Poznato je da su 2017. godine Sjedinjene Američke Države istupile iz Pariskog sporazuma kojim su se države potpisnice prethodno obavezale na borbu sa posledicama klimatskih promena a prevashodno na ograničavanje rasta prosečne temperature čiji je uzrok globalno zagrevanje.

Aktuelni američki predsednik je od tada u više navrata izjavljivao da bi se određenim izmenama sporazuma postiglo da Sjedinjene Države ponovno razmotre njegovo prihvatanje. U međuvremenu, prema rečima američkog ambasadora u Srbiji Kajla Skota, ne samo da briga o zaštiti životne sredine nije izostala, već ova oblast, zajedno sa obnovljivim izvorima energije, doživljava procvat u njegovoj domovini.

U intervjuu sa Kajlom Skotom, između ostalog, saznaćete kako se donose zakoni u oblasti primene čistih izvora energije, o nastanku ekološkog pokreta u SAD, osnivanju prvog nacionalnog parka na svetu na prostoru SAD kao i o tome u kojim sektorima bi Srbija mogla da poveća svoj profit.

EP: Prema raspoloživim podacima iz izveštaja Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA) za 2014. i 2015. godinu stopa reciklaže je iznosila 25 odsto. Da li smatrate da je to dovoljno dobar rezultat za SAD imajući u vidu veličinu države i broj stanovnika i konačno, šta se čini da se ta stopa uveća?

Kajl Skot: Uvek može bolje, ali isto tako, prema podacima EPA, naša stopa reciklaže je zapravo porasla sa okvirno 7 odsto u 1960. godini na sadašnju stopu od oko 35 odsto (podaci za 2018. godinu). Recikliranje je od ključne važnosti ne samo sa stanovišta zaštite životne sredine, već i biznisa. U jednoj studiji koju je sprovela EPA ustanovljeno je da na svakih 10.000 tona recikliranog materijala bude otvoreno gotovo 16 radnih mesta sa godišnjom isplatom zarada u vrednosti od 760.000 dolara. Trebalo bi imati u vidu i da Zakoni o reciklaži u SAD takođe variraju od države do države, čak od grada do grada. Danas u mnogim sredinama možete biti novčano kažnjeni ako ne reciklirate, dok u pojedinim mestima nisu tako strogi. Takođe bih istakao da je čitav ekološki pokret koji stoji iza reciklaže zapravo potekao iz naroda. Ja sam vladin službenik, ali verujem da najbolja rešenja često dolaze od pojedinaca i malih grupacija. Ekološki pokret u Sjedinjenim Državama inicirali su sami građani nezadovoljni time što vlasti ne uspevaju da zaštite ono što je najpotrebnije za održanje života: vazduh, vodu i hranu. Zakon o ugroženim vrstama, Zakoni o čistom vazduhu i vodi, zajedno sa svim ostalim revolucionarnim Zakonima o zaštiti čovekove okoline usvojeni su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka u Kongresu, jer su građani tražili promene. Sećam se da sam kao dečak čitao o tome kako su na rekama u industrijskim zonama Amerike izbijali požari. Toliko su bile zagađene. Danas su te reke staništa brojnih ribljih vrsta.

EP: Mnogo američkih sajtova promoviše eko-turizam koji predstavlja budućnost ove industrije. Koliko stanovništvo prepoznaje važnost koncepta održivosti u turizmu?

Kajl Skot: Amerikanci su strastveni zaljubljenici u prostrane i lepe prirodne pejzaže poput koralnih grebena Floride, Velikih jezera Srednjeg zapada i kanjona Kolorada u mojoj matičnoj državi Arizoni. Zapravo, prvi nacionalni park na svetu Jelouston ustanovljen je pre više od jednog veka na američkom Zapadu.

Pre pedeset godina usvojili smo Zakon o divljini kojim su zaštićeni milioni hektara šuma, travnatih prostranstava i pustinja od svih razvojnih aktivnosti čoveka. Takve oblasti ne samo što čuvaju živi svet i daju nam čist vazduh i vodu već donose i prihod od turizma lokalnim zajednicama. Prema nekim procenama, prošlogodišnji doprinos eko-turizma američkoj privredi iznosio je više od 730 milijardi dolara. S obzirom na to da je svet sve naseljeniji, mislim da će eko-turizam još više dobijati na značaju i u ekološkom i u ekonomskom smislu. U tom pogledu Srbija ima neverovatan potencijal. Vaše reke, planine i šume su privlačne za turiste i to bi trebalo iskoristiti jer povećan broj gostiju može dovesti do procvata lokalne privrede. Ljubitelji prirode često su spremni da potroše mnogo novca da bi imali priliku da pešače planinama istočne Srbije, skijaju niz padine Kopaonika, splavare rekom Tarom ili posmatraju ptice na Fruškoj Gori.

EP: Kakve kampanje ste vodili u SAD u cilju promocije zaštite životne sredine? Koje od njih su i sada u toku?

Kajl Skot: Pedesetih godina prošlog veka Sjedinjene Države su pokrenule masovnu kampanju koja je imala za cilj da promeni ponašanje pojedinaca – da pomogne ljudima da shvate da je, primera radi, bacanje otpadaka kroz prozor auta zapravo uvreda za zemlju. Već je uobičajeno da volonteri rade na čišćenju okoline u mestima gde žive. U školama, deca od najranijeg uzrasta uče o značaju zaštite okoline i o tome da ispuštanje otpadnog ulja u rečne tokove može izazvati višedecenijski pomor ribe i insekata. Razvili smo širu nacionalnu svest o potrebi ličnog angažovanja – vlada igra ključnu ulogu ali na kraju svaka osoba odlučuje hoće li baciti opušak kroz prozor kola ili ne, da li će reciklirati aluminijumsku limenku ili koristiti štedljive sijalice u svom domu. Rekao bih da su te obrazovne kampanje bile dosta uspešne, ali sa tim se mora početi od malih nogu. I kao što sam već rekao, Srbija je obdarena zadivljujućim prirodnim lepotama. Zaštita tog resursa je dobra za našu planetu, a doneće i ekonomsku korist ruralnim sredinama, kojima je ona često najpotrebnija.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Intervju možete u celosti pročitati u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019