MMF misija stiže u Srbiju, razgovori o reformama koje se tiču EPS-a, Srbijagasa…

10.05.2019

srbija_zastava — Foto-ilustracija: Pixabay

Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) počinje danas dvonedeljnu posetu Srbiji sastankom sa čelnim ljudima Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije.

Misiju MMF-a, predvodi novi šef Jan Kes Martejn, koji je na tom mestu zamenio Džejmsa Rufa.

Sa predstavnicima države razgovaraće o dosadašnjim rezultatima po pitanju strukturnih reformi srpske ekonomije kao i o reformama koje se tiču EPS-a, Srbijagasa i privatizacije Komercijalne banke…

Vlada Srbije postigla je u junu prošle godine dogovor s MMF-om o novom nefinansijskom, savetodavnom aranžmanu “čuvarkuća” – Instrument za koordinaciju politika – PCI, u trajanju od 30 meseci.

PCI je instrument koji je MMF uveo tokom 2017. godine u cilju pružanja podrške zemljama poput Srbije, a program podržan od PCI ima za cilj održanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i ostvarivanje napretka u realizaciji plana strukturnih i institucionalnih reformi.

Prethodno je delegacija MMF-a boravila u Srbiji od 29. januara do 5. februara ove godine.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Nema opasnosti po građane i okolinu od olova sa Notr Dama

10.05.2019

paris-272198_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Delovi olova koji padaju posle velikog požara sa katedrale Notr Dam u Parizu ne predstavljaju opasnost za kvalitet vazduha, saopštila je danas pariska uprava ali je upozorila na veliko prisustvo olovne prašine oko zdanja.

“Rezultati analiza uzoraka od kada se dogodio požar pokazuju da nema opasnosti da olovo zagađuje vazduh, ali se potvrđuje prisustvo olovne prašine oko katedrale”, navodi se u saopštenju i dodaje da je kvalitet vazduha dobar i da je zagađenost ispod normale.

Međutim, upozorava se na velike koncentracije olovne prašine u neposrednoj blizini Notr Dama posebno na ulazu, čiji je pristup zabranjen građanima.

Vlasti su kao preventivnu meru preporučili građanima koji stanuju u blizini katedrale da očiste svoje stanove mokrom krpom, redovno peru ruke i ako je moguće imaju kratke nokte.

Pariske vlasti su dodale da su preduzete sve mere čišćenja i kontrole nivoa olova.

Katedrala Notr Dam, srednjovekovno zdanje gotske arhitekture u srcu Pariza kod reke Sene, 15. aprila je zahvatio ogroman požar koji je ugašen posle nekoliko sati. Požar je prvo zahvatio potkrovlje, deo krova i srušio toranj kojeg su držala četiri stuba visine 93 metra.

Izvor: Beta

Željka Vesić

“Srbija bi bila lepša od Švajcarske ako bismo radili sa istim ciljem”

10.05.2019

59758539_298275617750495_693928524460851200_n — Foto: Privatna arhiva

Fotografija s leve strane nije zabeležena na uređenoj deponiji, već je otpad na njoj posledica bahatog ponašanja Prijepoljčana koji đubre odlažu pored lokalnih puteva!

Vladimir Pušonjić, poreklom iz Prijepolja, rođen je i odrastao u Francuskoj.

Vođen osećanjem privrženosti prema otadžbini i precima, nakon što je dugo živeo u tuđini, vratio se u zavičaj.

Vođen osećanjem poštovanja prema planeti, nakon što je ugledao prizor smeća, uhvatio se rukavica i džakova.

“Po struci sam inženjer za obradu drveta, te je sve što ima veze sa zaštitom životne sredine oduvek bilo veliki deo mog života. Godinu dana sam proveo u Australiji, bio sam u Americi, Kanadi, Alžiru, Panami… Imam sestru u Čileu. Ipak, smatram da je došlo vreme da Srbiji pokažem, na sebi svojstven način, koliko je volim”, objašnjava Pušonjić.

Pročitajte više:

Stotine džakova smeća izneto iz reka na Staroj planini

Kako je odlučio da pokaže svoju ljubav prema otadžbini? Čišćenjem svog okruženja!

“Počeo sam da čistim veliku deponiju u jarugama pored imanja na kom gradim vikendicu. Zatim puteve koji vode do imanja – nekoliko divljih deponija i sve đubre koje sam pronašao u šumi. Otpada je bilo na tone. Sezona čišćenja je sada gotova zato što raste trava i mogu se sresti opasne zmije”, nastavlja on. Ovu plemenitu aktivnost je obavljao u svoje slobodno vreme.

Kako njegov trud ne bi bio uzaludna borba sa vetrenjačama, ljudi koji neodgovorno bacaju đubre tamo gde mu nije mesto trebalo bi da se preobrate u odgovorne građane, baš kao što je i on.

Pitali smo Pušonjića kako je Francuska podigla ekološku svest svojih stanovnika. “Kažnjavanjem”, odlučno odgovara, “u Francuskoj postoji više lokacija pod video nadzorom i policajci kažnjavaju ljude koji bacaju smeće u prirodu. Zavisno od vrste otpada, prestupnik može da se suoči sa zatvorskom ili novčanom kaznom ili pak obavezom da čisti grad. U Srbiji važe slični zakoni, ali retko ko je osuđen za ovakva krivična dela. Ako narod udariš po džepu, sledeći put će bolje razmisliti.”

Na sličan način želi da održi lekciju čoveku kog je uhvatio da baca đubre. “Postavio sam lovačke kamere, prikupiću materijal i odneti sudiji”, otkriva Pušonjić.

Tvrdi da ga je na podvig čišćenja inspirisala – logika. “Znamo da nije dobro da bacamo smeće, a kada svaki dan prolaziš pored smetlišta i ne preduzimaš ništa, ko se tu zapravo ponaša suludo – narod koji se žali ili ja koji čistim? Mentalitet se menja pokazivanjem primera. U okolini Prijepolja imamo veliki problem sa deponijama i nadam se da će vlasti odreagovati. Ne može više ovako, imamo tehnologiju, ali nedostaje politička volja. Političari postoje da bi rešili probleme”, kaže on.

Pušonjić je skrenuo pažnju da se kod nas reciklira malo i da upravo reciklažna industrija predstavlja ogromni potencijal za otvaranje radnih mesta, kao i da je njen razvoj neophodan zbog otvaranja Poglavlja 27 u pregovorima sa Evropskom unijom.

Ekološku bombu trebalo bi da deaktiviramo udruženim snagama. “Bilo bi divno da izgradimo nove temelje. Naša Srbija bi bila lepša od Švajcarske ako bismo se probudili i radili sa istim ciljem”, zaključuje Pušonjić. U susret važnom jubileju manastira Mileševa – 800 godina postojanja, priželjkuje da bude organizovana velika akcija čišćenja i da se njoj priključe i poznate ličnosti.

Jelena Kozbašić

Ekonomija ima presudni uticaj na životnu sredinu

10.05.2019

DaniVode — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Na međunarodnoj konferenciji “Očuvanje i zaštita sistema za vodosnabdevanje” koje se održava u Nišu u uvodnoj sesiji govorili su Ivan Кarić, državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, Nebojša Veljković, načelnik monitoringa kvaliteta voda Agencije za zaštitu životne sredine i Dalibor Joknić, sekretar udruženja za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije.

Uvodničari sesije su izložili osnovne elemente nacionalne strategije i preduslove za njeno ostvarivanje u složenim uslovima finansiranja sektora životne sredine i poslovanja sektora javnog vodosnabdevanja.

Nedostatak stručnih kadrova na nivou državne uprave i lokalne samouprave je označen kao ograničavajući faktor uspešne realizacije obaveza koje proističu iz Poglavlja 27 – životna sredina i klimatske promene.

Sinteza izlaganja uvodničara i sadržaja panel diskusije ukazuje na presudni uticaj ekonomije na životnu sredinu.

Milisav Pajević

Suzbijanje komaraca na teritoriji osam beogradskih opština

10.05.2019

Ukoliko vremenske prilike budu povoljne, ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju danas će vršiti suzbijanje odraslih formi komaraca, saopštavaju iz ovog zavoda.

Od 19 časova akcija će se obavljati na teritoriji opština Novi Beograd, Zemun, Stari grad, Palilula, Čukarica, Voždovac, Zvezdara i Rakovica.

Mole se pčelari da preduzmu potrebne mere kako bi zaštitili pčele tokom sprovođenja tretmana, a na sajtu Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju se nalaze detaljne mape lokacija na kojima je planirano suzbijanje odraslih formi komaraca.

Milisav Pajević

Samo na Tamišu redovna odbrana od poplava

09.05.2019

Na velikim rekama koje protiču kroz Vojvodinu trenutno nema problema, dok mere redovne odbrane od poplava i dalje se sprovode na oko 62 kilometara reke Tamiš, na kom se beleži tendencija manjeg opadanja vodostaja.

Vodostaj Dunava je u manjem porastu, ali je i dalje ispod prosečnih vrednosti za ovo doba godine.

Sava i Tisa su takođe u manjem porastu.

Na osnovu prognoza dobijenih od Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), od nedelje, 12. maja, do utorka, 14. maja, nad teritorijom Zapadne Srbije i Vojvodine očekuje se pojava ciklona koji će doneti povećanu količinu padavina.

Prognozirano je da će u prva tri dana pasti u proseku između 50 i 80 milimetara kiše, što predstavlja mesečni prosek za teritoriju Srbije.

Imajući u vidu najavljene vremenske prilike, stručne službe JVP „Vode Vojvodine“ su spremne i aktivno prate stanje na rekama na području Vojvodine.

U skladu sa prognozom RHMZ-a, izdato je obaveštenje vodoprivrednim preduzećima u Vojvodini da se preduzmu sve pripremne radnje predviđene Operativnim planom i Normativima za sprovođenje odbrane od poplava.

Milisav Pajević

Poskupljenje električne energije za domaćinstva od leta?

09.05.2019

israel-palacio-778505-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Israel Palacio)

Prema podacima Svetske banke, kilovat-čas električne energije u Srbiji je među jeftinijima u Evropi. Od oktobra 2017. godine cene električne energije za domaćinstva i male potrošače u našoj zemlji su mirovale, a građanima, prema pisanjima srpskih medija, uskoro prete viši računi.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) će pristići u Beograd u petak 10. maja, a predvodiće je novi šef Jan Kes Martejn koji je na tom mestu zamenio Džejmsa Rufa. MMF će preporučiti da se cena električne energije od leta koriguje do pet odsto, a postoje indicije da će srpska strana insistirati na tome da poskupljenje bude niže, oko tri odsto, piše Blic.

U telefonskom razgovoru sa predstavnicima Misije smo saznali da s njihove strane neće biti bilo kakvih komentara dok se razgovori ne završe, tako da prve zvanične informacije ovim povodom mogu da se očekuju po okončanju dvonedeljne posete.

Pregovore sa ovom međunarodnom finansijskom organizacijom vodi Vlada Srbije. Javna preduzeća, među kojima je i Elektroprivreda Srbije (EPS) predstavljaju najavljenu temu susreta.

Počinje izgradnja elektroenergetske infrastrukture za napajanje crnogorskih skijališta

09.05.2019

elektroenergetska infrastruktura, — Foto: Uprava javnih radova Crne Gore

Izgradnja elektroenergetske infrastrukture za potrebe napajanja budućih žičara u okviru ski kompleksa Cmiljača i Žarski počeće narednih dana, a prvi elementi biće završeni do kraja tekuće godine.

Ugovorom koji su juče potpisali Uprava javnih radova i podgoričko doo „Eminent”, precizirana je izgradnja trafostanice 35/10 kV na lokaciji Majstorovina u Bijelom Polju.

Vrednost ove investicije, koju će Vlada Crne Gore finansirati kroz Kapitalni budžet, iznosi više od 1,18 miliona evra, a rok za završetak radova je šest meseci od uvođenja izvođača u posao.

Projekat predstavlja deo aktivnosti koje Vlada Crne Gore u kontinuitetu realizuje u cilju valorizacije turističkih potencijala severa države.

Za skijališta Cmiljača i Žarski je već ranije ugovorena montaža žičara, a procenjena vrednost kompletnih investicija na ova dva lokaliteta je više od 52 miliona evra.

Milisav Pajević

U Mionici formirana prva banka gena i semena starih sorti voća i povrća

09.05.2019

apple-1873078_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

U Mionici, prva u Srbiji i na Balkanu, formirana je lokalna banka gena i semena starih sorti voća i povrća, čiji je osnovni cilj očuvanje autohtonih sorti bitnih za razvoj poljoprivrede i bezbednosti hrane.

Biolog Ivana Petrović, koordinator banke semena kaže za Agroklub da bez raznovrsnosti nema ni selekcije i nastanka novih vrsta koje će biti otpornije.

Uz sakupljanje i skladištenje semena i bazu podataka, zadatak je i razmena biljnog materijala, identifikacija i karakterizacija sorti, obuka kako da se gaje i budu sačuvane.

“Stare sorte biljaka nestaju vrtoglavom brzinom, svake godine jedan do dva procenta budu izgubljene nepovratno. Samo u prošlom veku, u svetu je nestalo čak 75% starih sorti. U Srbiji, nažalost, ni nemamo podatke koje smo izgubili sorte voća, povrća i žitarica, koje su izuzetno značajne, jer su otporne, mogu da se gaje kad je suša, te u ekstremnim uslovima usled klimatskih promena. Ipak, srećom, naročito u zapadnoj Srbiji, svako domaćinstvo ima u dvorištu sačuvano bar jedno stablo stare voćke” , priča Petrović.

U Mionici su već boravili gosti iz Kovina, koji nameravaju da zimnicu prave isključivo od starih sorti voća i povrća. Lokalne banke gena, inače, uveliko funkcionišu u Španiji i Francuskoj, a u svetu po njihovoj rasprostranjenosti Indija se naročito ističe.

Ivana upozorava da je najviše ugroženo povrće, jer su u pitanju jednogodišnje biljke i ako se seme ne sačuva, vrlo je verovatno da ga dogodine neće biti u baštama. “Krompir mesečar dugo nismo mogli da pronađemo, tek pretprošle godine otkriven je u malom seoskom gazdinstvu u okolini Guče. To je dokaz da za samo desetak godina može da se neka sorta nepovratno izgubi”, upozorava Ivana.

U Paštriću, kod Mionice, već tri veka raste i rađa gotovo izumrla divlja kruška oskoruša, čiji su plodovi odlični za čaj i džemove. U seoskim baštama bezmalo da više nema kupusa golubana, krompira mesečara, luka ajme i vlašca.

Izvor: Agroklub

Željka Vesić

Ponovo radi sistem daljinskog grejanja u Kragujevcu

09.05.2019

Kragujevac, Skupština grada Kragujevca, Milisav Pajević, — Foto: Milisav Pajević

Radijatori u kragujevačkim stanovima priključenim na sistem daljinskog grejanja ponovo su topli.

Gradsko veće Kragujevca na sednici održanoj 7. maja donelo je zaključak kojim se Privredno društvo Energetika d.o.o. obavezuje da odmah otpočne sa isporukom toplotne energije. Iako je grejna sezona 2018/2019. okončana 3. maja, u skladu sa Odlukom o snabdevanju grada toplotnom energijom, zbog niskih temperatura, Energetika je ponovo pokrenula sisteme za grejanje, koji će biti u funkciji sve do stvaranja uslova za prekid isporuke toplotne energije.

Zaduženje za grejanje u maju obračunaće se na način koji će najmanje opterećivati budžete krajnjih korisnika, raspodeljeno na rate, u periodu od oktobra do decembra ove godine.

Milisav Pajević

Sud EU kaznio Hrvatsku zbog nepoštovanja obaveza iz Direktive o otpadu

09.05.2019

eu-court-of-justice-213379_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Sud Evropske unije presudio je da Hrvatska nije ispunila obaveze iz evropske Direktive o otpadu, među kojima je i ona da obezbedi zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine, zbog „crnog brda” u Biljanima Donjim, u blizini Zadra, gde je deponija na kojoj se nalazi 140.000 tona otpada iz bivše Fabrike elektroda i ferolegura (TEF) iz Šibenika.

U tužbi koju je protiv Hrvatske podnela Evropska komisija 2. maja, Sud Evropske unije je presudio da Hrvatska nije ispunila obaveze iz Direktive o otpadu zato što nije preduzela mere u vezi sa “sanacijom ilegalnog ‘crnog brda’ na području Biljana Donjih”, u blizini Zadra, prenosi Indeks.

Od 2010. godine na toj je lokaciji na zemljište koje nije uređeno za odlaganje otpada u blizini porodičnih kuća odložena šljaka koju Hrvatska nije klasifikovala kao otpad, a nisu preduzete ni mere zaštite podzemnih voda i sprečavanja širenja prašine u životnu sredinu.

Šljaka je dovožena prilikom sanacije bivše Fabrike elektroda i ferolegura iz Šibenika i od tada se meštani žale, a Evropska komisija Hrvatsku je 2014. godine prvi put upozorila na njene obaveze.

Nakon što do aprila 2018. godine otpad nije bio saniran, Evropska komisija je protiv Hrvatske podnela tužbu, a nakon postupka sud je utvrdio da su osnovana sva tri tužbena zahteva.

Sud u presudi navodi da Hrvatska nije preduzela sve mere da se upravljanje otpadom sprovodi tako da se ne ugrožava zdravlje ljudi i šteti životnoj sredini, kao i da nije ispunila svoje obveze jer je smatrala da je šljaka odložena u Biljanima Donjim nusproizvod.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Poboljšanje vodosnabdevanja u Paraćinu

09.05.2019

Кrajem nedelje biće raspisan treći ovogodišnji javni poziv BID zone Korzo iz Paraćina, a ovaj konkurs namenjen je stanarima zgrada u kojima je potrebno poboljšati vodosnabdevanje pred letnji period.

To uključuje servisiranje postojeće dotrajale opreme, zamenu cevi, kao i nabavku pumpi i cisterni, u zavisnosti od toga šta je u kojoj zgradi potrebno, da bi snabdevanje vodom bilo stabilno.

Ukupna vrednost konkursa je milion dinara, a novac koji dobije jedna zajednica stanara, vraća se na rate bez kamate, podeljeno prema broju stanova.

Veliki iznosi vraćaju se i na 60 rata, o čemu se predstavnici Skupšitne stanara dogovaraju sa predstavnicima BID zone.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Trivan: Investiranje u životnu sredinu je šansa za održiv ekonomski razvoj

09.05.2019

Goran Trivan, investiranje, otpadne vode, — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan bio je juče gost Udruženja korporativnih direktora Srbije, i tom prilikom održao izlaganje na temu „Investicije u ekologiju: obaveza u pridruživanju Srbije Evropskoj uniji i šansa za održiv ekonomski razvoj“.

U svom obraćanju brojnim članovima Udruženja, ministar Trivan se posebno osvrnuo na investicioni potencijal u oblasti zaštite životne sredine, i značaj privatnog sektora za uspostavljanje evropskih standarda u životnoj sredini.

On je ukazao da su u izveštaju Evropske komisije o Srbiji iz 2018. godine, kao i u izveštaju Fiskalnog saveta iz iste godine posebno naglašene aktivnosti u vezi sa zaštitom životne sredine, i neophodnost da se obezbedi više sredstava za njeno finansiranje, veći administrativni kapaciteti i bolja međuinstitucionalna saradnja.

Proces pridruživanja Evropskoj uniji podrazumeva izazove u pogledu izgradnje odgovarajuće infrastrukture za zaštitu životne sredine, što će zahtevati ulaganja u vrednosti od oko 15 milijardi evra u naredne dve-tri decenije, objasnio je Trivan.

„U narednom periodu, prioriteti u zaštiti životne sredine biće prerada otpadnih voda i upravljanje komunalnim otpadom.

U Srbiji se još uvek prerađuje oko 10 posto otpadnih voda zbog čega će morati da se izgradi 359 postrojenja za preradu otpadnih voda, dok u oblasti upravljanja otpadom potrebno je realizovati 123 projekta sa ukupnim troškovima od 1.344 miliona evra”, rekao je između ostalog Trivan.

Neophodno je obezbediti preduslove, kao što je uspostavljanje pune operativnosti Zelenog fonda. Međutim, za uspešan odgovor ovim izazovima neophodna je podrška i uključivanje privatnog sektora koji u ovom procesu mora pronaći svoj interes, a kroz ugovorno javno-privatno partnerstvo, u državi sigurnog partnera, ukazao je ministar.

„Nisam siguran da naše društvo razume da se u investiranju u zaštitu životne sredine krije motor razvoja naše zemlje“, istakao je, i dodao da je našoj privredi i društvu potrebna menadžerska elita koja će prepoznati značaj zaštite životne sredine, i voditi ka napretku.

Domaći privrednici su nosioci razvoja naše zemlje, i mogući istinski pokretači procesa ka čistim tehnologijama koje podrazumeva zelena, ili cirkularna ekonomija, koja donosi sigurnu ekonomsku dobit, a s druge strane, kao naš krajnji cilj, kvalitetniju životnu sredinu, istakao je ministar Goran Trivan.

Milisav Pajević

Predstavljen Izveštaj Koalicije 27 „Malo para, još manje muzike”

09.05.2019

Koalicija 27, izveštaj o napretku, Poglavlje 27, — Foto: Koalicija 27

„Malo para, još manje muzike”, naziv je godišnjeg izveštaja o napretku Srbije u pripremama za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, koji je juče predstavila Koalicija 27 – grupa organizacija civilnog društva posvećenih praćenju priprema za otvaranje poglavlja 27 pregovora o članstvu.

Izveštaj analizira napredak u zakonodavstvu, zaštiti kvaliteta vazduha, vode, upravljanje otpadom, hemikalijama, zaštiti prirode, u oblastima buke, šumarstva i klimatskih promena i to kroz prizmu finansiranja, koje se ocenjuje kao neadekvatno potrebama, često nenamenski ali i nedovoljno korišćeno, budući da i mali obim dostupnih sredstava ostaje neinvestiran.

Izveštaj se fokusira na napredak u periodu od marta 2018. do februara 2019. godine. Pregovaračko poglavlje 27, uprkos najavama, nije otvoreno.

U oblasti zakonodavstva i implementacije ostvaren je mali pomak. Međutim, mnogo toga nije realizovano.

Strategija kvaliteta vazduha još nije usvojena, kao ni strategija zaštite prirode, dok zakon o klimatskim promenama još nije prošao skupštinsku proceduru za usvajanje.

Sredstva izdvojena budžetom za 2018. godinu za zaštitu životne sredine i ublažavanje klimatskih promena daleko su od dovoljnih ali zabrinjava činjenica da je Ministarstvo zaštite životne sredine realizovalo malo više od polovine predviđenih sredstava za rad.

Ako se tome doda i činjenica da Zeleni fond još uvek nije operativan, kao i ukidanje namenskog karaktera sredstava prikupljenih na osnovu naknade za zaštitu životne sredine, ostaje utisak da životna sredina (i dalje) nije prioritet Vlade Republike Srbije.

Izveštaj je predstavljen na panel dikusiji u kojoj su učestvovali Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, Mirjana Jovanović, menadžerka projekata Energija, klima i životna sredina Beogradske otvorene škole (Koalicija 27), Simon Ilse, direktor kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel” u Srbiji i Milica Damnjanović Zantvort, „Petkom za budućnost”.

Izvor: Koalicija 27

Milisav Pajević

Problem zagađenja vazduha i zemljišta muči Vladimirce

09.05.2019

Vladimirci, opština — Foto: Opština Vladimirci

Predstavnici Opštine Vladimirci sastali su se juče sa ministrom zaštite životne sredine Goranom Trivanom i razgovarali o ekološkim problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju.

Ukazujući na najveće ekološke probleme sa kojima se njihova opština već više godina suočava, predsednik opštine Vladimirci Milorad Milinković posebno je istakao problem zagađenja vazduha i zemljišta nastao usled rada termoelektrane „Nikola Tesla“ (TENT) u Obrenovcu, odnosno odlaganja pepela i emisije štetnih gasova, koje direktno utiču na zdravlje ljudi, životinja i biljaka.

S obzirom na to da je Opština Vladimirci mala opština i nema dovoljno sredstava za rešavanje ovog problema, ministar Trivan je ukazao da će Ministarstvo zaštite životne sredine pružiti svu moguću pomoć i podršku kako bi se ovaj problem sanirao.

Ministar je rekao da će Ministarstvo pružiti svu stručnu pomoć kako bi se problem sagledao u celosti, a zatim pronašla moguća rešenja. U zajedničkoj saradnji sa Elektroprivredom Srbije neophodno je obezbediti zdravije uslove za život, dodao je.

„Problem koji imamo pred sobom je višegodišnji. Put rešenja nije lak, ali tim putem se mora krenuti, kako bi očistili Srbiju i pružili kvalitetniji život našoj deci“, zaključio je ministar Trivan.

Milisav Pajević

Zarad manjeg zagađenja, zamenite avionsku pistu i krila – prugom i točkovima!

09.05.2019

train_nature — Foto-ilustracija: Pixabay

Švedskom se širi griža savesti zbog putovanja avionom usled količine štetnih gasova koje ovo prevozno sredstvo ispusti u atmosferu. Loš uticaj avio-saobraćaja se ne zaustavlja na zagađenju vazduha. Otpad od plastičnih kesa, pribora, čaša, salveta i slično dodatno uništava zdravlje planete.

Pokret “flygskam” (flight shame) je privukao ekološki osveštene Šveđane koji su doneli odluku da avionske karte zamene voznim kako bi smanjili svoj osećaj krivice zbog razaranja Zemlje. Putujući avionom, oni bi bili saučesnici u ozbiljnijem narušavanju prirode, a birajući voz, oni umanjuju sopstveni ekološki otisak.

Rastući broj ljudi, pre svega mlađih naraštaja, koji su odlučili da ostanu prizemljeni (#stayontheground) je inspirisan šesnaestogodišnjakinjom Gretom Tunberg.

Ne samo da je, protestujući ispred nacionalnog parlamenta svoje domovine sa zahtevom za pooštrenje klimatske akcije, motivisala stotine hiljada vršnjaka da izađu na ulice, već je, odbijajući da putuje avionom, podstakla sunarodnike da učine isto. Aktivistkinja za zaštitu životne sredine na mnogobrojne političke skupove na kojima prisustvuje odlazi upravo vozom, iako put traje duže u poređenju sa letom. Jedanaest njenih govora će uskoro biti objedinjeni u knjigu pod naslovom “Niko nije suviše mali da bi napravio promenu”. Izdavač ju je opisao kao “glas generacije koja se suočava sa klimatskom katastrofom u punom zamahu – mirne, kivne i neustrašive koja moćnicima otkriva istinu”.

Klimatske promene Švedsku pogađaju dvostruko oštrije nego ostatak sveta – Švedski meteorološki institut je otkrio da u ovoj skandinavskoj zemlji temperatura raste dva puta brže u odnosu na prosečnu globalnu temperaturu. Prošla godina je bila jedna od najvrelijih i najsušnijih otkako je počelo merenje. Švedskom su buktali neki od najgorih šumskih požara ikada zabeleženih.

Prema naučnim tvrdnjama, prelazak jednog kilometra “kroz vazduh” rezultuje sa 100 grama ugljen-dioksida, dok prelazak iste udaljenosti “na tlu” proizvodi tek 15 grama škodljivog gasa, što je Šveđane zabrinute za njihovo okruženje navelo da radije putuju vozom, uprkos tome što im je na taj način do krajnje destinacije potrebno više vremena.

Emisije švedske avijacije su od 1991. skočile za 61 odsto. Ovaj severnoevropski narod leti sedam puta više od prosečnog Zemljanina i jedan je od onih koji najčešće koriste avione.

Prema podacima internet stranice za rezervaciju voznih karata, Greta i njen otac su, ne leteći, “sačuvali” po 400 kilograma ugljen dioksida – što je približno jedna desetina ukupnog godišnjeg ugljeničnog otiska prosečnog stanovnika Švedske, a sve više pojedinaca sledi njihov primer. Popularnost agencija za organizaciju “putovanja prugom” skače, baš kao i onih avio-kompanija koje različitim metodama neutralizuju emisije.

Pored manjeg negativnog dejstva na vazduh, vozovi korisnicima pružaju i veći prozor u svet, niži nivo buke i više prostora za noge.

Međutim, na kraju ostaje pitanje – da li Šveđani zaista lete manje zbog griže savesti ili zbog poreza na letenje uvedenog prošle godine?

Jelena Kozbašić

1...916917918...1,680 Page 917 of 1,680

Pročitajte više:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM