Nesvakidašnja 2-u-1 građevina – Veštačka ski staza na postrojenju za preradu otpada

26.03.2019

800px-Amager_Bakke — Foto: Wikipedia/Orf3us

“Hop na Kop” je svojevrsni poziv za skijanje na Kopaoniku. Danski pandan ove rečenice mogao bi da bude “Hop na kopenhaški pogon za preradu smeća” s obzirom na to da se u prestonici Danske uskoro otvara veštačka ski staza izgrađena na vrhu centra za upravljanje otpadom. Amager Ressource je otvoren u martu 2017. godine i predstavlja postrojenje za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije. Procenjena vrednost projekta iznosi gotovo 600 miliona evra.

Amager Ressource godišnje tretira oko 400 hiljada tona čvrstog komunalnog đubreta i smatra se najčistijim postrojenjem za sagorevanje na svetu. Još jedna specifičnost je ta da njegov odžak ispušta dimne “kolutove” od pare.

Pored toga što igra značajnu ulogu u ispunjenju ambicija Kopenhagena da do 2025. godine dostigne nulte emisije štetnih gasova, objekat je značajan i iz perspektive arhitekture i građevinarstva.

Na vrhu građevine je u toku postavljanje veštačke ski staze dugačke 400 metara i površine 10 hiljada kvadratnih metara. Početna tačka spusta je visoka 85 metara, a na sredini staze nalazi se krivina pod uglom od 180 stepeni.

Arhitekte su umesto bele boje za nesvakidašnju skijašku stazu izabrali zelene nijanse. Svoju odluku su oblazložili rečima da bi se bela površina brzo zaprljala i da bi bilo teško da se održava čistom. “Pored toga što će zelena staza lakše zadržati boju, istovremeno će naglasiti i održivi identitet krovnog parka i spalionice otpada.” Skijašima će biti dostupna i servis za iznajmljivanje opreme.

Sa spoljašnje strane postrojenja nalaziće se i zid za penjanje. Krovni park sadržaće i pešačke puteljke, vidikovce i kafić tako da posetioci ne moraju nužno Amager Ressource da budu sportisti u potrazi za naletom adrenalina i radnici elektrane.

Pogledajte kako izgleda “skijanje po smeću”: https://www.facebook.com/eveningstandard/videos/2215152188537473/.

Jelena Kozbašić

EPS-ov najmoderniji rotorni bager za veću proizvodnju uglja

26.03.2019

Na Površinskom kopu „Drmno” u Кostolcu, počeo je transport novog sistema bager-traka-odlagač koji će omogućiti povećanje proizvodnje uglja sa sadašnjih devet na 12 miliona tona uglja godišnje.

Savremeni rotorni bager kapaciteta je 6.600 kubnih metara jalovine na sat, a čitav sistem čine još i osam transportera sa trakom širine dva metra, transportni sistem dužine 12 kilometara, nova trafostanica, dok je kapacitet odlagača 8.500 kubnih metara na sat.

„Svima u EPS-u zahvaljujem na velikom trudu da dođemo do ovog značajnog dana. Ova ozbiljna grdosija od 3.200 tona je od velike važnosti za srpsku energetiku. EPS je sa svojim rudarskim sektorom zamajac srpske ekonomije. Proizvodnja uglja u prvom kvartalu ove godine biće veća nego u istom periodu prošle godine. Ove godine očekujemo proizvodnju od 38 miliona tona uglja i ulazimo u ozbiljan talas investicija koji će obezbediti dalji rast, rekao je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, prilikom početka transporta BTO sistema. Verujem da će ciljevi koji su postavljeni zajedno sa EPS-om biti ispunjeni. Sledeća faza je da dođemo do 40 miliona tona, a kada bude počeo da radi bager na PК „Radljevo” u Кolubari, 2023. godine, očekujemo 45 miliona tona.

Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS, dao je nalog za pokretanje bagera i poručio da je ovaj BTO sistem vredan 97,6 miliona dolara.

„Proizvodnja uglja jedan je od najvažnijih faktora u EPS-u i daje stabilnost energetskom sistemu Srbije. EPS se oslanja na proizvodnju uglja u Rudarskom basenu „Кolubara“ i na kopu „Drmno“. Zbog novog termo bloka koji gradimo u Кostolcu neophodno je da povećamo kapacitet kopa „Drmno” na 12 do 13 miliona tona, a to će ovaj BTO sistem omogućiti. EPS finansira izgradnju još četiri pretovarne stanice, a gradimo i novu trafostanicu „Rudnik 5″. Očekujemo da taj deo posla završimo do decembra. Važno je što smo primetili da su domaće firme koje su bile angažovane na ovom poslu sve bolje osposobljene, istakao je Grčić.

Novi BTO sistem deo je druge faze projekta modernizacije Termoelektrane „Кostolac B”, koji se realizuje na osnovu međunarodnog sporazuma Srbije i Кine. Nosilac projekta izrade BTO sistema je China Machinery Energy Corporation (CMEK), a isporučilac opreme je nemački Tisen Кrup.

„ Od otvaranja montažnog placa prošlo je 36 meseci, a meni je velika čast i zadovoljstvo da smo uspeli sve da završimo u ugovorenim okvirima uz podršku ministra Antića i čelnih ljudi EPS-a. CMEК ulaže velike napore da obezbedi kvalitetan sistem, poručio je Ren Кailong, direktor ogranka CMEК.

Bernd Binder, direktor sektora za rudarstvo Tisen Кrup, rekao je da je ovo veliki benefit za srpsku infrastrukturu i sve građane, te da ova kompanija ima blisku saradnju sa Srbijom i EPS-om već 60 godina.

Početkom maja bager se očekuje na radnoj poziciji, a onda sledi probni rad od mesec dana.

Milisav Pajević

Učestvujte u našem eko foto-konkursu od 29. marta!

26.03.2019

Energetski portal sa zadovoljstvom objavljuje konkurs za autorske fotografije na kom možete učestvovati bilo da ste iskusni fotograf ili ljubitelj fotografije.

Ako vas pitanje o stanju u životnoj sredini ne čini ravnodušnim;

Ako želite svojom fotografijom da istaknete lepotu prirode koja postepeno gubi bitku sa čovekom;

Ako vaša fotografija pruža dokaze o tome da je u pojedinim područjima ta bitka već izgubljena;

PRIJAVITE SE NA EKO FOTO-KONKURS!

Doprinesite širenju svesti o potrebi za zaštitom životne sredine u našoj zemlji!
Osvojite vredne nagrade!
Dajte svoj fotografski doprinos i uvećajte šanse da vaša fotografija bude izložena u Galeriji RTS-a od 12. do 22. juna 2019. godine!

Pripremili smo nagradni fond od 90.000 dinara!

I mesto – 50.000 dinara
II mesto – 25.000 dinara
III mesto – 15.000 dinara

Takmičenje će biti otvoreno 29. marta i trajaće do 31. maja. Redovno pratite naše objave o toku konkursa na našem sajtu!

Konkurs organizuje CEEFOR d.o.o. uz podršku RTS-a i Agencije za zaštitu životne sredine.

Potez unazad u pregovorima: UN bez dogovora o roku za ograničavanje emisija štetnih gasova

26.03.2019

chess-2727443_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Dogovor o predlogu da se do 2050. okončaju emisije gasova sa efektom staklene bašte nije postignut na dvnodnevnom samitu u Briselu.

U trenucima u kojima hiljade učenika napuštaju svoje učionice kako bi protestvovali protiv klimatskih promena, lideri su odlučili da odluku o okončanju emisije gasova sa efektom staklene bašte odlože za još nekoliko meseci.

Lideri Evropske unije doneli su odluku da pitanje klimatskih promena ponovo razmotre na sledećem okupljanju u junu, pred zasedanje samita UN o klimatskim promenama.

Odlaganje donošenja odluke izazvalo je veliko nezadovoljstvo aktivista za zaštitu životne sredine, koji smatraju da lideri Unije treba da predvode napore u ostvarivanju najnapornijeg cilja iz Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine da se globalno zagrevanje zadrži na 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka.

Neke države, među kojima Nemačka, Poljska i Češka, nisu bile voljne da prihvate ovaj predlog, a zemlje među kojima su Holandija, Španija, Francuska, predložile su da lideri naprave dugoročnu strategiju.

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, koji je pre dve godine pokrenuo samit o klimatskim promenama rekao je da su napori Unije u borbi protiv klimatskih promena “očigledno nedovoljni”.

Predstavnik međunarodne grupe za zaštitu životne sredine Grinpis Sebastijan Mangn naveo je upozorenja stručnjaka da je u narednom periodu potrebna oštra smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi se sprečili katastrofalni nivoi zagrevanja krajem veka. On je dodao da mladi ljudi to najbolje shvataju, misleći na proteste mladih u preko 100 gradova koji pozivaju svoje lidere da se pozabave problemom klimatskih promena, koje je organizovala švedska tinejdžerka Greta Tunberg.

Željka Vesić

BiH ne želi nuklearni otpad pred svojim vratima

26.03.2019

nuklearni otpad, BiH, Edita Đapo, — Foto: pixabay.com

Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo u Sarajevu je učestvovala na međunarodnoj konferenciji „Problem skladišta/odlagališta radioaktivnog i nuklearnog otpada na lokaciji Trgovske gore”, koji su organizovali poslanici svih nivoa vlasti u BiH koji su, kao članovi različitih parlamentarnih stranaka, okupljeni u “Zelenom klubu”.

Ministrica Đapo je podsetila da su opštinske vlasti, Unsko-sanski kanton, oba entiteta i Parlament BiH doneli rezulocije kojima se protive odlagalištu na samoj granici sa BiH.

Kaže da je ova konferencija jedna u nizu onih koje trebaju da kažu jasno i glasno „ne” deponiji na samoj granici s BiH.

Govoreći zašto je opasna deponija ili odlagalište radioaktivnog otpada, federalna ministarka je navela da to može imati kobne posledice po stanovništvo BiH, pogotovo u Krajini, gde se ljudi uglavnom bave poljoprivredom, pčelarstvom ili turizmom, u slučaju prirodne nesreće, kao što su zemljotres, požar ili poplave, te nesreće izazvane ljudskim faktorom.

Istakla je da Nacionalni park Una „jedna od naših niša, područje koje smo mi zaštitili i želimo ga ostaviti u nasleđe budućim generacijama”.

„Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma pokrenulo je inicijativu da Martinbrodske slapove stavi na listu svetske baštine UNESCO-a. Samo postojanje jedne lokacije kao što je odlagalište radioaktivnog otpada može ugroziti taj proces i negativno uticati na imidž BiH”, smatra Đapo.

Kaže da bi Hrvatska trebala da nađe drugu lokaciju, a ne ovu koju su izabrali verovatno zato što tu ima najmanje stanovništva.

„Ukoliko je Hrvatska spremna da plati danak od 4.000 stanovnika u opštini Dvor, BiH ne može plaćati danak da na samim vratima ima odlagalište radionuklearnog otpada, jer se taj otpad ne odlaže na 10-15 godina ili 50, pa niti će se rekultivisati u deponiju i pretvoriti u neki park, nego je to deponija koja će tu stajati sljedećih 250 hiljada godina”, zaključila je Đapo.

Milisav Pajević

Dan šume obeležen širom Srbije

26.03.2019

avenue-2215317_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Prvi dan proleća, pored te funkcije ima još jednu važnu ulogu – tog dana se obeležava i Svetski dan šume, koji je različitim akcijama obeležem širom Srbije.

Zavod za zaštitu prirode obeležio je Svetski dan šume edukativnom šetnjom u šumi Košutnjak zajedno sa đacima osnovne škole “Karađorđe”., predvođeni nastavnicima škole i stručnim saradnicima Zavoda.

Učenici su usput učili o ovom zaštićenom području, istoriji i vrednosti za ukupan kvalitet življenja.

Ideja za obeležavanje Svetskog dana šume nastala je na sednici Generalne Skupštine Evropske poljoprivredne konferencije 1971. godine. Generalna skupština je 2012. usvojila rezoluciju po kojoj je 21. mart proglašen za Međunarodni dan šume. Šumska prostranstva se opravdano nazivaju plućima planete jer apsorbuju veliku količinu ugljen-dioksida, stvarajući kiseonik koji udišemo.

U rasadniku Šumskog gazdinstva Timočke šume Boljevac u Boru, organizovana je edukativna radionica za građane “Šuma i edukacija”.

U Gradskoj upravi grada Beograda održan je skup povodom ovog dana, na kom se govorilo o rezultatima pošumljavanja na teritoriji Beograda. Ivana Vilotijević, vršilac dužnosti gradskog sekretara za zaštitu životne sredine najavila je da će se u 2019. posaditi 60 hektara nove šume na teritoriji Beograda i više od 400 stabala u formi drvoreda.

Akcijama čišćenja smeća na čitavom području Nacionalnog parka Fruška gora i edukacije učenika osnovnih škola, obeležen ovaj dan. Deca iz Osnovne škole “Dositej Obradović” iz Iriga iz Iriga imala su priliku da vide i nauče kako se sadi i neguje šuma, pa su tako sami zasadili 30 sadnica topole i lipe u dvorištu svoje škole i na obroncima parka.

Na prostoru Nacionalnog parka, u šumama Fruške gore, živi oko 1 500 biljnih vrsta, 150 vrsta mahovina,više od 1500 vrsta gljiva, 200 vrsta ptica, više od 50 vrsta sisara. U njima se gnezdi i orao krstaš po kome je Fruška gora prepoznatljiva.

Željka Vesić

Postaje li Srbija groblje automobila?

26.03.2019

stari automobili, polovnjaci, groblje automobila, — Foto: pixabay.com

Ministar za zaštitu životne sredine Srbije Goran Trivan izjavio je danas da se razgovara o mogućnosti zabrane uvoza automobila starijih od deset godina, kako bi se smanjila zagađenost.

Trivan je za RTS komentarisao mogućnost da Srbija zabrani uvoz automobila sa „evro 3″ motorima i rekao da moramo da se odlučimo – hoćemo li da prestanemo da se zagađujemo i razboljevamo, ili ćemo da vozimo jeftine automobile.

„Poslednjih godina postajemo groblje automobila iz Evrope. Nema razloga da sami pristanemo na tu vrstu zagađivanja bez obzira na interese. Nema razloga da uvozimo vozila starija od 10 godina”, rekao je ministar i podsetio da je Srbija prošle godine uvezla oko 180.000 polovnih automobila.

On smatra da će za šest meseci ili godinu dana automobili sa „evro 4″ motorima koštati kao sada oni sa „evro 3″ i zato dodaje da nije tačno da ljudi neće imati novca da ih kupe.

„Nisam siguran da je ta logika ispravna. I ja se neću rukovoditi tom logikom. Videćemo šta će pobediti u javnoj raspravi u kojoj će učestvovati različite asocijacije uvoznika, građani, a Ministarstvo zaštite životne sredine će doneti odluku”, naveo je Trivan.

Upitan da li smatra da bi zabrana izazvala revolt građana, Trivan je rekao da nije njegov posao da izaziva simpatije kod ljudi koji ne vode računa o životnoj sredini.

Ministar je ponovio da je s premijerkom Anom Brnabić razgovarao o uvođenju subvencija za električne automobile i da će dati sve od sebe da ih od sledeće godine imamo.

„Za neku godinu će Evropa zabraniti trgovinu opasnim otpadom, što znači da moramo da napravimo kapacitete za preradu opasnog otpada, a te kapacitete nemamo”, naveo je ministar.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Da li opasan otpad treba da završi u prirodi?

26.03.2019

automobilske-gume — Foto-ilustracija: Unsplash (David Edelstein)

Udruženje reciklera Srbije stoji iza činjenice da država za tretman opasnog otpada za 2016. i 2017. godinu duguje 1,7 milijardu dinara, a oglašava se povodom izjave ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana “da država ne duguje reciklerima i da mu smeta kada se isporučuju računi koji nisu dogovoreni”.

Pročitajte još:

Trivan: Reciklerima novac samo po dogovoru

“Reciklažna industrija pokušava i želi da se dogovori sa resornim ministarstvom. Dogovor je kada se zainteresovane strane dogovore unapred, a ne jednostrano i to unazad. Podsećamo da za tretiran otpad tokom 2018. godine recikleri još nisu dobili ni dinara podsticajnih sredstava. Zakonom o budžetu za 2019. godinu, kojim je opredeljen novac za tretman otpada tokom 2018. godine, predviđeno je za trećinu manje novca od iznosa potraživanja operatera. Potraživanja za 83.000 tona zbrinutog otpada tokom prošle godine su u skladu sa zapisnicima republičke inspekcije i važećih zakonskih i podzakonskih akata. Ovo znači da je Ministarstvo zaštite životne sredine znalo koje količine opasnog otpada su tretirane u 2018. godini i uprkos tome u budžetu, koji je formiran krajem 2018, opredeljeno je manje podsticajnih sredstava, odnosno ostaće neplaćen tretman više od 27 miliona kilograma opasnog otpada”, izjavila je Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije.

Udruženje podseća da je reciklažna industrija godinama dobijala uveravanja od resornog ministarstva da će biti plaćen prerađeni otpad i ministar Trivan je u javnosti iznosio informacije da će u ovom budžetu biti opredeljeno više novca nego ranijih godina za reciklere odnosno iznos koji će pokriti sav zbrinut opasan otpad.

S obzirom na to da je za tretiran otpad u 2018. opredeljeno manje novca nego što je urađeno, dugovanje za podsticajna sredstva za prošlu godinu će biti oko 1,1 milijardu dinara. Time će ukupna dugovanja prema reciklažnoj industriji iznositi 2,8 milijardi dinara za 2016, 2017. i 2018. godinu.

“Kada firme ili sakupljači donesu otpad u reciklažni centar ili kada građani zovu reciklažni centar da preuzme neki kućni uređaj, da li reciklažni centar treba da odbije da preuzme otpad? Da li da kaže tim ljudima da ne može da prihvati otpad jer ne zna da li će država na kraju godine obezbediti podsticajna sredstva da bi taj otpad mogao da se adekvatno zbrine? Da li opasne materije treba da završe na deponijama ili u prirodi?”

“Umesto da dalje razvijamo ovu perspektivnu privrednu granu, da ulažemo u nova postrojenja, da zapošljavamo još hiljade radnika, reciklažni centri su dovedeni do toga da će biti zatvoreni ako se ne postigne dogovor sa Ministarstvom zaštite životne sredine u vezi sa daljom isplatom podsticajnih sredstava, kao i dugovanjima”, ističe Obradović.

U Udruženju napominju da namenskog novca za životnu sredinu u budžetu ima – naplata eko takse, po principu “zagađivač plaća”, raste iz godine u godinu, pa je tako u 2018. godine u budžet na ime eko takse stiglo više od 11 milijardi dinara.

Reciklažna industrija, kao i godinama unazad, želi da bude partner državi i da zajednički napravimo značajne korake ka zdravijoj životnoj sredini. U prilog tome govori podatak da je od 2010. do 2018. godine reciklažna industrija zbrinula 500.000 tona opasnog otpada.

Na Trskovači organizovan „Radni dan za prirodu”

26.03.2019

naslovna-2789-800-600-80-wm-right_bottom-100-watermarkpng — Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Na području Zaštićenog staništa „Bara Trskovača” realizovana je prošlog petka radna volonterska akcija u okviru manifestacije „Radni dan za prirodu“, sa glavnim ciljem uklanjanja invazivnog i agresivnog žbunja uz revitalizovane vlažne livade i vodeno stanište postojećeg kanala.

Tokom akcije uklonjeno je oko 1.000 stabljika i izdanaka, pre svega bagremca ali i drugog rastinja, ukupne težine oko dve tone, čime je kreirano mozaično stanište koje povezuje dve prethodno fizički odvojene celine vlažnih livada, ukupne dužine oko 150 metara sa obe strane postojećeg kanala sa vodom.

U realizaciji akcije, učestvovari su osim tri predstavnika Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i predstavnici Upravljača – Turističke organizacije opštine Ruma, Izviđačkog odreda iz Platičeva, Lovačkog udruženja iz Platičeva i meštana Platičeva koji se bave gajenjem koza.

Кreirani koridori i mikrostaništa značajno će unaprediti uslove za preživljavanje pojedinih ugroženih vrsta, kao i lepotu predela.

Milisav Pajević

Crna Gora posvećena održivom razvoju

26.03.2019

Agenda 2030, Crna Gora, — Foto: Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore

Dvanaesti sastanak Nadzornog komiteta za praćenje implementacije Integrisanog programa saradnje Crne Gore i Ujedinjenih nacija, na kojem je bilo reči o rezultatima saradnje u 2018. godini i planiranim aktivnostima za 2019., održan je u Podgorici.

Sastankom su kopredsedavali ministar spoljnih poslova prof. dr Srđan Darmanović i rezidentna koordinatorka Sistema UN u Crnoj Gori Fiona Mekluni.

Ministar Darmanović je izrazio zadovoljstvo rezultatima zajedničkih aktivnosti Vlade Crne Gore i Sistema UN u zemlji pod modalitetom „Delujući kao jedan“, a u okviru četiri oblasti – demokratsko upravljanje, održivost životne sredine, socijalna inkluzija i ekonomsko upravljanje.

Ukazao je i na komplementarnost ispunjavanja ciljeva definisanih u Agendi 2030 i evropske agende, uz ocenu da „posvećenost izgradnji društva zasnovanog na demokratskim vrednostima, vladavini prava i poštovanju osnovnih ljudskih prava i sloboda predstavlja prioritet Vlade Crne Gore.“ Na putu ka tom cilju, preneo je očekivanja u pogledu dalje podrške UN sistema, a posebno osnažene Kancelarije rezidentne koordinatorke.

Rezidentna koordinatorka UN u Crnoj Gori Fiona Mekluni istakla je da Sistem UN u zemlji ostaje posvećen pružanju podrške Vladi Crne Gore na putu ka Evropskoj uniji i u ostvarivanju Agende održivog razvoja do 2030. “Od ove godine tim UN radi u novoj, reformisanoj strukturi.

Reč je globalnoj reformi rada Sistema Ujedinjenih nacija na nacionalnom nivou koju je inicirao Generalni sekretar UN sa ciljem ojačanja podrške zemljama članicama u ostvarivanju 17 Ciljeva održivog razvoja.” – kazala je Mekluni, naglasivši da Sistem UN nastavlja snažnu podršku Crnoj Gori u suočavanju sa ključnim izazovima u oblastima održivog razvoja i ljudskih prava.

U okviru zajedničkih intervencija u 2018. godini, Vlada i Sistem UN sproveli su programe i projekte ukupne vrednosti 13 miliona američkih dolara, a vrijednost zajedničkih intervencija planiranih za 2019. iznosi 16,9 miliona američkih dolara.

Milisav Pajević

Kragujevac podstiče ruralni razvoj

26.03.2019

Gradsko veće grada Kragujevca je na poslednjoj sednici donelo program o rasporedu subvencija za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za područje grada Кragujevca.

Od ukupno 20 miliona dinara najviše sredstava 6,5 odnosno pet miliona dinara opredeljeno je za nabavku priključne mehanizacije i za sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite, kao i dva miliona dinara na ime regresa za reproduktivni materijal odnosno veštačko osemenjavanje.

Po milion dinara opredeljeno je za podizanje novih ili obnavljanje postojećih višegodišnjih zasada voćaka, hmelja i vinove loze i za nabavku mašina i opreme za pripremu stočne hrane, dok je za podizanje i opremanje plastenika za proizvodnju povrća, voća, cveća i rasadničku proizvodnju planirano 700 000 dinara.

Na sednici je doneta odluka o objavljivanju javnog poziva za podnošenje zahteva za isplatu podsticajnih sredstava za nabaku nove priključne mehanizacije.

Podsticajna sredstva se odobravaju u visini od 50 posto od iznosa na dostavljenom računu bez uračunog PDV –a, pri čemu maksimalan iznos po ovom osnovu ne može biti veći od 70 000 dinara.

Rok za podnošenje zahteva je od dana objavljivanja javnog poziva na zvaničnoj internet stranici grada pa do utroška sredstava paniranih za ove namene, a najkasnije do 15. novembra tekuće godine.

Drugi javni poziv odnosi se na regresiranje dela troškova za prvo veštačko osemenjavanje krava i junica sa „NV“ brojem.

Milisav Pajević

Za koliko vremena će armija plastičnih čudovišta okupirati Srbiju?

25.03.2019

54516068_327448401453458_6424174049974288384_n — Foto: EP

U toku vikenda stanovnici Beograda dobili su novog sugrađanina koji se nastanio na prilično ekskluzivnoj lokaciji u prestonici – samoj Knez Mihajlovoj ulici.

U pitanju je plastično čudovište na kom je okačen zadatak: “Čudovište je napravljeno od jednomesečnog neorganskog đubreta jednog čoveka i zauzima jedan kubni metar. U Srbiji ima 6.000.000 svesnih osoba na površini od 88.361 kvadratnih kilometara. Koliko je vremena potrebno da se prekrije cela površina Srbije đubretom ako ovako nastavimo?”

Čudovište “nudi” priliku da osoba koja tačno odgovori na pitanje osvoji 1.000 evra. Kao adresu za slanje rešenja ove zagonetke navodi info@ekologija.gov.rs.

S obzirom na to da je ovo kontakt Ministarstva zaštite životne sredine, obratili smo se ovom organu kako bismo otkrili šta je posredi.

Prenosimo njihovo saopštenje u celosti: “Ministarstvo zaštite životne sredine obaveštava javnost da nije učestvovalo u izradi i postavljanju ‘plastičnog čudovišta’ u Knez Mihailovoj ulici, niti je autor ‘nagradnog’ pitanja koje je postavljeno na improvizovanoj skulpturi. Autor ove akcije Ministarstvu je nepoznat, i neovlašćeno koristi elektronsku adresu Ministarstva koju je istakao za odgovore na osmišljeno ‘nagradno pitanje’.”

Nismo zalazili u matematičko rešavanje zadatka plastičnog čudovišta, ali sudeći prema prizoru koji smo zatekli na Dunavu – za prekrivanje cele površine Srbije đubretom, ako nastavimo ovim tempom, biće nam potrebno veoma malo vremena.

Jelena Kozbašić

Obnovom Parka prijateljstva završena obnova Ušća

25.03.2019

Goran Vesic,Park prijateljstva,Beograd — Foto: Grad Beograd/ Predrag Mitic

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić obišao je danas potpuno obnovljeni Park prijateljstva na Novom Beogradu. Obilasku parka prisustvovali su zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović, pomoćnik gradonačelnika Aleksandar Marković, član Gradskog veća Stevo Marušić, v.d. sekretara za kulturu Ivan Karl i direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević.

Vesić je podsetio da je obnovom Parka prijateljstva završena obnova Ušća.

„Pre dve godine počeli smo obnovu kompletnog parka Ušće, koji zauzima oko 95 hektara. Prva 33 hektara su oko Muzeja savremene umetnosti i taj prostor je prvi obnovljen sa posebnim stazama, a potom i 52 hektara u pravcu hotela „Jugoslavija”.

Sada park Ušće po prvi put ima sadržaje koje ljudi koriste i postao je uređeni park u koji se rado dolazi. Sledeći korak je uređenje keja, Obale kralja Aleksandra, od Brankovog mosta ka hotelu „Jugoslavija” i onda ćemo moći da kažemo da će time ceo ovaj prostor biti završen”, kazao je zamenik gradonačelnika.

Govoreći o Parku prijateljstva, Goran Vesić je podsetio da je on nastao 1961. godine, kada je u Beogradu održana prva konferencija Pokreta nesvrstanih zemalja.

„Prvi platan zasadio je tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito, a posle toga su svi predsednici i učesnici konferencije zasadili svoje platane. Kasnije je postala tradicija da svi predsednici koji su posećivali Jugoslaviju i Srbiju ovde sade svoje platane i ukupno ih je 191. Nisu sva stabla uspela da se zadrže, te je 61 zamenjeno, a dodatno smo posadili još 80 stabala. Ovaj park ima 10,5 hektara i u okviru rekonstrukcije postavljeno je sedam kilometara ivičnjaka, 10.000 kvadratnih metara asfaltnih staza, 8.000 kvadrata novih granitnih ploča, uređen je i spomenik „Večna vatra”, koji je napravljen nakon NATO bombardovanja i sada čitav ovaj prostor ima svoju funkciju. Beograd je zaslužio da ovaj park bude uređen, a na redu je uređenje keja. Kada na temeljima nekadašnjeg projekta muzeja revolucije bude izgrađena i zgrada Beogradske filharmonije, ovaj prostor dobiće svoj puni smisao gde će svi moći da uživaju”, istakao je Goran Vesić.

U okviru rekonstrukcije, JKP „Zelenilo – Beograd” je u Parku prijateljstva posadilo i 3.500 komada žbunastog rastinja, zasejalo 1,5 hektara novih travnih površina i 3.300 kvadrata travnog busena.

Ugrađen je novi zalivni sistem, zamenjena rasveta, postavljene su 24 nove klupe i 15 đubrijera. Ukupna vrednost radova iznosi 212 miliona dinara.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Kviz prepoznavanja biljaka i životinja šuma i vodenih staništa

25.03.2019

bukova šuma — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Zavod za zaštitu prirode Srbije, i JP „Srbijašume“, ŠG Niš organizovali su na Svetski dan šuma, obrazovni program sa učenicima i nastavnicima iz OŠ „Кarađorđe“ u Gornjem Matejevcu kod Niša.

U okviru programa obeležavanja Svetskog dana šuma i Svetskog dana voda realizovan je kviz prepoznavanja biljaka i životinja šuma i vodenih staništa, prezentacija šumskih i vodnih prirodni dobara okoline Niša, projekcija filma „Buđenje prirode“, nakon kojih će učenici zajedno sa saradnicima iz Zavoda za zaštitu prirode i JP „Srbijašume“ posaditi drveće u školskom dvorištu“.

Zavod za zaštitu prirode Srbije kao jedan od ciljeva u zaštiti prirode ima očuvanje i unapređenje voda i šuma kao naših najvećih prirodnih bogatstava i najvažnijih izvora biološkog diverziteta.

Sa aspekta zaštite vode kao prirodnog resursa, posebna pažnja se u Srbiji pridaje zaštiti vodenih tokova i obalnog područja, vlažnih i zabarenih površina, zaslanjenih terena, prirodnih jezera i bara.

U okviru zaštite ovih prirodnih resursa, neophodna je i kontrola eksploatacije mineralnih sirovina, biljnog i životinjskog sveta i njihovog korišćenja kao turističkih atrakcija.

Poseban značaj šume imaju u održavanju ekoloških procesa i ravnoteže, štiteći osetljive ekosisteme, slivove i izvorišta voda. Važno je pomenuti da šume u okviru zaštićenih prirodnih dobara Srbije učestvuju sa 80 odsto površine .

Zavod za zaštitu prirode Srbije u strateškim aktivnostima za povećanje površine zaštićenih područja i unapređenje njihovog upravljanja kroz nacionalne i međunarodne mreže zaštite poseban značaj daje zaštiti šumskih i vodnih kompleksa kao nosilaca ukupnih vrednosti naše prirode.

Milisav Pajević

Prvi grad koji uvodi bežično punjenje za električne taksije!

25.03.2019

oslo-norway-flags — Foto-ilustracija: Pixabay

U nadi da će povećati brzinu i efikasnost punjenja električnih taksija, prestonica Norveške biće prvi grad na svetu koji je za taksiste u elektromobilima obezbedio sistem za bežično punjenje. On će se zasnivati na indukcionoj tehnologiji. Ploče za punjenje biće postavljene na putu na taksi stajalištima i povezane sa prijemnicima u vozilima.

Grad Oslo ovaj projekat sprovodi u saradnji sa finskom kompanijom Fortum i američkim proizvođačem bežičnih punjača za vozila na elektro-pogon.

Fortum tvrdi da je upravo nedostatak odgovarajuće infrastrukture za punjenje prepreka za elektrifikaciju taksi voznog parka. Pronalaženje punjača, povezivanje i čekanje da se automobil napuni zahteva mnogo vremena što odvlači taksiste od vožnje na struju. “Vreme je novac za vozače taksija”, kazao je Ole Gudbran Hempel koji je glavni u Fortumovom sektoru za javnu mrežu za punjenje.

Indukcija je energetski efikasniji pristup punjenju, zahvaljujući kojem taksiji mogu da se dopune u tzv. sporim linijama u okviru stajališta. Podvig predstavlja korak bliže cilju Osla da od 2023. godine sva taksi vozila imaju nulte emisije štetnih gasova. Na teritoriji cele Norveške rok za ispunjenje ovog nauma je 2025.

Na globalnom nivou, Norvežani imaju najviši stepen vlasništva nad elektromobilima, delom zbog dugoročnih prednosti i podsticajnih mera vlasti. Učesnici revolucije ka elektromobilnosti u ovoj skandinavskoj zemlji oslobođeni su taksi na uvoz i kupovinu, poreza na dodatu vrednost i putarine, mogu da se kreću saobraćajnim trakama za autobuse, imaju pravo na besplatan parking, a prevoz trajektima plaćaju duplo manje. Ovaj paket podrške čini ukupan trošak posedovanja elektro-auta nižim u odnosu na trošak posedovanja konvencionalnog vozila.

Tokom 2018. godine stanovnici Norveške kupili su 46143 električna automobila, što znači da je svaki treći novi auto na norveškim ulicama imao baterije.

Jelena Kozbašić

USAID pomaže razvoj prve baze podataka organske proizvodnje u Srbiji!

25.03.2019

Serbia organica_konferencija_foto1 — Foto: DNA Communications

Dvadeset petog marta 2019. godine, Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organika, predstavilo je novu bazu podataka o organskoj proizvodnji u Srbiji. Ova moderna, namenski kreirana baza podataka, nastala uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, svim akterima u organskom proizvodnom sektoru pruža najvažnije informacije, uključujući lokaciju i proizvodne kapacitete proizvođača organskih proizvoda. Pored toga, baza podataka će omogućiti dobavljačima i proizvođačima organske hrane da poboljšaju efikasnost proizvodnje i ispune zahteve međunarodnog tržišta.

Na konferenciji za novinare, predstavnici udruženja Serbia Organika predstavili su platformu i njene funkcionalnosti. “Baza podataka o organskoj proizvodnji je sveobuhvatan i jedinstven alat koji pruža korisnicima sve relevantne podatke o proizvođačima organskih proizvoda, prerađivačima, asortimanu, količinama i standardima. Njena najvažnija funkcija je da svaki korisnik može naći potrebne informacije za svoje poslovanje na jednom mestu, bilo da su u pitanju podaci o sirovinama, mogućnost saradnje, ili prilike za trgovinsku saradnju”, rekla je Ivana Simić, generalni sekretar Serbia Organike, i dodala da je od marta 2019. godine već registrovano oko 100 korisnika u bazi podataka, pozivajući ostale da se priključe bazi u narednim mesecima.

“USAID je podržao razvoj ove platforme, jer postoji potreba za većom vidljivošću organske proizvodnje i jačim vezama između ključnih aktera industrije. Dugoročno gledano, razvijanje poslovnih mreža povećaće obim proizvodnje i unaprediti konkurentnost srpskih proizvoda na stranim tržištima”, izjavio je Aleksandar Pavlović, direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu.

“Iako zauzimaju okvirno tek oko jedan odsto svetskog tržišta hrane, organski proizvodi postaju sve popularniji. Ova baza podataka sa pristupom širokom spektru podataka o proizvođačima organskih proizvoda, njihovim proizvodima i kapacitetima, je od izuzetnog značaja jer će nam pružiti korisne informacije za dalji razvoj organskog sektora u Srbiji, što je jedan od prioriteta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede”, izjavio je Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Od 2001. godine USAID je investirao više od 811 milliona dolara kako bi stimulisao ekonomski rast, ojačao pravni sistem i promovisalo demokratsko upravljanje u Srbiji.

1...936937938...1,677 Page 937 of 1,677

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM