“Coppicing” je tradicionalna metoda upravljanja šumom u kojoj se drveće periodično seče do malo iznad nivoa zemlje, omogućavajući im da ponovo izrasta iz panja. Datira još iz kamenog doba, koja je cvetala tokom srednjeg veka, a zatim postepeno nestala u Evropi do 18. veka. Vremenom, ovo dovodi do toga da više stabljika raste iz originalnog panja – izbacuje nove izdanke iz panja ili korena ako se stablo poseče. Izdanak raste i širi se a da pritom obezbeđuje bogata raznovrsna staništa. Na ovaj način su se dobijala drva za ogrev nekada, a novi su izdanci rasli, dok danas u zavisnosti od vrste drveta i količine, može pomoći u raznolikosti biodiverziteta. To izraslo drvo se prepoznaje po tankim stablima i stabljikama.
Izdanci nastaju prvenstveno iz skrivenih uspavanih pupoljaka koji rastu iz panja drveta nakon sečenja, a prostor postaje više obasjan sunčevom svetlosti, tako da je pogodno za razvoj novih biljaka koje privlače nove vrste. Ovo zajedno poboljšava zdravlje šume.
Dakle, seča zrelih stabala u podnožju omogućava im da ponovo izrastu, sa više stabljika, iz panja. Iako je njegova tradicionalna svrha bila proizvodnja trupaca, nedavna studija je otkrila sporednu korist: povećanje raznolikosti vrsta pauka u listopadnim šumama. Praznine koje se stvaraju u krošnjama drveća omogućavaju sunčevoj svetlosti, kako smo naveli, da dopre do šumskog dna, stimulišući rast različitih biljnih vrsta i stvarajući širi spektar staništa unutar šumskog ekosistema.
PROČITAJTE JOŠ:
- SVAKOG MINUTA NESTANE ŠUMA POVRŠINE 11 FUDABLSKIH TERENA
- POREMEĆAJ ŠUMSKIH EKOSISTEMA OD SREDINE PROŠLOG VEKA
- BUDUĆNOST UZGAJANJA VOĆA BEZ DRVETA
Hrastove šume Nacionalnog parka Podiji, Češka, bile su deo istraživanja. Uprava parka je 2015. godine započela program u dve odvojene zone. Istraživači su uzorkovali paukove postavljanjem zamki u zemlju koje su se praznile mesečno od aprila do oktobra 2021. objavila je Evropska komisija.
Istraživači su identifikovali 9.919 pojedinačnih paukova 143 različite vrste. Ovo je bilo najuočljivije nakon pet i šest godina kada je, u oba slučaja, bogatstvo vrsta bilo znatno veće na izdanačkim lokalitetima nego u neuređenim šumama; dok su homogeni skupovi paukovi naseljavali neuređene šume, na mestima gde je ova metoda primenjena došlo je do otvaranja krošnje, a istraživači su zabeležili značajno povećanje biodiverziteta paukova. Efikasnost ove prakse je u stvaranju složenih staništa koja obezbeđuju ekološke niše za širok spektar vrsta.
Paukovi su pre svega neverovatni lovci. Oni se hrane i onima koji mogu postati štetni za šumu ako se njihova populacija previše poveća. Njihova prisutnost u šumama ključna je za kontrolu populacija raznih insekata, osiguravajući da ne dođe do neravnoteže koja može ugroziti druge biljne i životinjske vrste.
Različite vrste paukova stvaraju različite mreže. Ove mreže ne služe samo kao zamke za hranu, već i kao domovi za druge male organizme. Pružaju sklonište i zaštitu od predatora za mnoge mikroorganizme, što doprinosi ukupnoj bioraznolikosti šume.
Iako su efikasni lovci, paukovi su takođe izvor hrane za mnoge druge životinje, uključujući ptice, guštere i određene vrste sisara. Time se osigurava da energija i hranjivi sastojci cirkulišu kroz prehrambeni lanac.
Zdrava populacija paukova često je znak zdravog ekosistema.
Energetski portal
