Kod Majdanpeka iskliznulo pet cisterni sa fosfornom kiselinom – bez posledica po životnu sredinu

24.05.2019

cisterne, železničke cisterne — Foto: pixabay

Na pruzi kod Majdanpeka noćas je iskliznulo pet cisterni teretnog voza sa fosfornom kiselinom, saopštilo je preduzeće Infrastruktura železnice Srbije.

Кako je navedeno, cisterne nisu oštećene i iz njih nema nikakvog curenja, tako da nema nikakve opasnosti po ljude i životnu sredinu.

Incident se dogodio u 00.25 sati prilikom izlaska voza iz železničke stanice Majdanpek na pruzi za Požarevac.

U sastavu teretnog voza, koji je za šabački Eliksir saobraćao iz Prahova za Šabac, bilo je 12 cisterni.

Na lice mesta odmah su izašli vatrogasci, kao i predstavnici železnice.

Na mestu iskliznuća parametri geometrije koloseka, kao i rad saobraćajnog osoblja bili su ispravni.

Železnički saobraćaj na tom delu pruge trenutno je u prekidu, a pomoćni voz za podizanje iskliznulih cisterni na kolosek je tokom noći krenuo ka Majdanpeku.

Кomisija za isleđenje vanrednih događaja utvrdiće uzroke iskliznuća, navedeno je u saopštenju.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Konkurs karikature i kratkog kaiš stripa “Ovo je Zemlja za nas – pokreni se za životnu sredinu!”

24.05.2019

Delegacija Evropske unije u Srbiji i EU projekat “Jačanje vidljivosti i komunikacionih aktivnosti o IPA programima u Srbiji” raspisali su konkurs karikature i kratkog kaiš stripa na temu “Ovo je Zemlja za nas – pokreni se za životnu sredinu!”.

Organizatori pozivaju sve one koji se profesionalno i amaterski bave karikaturom i stripom da pošalju svoje radove o tome kako vide probleme životne sredine u Srbiji i kako građani čuvaju (ili ne) okolinu. Konkurs je otvoren od 15. maja do 2. juna 2019. Prve tri nagrade su vaučeri u vrednosti 500 evra, 350 evra i 200 evra. Najbolji radovi (prva tri i finalisti) koje će izabrati žiri u čijem sastavu su eminentni karikaturisti biće prikazani na izložbama organizovanim tokom juna i jula, u okviru kampanje čiji je cilj promocija zaštite životne sredine. Ograničenja za učešće na konkursu nema, osim pravno obavezujućih standarda i neprihvatanja govora mržnje.

Više informacija možete da pronađete na sledećem linku: https://energetskiportal.rs/konkursi/konkurs-karikature-i-kratkog-kais-stripa-ovo-je-zemlja-za-nas-pokreni-se-za-zivotnu-sredinu/.

Zimbabve ukinuo zabranu lova na bivole kako bi povećao prihode od turizma

24.05.2019

buffalo-235382_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Uprava parkova i divljine u afričkoj državi Zimbabve je ukinula zabranu lova na bivole posebnim lukovima i strelama kako bi podstakla razvoj sportskog turizma i rast prihoda.

Lovcima je, pak, za oružje i sam pohod neophodna dozvola nadležnih organa. “Ljudi ne mogu da se prosto pojave i kažu: ‘Istog momenta želim da krenem u lov na bivole. Za to im je potrebna odgovarajuća dozvola”, rekao je za CNN Emanuel Fundira, predsednik Safari udruženja.

Entuzijastima su dopuštene savremene strele od aluminijuma, ugljenika, grafita ili njihovih legura, a statutom je propisano i da treba da imaju pratnju profesionalnog lovca sa iskustvom u baratanju lukom i strelom.

Zahtev za tim vidom hvatanja divljači je potekao od turista sa željom da se oprobaju u tradicionalnom afričkom lovu kakav je bio upražnjavan pre nego što su primat preuzele puške i municija. “Posetioci pokušavaju da oponašaju iskustvo naših predaka koji su se krili u grmlju”, objasnio je Fundira.

Iako lov u javnosti izaziva podeljena mišljenja, on se ustalio na svim kontinentima i donosi priliv novca koji se usmerava za finansiranje konzervacionističkih napora ili potreba lokalnih zajednica. Uprkos tome što je neočekivano da životinjama, koje su mete lovaca, donese bilo šta dobro, Dilis Rou, stručnjak iz Međunarodne unije za očuvanje prirode, je podvukla da postoje mnogobrojni dokazi pozitivnog uticaja dobro regulisanog lova na oporavak ključnih vrsta kao što su lavovi, slonovi i nosorozi.

“Istina je da su loše lovačke prakse i bezobzirni akteri doveli do toga da na pojedinim lokacijama nastanu problemi za konzervaciju, međutim, lov nije ključna pretnja ni za jednu od ugroženih vrsta”, kazala je Rou dodavši da su ogromne površine zemlje, korišćene za od strane južnoafričkih konzervacionista, zapravo nastale u svrhe lova i da kao takve pružaju dom mnogim drugim vrstama koje ostaju van nišana lovaca.

Afrički bivoli su krupna goveda iz porodice šupljorožaca. Imaju visinu do 1,7 i dužinu do 3,4 metra, a dostižu težinu i do 900 kilograma. Posebno se ističu neobičnim rogovima koji su spljošteni i pokrivaju čitavo čelo tako da samo u sredini ostaje slobodna uska pruga. Njihova stada broje i do nekoliko stotina grla. U proseku žive 25 godina.

Konzervacionisti su označili afričke bivole kao takson sa nižim stepenom opasnosti. Sem čoveka i lava odrasli nemaju pravih neprijatelja. Hijene i krokodili, kojih su močvare prepune, sa vremena na vreme uhvate neko mladunče, a isti je slučaj i sa leopardima.

Jelena Kozbašić

Najlepša australijska ostrva pod tonama smeća

24.05.2019

garbage-2369821_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ostrva koja su nazivana “poslednjim australijskim rajem”, sudeći prema poslednjim fotografijama, zatrpana su sa preko 250 tona različitog smeća.

Nova istraživanja udaljenih ostrva u Australiji otkrile su prave planine plastičnog otpada. Kokosova ostrva ili Ostrva Kiling čini grupa od 27 malih koralnih ostrva u istočnom delu Indijskog okeana koja se nalaze u sastavu Australije. Stanovnici ovog kontinenta često biraju ovu destinaciju za izlete tokom svojih godišnjih odmora.

Istraživanje Kokosovih ostrva pokazalo je da je problem plastičnog otpada prilično potcenjen. Nakon što su ispitali 88 odsto ukupne kopnene mase ostrva, naučnici su otkrili oko 414 miliona komada plastičnog otpada, uključujući 373.000 četkica za zube i 977.000 cipela, sve zajedno težine 262 tone. Oko 93 odsto od tog otpada, uglavnom mikroplastike, bilo je plitko zakopano ispod površine do dubine od 10 centimetara. Rezultati istraživanja nedavno su objavljeni u časopisu Scientific Reports.

“Istraživači su samo zagrebali površinu ostrva koja su dom za oko 500 ljudi i otkrili da 25 odsto otpada došlo čine plastični predmeti za jednokratnu upotrebu. Pristup nekim plažama, koje su poznate kao žarišne tačke kad je reč o otpadu, nije bio moguć”, navela je autorka istraživanja Dženifer Levers sa Univerziteta Tasmanija, opisujući ta ostrva kao “kanarince u rudniku uglja”.

Ona dodaje da je upotreba jednokratnih plastičnih proizvoda naglo porasla od devedesetih godina prošlog veka i da sav taj otpad mora negde da završi, uglavnom u zemlji, rekama i okeanima.

Autori studije procenjuju da u okeanu ima više komada plastike nego zvezda u Mlečnom putu.

Suvišno je govoriti o tome koliko ovaj problem utiče na morske životinje, koje mogu da se uguše plastikom ili zapetljaju i povrede. Studije pokazuju da plastika može vremenom da apsorbuje vodene mirise što privlači izvesne vrste riba i ptica. Kada životinje pojedu tu plastiku, one time unesu dozu teških metala i hemikalija.

“Čišćenje okeana trenutno nije moguće. Jedino održivo rešenje je da se smanje proizvodnja i potrošnja plastike dok se istovremeno poboljšava upravljanje otpadom, kako bi se sprečilo da plastika uđe u okeane na prvom mestu”, rekla je koautorka nove studije Anet Finger.

Željka Vesić

Antić: U planu izgradnja gasovoda Beograd – Banja Luka

24.05.2019

Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da će projekat izgradnje „Turskog toka” kroz Srbiju imati nekoliko izlaznih tačaka iz Srbije, a kao nastavak ovog projekta planira se izgradnja trase gasovoda Beograd – Banja Luka.

Deonica „Turskog toka” kroz Srbiju dugačka je 403 kilometara. C evi budućeg gasovoda ulaziće u Srbiju kod Zaječara, a izlaziti kod Horgoša prolazeći kroz 23 opštine.

„Sledeći korak je projekat Beograd – Banja Luka što bi podrazumevalo obezbeđivanje gasom Bosne i Hercegovine”, rekao je Antić za TV Pink.

Ministar Antić je objasnio da, kada je reč o razvoju „Turskog toka”, postoji nekoliko redosleda prioriteta.

Prvi prioritet je povećanje kapaciteta podzemnog skladišta Banatski Dvor, sa 450 miliona metara kubnih gasa na 750 miliona kubika.

U planu je i skladište Itebej kapaciteta oko jedne milijarde metara kubnih, a zatim i skladište Tilva kod Pančeva, rekao je ministar energetike.

Govoreći o realizaciji „Turskog toka” u Srbiji, Antić je ocenio da će ovaj projekat povećati podmirenost potreba industrije u Srbiji i uticati na dolazak novih investitora.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Dogovorena saradnja Srbije i Egipta na rešavanju ekoloških pitanja

24.05.2019

Trivan, Egipat — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan razgovarao je juče sa ambasadorom Egipta Amrom Alguvejlijem o daljim zajedničkim koracima u razvijanju i konkretizaciji saradnje dveju zemalja u oblasti zaštite životne sredine.

Na sastanku je konstatovano da ova oblast predstavlja široku osnovu za zajedničke projekte, razmenu iskustava, znanja i ideja i mogućnosti za obostrani napredak, na temelju tradicionalno dobrih i prijateljskih odnosa Srbije i Egipta.

Trivan je naveo da je Srbija veoma zainteresovana za saradnju i investiranje, posebno kada je reč o odgovoru na klimatske promene, ekološka rešenja i iskustvo u zaštiti prirodnih dobara i zaštićenih područja, uvođenju koncepta pametnih gradova i drugim pitanjima koji se odnose na bolje okruženje i zdraviji život građana.

Alguvejli je naglasio da je za Egipat veoma značajno to da sa Srbijom razvija saradnju u svim oblastima, posebno kada su u pitanju infrastrukturni projekti i oblast zaštite životne sredine.

On je ukazao na to da su zajedničko učešće dveju zemalja u međunarodnim forumima i organizacijama i osnivanje zajedničkih ekonomskih tela dobar osnov za dalje razvijanje investicionih mogućnosti i saradnje na rešavanju ekoloških pitanja.

Prema njegovim rečima, Egipat je zainteresovan za iskustva Srbije kada je reč o regionalnoj inicijativi za pošumljavanje u borbi protiv klimatskih promena, koja može pomoći u merama protiv dezertifikacije.

Tokom susreta postignut je dogovor o tome da u narednom periodu bude potpisan memorandum o razumevanju Srbije i Egipta u oblasti zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

SZO objavila prvu globalnu strategiju za rešavanje ujeda zmija

24.05.2019

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavljuje svoju prvu globalnu strategiju za rešavanje problema ujeda zmija, sa ciljem da do 2030. godine prepolovi broj preminulih i onesposobljenih ljudi.

Svake godine potencijalno otrovne zmije ugrizu gotovo tri miliona ljudi, što dovede do čak 138.000 smrtnih slučajeva, preneo je AP.

Prošle sedmice, britanski Velkam trast objavio je program vredan 100 miliona dolara za rešavanje problema, saopštivši da postoje novi potencijalni lekovi koji mogu da se testiraju.

U saopštenju, Doktora bez granica navedeno je da bi „oprezno optimistična” strategija za ujede zmija SZO mogla biti „prekretnica” u rešavanju tog problema.

SZO je problem ujeda zmija nazvala „skrivenom epidemijom” i navela da se većina ujeda može lečiti.

Strategija SZO uključuje planove za povećanje globalnog pristupa lečenju i protivotrovu.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Neočekivano rešenje za klimatske promene – devet sati radnog vremena nedeljno!

23.05.2019

sparks-1405851_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ako sledimo tezu slovenačkog književnika Ivana Cankara da se više gorčine i patnje krije u jednom jedinom radnom satu nego u celom celcatom životinjskom životu, naše bivstvovanje na planeti Zemlji bi bilo značajno radosnije i lakše ako bismo se odmetnuli od kapitalističkog sistema vrednosti. Za nesnalažljive osobe poput mene takav podvig je osuđen na propast, ali ne bih marila kada bi se moja “gorčina i patnja” regulisale zakonskim putem.

Prema rezultatima istraživanja analitičkog centra Autonomy, radno vreme Evropljana trebalo bi da pretrpi značajne rezove. Iako je ideja već nekoliko puta dospevala u žižu javnosti, motivi su bili društvene, ekonomske i političke prirode, a glavni cilj unapređenje kvaliteta rada. Ono što je predmet unapređenja ovog puta jeste – klima, i to u Ujedinjenom Kraljevstvu, Švedskoj i Nemačkoj.

Analitičari su svoj istraživački rad bazirali na podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i Ujedinjenih nacija o tome koliko industrijski sektor svake od tri zemlje doprinosi emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Otkrili su da bi u trenutnim okolnostima u svrhu “zauzdavanja” klimatskih promena, pored hitnih mera za dekarbonizaciju ekonomije, trebalo značajno smanjiti radno vreme na nedeljnom nivou – i to sa sadašnjih 40 na svega devet sati!

Kako bi manje posla posledično rezultovalo u manjem zagađenja vazduha?

Autori su izveštaj “Posledice rada po životnu sredinu” utemeljili na pretpostavkama da bi skraćeni radni dan doprineo poboljšanju blagostanja i kreativnosti pojedinaca, kao i rodnoj ravnopravnosti, istovremeno smanjujući proizvodnju štetnih gasova i nezaposlenost.

Kriza u koju smo svojim nemarnim postupcima doveli planetu nas je primorala da fokus aktivnosti sa dosadašnjeg ganjanja profita preusmerimo na raspravu oblikovanu oko pitanja – koliko rada možemo da priuštimo sebi.

Tim naučnika okupljen oko Kajla Najta je 2012. godine izračunao da bi skraćenje radnog vremena od 1 odsto izazvalo 1,46 odsto “plići” ugljenični otisak i 0,42 odsto niže emisije ugljen-dioksida. Ovo je bilo jedno od polazišta i inspiracija “autonomnih” istraživača. Vil Stronge, njihov direktor, je istakao da je namera njihove studije da podvuče neophodnost klimatske (re)akcije u vidu nerada.

“Potrebno je razviti ogroman broj strategija kako bismo svoje društvo učinili održivijim”, izjavio je dodavši da njihovo istraživanje predstavlja hranu za mozak koja naglašava da se crvena lampica za usvajanje Zelenog dogovora upalila.

Jelena Kozbašić

Crna Gora izabrana u osam najboljih MICE destinacija

23.05.2019

MICE turistička destinacija, Crna Gora — Foto: Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore

Prema godišnjem izveštaju „PRO SKY“- nemačke međunarodne korporacije specijalizovane za ocenu destinacije u delu MICE (meeting incentive, congress, events) turizma, a na osnovu ocene 450 evropskih profesionalaca iz kongresne industrije, Crna Gora našla se među osam najboljih MICE destinacija za 2019. godinu.

Tim povodom, tokom sajma uručena je nagrada „PRO SKY DESTINATION AWARD 2019“.

Interesovanje za Crnu Goru u ovom segmentu ponude iz godine u godinu beleži kontinuirani rast.

Na osnovu do sada organizovanih i ugovorenih događaja do kraja godine očekuje se porast ne manji od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Tokom tri dana ovog sajma na štandu Crne Gore održano je preko stotinu sastanaka sa organizatorima događaja sa emitivnih tržišta Nemačke, Rusije, Poljske, Velike Britanije, Francuske, Amerike i dr. na kojima je predstavljena ponuda destinacije i mogućnosti za organizaciju događaja u Crnoj Gori.

„IMEX“, jedan od najznačajnijih evropskih sajmova kongresne industrije, poslovnih i incentive (motivacionih) putovanja, održava se od 21. do 23. maja u Frankfurtu.

Sajam je okupio oko 14.000 poslovnih posetilaca, od toga 3.500 izlagača iz 160 zemalja.

Većina zainteresovanih hosted buyera(kupaca) MICE događaja, prisutnih na ovome sajmu su sa tržišta Nemačke, SAD, Velike Britanije, Francuske, Rusije, Skandinavskih zemalja i dr.

Milisav Pajević

Užičkim pčelarima četiri miliona dinara podsticajnih sredstava

23.05.2019

Grad Užice je, zajedno sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac“, raspisao konkurs za podsticaj razvoja pčelarstva čija je ukupna vrednost četiri miliona dinara.

Ovaj konkurs je deo projekta „Divac poljoprivredni fondovi u gradu Užicu“ i u njemu Fondacija učestvuje sa milion, a grad Užice sa tri miliona dinara.

Marko Stevanović, član Gradskog veća zadužen za oblast poljoprivrede, rekao je da je konkurs raspisan prošlog petka i da traje do 7. juna.

Stevanović je naveo da je primarni cilj da se pomognu mladi poljoprivredni proizvođači, oni koji imaju između 21 i 40 godina i koji su ekonomski najugroženiji:

„Pčelarima ćemo deliti ne samo pčelinja društva, već i opremu i mehanizaciju, kao i sve drugo što je im potrebno za bavljenje pčelarstvom. U odnosu na opredeljena sredstva, obuhvatićemo najmanje 21 domaćinstvo. Naš cilj je da pomognemo poljoprivredne proizvođače koji su finansijski najugroženiji, a imaju između 21 i 40 godina. Ono što predstoji po završetku konkursa je obilazak domaćinstava i bodovanje po tačno utvrđenim kriterijumima.

Inače, kandidat za nabavku opreme i pčelinjih zajednica, mora imati registrovano poljoprivredno domaćinstvo, ali ne mora biti i nosilac. Dovoljno je samo da je član zajedničkog domaćinstva. Prednost prilikom dodele bespovratnih sredstava imaće ona domaćinstva u kojima su nosioci žene.“

Sredstva koja će biti dodeljena pčelarima ograničena su u proseku na 160.000 dinara po domaćinstvu. Nije bitan broj košnica, već je moguće konkurisati i kombinovano i za košnice i za pčele.

Drugi projekat koji Grad Užice realizuje sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac” je ciklus predavanja o pčelarskoj i stočarskoj proizvodnji, odnosno o savremenom načinu držanja i ishrani stoke.

Milisav Pajević

Počela proizvodnja biorazgradivih papirnih slamčica u Srbiji

23.05.2019

straw-3562627_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Posebna vrsta papira, koja se lepi brašnom i šećerom, a potom oblaže šarenim papirom u raznim bojama i veličinama.

Tako izgledaju biorazgradive slamčice koje proizvodi preduzeće “Fill”- korisno, praktično, upotrebljivo i pre svega biorazgradivo i nimalo štetno za okolinu.

Porodično start up preduzeće “Fill”, Beograđanina Dragana Filipovića, počelo je u maju ove godine da proizvodi ove slamčice za tržište naše zemlje, Austrije i Slovenije.

Začetnik ovog posla u našoj zemlji je, pre lansiranja biznisa, sa prijateljima inženjerima posetio Kinu ali i nekoliko sajmova u Evropi i Aziji kako bi u potpunosti razumeo postupak dobijanja proizvoda.

„Pre godinu dana sam došao na ideju, razgovarajući sa prijateljima koji rade u ugostiteljskim objektima, ali i učeći o posledicama gomilanja plastičnog otpada. Shvatio sam da i na našem tržištu treba pronaći alternativu plastici za jednokratnu upotrebu i istraživanjem došao do kompanije u Kini, čije mašine proizvode papirne slamčice, čaše i kese“, počinje priču Dragan za Nedeljnik i dodaje da su svi bili sumnjičavi prema njegovoj ideji ali da sada svi govore da je sjajna.

Dragan kaže da su pojedini ugostitelji u Srbiji prepoznali važnost prelaska na ekološki održive proizvode i zainteresovani su za njegovu ponudu, kao i nekoliko distributera. Ono što ga je posebno motivisalo da pokrene ovaj posao nije bilo samo dobra reakcija ljudi na papirne slamčice, već i loša reakcija mnogih životinjskih vrsta na one od plastike ali i to što se svuda u svetu plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu postepeno ukidaju.

„Kada ribe vide plastičnu slamčicu, pomisle da je glista i progutaju je. Kornjače u morima najčešće umiru upravo zbog konzumiranja plastičnog otpada. Kao kompanija ćemo pokrenuti i edukacije na ovu temu, jer mnogi ljudi u našoj zemlji nisu svesni kako i koliko plastika utiče na prirodu, a time i na svakog od nas. Konkretno, plastičnu slamčicu koristimo tek nekoliko minuta, a potom joj je potrebno i do tri veka da se razgradi u prirodi“, naglašava on.

Kampanje koje se sprovode širom sveta sa clijem manje upotrebe jednokratnih plastičnih proizvoda su sve popularnije. Dragan se nada da će i ovdašnja javnost, institucije, ali i privreda prepoznati ovu temu kao značajnu, kao i da će zelena ekonomija u Srbiji zaživeti u većoj meri.

Izvor: Nedeljnik

Željka Vesić

Pančevo dobilo mesto za punjenje električnih automobila

23.05.2019

Solarna nadstrešnica u kombinaciji sa punjačem za električne automobile idealno je rešenje za korisnike električnih automobila koji će praktično koristiti potpuno obnovljiv izvor energije za pokretanje svog vozila.

Upravo jedna takva nadstrešnica, sa solarnim panelima i elektronskim punjačima koja će korisnicima omogućiti da ne koriste energiju iz fosilnih goriva, instalirana je na osam parking mesta u Pančevu.

Za projekat instalacije angažovana je beogradska firma „MT-KOMEX”. Solarna nadstrešnica pokriva osam parking mesta i služi za komfornije korišćenje mesta za električne automobile. Ispod nje se nalaze punjači marke Schneider Electric. U prvoj fazi, ugrađena su tri punjača. Prvi punjač je EVlink Parking proizvođača Schneider Electric sa dva mesta za punjenje, od kojih svako ima kapacitet od 22 kW. Dodatno su na posebno dizajniranim nosačima za električne punjače montirana još dva punjača pod nazivom Smart Wallbox koji imaju po jedno mesto za punjenje, pojedinačne snage 22 kW.

Dizajn i izradu nadstrešnice je radila kompanija „Propulzija” d.o.o. iz Beograda, dok je projekat uklapanja solarne elektrane kao i montažu, isporuku, povezivanje i puštanje u rad solarne nadstrešnice uradilo preduzeće „MT-KOMEX” d.o.o. Konstrukcija solarne elektrane nosi ukupno 72 solarna panela, pojedinačne snage 275 V, dok je za potrebe konverzije električne energije iz jednosmerne struje u naizmeničnu upotrebljen invertor snage 20 kW austrijskog proizvođača Fronius. Preduzeće „MT-KOMEX” je generalni predstavnik i ovlašćeni serviser za Fronius. Upotrebljeni su paneli proizvođača Luxor Solar, a za potrebe pričvršćivanja solarnih panela za konstrukciju korišćena je aluminijumska potkonstrukcija proizvođača iz Nemačke, čiji generalni predstavnik je takođe kompanija „MT-KOMEX”.

Očekivana proizvodnja energije je 21.779 kWh godišnje. Solarne elektrane su instalacije koje proizvode čistu energiju a mogu biti postavljene na krovu objekta ili zemljištu. Energija koja se proizvede u solarnim elektranama može da se koristi za zadovoljenje sopstvene potrošnje. Ova čista energija pomaže potrošaču da ostvari značajne uštede, jer smanjuje količinu energije koju potrošač preuzima iz električne mreže pa su manji i iznosi na računu za potrošenu električnu energiju. Redovne poslovne aktivnosti kompanije „MT-KOMEX” prvi put su proširene 2009. godine u pravcu ulaganja u polje energetike. Tada su počeli da grade solarne, hidro i gasne elektrane, a iza njih danas stoji 16 elektrana sa ukupno 2,6 MW instalirane snage i više od 10.000 ugrađenih panela. Vredno je pomena da je ova kompanija izgradila prvu solarnu elektranu 2013. godine za domaćeg investitora i to je ujedno i najveća elektrana na sunčevu energiju koja se nalazi u privatnom vlasništvu. Ova beogradska firma je do sada ugradila 21 punjač i otvorila 30 mesta za punjenje električnih vozila u Srbiji.

Prvi punjači za elektromobile u Beogradu ugrađeni su 2017. godine u garaži na Obilićevom vencu, a instalaciju i puštanje u rad obavila je upravo kompanija „MT-KOMEX”. Stvaranje efikasne mreže stanica za punjenje električnih vozila, bitno će uticati na njihov razvoj i prodaju, što dovodi do značajnog smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu. Procene stručnjaka ukazuju na to da je potražnja za električnim vozilima sve veća, bez obzira na njihovu i dalje visoku cenu, a najčešći razlozi su niži troškovi tokom korišćenja ali i sve razvijenija ekološka svest.

Kompanija „MT-KOMEX” je pre dve godine napravila korak napred u poslovanju i usmerila svoje aktivnosti ka podršci uvođenja elektromobila u transportu. Razvili su novu veb platformu na adresi elektropunjaci.com na kojoj se nalaze sve informacije o tehnici punjenja automobila, o samim elektromobilima, ponudi i kvalitetu, kao i onlajn prodavnica gde kupci mogu da nabave punjače i prateću opremu.

Priredila: Željka Vesić

Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019

Zajednička saradnja za unapređenje transporta opasne robe

23.05.2019

U Privrednoj komori Vojvodine (PKV) danas je održan stručni skup „Transport opasne robe 2019“ u cilju bezbednog transporta opasne robe u Republici Srbiji, a u organizaciji Grupacije za transport opasne robe pri Udruženju usluga PKV i Klastera opasne robe Srbije (KORS).

Tom prilikom, razgovaralo se na nekoliko tema: „Predlozi i izmene Zakona o transportu opasne robe i Izmene ADR/RID 2019“ (Evropski sporazumi o međunarodnom drumskom i železničkom transportu opasnog tereta), „Savetnik za bezbednost u transportu opasne robe i Savetnik za hemikalije kao bliski saradnici“, „Klasifikacija i kategorizacija opasnog otpada i opasan otpad kao opasna roba“, „Vanredan događaj u transportu opasne robe“ i „Vrednovanje rada savetnika za bezbednost u transportu opasne robe“.

Moderator stručnog skupa bila je Jelena Hodak, predsednik Grupacije za transport opasne robe koja je istakla da je Grupacija do sada davala mišljenja na Strategiju razvoja transporta opasne robe, mišljenja na predlog izmene Zakona o transportu opasne robe, kao i različite inicijative.

„Predlozi za izmene Zakona o transportu opasne robe u većini su usvojeni, pomerili smo izveštavanje savetnika sa dosadašnjeg 1. februara na 1. mart, što je značajno olakšalo rad savetnika – prikupljanje podataka i sastavljanja izveštaja. Podržali smo predlog KORS-a da na granicama transport ADR robe ima prioritet Nisu svi predlozi usvojeni, ali ćemo mi u našem daljem radu i zalaganjem i dalje insistirati na svim tim predlozima“, rekla je Hodak i dodala da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) prepoznalo KORS i Grupaciju kao stručne saradnike iz ove oblasti, te je poslalo prevod ADR-a 2019. njima na mišljenje.

Ispred Udruženja usluga PKV, skup je otvorio sekretar Branislav Mamić, istakavši značaj zajedničke saradnje za poboljšanje kada je u pitanju transport opasne robe u Republici Srbiji. Viši samostalni stručni saradnik u Udruženju usluga Slavica Hajder rekla je da je potrebno kontinuirano praćenje noviteta u zakonskoj regulativi, jer se ona, kako je rekla, stalno menja, što zahteva prilagođavanje novim zahtevima transporta opasne robe.

„Grupacija za transport opasne robe u PKV postigla je zavidne rezultate, a jako dobru saradnju imamo sa Odsekom za transport opasne robe MGSI. U većini slučajeva, oni su uvažili naše primedbe, mišljenja i inicijative koje su članovi Grupacije na sednicama predlagali. Tom radu, doprineo je naravno i KORS. Mislimo da zajedničkim radom možemo doći do cilja, odnosno do poboljšanja uslova privređivanja za naše članice“, rekla je Slavica Hajder.

Dodala je da je u dosadašnjem zajedničkom radu akcenat bio na zakonskoj regulativi i da su zahvaljujući toj saradnji, upućeni komentari i mišljenja na Strategiju razvoja transporta opasne robe za period 2017 – 2025. godine, kao i mišljenja i predlozi za izmenu Zakona o transportu opasne robe i prevoda ADR 2019. Hajder je dodala da su oni zajedno učestvovali i u kreiranju Vodiča za transport opasne robe.

„Inicijativa koja je ušla u izmenu Zakona doprinela je tome da transport ADR robe sada ima prioritet na graničnim prelazima“, rekla je Milana Sekulić, predsednik KORS i savetnik za bezbednost u transportu opasne robe i dodala da Zakon o transportu opasne robe u Srbiji nije zaživeo u dovoljnoj meri kao što je u Evropskoj uniji.

„Od izuzetnog je značaja ono što je uradio KORS u predlogu poboljšanja prevoda ADR-a, koji se menja na svake dve godine. Pre nego što u Srbiji bude implementiran, traže se mišljenja stručne javnosti upravo na temu prevoda“, rekao je predstavnik UO KORS Branko Vukobratović i istakao značaj održavanja ovog stručnog skupa, jer se na taj način, kako je rekao iznosi ono što je potreba privrede u realizaciji i sprovođenju zakonskih propisa.

KORS je osnovan u junu 2017. godine u Novom Sadu, na Osnivačkoj skupštini koja je održana u PKV, a na inicijativu Železničkog inženjerskog društva, u saradnji sa PKV. Na inicijativu KORS, pri Udruženju usluga PKV tri meseca kasnije osnovana je Grupacija za transport opasne robe, u čijem radu aktivno učestvuju i predstavnici KORS.

Javna rasprava o Nacrtu Prostorno urbanističkog plana Opštine Kotor

23.05.2019

Zbog velikog interesovanja Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore će u saradnji sa Opštinom Kotor, organizovati i javne rasprave za Nacrt Prostorno urbanističkog plana Opštine Kotor.

Javne rasprave će biti održane sledećim rasporedom: – 31.05.2019. g. od 12h – 14.00h u Osnovnoj školi “Nikola Đurković” na Radanovićima ( za m.z. Gornji Grbalj; m.z. Radanovići; m.z. Lastva; m.z. Vranovići; m.z. Savina; m.z. Glavatičići – Bigova) – 03.06.2019. g. od 10h – 11.30h u prostorijima mesne zajednice Škaljari (za m.z. Škaljari; m.z.Stari grad; m.z. Muo; m.z. Prčanj; m.z. Stoliv; m.z. Mirac; m.z. Kavač) – 03.06.2019. g. od 12h – 13.30h u prostorijima mesne zajednice Dobrota (za m.z. Dobrota I; mz. Dobrota II; m.z. Orahovac) – 03.06.2019. g. od 14h – 15.30h u prostorijima mesne zajednice Morinj (za m.z. Morinj; m.z.Risan; m.z.Perast; m.z. Gornje Krivošije; m.z. Donje Krivošije).

Predlozi, sugestije i komentari mogu se dostavljati putem e-mail-a: javna.rasprava@mrt.gov.me ili direktno na arhivu Ministarstva održivog razvoja i turizma, IV proleterske 19, u Podgorici, zaključno sa 11 junom ove godine.

Milisav Pajević

Proglašena vanredna situacija na delu teritorije Lučana

23.05.2019

nevreme, Lučani, vanredna situacija — Foto: pixabay

Nakon obilnih i jakih padavina kao i grada veličine lešnika koji je, u nedelju, padao na najvećem delu teritorije opštine Lučani, Štab za vanredne situacije, dan kasnije, proglasio je vanredno stanje na delu, u dve trećine teritorije opštine Lučani.

Najveća šteta od grada i kiša pričinjena je na nekategorisanim putevima i poljoprivrednim zasadima, posebno na zasadima voća, maline, kupine i jagode.

Na osnovu sagledanih posledica, opštinski Štab za vanredne situacije je doneo odluku o proglašenju vanredne situacije na delu teritorije opštine, i to u naseljenim mestima: Rti, Gornja Kravarica, Donja Kravarica, Dučalovići, Markovica, Rtari, Negrišori, Grab, Guberevci, Dragačica, Kotraža, Lukovići, Rasovac, Kaona, Viča, Milatovići, Goračići, Lis, Vučkovivca, Dubac, Glog, Vlasteljice.

Komisije za procenu štete vrše obilazak terena nakon čega će izraditi izveštaj o nastaloj šteti koji će biti dostavljen na razmatranje Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva za moguću pomoć poljoprivrednicima i opštini.

Inače, tokom nevremena dejstvovano je sa osam protivgradnih stanica sa ukupno 50 ispaljenih protivgradnih raketa, što je značajno umanjilo posledice velikih gradnih oblaka koji su prešli preko teritorije opštine Lučani.

Štete nastale na poljoprivrednim usevima, kako je objavljeno na sajtu opštine Lučani, građani mogu prijaviti na pisarnici opštine u Guči i Lučanima svakog radnog dana od 7 do 15 sati.

Milisav Pajević

Srbija obeležila Svetski dan biodiverziteta

23.05.2019

Zasavica1 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je, povodom Svetskog Dana biodiverziteta ukazao na činjenicu da je očuvanje raznovrsnosti živog sveta uslov i opstanka čoveka u budućnosti.

To je razlog, prema njegovim rečima, da Srbija nastavi da čini značajne napore u cilju zaštite svog biljnog i životinjskog sveta, u čemu je dragocena pomoć i podrška Evropske unije.

Srbija je, kako je naglasio ministar, posebno značajna za Evropu i svet zbog bogatstva biodiverziteta.

„Republika Srbija, iako obuhvata manje od 2 odsto ukupne teritorije Evrope, dom je za oko 40 odsto evropske vaskularne flore, 74 odsto evropskih vrsta ptica, preko 50 odsto vrsta riba, 40 odsto faune gmizavaca i vodozemaca, kao i 67 odsto faune sisara i čak 67 odsto vrsta leptira“, naglasio je Trivan na konferenciji održanoj u Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“.

Sa svim tim bogatstvima, Srbija spada u jedan od 40 najbogatijih područja u svetu kada je reč o biodiverzitetu. Nestajanje brojnih vrsta je globalni trend koji progresivno raste i, kao i klimatske promene, rezultat je neodgovornog ponašanja čoveka.

I pored svih napora ne možemo se zavaravati da je svet dovoljno učinio na zaustavljanju tog trenda, rekao je ministar Trivan.

Potrebno je da razvijamo svest o značaju i očuvanju živog sveta i istovremeno da osvajamo i primenjujemo čiste tehnologije, ukazao je Trivan.

„U tome su naročito značajni vlasnici kapitala, odnosno kompanija koji svojim ulaganjem i razvijanjem novih tehnoloških rešenja strateški utiču ne samo na razvoj, nego i na smanjenje globalnog zagađenja.

U borbi za očuvanje biodiverziteta značajno je i pošumljavanje. „Bez pošumljavanja nema očuvanja biodiverziteta. Ministarstvo će nastaviti da podržava aktivnosti na pošumljavanju i za ove akcije izdvojilo je 41 milion dinara“, ukazao je Trivan.

On je najavio da će Ministarstvo nastaviti da radi na svim aktivnostima na očuvanju živog sveta jer je to pitanje očuvanja budućnosti Srbije.

Ambasador Kraljevine Švedske Jan Lundin ukazao je na važnost otvaranja Poglavlja 27 za sve građane Srbije, i najavio nastavak podrške te zemlje Vladi Srbije na usklađivanju propisa i sprovođenju evropskih standarda na putu Srbije ka EU.

Ivan Karić, šef pregovaračke grupe 27 istakao je da je planirani rok za usvajanje na Vladi Srbije pregovaračke pozicije i prateće dokumentacije decembar 2019. godine. Do 2021. godine potrebno je usvojiti još oko 100 pravnih akata, kako bi transpozicija u oblasti životne sredine i klimatskih promena bila potpuna.

„Sprovodimo standarde u životnoj sredini zbog nas samih, a ne samo zbog članstva u EU, i svi imamo odgovornost da to uradimo najbolje što možemo“, rekao je Karić.

Na obeležavanju su održali prezentacije i Duška Dimović, iz Svetske organizacije za prirodu iz Srbije i dr Ivana Živić, profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu i upoznali prisutne sa merama koje su predložene u cilju zaštite biodiverziteta.

Milisav Pajević

1...906907908...1,677 Page 907 of 1,677

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM