok biti važno naći dobar balans između regionalne i globalne novostvorene vrednosti“, kaže Anete Pjor.
To, prema njenim rečima, konkretno znači da regionalne sistema treba tako izgraditi da mogu da koriste svoje prednosti u odnosu na globalni sistem, na primer da budu sposobniji da se prilagode lokalnim uslovima.
Izvor: Euractiv.rs
