Uspostavljanje biomonitoringa na Ulcinjskoj solani preduslov za zaštitu biljnih i životinjskih vrsta

03.11.2023

Uspostavljanje biomonitoringa na Ulcinjskoj solani preduslov je za zaštitu biljnih i životinjskih vrsta na tom području, ali i oko njega, zbog čega je važno što pre formirati upravljačko telo koje će se baviti i tim pitanjem i uspostaviti povoljan hidrološki režim, poručeno je na sedmoj međunarodnoj konferenciji za zaštitu Ulcinjske solane u organizaciji Centra za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP).

Ekspert za ptice, Bojan Zeković, kazao je na panelu „Naučna otkrića sa Ulcinjske solane“ da se monitoring ptica na solani odvija kontinuirano već 20 godina, i to na dva nivoa – jedan je monitoring ptica koje zimuju i migriraju i on se sprovodi od januara do aprila i od septembra do decembra, a drugi je vezan za gnezdarice.

„Tokom monitoringa u prvom delu godine brojimo sve vrste koje zateknemo na Solani i na taj način vodimo evidenciju o njihovim populacijama. Monitoring nam ukazuje na trendove, bilo pozitivne, bilo negativne. Drugi deo monitoringa je detaljniji i fokusiran na gnezdarice, a treći podrazumeva prstenovanje ptica“, naveo je Zeković.

Podsetio je da se monitoring ptica na Ulcinjskoj solani sprovodi od 2003. godine, pojašnjavajući da je to jedno od najistraženijih područja u Crnoj Gori kad su u pitanju ptice i da za njega postoji najveći broj podataka.

„Od 25. aprila 2003. godine kada smo imali prvi monitoring evidentan je pad brojnosti ptica. Jedan od glavnih faktora je promena staništa i zarastanje kojem smo svi svedoci proteklih godina. To se naročito oseća od 2013. godine kada je proizvodnja soli zaustavljena i kada menadžment voda nije funkcionisao na isti način“, rekao je Zeković.

Istakao je da je upravljanje vodama na Solani ključni faktor koji utiče na brojnost, ali i diverzitet samih vrsta koji će se te godine gnezditi.

Ekspertkinja za gmizavce i vodozemce, Andrijana Mićanović kazala je da su istraživanja koja su rađena za gmizavce i vodozemce na Ulcinjskoj solani detektovala devet vrsta gmizavaca i pet vrsta vodozemaca, navodeći da taj spisak nije konačan i da su dalja istraživanja neophodna.

„U odnosu na celo područje Ulcinjske solane, najznačajnija je druga zona zaštite. Iako područje na kojem su identifikovane određene vrste gmizavaca i vodozemaca izgleda kao malo i usko u odnosu na ukupnu površinu Solane, to ne umanjuje njen značaj za tu grupu životinja. Ona je važna zbog održavanja stabilnosti populacija zbog velikog negativnog pritiska na takva staništa na području Ulcinja“, rekla je Mićanović.

Prema njenim rečima, Solana predstavlja strateško mesto za gmizavce i vodozemce u delu delte Bojane, između zaleđa Velike plaže i staništa oko reke Bojane, a za njih nudi i veliku količinu hrane.

Pročitajte još:

„Štiteći Solanu ne štitimo samo vrste koje su permamnentno tu prisutne, već i vrste koje se kreću u radijusu od pet kilometara, što je slučaj sa nekim gmizavcima i vodozemcima. Pri planiranju upravljanja jako je bitno obratiti pažnju na obezbeđivanje adekvatne količine slatke vode koja je neophodna za ove organizme. Poznavanje ekologije vrsta je ključno za upravljanje jednim područjem, pa i Ulcinjskom solanom“, istakla je Mićanović.

Ekspertkinja za floru i vegetaciju, Danka Caković, pojasnila je da invazivne biljne vrste, prema istraživanjima, prave ozbiljan problem na Solani.

„Smatram da su invazivne vrste slaba karika kad govorimo o istraživanju i menadžmentu biodiveziteta u Crnoj Gori. Kad evidentirate invazivnu vrstu, to je samo jedan mali korak. Istraživanja iz oblasti invazivnih vrsta se svode uglavnom samo na spiskove tih vrsta, bez konkretnih koraka u smislu redukcije populacija“, rekla je Caković.

Ukazala je da je Aster squamatus ozbiljna invazivna vrsta, koja predstavlja pretnju za floru i vegetaciju na Ulcinjskoj solani.

„U cilju očuvanja flore i vegetacije, neohodno je detaljno izučiti biologiju vrste ako mislimo da spasimo autohtoni biodiverzitet. Invazivne vrste se nalaze na drugom mestu ako govorimo o ugroženosti biodiverziteta, posle infrastrukturnih projekata“, rekla je Caković.

Foto-ilustracija: Unsplash (Maurice Schalker)

Ocenila je da je u Solani neohodno uraditi detaljnu biologiju i ekologiju vrste Aster squamatus kako bi se istražilo koji nivo zaslanjenosti on podnosi, odnosno ne podnosi.

„Važno je nastaviti monitoring kako bi se evidentirale invazivne vrste, ali i dati adekvatne mere kako bi se problem rešio“, rekla je Caković.

Ekspert za beskičmenjake, Bogić Gligorović, rekao je da su dosadašnja istraživanja o beskičmenjacvima na Ulcinjskoj solani bila ograničena na pojedine grupe.

„Fauna beskičmenjaka je istražena u samim bazenima i okolnim vodenim i kopnenim staništima. Oko 250 vrsta beskičmenjaka je popisano tokom istraživanja. Oko 20 vrsta je prepoznato kao značajno za konzervaciju, od kojih su pojedine zaštićene na nacionalnom, dok su druge zaštićene na međunarodnom nivou“, naveo je Glitgorović.

Ukazao je da su u okviru monitoringa predvideli pet vrsta koje će se istraživati kontinuirano tokom godina, a da je za grupe račića koje žive u vodi i značajni su sa aspekta ishrane ptica, predviđeno uzimanje uzoraka na više lokaliteta tokom godine kako bi se beležila i pratila njihova brojnost.

Ekspertkinja za sisare, Belma Šestović, rekla je da su prva istraživanja koja se odnose na sitne sisare na području Ulcinjske solane započeta 2020. godine, navodeći da je tad registrovana samo jedna vrsta.

„Ove godine smo ponovili istraživanje u jesenjem periodu pa smo registrovali četiri vrste sitnih sisara, ali taj spisak nije konačan i treba nastaviti sa istraživanjem. Zabeležili smo i reprodukciju malog kućnog miša. Registrovali smo i pet vrsta slepih miševa, koji solanu koriste kao hranilište i koridor za letenje dalje“, navela je Šestović.

Istakla je i da je potrebno obratiti pažnju ukoliko se bude radila rekonstrukcija objekata na solani, posebno bivše laboratorije i objekta pumpe 31, jer je upravo tu evidentirano više vrsta slijepih miševa.

Ekspertkinja za mahovine, Snežana Dragićević, kazala je da je rijela (Riella helicophyla), nova vrsta mahovine za Ulcinjsku solanu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Marty Southwell)

„Na pet tačaka smo otkrili njeno prisustvo. Te vrste su, kako je rekla, prisutne na svim kontinentima, ali je Mediteran centar diverziteta roda Riella. Ali, nemate često priliku da vidite ove vrste iako je njih 10 zabeleženo u Mediteranu. Jednostavno morate imati sreće da biste je pronašli. Vest da smo je mi našli na solani je odjeknula, tako da sam na jedan naučni skup ponela materijal, a prisutne iskusne kolege potvrdile da se radi o rodu Riella, dok smo kasnije i determinisali vrstu.“, rekla je Dragićević.

Dodala je da je takođe, uz pomoć kolege istraživača Romana Romanova, na solani po prvi put identifikovano devet novih vrsta krupnih algi harofita, što predstavlja nov zapis ovih vrsta za čitavu teritoriju Crne Gore, ne samo solanu.

Tokom panela zaključeno je da je potrebno doneti monitoring protokole i po njima pokrenuti kontinuirani monitoring biljnog i životinjskog svijeta, po uzoru na monitoring ptica. Od suštinske je važnosti što pre uspostaviti povoljan hidrološki režim kako bi se sprečilo obrastanje i širenje invazivnih vrsta, te očuvala značajna Natura 2000 staništa. Takođe, neophodno je uspostavljanje bafer zone zbog važnih vrsta koje su registrovane na granicama solane, kao i zbog nesmetanog kretanja sisara od okolnih aluvijalnih šuma i livada u solanu. Posebno je važna bafer zona sa aspekta problematičnih aktivnosti predviđenih novim Prostornim planom Crne Gore, poput aerodroma planiranog u Štoju.

Izvor: CZIP

Danas je Dan čistog vazduha

03.11.2023

Vazduh je život. Sveprisutan, neuhvatljiv, nevidljiv, nečujan, ali zagađen, često mnogo više od dozvoljenih granica. Vazduh ulazi u naša pluća, isporučujući kiseonik koji je neophodan svakoj ćeliji našeg tela. To je prva i najvažnija funkcija vazduha za ljudsko zdravlje – pružanje kiseonika. Kroz proces disanja, kiseonik ulazi u pluća i vezuje se za hemoglobin unutar crvenih krvnih zrnaca, putujući krvotokom do svake ćelije u telu. Stoga, kvalitet onoga što udišemo je odraz kvaliteta opšteg zdravlja.

3. novembar se u našoj zemlji obeležava kao Svetski dan čistog vazduha. Problem njegovog zagađenja je globalnog, evropskog, regionalnog i nacionalnog karaktera. Milioni ljudi dožive preuranjenu smrt, ali i mnoge bolesti, upravo zbog nedostatka čistog vazduha. Srbija nije izuzetak, baš suprotno, naši gradovi često se nađu među najzagađenijim na kontinentu.

Podaci iz Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu koji je vrlo detaljan, pokazuje da se suočavamo ipak sa ozbiljnim izazovom. U gradu Valjevu, situacija se nije poboljšala u odnosu na prethodnu godinu – i dalje je registrovan najveći broj dana sa prekoračenjima graničnih vrednosti čestica PM10. U nekim gradovima postoji očigledan nedostatak automatskih mernih stanica, pa se Leskovac, koji je nedavno bio naša tema, izdvaja kao prvi kandidat za hitno unapređenje mernih kapaciteta -indikativna merenja pokazuju zabrinjavajući udeo prekoračenja zagađujućih čestica PM10, koji doseže 65 odsto vremena merenja. Istraživanja pokazuju da je više od stotinu dana sa prekomernim nivoom PM10 čestica zabeleženo u više gradova širom Srbije. U Popovcu je taj broj čak 136 dana, dok su Novi Pazar i Užice takođe visoko na listi sa 135, odnosno 115 dana. Čak i prestonička opština Zemun nije imuna na ovaj problem, sa 104 dana prekoračenja. Posebnu pažnju zaslužuju i ekstremno visoke dnevne koncentracije PM10, posebno na stanicama Beograd Ovča i Zaječar, gde su vrednosti dosegle 516 µg/m3 i 326 µg/m3, što je mnogostruko iznad dozvoljenih granica, objašnejno je na portalu Mašina.

Pročitajte još:

Photo-illustration: Unsplash (Ivo Lukacovic)

Pored čestica PM10, Bor i Obrenovac su zabeležili prekoračenja dnevnih i satnih granica za sumpor dioksid, što takođe utiče na sveukupnu sliku zagađenja. Ne čudi da je ovo prekoračenje zabeleženo upravo u pomenuta dva grada, s obzirom na to da je jedan od glavnih izvora sumpor-dioksida industrijska proizvodnja – sagorevanje fosilnih goriva (poput uglja, nafte i dizela) u termoelektranama i rafinerijama, proizvodnju metala (posebno proizvodnju bakra i cinka), i druge industrijske procese koji uključuju upotrebu sirovina bogatih sumporom.

Zagađenost je gledaću po aglomeracijama bila sledeća:

U aglomeracijama Pančevo, Smederevo, Užice i Kosjerić vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5.
U aglomeraciji Bor vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja granične vrednosti SO2, suspendovanih čestica PM10 i olova u PM10.
U aglomeraciji Novi Sad, vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM10 .
U aglomeraciji Beograd vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica P0M10 i PM2.5 i granične vrednosti NO2.
U aglomeraciji Niš i u gradu Novom Pazaru vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 i granične vrednosti NO2.

Iz analize je očigledno da PM10 i PM2.5 čestice jesu najproblematičnije u našoj zemlji. To su čestice koje često determinišu prelazak kvaliteta vazduha u nižu, zabrinjavajuću kategoriju, što je upravo ova III kategorija.

Upotreba uglja u termoelektranama je glavni izvor zagađenja, posebno SO₂ i PM čestica – termoelektrane na ugalj i zastarela tehnologija koja stvara velike količune emisija. Međutim, i stara vozila, načini grejanje tokom zimskog perioda, upravljanje komunalnim otpadom i požari na deponijama su takođe među najznačajnijim uzrocima zagađenja u Srbiji, što pokazuju rezultati istraživanja pod nazivom „Izgubljeni vazduh“ koje je sproveo Program UN za životnu sredinu.

Baš iz ovih razloga, teško je pričati o čistom vazduhu u Srbiji, ali podaci mogu biti apel da je potrebno postepeno menjati uzročnike ovakvih statistika u našoj zemlji kako bismo jednog dana zaista disali punim plućima.

Milica Vučković

MT-KOMEX učestvuje u realizaciji projekta “Čista energija i energetska efikasnost za građane u Srbiji”

03.11.2023

solarni-paneli-radnik — Foto-ilustracija: Freepik (senivpetro)

Građani Srbije i ove godine mogu da konkurišu za subvencije za primenu mera za povećanje energetske efikasnosti i instaliranje solarnih panela i kolektora. U okviru projekta “Čista energija i energetska efikasnost za građane u Srbiji”, Ministarstvo rudarstva i energetike za ove subvencije je izdvojila jednu milijardu, a opštine odnosno lokalne samouprave 800 miliona dinara.

Ministarka Dubravka Đedović Handanović ranije je izjavila da veliki broj prijavljenih lokalnih samouprava za novi program za energetsku sanaciju porodičnih kuća i stanova pokazuje da je tema energetske efikasnosti prepoznata kao prioritet.

U procesu realizovanja projekta, opštine i lokalne samouprave moraju raspisati Javni poziv za učešće privrednih subjekata u sprovođenju mera energetske sanacije porodničnih kuća i stanova.

Kompanija MT-KOMEX poslovanje je fokusirala na solarne elektrane i do sada je izgradila i isporučila opremu za više od 200 solarnih elektrana na zemlji i krovovima, prijavila se na sve raspisane Javne pozive. Prepoznata kao lider u ovoj oblasti, kompanija je uspešno ispunila sve kriterijume i svoje usluge će imati priliku da ponudi stanovnicima 48 lokalnih samouprava odnosno opština.

Pročitajte još:

Stručni tim kompanije koji svakodnevno radi na uvođenju novih oblasti poslovanja na domaćem tržištu, spreman je da svim građanima koji se budu prijavili za program u svakom trenutku pruži punu podršku u svim fazama realizacije.

Podsetimo, za 50.000 domaćinstava obezbeđene su subvencije za energetsku efikasnost u ukupnom iznosu od 50 miliona dolara. Reč je o petogodišnjem programu program „Čista energija i energetska efikasnost za građane u Srbiji” koji se sprovodi uz pomoć Svetske banke, za koji se Javni poziv raspisuje svake godine, a u okviru ovogodišnjeg konkursa podsticaji će iznositi do 65 odsto, umesto dosadašnjih 50 odsto. Prednost imaju opštine koje su najmanje razvijene i kod kojih je visoko zagađenje.

Detaljan spisak opština i lokalnih samouprava u kojima je izabrana kompanija MT-KOMEX pogledajte ovde.

Energetski portal

Od 2028. godine svi infrastrukturni projekti u Srbiji u BIM tehnologiji

03.11.2023

saobraćaj-ulica-put-autoput — Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Kalinin)

Na otvaranju konferencije „BIM i infrastruktura“ u Privrednoj komori Srbije (PKS), na kojoj će kroz primere iz prakse biti predstavljena primena BIM tehnologija u infrastrukturnim projektima, najavljeno je da će u Srbiji od 1. januara 2028. godine, svi projekti morati da budu projektovani u ovoj tehnologiji.

Tom prilikom, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić objasnio je da je razlog zašto je dat odloženi rok za primenu ovih tehnologija taj da bi projektni biroi mogli da se pripreme i nabave neophodnu opremu.

Prema njegovim rečima, prilikom usvajanja izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, najrevolucionarnija promena u tom zakonu se tiče BIM, digitalne metodologije, odnosno tehnologije zelene gradnje. Njenu primenu predviđa direktiva EU o javnim ugovorima, za sve učesnike u javnom sektoru i to će postati zakonska obaveza, navodi se na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pročitajte još:

Oprema neophodna za BIM metodologiju nije jeftina, rekao je ministar i dodao da se zbog toga pregovara sa PKS o posticajima koje bi mogli da se kreiraju od sledeće godine, kako bi oni koji žele da nabave tu tehnologiju mogli da ih dobiju.

Ministar Vesić je najavio i da će se izmenama Zakona o planiranju i izgradnji u narednom periodu dati veća uloga projektnim biroima.

,,Imamo ideju da građevinske dozvole do određenog broja kvadrata, prebacimo putem javnog oglašavanja na projektne biroe, kao i da upotrebne dozvole takođe prebacimo na one koji sada vrše tehnički prijem na osnovu javnog oglašavanja“, kazao je on.

To bi, kako je dodao, rasteretilo sekretarijate, odnosno one koji izdaju građevinske dozvole.

Kako je objasnio, BIM tehnologija je važna i zato što sledi donošenje još jednog zakona, a to je Zakon o održavanju infrastrukture u narednom periodu.

,,Mi pišemo taj zakon i njime ćemo po prvi put imati neku vrstu srpskog katastra, odnosno stvarni registar kompletne infrastrukture“, kazao je ministar.

Prema njegovim rečima, kroz taj zakon će se definisati upravljači svakog infrastrukturnog objekta, bez obzira da li je to most, podvožnjak, nadvožnjak, put, trafostanica, odnosno sve ono što spada u infrastrukturu. BIM tehnologija omogućiće lakše održavanje, jer kako je objasnio, kroz tu digitalizaciju se apsolutno vidi sve što je važno za održavanje infrastrukture.

On je naveo i da je stanica Prokop, odnosno stanična zgrada koja je nedavno završena je urađena u BIM tehnologiji, a i Metro je kompletno u toj tehnologiji.

Energetski portal

Šta pokazuje analiza troškova – isplati li se setva u novembru

03.11.2023

Zbog proleća u novembru, setva ozimih useva još nije završena, ali klimatske promene nisu jedini izazov za poljoprivrednike. Protekla godina bila je više nego teška – na lageru je neprodata roba, a samo retki su ostvarili zaradu. Ove sezone cena repromaterijala jeftinija je više od 20 odsto nego lane, ali su otkupne cene žita i dalje niske.Ratari čekaju bolje vreme: Promenu vremenske prognoze, ali i da repromaterijal dodatno pojeftini jer je gotovo izvesno da cena njihovih proizvoda neće značajnije rasti.“Sad mi možemo da nađemo seme od 40 do 80 dinara za kilogram pšenice. Ali kilogram pšenice je 20 dinara, tako da sledeće godine treba da vratimo tri ili četiri kilograma merkantilne pšenice za kilogram semena, što je izuzetno nepovoljno. Cene repromaterijala su pale, ali su cene i naših proizvoda pale tako da nismo ništa sa tim dobili“, objašnjava Vojin Trkulja iz DP „Branko Gleđa“ iz Banatskog Višnjićeva.

U Institutu za ratarstvo u Novom Sadu svedoče da je trend sejanja pšenice sa tavana nezaustavljiv.

Ipak, ne očekuju da će se površine pod strateški najvažnijom kulturom znatno smanjiti.

„Tokom poslednjih dvadesetak godina površine pod pšenicom nikad nisu pale ispod 520.000, 530.000 hektara tako da ni u nekom narednom periodu, a ni ove godine ne možemo očekivati drastično smanjenje. Bilo je i mnogo nepovoljnijih godina, godina kada je bila hiperinflacija, a kada su ratari i dalje sejali pšenicu, naravno i druge ratarske useve“, ukazuje dr Milan Mirosavljević sa Instituta za ratarstvo u Novom Sadu.

Pročitajte još:

Bolje da seme čeka kišu u zemlju, nego u skladištu

Onima koji za setvu čekaju promenu vremenske prognoze, savetuje da u njivu uđu već sutra.

„Bolje je da seme čeka kišu u zemlji nego u skladištima i nadamo se da će ovi topli vremenski uslovi omogućiti da seme što pre klija, odnosno da se formiraju usevi i možda jedna preporuka kada govorimo o novembarskoj setvi jeste da se poveća norma, odnosno količina semena za nekih desetak procenata“, savetuje dr Mirosavljević.

Za one koji setvu odlažu zbog neizvesne isplativosti, Institut za agroekonomiju je uradio analizu troškova.

Za 300 kilograma NPK đubriva po hektaru potrebno je oko 22.500 dinara, a za 35 litara goriva po obrađenom hektaru troškovi su oko 6.200 dinara.

Minimalna profitabilnost

Na lageru, pored ovogodišnje, imamo i velike količine neprodate pšenice iz 2022. godine, kada je otkupna cena bila oko 15 dinara viša nego sada.

Zato ima i onih koji i dalje razmišljaju o tome da li uopšte da ulaze u jesenju setvu ili da možda sačekaju proleće.

„Jedan deo će sigurno napustiti poljoprivredu, a drugi deo će tražiti neke druge kulture od kojih može da preživi. Ja moram da pomenem kao ideju, s obzirom na to da ove godine imamo rekordan poljoprivredni budžet, nadležno ministarstvo može da razmišlja o tome da kao i neke druge zemlje u budžetu ostave sredstva da bi se ostvarila ta minimalna profitabilnost poljoprivrednih gazdinstava, kako ona ne bi propala“, kaže prof. dr Zoran Rajić sa Instituta za agroekonomiju.

Kako bi setva bila povoljnija, a zarada veća, iz Zadružnog saveza traže od nadležnih da se ukine porez na svaki izlazak zadružnih mašina u polja kooperanata.

Izvor: RTS

ULEZ -Naplata vozačima za čistiji vazduh – kakvi su rezultati?

02.11.2023

London_ulica — Foto-ilustracija: Unsplash (Anthony Rosset)

Foto-ilustracija: Unsplash (Artur Tumasjan)

U srcu jedne od najprometnijih metropola na svetu, Londona, inovativna inicijativa za borbu protiv zagađenja vazduha izazvanog saobraćajem: Ultra Low Emission Zone (ULEZ) već daje rezultate. Ova zona, osmišljena da značajno smanji emisiju štetnih gasova iz vozila, predstavlja ključnu strategiju grada u unapređenju kvaliteta životne sredine za svojih više od devet miliona građana. ULEZ je uveden sa ciljem da transformiše londonsku atmosferu, smanjujući izlaganje građana štetnim azot-dioksidima i česticama koje potiču iz izduvnih sistema vozila. Aktivna 24 sata dnevno tokom cele godine, sa izuzetkom Božića, ova zona postala je simbol odlučnosti grada da predvodi globalnu bitku protiv zagađenja vazduha, mada je ujedno ULEZ bio i tema mnogih debata, čak i protesta.

Vozila koja ne ispunjavaju propisane ekološke standarde suočavaju se sa dnevnom naknadom od 12,50 funti (oko 14 evra) za ulazak u ULEZ odnosno zonu bez izduvnih gasova, s namenom da se vlasnike podstakne na prelazak na čistije tehnologije. Ova mera posebno pogađa starije benzinske automobile proizvedene pre 2005. godine i dizelaše pre 2015, stoga izaziva znatnu promenu u voznom parku glavnog grada Velike Britanije. S obzirom na to da inflacija dodatno opterećuje već napregnute kućne budžete, ova inicijativa može posebno uticati na ekonomski ugrožene slojeve stanovništva koji se oslanjaju na svoja vozila za svakodnevne aktivnosti.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Luke Stackpoole)

Međutim, poslednji rezultati pokazuju da je broj vozila koji najviše zagađuju na ulicama Londona prepolovljen, a sa puta je uklonjeno skoro 80.000 starijih automobila. Transport for London (TfL) iznosi da je sada preko 95 odsto vozila usklađeno sa ULEZ standardima, uključujući i preko 96 odsto automobila i 86 odsto kombija u spoljnim londonskim opštinama. Ovi podaci govore u prilog efektivnosti ULEZ-a, dok se s druge strane, uz širenje zone na sve londonske opštine, javljaju pitanja o povezanosti javnim prevozom van centralnih delova grada i o realnim efektima proširenja zone na kvalitet vazduha u tim oblastima.

ULEZ predstavlja hrabru inicijativu koja ima za cilj da očisti vazduh koji diše jedan od najvećih evropskih gradova. Sa skoro 50.000 prerano izgubljenih života godišnje u Velikoj Britaniji zbog zagađenja česticama, ULEZ je više od urbanog eksperimenta. Iako izazovi u vezi sa implementacijom i proširenjem zone ostaju, pozitivni efekti na smanjenje zagađenja su jasni i ohrabrujući, postavljajući temelje za dalji razvoj sličnih inicijativa širom sveta.

Milica Vučković

Papir dobijen od drveća bez njegove seče

02.11.2023

close-up-tree-trunk-with-leaves-warm-colors — Foto-ilustracija: Freepik (ilovehz)

Jesen donosi vrlo podeljena mišljenja među ljudima kada se postavi pitanje da li vole ovo godišnje doba. Tropski sunčani dani ili oblačni hladniji i kišni, moglo bi da se debatuje. Dolaskom jeseni menja se i pejzaž – drveće ostaje bez svojih zelenih gustih krošnji, a sivi trotoari u gradovima dobijaju nove nijanse braon, žute i crvene boje kada ih prekrije opalo lišće. I ovde bi mogla mišljenja da budu različita. Verovatno je da je deci šuškanje lišća pod nogama zabavno, a onoj sa umetničkim duhom inspirativno da prave herbarijume. Ipak, u kombinaciji sa kišom, opalo lišće može da bude nezgodno zbog klizavih trotoara i puteva. Sigurno je da bi ovaj niz mogao da se nastavi, ali danas želim da sa vama podelim jednu drugačiju priču o lišću.

Ptičice na grani oduvek znaju koliko je važno očuvanje drveća, a moglo bi se reći da sada znamo i mi. U tom kontekstu, proizvodnja papira dovodi do masovnog krčenja drveća, naročito u zelenoj tranziciji gde se sve veći broj kompanija trudi da svoja neodrživa pakovanja zamene papirnim.

Kako bi bilo dobro kada bi nam neko rekao da papir može da se proizvodi od drveća, bez da se ono poseče. Taj neko danas ću biti ja i reći vam – može!

Papir od opalog lišća

Valentin Frečka svoju ljubav prema prirodi i želju da sačuva šume, sa svega 16 navršenih godina, usmerio je na ideju da pronađe alternativne izvore za proizvodnju celuloze. Nakon razmatranja više opcija, postavio je hipotezu da lišće sadrži dovoljno vlakana za stvaranje papira. Nakon više sprovedenih testiranja u laboratoriji u njegovoj školi, početkom 2018. godine uspeo je da osmisli svoj prvi prototip.

Nakon dve godine rada u fabrici i usavršavanja svog proizvoda, 2021. godine osnovan je ukrajinski startap Releaf. Danas, ovaj startap proizvodi eko papirne kese i listove papira od opalog lišća.

Na koji način čuvaju prirodu?

Kada se uvelo lišće pokupi sa gradskih ulica, obično se spaljuje čime se ispuštaju emisije ugljen-monoksida i drugih štetnih gasova u vazduh. Zbrinjavanjem lišća na ovakav način i daljom proizvodnjom papira, emisije ugljen-dioksida smanjuju se za 78 odsto u odnosu na tradicionalnu proizvodnju papira, a količinski se smanjuje i upotreba vode. Tokom procesa njegovog stvaranja ne koriste se opasna hemijska jedinjenja, za razliku od običnog papira koji sadrži u sebi sumpor i hlor.

Proces nastajanja može da se opiše u nekoliko koraka. Nakon prikupljanja iz gradskih područja, listovi se čiste od čvrstih jedinjenja zadržavajući njegovu pulpu, a zatim se suši i granulira. Poslednji navedeni korak značajan je zato što se na taj način omogućava njegovo skladištenje tokom cele godine. U nastavku procesa, listovi se prerađuju u specijalno vlako, dodaje im se punilo, a na kraju se mašinama presuje i valja.

Tokom svoj životnog veka, zbog nedostatka lepkova u strukturi proizvedenog papira, on ima sposobnost boljeg upijanja vlage i više vremena je potrebno da bi omekšao – izdrživiji je od običnog papira. Kada završi životni vek, ovakav papir može da se reciklira bez da izgubi svoja svojstva, a ukoliko završi u prirodi za njegovu razgradnju je potrebno oko 30 dana, dok je kod običnog papira reč nekada i o 270 dana.

Priroda svakodnevno pred nas stavlja mnoštvo mogućnosti na koji način svet možemo da učinimo dobrim za svakog njenog stanovnika, ali moramo da ih otkrijemo.

Katarina Vuinac

Više novca za zamenu individualnih ložišta

02.11.2023

kuće-naselje-dim-vazduh-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay (SichiRi)

Vlada Srbije usvojila je program zaštite vazduha i za sada se radi na aktivnostima gašenja kotlarnica koje rade na mazut i lož ulje i zamene individualnih ložišta, rekla je na 12. Međunarodnim danima energetike i investicija Aleksandra Radinović, savetnica u kabinetu Premijera Srbije zadužena za oblast zaštite životne sredine.

Ona je na panelu posvećenom poboljšanju kvaliteta vazduha istakla da su istraživanja Agencije za zaštitu životne sredine pokazala da je grejanje u Srbiji najveći izvor zagađenja vazduha i stvaranju PM čestica.

Dodala je da Vlada izdvaja pet puta više sredstava iz budžeta za sledeću godinu za potrebe gašenja kotlarnica koja rade na mazut i lož ulje.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije planira da uz pomoć sredstava Svetske banke dodeli novac građanima za saniranje individualnih ložišta, njih oko 50.000, do 2027. godine, navela je ona.

Dodala je i da se planira mera pošumljavanja poljoprivrednih površina koje nisu date u zakup poslednjih nekoliko godina, odnosno koje su lošijeg kvaliteta.

Pročitajte još:

Predstavnik Energetske zajednice Peter Vajda rekao je da je tema zagađenja vazduha „došla na vreme“, da je ono regionalni ali i evropski problem.

,,Moramo videti prave rezultate svih mera. Akademska zajednica govori o energetskoj trilemi – održivosti, efikasnosti i korišćenju. Svi žele da imaju siguran i održiv energetski sistem ali ne možemo imati nešto jeftino i brzo, a da bude dobrog kvaliteta“, rekao je Vajda.

Dodao je da se sada svet mora preusmeriti na održivost i temu zagađenja vazduha jer je to prioritet, a da Srbija konkretno radi dosta stvari kako bi ovo pitanje poboljšala.

,,Srbija proporcionalno svom stanovništvu i kapacitetima dobro radi svoj posao koji se tiče zelene energije„, kazao je on.

Predstavnik Ministarstva energetike i rudarstva Republike Srpske Boris Lubarda rekao je da je energetska tranzicija izazov za tu zemlju i da bez pomoći sa strane ne može da postigne ciljeve, ali da je dekarbonizacija ubrzana u poslednje dve do tri godine u BIH.

,,Napravili smo dekarbonizacijski plan, a jedna od ključnih stvari jeste da se u narednom periodu ne planira izgradnja bilo kakvih termoelektrana, ali i da se smanji potrošnja energije i povećaju obnovljivi izvori„, rekao je Lubarda.

Dodao je da je Bosna i Hercegovina dala 15 do17 milijardi evra za potrebe energetske tranzicije i da planira da izbaci u potpunosti fosilna goriva i poveća udeo biomase.

Ključni zagađivači u Republici Srpskoj su tri stare termolektrane i jedna nova napravljena 2016. godine, dok daljinsko grejanje nije veliki zagađivač.

Predstavnik Grada Pirota Bojan Ivković rekao je da je grad identifikovao sektor privatnih kuća koji koristi biomasu ili individualne izvore toplote kao dominantan izvor zagađenja.

,,Imali smo puno aktivnosti do sada, ali smo došli do zaključka da mnogo dobrih mera koje se dobro sprovedu – na kraju ne daju dobar rezultat“, rekao je on.

Dodao je da je grad od USAID-a dobio podsticaj, da se napravi katastar individualnih ložišta koji je preduslov da se definišu mere energetske efikasnosti u tom gradu.

Profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu Branko Glavonjić, koji je učestvovao u popisu individulanih ložišta u Pirotu, naveo je da preliminarni rezultati pokazuju da su najzastupljeniji uređaji u domaćinstvu šporet i peć.

Zatim slede konvencionlani kotlovi na drvo i ugalj, pa TA peći, kotlovi nove genarcije na biomasu, elektrokotlovi, klime, grejalice…, kazao je on.

On je naveo i da se drvo kao energent koristi u 73 odsto domaćinstava u Pirotu, da osam procenata koristi pelet, a da 17,66 procenata pirotskih domaćinstava koristi struju.

Podsetio je da građani žive u zabludi da će sirovim drvetom potrošiti manje novca i da će na taj način uštedeti i grejnu sezonu prebroditi lakše finansijski.

Kako je naglasio, građani su svesni starosti svojih ložnih uređaja i toga da postoje oni bolji i efikasniji, dok ih neznanje kada je u pitanju popunjavanje raznih formulara prilikom aplikacije na javne pozive, usporava i dodatno destimuliše.

Panel je održan na 12. Međunarodnim danima energetike i investicija na Novosadskom sajmu u organizaciji Novosadskog sajma, Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, u partnerstvu sa Agencijom za razvoj Sjedinjenih Američkih država (USAID) i njenim projektom “Bolja energija“.

Izvor: Nova ekonomija

Ovo je plan za proizvodnju prvih evropskih LFP baterija za eVozila u Subotici

02.11.2023

punjenje_električni_auto_baterija — Foto-ilustracija: Unsplash (Vlad Tchompalov)

Foto-ilustracija: Unsplash (kumpan-electric)

Sekretarijat za poljoprivredu i zaštitu životne sredine grada Subotice doneo je pre dva dana rešenje da je potrebna izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Mini pilot istražni centar“ investitora ElevenEs doo iz Subotice.

Projekat podrazumeva nadogradnju, dogradnju i prenamenu postojećih objekata br. 12 i 14 u proizvodni objekat, na k.p. br. 36916 KO Donji grad u Subotici, Ulica Tolminska 35, u okviru zone MZ Aleksandrovo.

Cilj je, kako se navodi u zahtevu za odlučivanje i potrebi procene uticaja na životnu sredinu, uspostavljanje Istražnog centra za proizvodnju litijum-jonskih baterija.

– Centar je predviđen da se koristi u naučno istraživačke svrhe, naročito za razvoj i optimizaciju baterija, prvenstveno za upotrebu u elektičnim vozilima – stoji u dokumentu.

Izvođenje radova na kompleksu planirano je u četiri faze od kojih prva i druga obuhvataju rekonstrukciju, nadogradnju i prenamenu postojećih objekata u administrativni i proizvodni objekat – Istražni centar.

Planirani proces proizvodnje baterija u Istražnom centru sastoji se od proizvodnje elektroda, sklapanja baterija i formiranja baterija.

Proizvodnim procesom predviđene su tri vrste baterija – baterija Edge256, Edge575 i Edge950, a broj uz naziv označava dužinu baterije u milimetrima.

Kako se navodi na sajtu kompanije ElevenEs, Edge je prva evropska LFP baterijska ćelija (litijum-gvozdeno-fosfatne baterija), bez kobalta i nikla.

PROČITAJTE JOŠ:

– To je bezbedno, održivo i dostupno rešenje za baterije, koje ima do tri puta duži životni vek od bilo koje druge baterije na tržištu – navode iz kompanije.

U pilot postrojenju u Subotici u planu je ukupna proizvodnja 7.875 Edge baterija godišnje (Edge256 – 3.267 godišnje, Edge575 – 4.083 komada i Edge950 – 525 baterija godišnje).

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-marais)

Objekat obuhvata bruto površinu od 2.215 m². Proizvodni deo je podeljen na sledeće celine: laboratorija, operacija formiranja smeša premaza, presovanje, formiranje i testiranje baterija.

– Za ove radnje potrebne su takozvane „čiste sobe“ u kojima su posebni ambijentalni uslovi koji se obezbeđuju planiranim sistemima ventilacije, klimatizacije i izmenama vazduha. Otpad koji se generiše tokom rada Istraživačkog centra grupisaće se po kategorijama i skladištiti na za to predviđena mesta do predaje ovlašćenim operaterima – stoji u zahtevu.

ElevenEs, deo multinacionalne kompanije Al Pack Group iz Subotice koja godinama posluje u industriji pakovanja i prerade aluminijuma, najavio je pre dve godine izgradnju prve velike fabrike LFP litijum-jonskih baterija u Evropi.

Investicija je procenjena na milijardu evra, a u planu je zapošljavanje do 2.000 radnika.

ElevenEs je krajem 2021. potpisao sporazum sa EIT InnoEnergy za izgradnu gigafabrike sa procenjenim godišnjim proizvodnim kapacitetom od 16 MWh posle 2028. godine, nakon finalizacije kompletne investicije.

Kako je za eKapiju tada rekao Nemanja Mikać, osnivač i izvršni direktor ElevenEs, pilot proizvodnja u Subotici trebalo bi da krene 2023. godine, dok se početak komercijalne proizvodnje očekuje 2024. U aprilu ove godine iz kompanije je saopšteno da je njihov prvi industrijski objekat u Subotici u potpunosti operativan.

Izvor: eKapija

Strateški koraci ka energetski efikasnijem i održivijem sektoru zgradarstva

02.11.2023

zgrada-zelenilo-fasada — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (robert-linder)

U cilju smanjenja potrošnje energije i emisije štetnih gasova, fokus se sve više stavlja na sektor zgradarstva. Ulaganja u energetsku efikasnost postaju prioritet, što je važno pitanje i za građevinski sektor, i privredu uopšte. Postoji ambiciozan plan za energetsku obnovu stambenih i javnih objekata do 2030. godine, koji uključuje rehabilitaciju velikog broja zgrada i domaćinstava.

U središtu nastojanja za poboljšanje energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva nalaze se ambiciozni ciljevi koji su definisani za narednu deceniju. Postavljen je zadatak da se do 2030. godine energetski rehabilituje oko jedan odsto stambenih zgrada godišnje, tri odsto javnih zgrada i oko 2,3 odsto nerezidencijalnih zgrada. Očekuje se da će ove mere omogućiti rehabilitaciju oko 130.000 domaćinstava i oko milion kvadratnih metara javnih zgrada, objasnila je resorna ministarka što je preneto na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

Što se tiče dosadašnje situacije, energetski je sanirano oko 20.000 domaćinstava uz ulaganja od oko 2,7 milijardi dinara. Neki od već implementiranih programa su doveli do značajnih ulaganja i poboljšanja, sa fokusom na razne inicijative kao što su zamena stolarije, postavljanje solarnih panela i primena naprednih tehnologija za grejanje.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Aktuelni projekti, koji se realizuju u saradnji sa Svetskom bankom, usmereni su ka unapređenju energetske efikasnosti dodatnih 50.000 domaćinstava, sa ukupnim projektovanim vrednostima od oko 50 miliona dolara. Fokus je i na poboljšanju energetske efikasnosti stambenih zgrada priključenih na sisteme daljinskog grejanja. U okviru ovog projekta, teži se uštedi energije više od 35 odsto, pri čemu će biti obuhvaćeno više od 500 stambenih zgrada, ukupne površine oko milion kvadratnih metara.

Kroz različite inicijative sufinansira se energetska sanacija javnih objekata, uključujući škole, vrtiće i druge objekte, gde je već postignuta ušteda energije od 20 do 50 odsto. Sve ove inicijative i projekti, u saradnji sa internacionalnim partnerima i uz podršku lokalnih samouprava, teže promovisanju racionalne potrošnje energije i izgradnji energetski efikasnijeg i održivijeg društva i okoline.

Energetski portal

Centar za mlade talente kompanije Schneider Electric za obrazovanje i napredak mladih

02.11.2023

Razvojni centar kompanije Schneider Electric u Novom Sadu bogatiji je za novootvorenu InGrid zgradu koju je posetila Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Direktor Razvojnog centra Dragoljub Damljanović i upravnik Fondacije „Centar za mlade talente“ Radivoje Stojković upoznali su ministarku sa radom Fondacije, kao i svim glavnim postulatima kompanije na ovim prostorima.

Verujući da budućnost može da se održi jedino ako se kontinuirano ulaže u decu i omladinu, Schneider Electric je svoju pažnju usmerio na decu širom Srbije, i to od najranijih, pa sve do studentskih dana, navodi se na sajtu Vlade.

Ministarka je naglasila da Srbija ima talente, ali da je uz talenat potreban i ogroman rad.

“Ima puno talentovane, vredne dece koja treba da dobiju istu šansu, te stoga treba iskoristiti one resurse koje imamo, omogućiti našoj najtalentovanijoj deci da se razvijaju i da se kontinuirano edukuju”, rekla je Begović i dodala da je Centar za mlade talente, koji je pokrenula ova kompanija, izuzetno bitan, jer je potrebno dati šansu našim najmlađima da se spreme za buduća zanimanja i pružiti im kvalitetno i dobro obrazovanje.

Prema njenim rečima, onlajn kursevi u organizaciji Fondacije koji omogućavaju da svako naše dete, bez obzira na to gde živi u Srbiji, dobije na isti način šansu za obrazovanje, predstavlja primer kako društveno odgovorna kompanija treba da posluje. Posebno je istakla da je postojanje jednog ovako velikog razvojnog centra u Srbiji fantastična stvar za mlade ljude jer mogu da ostanu u zemlji, i dodala da bliska saradnja kompanije sa fakultetima govori o ozbiljnosti tog cilja.

Damljanović je istakao da kompanija Schneider Electric, u duhu slogana „Da znanje postane zvanje“, kao osnovnu misiju vidi u tome da zadrži naše pametne, mlade i talentovane ljude da ostanu i rade u svojoj zemlji.

Pročitajte još:

On je podsetio na to da su zaposleni u Schneider Electric-u nosioci i tvorci nekih od najznačajnijih softvera na svetu, te je prenošenje znanja jedan od načina da se doprinese društvu.

“Dugogodišnji predan rad i izuzetan uspeh koji smo postigli na svetskom tržištu doveo je do toga da smo prepoznati od strane globalnog Schneider Electric-a kao kadrovi sa izuzetnim potencijalom, a Schneider Electric Hub kao razvojni centar za ovaj deo sveta”, istakao je Damljanović.

Fondacija „Centar za mlade talente” osnovana je 2012. godine i neprofitabilna je nevladina organizacija koja ima za cilj da doprinese razvoju teorijskih i praktičnih znanja iz matematike i programiranja.

Imajući u vidu to da su zanimanja programera, inženjera i IT stručnjaka najtraženija zanimanja sadašnjosti i budućnosti, kako u svetu tako i kod nas, Fondacija je pokrenuta sa ciljem da se doprinese razvoju teorijskih i praktičnih znanja upravo iz pomenutih oblasti.

Fondacija pruža mogućnost sticanja širokog znanja i predstavlja pripremu za sve buduće studente elektrotehnike, informatike i matematike za brže i lakše usvajanje gradiva na fakultetima.

Pohađanje kurseva u okviru Centra je u potpunosti besplatno. Program je namenjen učenicima osnovnih i srednjih škola na teritoriji Srbije i Republike Srpske – deci uzrasta od petog razreda osnovne škole, pa sve do upisa na studije. Za punu deceniju nastavu je pohađalo više od 6.000 polaznika, a realizovano je 5.000 časova nastave.

Energetski portal

Ljudske aktivnosti povećavaju prisutnost soli u prirodi – zbog čega je štetno

01.11.2023

Foto-ilustracija: Freepik (freestockcenter)

Čovekova potražnja za solju dovodi do negativnih posledica po prirodu ali i ljudsko zdravlje, pokazao je naučni pregled koji je predvodio geolog sa Univerziteta Merilend. U ovom kontekstu, ne misli se na natrijum hlorid, poznatiji kao kuhinjska so, već na druge vrste soli uključujući i one koje se odnose na krečnjak, gips i kalcijum sulfat.

Rudarstvo, urbanizam, poljoprivreda, građevinarstvo, industrijski procesi i druge ljudske aktivnosti ubrzavaju ciklus soli na Zemlji, čime se vazduh, zemljište i slatka voda čine slanijim. Govoreći o uticaju na biodiverzitet, ovime su naročito ugrožene slatkovodne vrste.

Kao efekat bumeranga, uzimajući primer poljoprivrede koja podstiče ciklus soli, slana voda postaje vrlo štetna za useve. Štaviše, studija je pokazala da je zaslanjivanje izazvano ljudskim faktorom uticalo na približno 2,5 milijardi hektara zemljišta širom sveta, poređenja radi to je površina veličine Sjedinjenih Država.

Pročitajte još:

Joni soli su takođe porasli u potocima i rekama tokom poslednjih 50 godina, što se poklapa sa povećanjem globalne upotrebe i proizvodnje soli, navodi se na sajtu Univerzitet.

Vrlo jednostavno objašnjenje postoji za to na koji način so dospeva u vazduh. Ukoliko se so nađe u jezeru, u predelima u kojima ona presušuju, so kroz isparavanje stvara oblake kao neku slanu prašinu i tako dospeva u atmosferu.

Kao primer upotrebe velikih količina soli može da se navede posipanje soli po putevima kako bi se sneg otopio i sprečilo stvaranje poledice. Na isti način, ta slana prašina koja postoji u vazduhu može negativno da utiče na otpadanje snega. Ovo je posebno značajno za zajednice koje se oslanjaju na sneg kao izvor snabdevanja vodom. Kao što se so vezuje za asfalt na putu, može da se veže za zagađivače u zemljištu i sedimentima i na taj način formira takozvane hemijske koktele koji kruže u prirodi i štete joj.

Nije slučajno što se za primer uzela so na putevima. Podaci pokazuju da u Sjedinjenim Državama upotreba soli u ove svrhe čini 44 odsto od ukupne njene upotrebe. Kako bi se sprečilo da u vodene puteve dospeva velika količina soli, geolog koji je predvodio celu ovu studiju predlaže alternativna rešenja. Kao primer navodi sok od cvekle, svetlo braon boje umesto crvene, koji ima isti efekat a sadrži manje količine soli.

Energetski portal

Šta za Srbiju znači početak primene ESG kriterijuma u EU od 2024.

01.11.2023

zeleno-energija-sijalica — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

U javnosti je odjeknula vest krajem prošle godine da je Evropska unija usvojila Direktivu o dubinskoj analizi korporativne održivosti, a stupanje na snagu ovog dokumenta kreće za dva meseca, odnosno početkom 2024. Direktiva definiše više od 20 zahteva koji se odnose na zabranu kršenja ljudskih prava i više od 10 zahteva u vezi sa uticajem na životnu sredinu.

– U narednom periodu NALED planira da radi direktno sa kompanijama na osvešćivanju značaja nefinansijskog izveštavanja i upotrebe ESG kriterijuma. ESG kao koncept znači da se uspeh i reputacija određene kompanije ocenjuje ne samo prema finansijskim kriterijumima, već i prema tome kako utiče na životnu sredinu (E-environment), kakvi su socijalni aspekti i efekti poslovanja (S – social) i upravljačka kultura (G – governance) – kaže Vladislav Cvetković, predsednik UO NALED-a ispred PwC-a, i dodaje da će evropske kompanije biti u obavezi da analiziraju društvene i ekološke uticaje svojih partnera u globalnim lancima snabdevanja što će pogoditi domaće dobavljače.

ESG kriterijumi, kako navodi, nisu univerzalni u pravom smislu te reči. Postoji više različitih okvira koji mogu poslužiti za definisanje kriterijuma po kojima se mere, obelodanjuju i procenjuju ESG performanse.

Pročitajte još:

On ističe da je ovo posebno važno za mala i srednja preduzeća (MSP) iz Srbije koja žele da imaju pristup evropskom tržištu i postanu deo lanaca snabdevanja velikih kompanija. Prilikom selekcije lokalnih dobavljača, one sprovode takozvanu „Due Diligence” ili dubinsku analizu primene ESG kriterijuma. Očekuje se da će i inostrane banke sprovoditi takve analize prilikom odlučivanja o dodeli kredita i garancija.

Investitori su 2020. uložili 51 milijardu dolara u ESG-impact fondove, što je više nego udvostručilo ulaganja u projekte koji su provereno u skladu sa ESG kriterijumima u roku od godinu dana. Dugoročne prednosti unapređenja ESG-a su očigledne i kompanijama – prema istaživanju PwC-a 92 odsto biznis ispitanika slaže se da će kompanije posvećene primeni ESG politike nadmašiti konkurente koji to nisu. Naći balans između ulaganja u rast i ulaganja u ESG ciljeve je najveći izazov, kažu rukovodioci.

Osim za kompanije, primena i provera ESG kriterijuma bitna je i za istinito izveštavanje građana o radu i uticaju koji privreda ima na svoje okruženje. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da se na gotovo polovini (42 odsto) vebsajtova kompanija nalaze podaci koji su netačni ili koji potrošače mogu dovesti u zabludu o uticaju kompanije na životnu sredinu.

Da bi se spremile za nastupajuće promene, kompanije će morati da što pre revidiraju postojeće strategije, politike i ciljeve kako bi definisali nove ESG akcione planove sa merljivim kratkoročnim i dugoročnim ciljevima i indikatorima uspeha. Ovaj korak može da uključi i reviziju i redefinisanje osnovnih vrednosti kompanija, kao i eventualnu promenu biznis modela.

Iako je reč o skupu nefinansijskih faktora, ESG može stvoriti dugoročnu dobit za kompanije smanjenjem troškova, povećanjem produktivnosti i izvora finansiranja, ali i izgradnjom pozitivnog imidža, napominje naš sagovornik. I to nije važno samo za privatan sektor, već i za lokalne samouprave i javni sektor.

– Kao što imamo ESG kriterijume po kojima između ostalog ocenjujemo npr. „poželjnost“ neke kompanije kao poslodavca tako će i lokalne zajednice i ono što oni nude, biti ne samo povoljna poslovna klima za investicije, već i dobri uslovi za život i zdravo okruženje. Upravo one sredine koje su inkluzivne i tolerante, energetski nezavisne, koje obezbeđuju pristup zdravoj hrani i vodi, će biti stecišta života, inovacija i preduzetništva – zaključuje Cvetković.

Izvor: NALED

PRIČA KOJU SU INSPIRISALI LJUBAV I BRIGA O DECI

01.11.2023

Alkaloid_corporate_2 — Foto: Alkaloid Skopje

Farmaceutska kompanija Alkaloid obeležila je nedavno 45 godina postojanja jednog od svojih najprepoznatljivijih brendova – kolekcije proizvoda namenjenih za negu bebine i dečje kože Becutan.

Priča o Becutanu je čvrsto utemeljena u ljubavi i brizi prema deci, a počevši od 1978. godine, brend Becutan postaje neizostavni deo detinjstva na ovim prostorima i sinonim za kvalitet. Zahvaljujući stalnim ulaganjima i inovacijama koje nastaju u najsavremenijim laboratorijama kompanije Alkaloid, Becutan je bio i ostao dosledan održavanju vrhunskog kvaliteta proizvoda. Zato Becutan ne koriste samo naši najmlađi, već on ostaje prijatelj kože svih generacija tokom decenija.

Becutan i Alkaloid nisu samo simboli tradicije već predstavljaju i nosioce promena, održivih tehnologija i očuvanja prirode kroz uštedu energije – i u farmaceutskoj industriji i u oblasti održivog razvoja.

U FOKUSU:

Alkaloid Skopje je kompanija koja više od osam decenija radi na polju proizvodnje lekova, kozmetičkih i hemijskih proizvoda i prerade botaničkih sirovina. Posluje na svim tržištima bivše Jugoslavije, kao i u Švajcarskoj, Bugarskoj, Turskoj, Rumuniji, Ukrajini, Ruskoj Federaciji i SAD.

Stalni rast proizvodnje znači i stalno ulaganje u procese proizvodnje i u obrazovanje postojećih i mladih kadrova. Veoma su brojne oblasti u kojima Alkaloid može da se pohvali kao društveno odgovorna kompanija – od pomoći SOS selu, preko podrške u sportu, do organizacije dualnog sistema obrazovanja.

Značajni rezultati su zabeleženi i u oblasti uštede energije i brige o zdravijem okruženju u kome živimo. Zacrtani su dugoročni ciljevi, od kojih je najvažniji onaj u kome se pomaže zajednici u kojoj se živi i posluje. Ostali su podeljeni u nekoliko segmenata: identifikovanje izvora i uspostavljanja procesa merenja karbonskog otiska, kreiranje mera za smanjenje emisije CO2, povećanje proizvodnje obnovljive energije za 12 odsto u roku od 25 godina, povećanje reciklabilnog otpada za 10 odsto do 2025, analiza održivog pakovanja za PC CCB i PC Pharmaceuticals, identifikovanje izvora i uspostavljanje procesa merenja vodnog otiska za sve lokacije do kraja 2023.

Prvi rezultati su već vidljivi u svakodnevnoj proizvodnji, posebno u okviru glavnog proizvodnog prostora u Skoplju. Do sada je smanjena emisija CO2 za 1.285 tona, izgrađena su nova parking mesta za bicikle, čime se podstiču zaposleni da ih više koriste, ostvarena je ušteda od 5.000 m3 vode, odnosno 1,5 odsto ukupne proizvodnje, izgrađeni su parkinzi za bicikle.

Proradila je i digitalna platforma za profesionalnu komunikaciju, čime se štedi na energiji potrošnje drugih materijala, kao što je papir. Sve je to deo ESG strategije.

Alkaloid Skopje

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

1...919293...1.512 Page 92 of 1.512

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM