Količina plastičnog otpada u svetu je na putu da se gotovo utrostruči do 2060. godine, od čega će polovina završiti na deponijama, a manje od petine će biti reciklirano, navodi se u novom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Globalna potrošnja plastike, procenjuje se u izveštaju, dostići će 1,2 milijarde tona, a količina plastičnog otpada će biti milijardu tona.
Ukoliko se ne preduzmu radikalne mere da se ograniči potražnja, produži trajanje proizvoda i poboljša upravljanje otpadom i recikliranje, zagađenje plastikom će se povećati zajedno sa gotovo tri puta većom upotrebom plastike usled rasta broja stanovnika i prihoda.
U izveštaju se procenje da će 2060. gotovo dve trećine plastičnog otpada činiti proizvodi kratkog veka, kao što su ambalaža, jeftini proizvodi i tekstil.
„Ako želimo svet bez zagađenja plastikom, u skladu s ambicijama Skupštine UN za životnu sredinu, moraćemo da preduzmemo mnogo strožu i globalno koordinisanu akciju“, izjavio je generalni sekretar OECD Matijas Korman.
„Ovaj izveštaj predlaže konkretne politike koje mogu biti primenjene tokom životnog ciklusa plastike koje bi mogle znatno da smanje, pa čak i eliminišu, curenje plastike u životnu sredinu“, rekao je Korman.
Pročitajte još:
U izveštaju se procenjuje da će se, bez novih politika, globalna potrošnja plastike povećati sa 460 miliona tona, kolika je bila 2019, na 1.231 miliona tona 2060. godine, što je brži rast od većine drugih sirovina.
Rast će biti najveći u zemljama u razvoju u Africi i Aziji, mada će države članice OECD 2060. godine i dalje proizvoditi mnogo više plastike po stanovniku (u proseku 238 kilograma godišnje) u odnosu na zemlje koje nisu članice te organizacije (77 kilograma).
Na globalnom nivou, plastični otpad će se za četiri decenije uvećati sa 353 miliona na 1.014 miliona tona. Količina plastike koja će završiti u životnoj sredini će se udvostručiti na 44 miliona tona godišnje, a plastični otpad u jezerima, rekama i okeanima biće više nego tri puta veći.
Najveći deo zagađenja dolazi od makroplastike, ali veliki problem predstavlja curenje mikroplastike iz predmeta kao što su industrijski plastični pelet, tekstil i gume.
Predviđeni rast potrošnje plastike i plastičnog otpada ostvariće se uprkos očekivanom povećanju upotrebe reciklirane plastike u proizvodnji nove robe i tehnološkom napretku.
Očekuje se da će se udeo plastičnog otpada koji se reciklira povećati na 17 odsto, sa devet odsto koliko se recikliralo 2019. godine. Procenat otpada koji se spaljuje i dalje će biti oko 20 odsto, a deo koji zavriši na deopnijama će ostati na oko 50 odsto.
Udeo plastike koji će ostati izvan sistema za upravljanje otpadom, odnosno koji se odnosi na divlje deponije, spaljuje na otvorenom ili završava u zemlji i vodi, smanjiće se sa 22 odsto na 15 odsto, procenjuje se u izveštaju.
Ukoliko bi bile preduzete regionalne akcije, koje bi se sastojale od fiskalnih i regulatornih politika prvenstveno u zemljama OECD, plastični otpad bi mogao da se smanji za petinu, a curenje plastike u životnu sredinu bi bilo prepolovljeno, što bi uticalo na smanjenje globalnog BDP-a za 0,3 odsto do 2060.
Globalna akcija, koja bi podrazumevala da se strože politike primenjuju u celom svetu, smanjila bi plastični otpad za trećinu i gotovo poptuno eliminisala zagađenje životne sredine plastikom, a takve mere bi smanjile globalni BDP za 0,8 odsto.
U izveštaju se, između ostalog, predlaže uvođenje poreza na plastiku, uključujući plastičnu ambalažu, podsticaja za ponovnu upotrebu i popravku plastičnih predmeta, povećanje udela recikliranog materijala u novim plastičnim proizvodima i poboljšanje infrastrukture za upravljanje otpadom.
U prethodnom izveštaju OECD-a, objavljnom u februaru, navedeno je da se količina plastičnog otpada udvostručila za dve decenije i da najveći deo završava na deponijama, u spalionicama ili u životnoj sredini.
Posle tog izveštaja članice UN su obećale da će do 2024. postići pravno obavezujući međunarodni sporazum o zaustavljanju zagađenja plastikom.
Izvor: EURACTIV.rs
