Veliki projekat u oblasti energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti, obeležen je početkom radova u Zavodi za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu. Projektom „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti” planirana je energetska sanacija 26 zgrada centralne vlasti, u saradnji sa Razvojnom bankom Saveta Evrope (CEB) i UNDP.
Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, najavila je projekat i istakla da je za energetsku sanaciju 26 od 56 zgrada centralne vlasti, među kojima je i Palata Srbije, obezbeđeno 40 miliona evra. Ministarka je zahvalila partnerima iz Evropske Unije koji su realizaciju ovog projekta podržali bespovratnim sredstvima, među kojima su Kraljevina Španija i Slovačka. Radovi bi trebalo da budu završeni do 2027. godine.
„Ušteda energije je nešto od čega svi imamo koristi, što najbolje znaju građani koji su ostvarivali popuste na električnu energiju, ili koristili subvencije da zamene vrata i prozore, ugrade kotlove i solarne panele“, rekla je ministarka
Prema njenim rečima, Zavod će posle sanacije uz sve mere koje se sprovedu godišnje štedeti oko 10.000 evra na računima, a potrošnja energije i emisije ugljen-dioksida će se prepoloviti.
Pročitajte još:
- SREDSTVIMA EU RENOVIRAĆE SE ZNAMENITE ZGRADE U PRESTONICI: PRVENSTVENI CILJ POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI
- OPŠTINA SAVSKI VENAC – RASTE BROJ ZAINTERESOVANIH ZA MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI
- EU: DODATNE MERE ZA DEKARBONIZACIJU SEKTORA ZGRADARSTVA
Ministarka je navela da su među prvim objektima koji će biti prvi energetski sanirani u okviru projekta i zgrade Zavoda za intelektualnu svojinu, Direkcije za mere i dragocene metale, Uprave za poljoprivredno zemljište, Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, kao i zgrade Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva rudarstva i energetike.
Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji, istakao je da je povećanje energetske efikasnosti javnih zgrada korisno za naše zdravlje, životnu sredinu i budžet, jer smanjuje račune za struju i grejanje, kao i emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađujućih čestica.
,,Ušteda energije koju ćemo postići renoviranjem 26 zgrada centralne vlasti je ekvivalentna, na primer, godišnjoj potrošnji električne energije svih građana u opštini Sokobanja. Ukoliko bi se rekonstruisali svi javni objekti u Srbiji, jedna termoelektrana bi postala suvišna. Zato je važno nastaviti njihovu energetsku obnovu finansiranjem iz kredita, javno-privatnih partnerstava i javnih sredstava,“ rekao je Beriš.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, rekla je da je energetska efikasnost ključna za smanjenje emisija koje uzrokuju zgrade i da je važan element u borbi protiv klimatskih promena.
,,Zato je EU do sada obezbedila oko 150 miliona evra bespovratnih sredstava za renoviranje javnih zgrada u Srbiji. Naš fokus je na zgradama u obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom sektoru. Klimatske promene su stvarne, utiču na sve nas i Jugoistočna Evropa nije izuzetak. Zbog toga projekti poput ovih imaju značaj koji prevazilazi samo renoviranje zgrada, oni su sastavni deo naše akcije za klimu i energetsku tranziciju’’, navodi Halačeva.
Energetski portal
