Radionicama za decu u Crnoj Gori obeležen Svetski dan vidre

31.05.2019

vidra — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Nacionalni parkovi Crne Gore, Agencija za zaštitu prirode i životne sredine i NVU „Živjeti zeleno“, obeležili su zajedničkim edukativnim aktivnostima, Svetski dan vidre, u NP Skadarsko jezero.

Tim povodom, u edukativnoj radionici u Centru za posetioce na Virpazaru učestvovali su učenici osnovnih škola u kojima su tokom prošle godine formirani „Timovi vidri“.

S tim u vezi, NP Skadarsko jezero posetili su učenici OŠ „Mustafa Pećanin“ iz Rožaja, OŠ „Jovan Tomašević“ iz Virpazara, OŠ „Međuriječje“ iz Kolašina, „Obrazovnog centra“ iz Plužina, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Berana, OŠ „Milovan Rakočević“ i OŠ „Radomir Rakočević“ iz Mojkovca.

Direktor NP Skadarsko jezero Nenad Ivanović, istakao je da vidra predstavlja jedan od indikatora zdrave životne sredine i da se nalazi na listi zaštićenih i ugroženih vrsta u Crnoj Gori i zemljama Evropske unije.

Za vreme održavanja radionica, deca su bila u prilici da nauče da vidre pripadaju porodici kuna, da su poluvodene životinje, te da na svetu postoji 13 vrsta vidri, a da je Crnoj Gori zastupljena samo jedna vsta i to Evroazijska vidra. Vidre žive na svim kontinentima, osim u Australiji i na Antarktiku.

Iako zaštićena, vidra se, nažalost, i danas izlovljava zbog njenog skupocenog krzna.

Milisav Pajević

Pad pošumljavanja u Srbiji za više od 20 odsto tokom 2018.

31.05.2019

photo-1558653026-e3e17c76278e — Foto-ilustracija: Pixabay

U Srbiji je u 2018. godini pošumljeno 1.547 hektara zemljišta, što je pad od 22 odsto u odnosu na 2017, kada su pošumljena 1.984 hektara, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.

U 2018. pošumljeno je 493 hektara manje nego prethodne godine u samim šumama, dok je izvan šuma pošumljeno 56 hektara više nego 2017.

Ovo predstavlja godišnji pad pošumljavanja od 22 odsto, dok je seča drveća porasla u 2018. za oko 50.000 kubnih metara, navodi se u izveštaju.

Prethodne godine posečena su 3,2 miliona kubnih metara drva, a najveći porast seče bio je na površini Beograda, gde je posečeno milion kubnih metara, odnosno 19 odsto više nego 2017.

Polovina ukupne zapremine posečenog drveta, oko 1,6 miliona kubnih metara, upotrebljeno je za ogrev, dok je ostatak bilo industrijsko i tehničko drvo i otpadak.

Od ukupne količine drveta u državnim šumama i van šuma posečeno je oko 2,3 miliona kubnih metara, a u privatnim šumama i van šuma oko 921.000, a srazmera je bila gotovo identična i 2017. godine.

Mada pad od 22 odsto u 2018. godini izgleda velik, 2017. godine je zabeležen ogroman skok pošumljavanja od 55 odsto u odnosu na 2016. godinu.

Srbija, međutim, ima horničan problem sa pošumljavanjem zemljišta. Proklamovani cilj je da 41 odsto teritorije bude pod šumom, a trenutno je pošumljeno samo 27 odsto, prema podacima koje je u decembru izneo ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

Najveći problem je u Vojvodini, gde je samo 6,5 odsto teritorije pošumljeno, dok bi po evropskim standardima trebalo da pod šumom bude bar duplo toliko.

Međutim, JP „Vojvodinašume” ne raspolaže slobodnim površinama u sopstvenom sistemu, te da bi se sproveo ambiciozan plan pošumljavanja u njemu moraju učestvovati i lokalne samouprave.

Izvor: Nova ekonomija

Željka Vesić

Ministarstvo zaštite životne sredine formira grupu za „zelenu“ ekonomiju

31.05.2019

konferencija o društveno odgovornom poslovanju — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan otvorio je juče Konferenciju CSR Srbija 2019. posvećenu liderima društvene odgovornosti, i tom prilikom ukazao na značaj cirkularne, „zelene“ ekonomije za unapređenje životne sredine i stvaranje zdravije, privredno uspešne društvene zajednice.

„Zelena ekonomija je put za spas živog sveta, za spas čitave planete“, naglasio je Trivan, ukazujući da se u svetu dešavaju promene, gde vlasnici krupnog kapitala i svetskih korporacija napuštaju tradicionalne oblike poslovanja i počinju da uvažavaju pitanje zaštite životne sredine kao značajno.

Činjenice da, uprkos uloženim naporima međunarodne zajednice, prosečna godišnja temperatura na Planeti i dalje raste, da je milion biljnih i životinjskih vrsta u svetu pred izumiranjem, a šume ubrzano nestaju, upozoravaju da ljudi moraju da preuzmu odgovornost.

Trivan je rekao da je ova generacija potrošila 70 odsto više prirodnih resursa nego što joj pripada, zbog čega je neophodna promena ponašanja prema planeti i njenim resursima i bogatstvu, a oni koji su nosioci razvoja, trebalo bi da preusmere svet u drugom pravcu.

Ministar je napomenuo da će se uvođenjem čistijih tehnologija, jačanjem cirkularne ekonomije, obezbediti opstanak živog sveta u njegovoj raznovrsnosti, i sačuvati okruženje u svojoj lepoti koje je oblikovalo modernog čoveka.

Srbija spada u jedan od 40 najbogatijih područja u svetu kada je u pitanju biodiverzitet, a pitanje kako se odnosimo prema ovom bogatstvu jedno je od ključnih za ostvarivanje društvene odgovornosti, naglasio je Trivan.

Rekao je da Ministarstvo zaštite životne sredine formira grupu za „zelenu“ ekonomiju, prepoznajući značaj društveno-odgovornog poslovanja i stvaranja cirkularne ekonomije u Srbiji koja neposredno doprinosi smanjenju zagađenja životne sredine.

Na otvaranju Konferencije je govorila i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kao i Robert Čoban, u ime organizatora, „Kolor Medija Komjunikejšns“.

Milisav Pajević

Na festivalu „Pazi šta čitaš“ predstavljene Crvene knjige o ugroženim vrstama

31.05.2019

predavanje, Zavod, crvena lista — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Zavod za zaštitu prirode Srbije u okviru Festivala humanistike, kulture i umetnosti „Pazi šta čitaš“, koji je održan u periodu od 23. do 25. maja u Кombank dvorani u Beogradu, predstavio je značaj izdavanja izdavanja Crvenih knjiga o ugroženim vrstama.

Festival koji već četvrtu godinu zaredom proučava godišnju izdavačku produkciju Srbije, sistematizuje, vrednuje, afirmiše i pruža na uvid javnosti najznačajnije knjige kao segment kulturne baštine naše zemlje, održava se u organizaciji izdavačke kuće HERAedu iz Beograda.

Drugog dana festivala, u okviru predstavljanja „Crvene knjige faune Srbije III: Ptice“, stručni saradnik Zavoda, mr Rastko Ajtić ordržao je prezentaciju u kojoj je predstavio metodologiju izrade Crvenih knjiga ugroženih vrsta, njihov značaj u radu na očuvanju i zaštiti prirode, kao i sve knjige ovog tipa koje su objavljene u našoj zemlji.

Tokom prezentacije ostvaren je aktivan dijalog sa publikom i rasprava o načinima prezentovanja i tumačenja informacija u javnosti o ugroženosti i nestajanju pojedinih vrsta na globalnom nivou.

Uvod u predstavljanje Crvenih knjiga bila je radionica na temu „Dobro drvo“, koju je vodila dr Biljana Jovanović Ilić, i ovom prilikom sa učesnicima programa, učenicima III godine Farmaceutske škole u Beogradu, razgovarala o simbolici drveta u životu čoveka.

Tokom trodnevne manifestacije predstavljeno je 30 programa uz učešće 54 institucije, među kojima su izdavačke kuće, instituti, muzeji, biblioteke i fakulteti, što ovaj festival čini jedinstvenim događajem.

Milisav Pajević

Potpisan Memorandum o saradnji Agencije za zaštitu životne sredine i ISPRA

31.05.2019

U Rimu je prošlog utorka potpisan Memorandum o saradnji Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije i Italijanskog nacionalnog instituta za zaštitu životne sredine i istraživanje, kojim je definisana zajednička platforma za nastup kod međunarodnih institucija.

Memorandum su potpisali direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije Filip Radović i predsednik ovog italijanskog instituta Stefano Laporta (Italian National Institute for Environmental Protection, ISPRA).

„Agencija za zaštitu životne sredine je prva agencija iz jugoistočne Evrope sa kojom je potpisan memorandum ove vrste, što mnogo govori o ugledu i položaju naše Agencije u stručnoj javnosti.

Nadam se da ćemo zajedničkim snagama, saradnjom i projektima na kojima budemo radili stvoriti preduslove za bolju životnu sredinu”, rekao je tom prilikom Filip Radović direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

U potpisanom Memorandumu definisani su koraci buduće saradnje, pre svega konkretni projekti koji će se sprovoditi u oblasti kontaminiranih lokacija, sprovođenja i usklađivanja evropske regulative u monitoringu voda, odnosno izmena regulativa, kao i jačanje kapaciteta.

Italijanski nacionalni institut za zaštitu životne sredine i istraživanje spada u jednu od svetski priznatih institucija, koja objedinjuje rad više od 11000 stručnjaka na nacionalnom i regionalnim nivoima.

Milisav Pajević

Na Filipinima diploma znači jednog studenta manje i deset stabala više ?

30.05.2019

philippines-3806957_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Poznajem dosta ljudi, što mlađih, što starijih, koji imaju stav da svoju fakultetsku diplomu mogu da okače mačku o rep. Ne mogu da znam da li su Filipinci jednako pesimistični prema pohađanju fakulteta, ali sam sigurna da će papirima koje dobiju po završetku školovanja pridavati veće značenje u odnosu na pojedine građane naše zemlje, zato što će im oni istovremeno predstavljati garanciju znanja, ali i doprinosa očuvanju naše planete. Na Filipinima je naime predložen zakon pod nazivom “Diplomiranje kao zaveštanje životnoj sredini” po kom će školarci biti obavezani da tokom svog obrazovanja zasade 10 stabala.

Priča se da su diplome, koje su neki od nas zaradili prikupljajući poslednje atome snage kako bi nakon žurke otišli na obavezno predavanje u osam ujutru, u Srbiji na prodaju, pa ne mogu da se ne zapitam kako bi ovakav propis funkcionisao kod nas. Da li bi troškovi sadnje bili uračunati u cenu diplome ili bi, pak, bili nezavisni? Kako bismo ih obračunavali – po jednom posađenom drvetu ili bi se plaćalo svih deset đuture? Da li bi cena bila prepuštena ponudi i potražnji tržištu? Kako bismo organizovali sadnju – uspostavljanjem posebnih biroa pri javnim komunalnim preduzećima ili možda obavljanjem te aktivnosti ispod žita? Čini mi se da bi nam sličan zakon samo uneo pometnju u već funkcionalan sistem.

Da se vratim Filipinima… Gledajući na internetu fotografije ove azijske ostrvske zemlje napravljene iz vazduha, stekli biste utisak da se radi o izrazito pošumljenoj teritoriji. Ipak, prema izveštaju iz 2015. godine, tek 26,96 odsto Filipina je pod drvećem. Poređenja radi, pošumljenost u Srbiji je, prema istom izveštaju, iznosila 31,1 odsto.

Kobni period za filipinske šume je trajao od 1990. do 2005. kada je, usled nezakonite seče, izgubljeno 32,3 odsto zelenog pokrivača.

Ukoliko se inicijativa jedna diploma-deset sadnica ozakoni, svake godine zemlja bi bila ozelenjena sa 175 miliona novih stabala pa bi potencijalno vrlo brzo poprimila idilični izgled sa interneta.

Iako je sadnja novog drveća pohvalna, ne bi trebalo da se izgubi iz vida da prašume imaju veću vrednost po pitanju biološke raznovrsnosti, kao i veću moć upijanja ugljenika, a često se nalaze pod napadom motornih testera u rukama nesavesnih stanovnika. Iz ovog razloga, vlade bi trebalo da zauzdaju industriju koja profitira na smanjenju “plućnog kapaciteta” Zemlje, apeluju stručnjaci.

Jelena Kozbašić

Trgovina fjučersima na tržištu električne energije u Srbiji počinje 3. juna

30.05.2019

trgovina električnom energijom — Foto: pixabay

Trgovina finansijskim derivatima – fjučersima, na tržištu električne energije u Srbiji koje počinje 3. juna omogućiće privrednicima istu cenu struje u dužem vremenskom periodu i tako doprineti i predvidivom poslovanju, rečeno je danas na skupu SEEPEX-a (berza električne energije) u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Već nekoliko godina u Srbiji postoji berza električne energije, ali se do sada trgovalo po spot cenama, odnosno kupovalo dnevno, a uvođenje fjučersa omogućiće da se po ugovorenoj ceni i uslovima kupuje i do šest godina unapred.

„Finansijski derivati su način kontrole rizika za sve učesnike na tržištu, što je pogotovo važno za tržište električne enegije zbog velike volativnosti cena, znamo da je ta cena vrlo promenljiva i zavisi od mnogo faktora”, objasnio je Miloš Mladenović, izvršni direktor SEEPEX-a.

On je dodao da će fjučersi pružiti mogućnost kompanijama kontrolu rizika i bolje planiranje dugoročnog poslovanja.

Ocenio je da je uvođenje fjučersa još važnije za ukupni investicioni okvir u Srbiji.

Naime, jer prvi put će postojati dugoročna referentna cena električne energije, jer je „do sada SEEPEX kao berza pružala referentnu cenu za dan unapred, dok će sada postojati referentna cena za godinu, pa čak i do šest godina unapred”.

„Fjučersi su u stvari kupovina energije u budućim uslovima poslovanja, što je prakticno kao neki vid osiguranja”, rekao je Miroslav Lutovac, savetnik predsednika PKS, i objasnio da će privrednici moći da svoje poslovanje u narednim godinama predvidivo postave sa stanovišta troškova cene električne energije.

Kada prihvate ponuđenu cenu, kompanijama će ona biti garantovana bez obzira šta se dešava na globalnom tržištu električne energije, rekao je Lutovac i dodao da će tako troškovi biti predvidivi i stabilan osnov za investicije.

Na berzi električne energije u Srbiji finansijski derivati – fjučersi, pojaviće se u saradnji s najvećom berzom derivata u Evropi – Europian Energy Exchang-om.

SEEPEX u Srbiji radi već nekoliko godina, a Lutovac ocenjuje da je „u poslednje vreme stala na noge i da je određeni broj transakcija opravdao njeno postojanje.”

„Novi proizvod je dalji iskorak u poslovanju berze koji bi trebalo da obezbedi korisnicima predvidivo poslovanje na bazi troškova električne energije”, dodao je Lutovac.

Berza je postigla značajne rezultate sa stanovišta obima trgovine i broja učesnika, ocenio je Miloš Mladenović i kao dokaz naveo uvođenje fjučersa „s obzirom da tržište finansijskih derivata i fjučers tržište zahteva stabilnu i robusnu spot cenu na koje se tržište finansijskih derivata i nastavlja”.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Još stotine novih hidroelektrana u Austriji do potpunog snabdevanja iz OIE

30.05.2019

hallstatt-3609863_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Državni cilj Austrije je da se do 2030. godine 100 odsto energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Trenutno toj svrsi služe oko 4.000 malih hidroelektrana i plan je da se u narednih nekoliko godina izgradi još nekoliko stotina kako bi se cilj ostvario, rekao je austrijski nezavisni konsultant za menadžment u oblasti zaštite životne sredine i energetike Danilo Fras.

On je izjavio za medije da sada mini hidroelektrane u Austriji zadovoljavaju oko 10 odsto potreba Austrije za strujom.

“Tačna je tvrdnja da male hidroelektrane utiču na prirodu i ekosisteme, ali je njihov uticaj za razliku od velikih hidroelektrana veoma ograničen, na lokalnom je nivou i u skladu je sa okvirnom direktivom EU o rekama”, rekao je Fras.

Dodao je da rezultati jedne nedavne studije pokazuju da mala hidroelektrana čak može da ima pozitivan uticaj na već regulisane vodene tokove.

Na kvalitet vode u rekama, prema njegovim rečima, često ne utiče mala hidroelektrana, već mnogo negativniji uticaj imaju naseljena mesta duž reka, putevi, poljoprivredne oblasti, kao i postupci poljoprivrednika, industrija i stanovništvo.

“U Austriji je bilo nekoliko protesta povodom nekih konkretnih projekata malih hidroelektrana, ali je održana ozbiljna rasprava sa nadležnim organima, investitorom i lokalnom zajednicom da bi se ustanovilo da li ima primedbi i razloga u vezi sa poštovanjem zakona i regulativa za izgradnju takve elektrane“, rekao je Fras.

U takvim slučajevima su, kako je rekao, “izvršene male izmene koje su tražili lokalni stanovnici, tako da elektrana može uspešno da se realizuje”.

“Naše udruženje ‘Male hidroelektrane Austrije’ redovno učestvuje ili inicira istraživačke projekte koji su vezani za ekološke, tehničke i pravne probleme malih hidroelektrana”, rekao je Fras.

Istakao je da su članovi tog uduženja “posvećeni ekološkoj upotrebi voda”.

“To podrazumeva funkcionalne riblje staze, adekvatno ispuštanje zaostale količine vode u skladu sa zakonima i podzakonskim aktima, uz merenje i dokumentaciju kao dokaze o ispunjavanju svih parametara”, kazao je Fras.

On je rekao da se “sada suočavaju sa nekim strukturnim merama za vodene tokove, za koje je potrebno najsavremenije znanje i da bi se rešili takvi ‘stari’ strukturni problemi vodenih tokova, neophodna je podrška države sa kojom je otvoren dijalog, a uključeno je i lokalno stanovništvo”.

Željka Vesić

Evropska komisija prepoznala devastaciju reke Tare izgradnjom autoputa

30.05.2019

reka Tara, most, devastacija reke Tare, Evropska komisija, — Foto: pixabay

NVO Green Home pozdravlja nalaze novog nacionalnog izveštaja za Crnu Goru u kojem se ocenjuje da je u oblasti zaštite životne sredine dostignut određeni dio pripreme, ali sa ograničavajućom primenom zakonskih propisa, posebno u oblasti upravljanja otpadom, kvalitetom voda, zaštitom prirode i klimom kao najproblematičnijim, saopšteno je iz te NVO.

„S obzirom na to da je Evropska komisija dala gotovo iste preporuke kao i prethodne godine, očigledno je da nismo uspostavili dobre politike u spomenutim oblastima što se danas odražava na nemogućnost ispunjavanja preuzetih obaveza u preuzetim rokovima.

Sudeći po izveštaju i postojećim trendovima, Crna Gora nije u prethodnom periodu uspostavila sistemske i operativne kapacitete za sprovođenje propisa u oblasti voda, zaštite prirode, upravljanja otpadom”, navodi se u saopštenju.

Kako su naveli, od posebne važnosti je to što je Evropska komisija prepoznala devastaciju reke Tare izgradnjom autoputa, zbog čega se traži sprovođenje hitnih mera očuvanja i poboljšanja ekoloških vrednosti ovog područja, kao i Ulcinjske solane, Skadarskog jezera i drugih potencijalnih Natura 2000 područja.

„To je znak da ne možemo više u javnosti polemisati da li postoji devastacija ili ne, već je ona evidentirana kao vrlo ozbiljna i relevantna u procesu pristupanja Crne Gore ka EU i mora se kao takva tretirati”, kazali su iz Green home-a.

Sanacija nelegalnih odlagališta otpada je, kako su dodali, već decenijama unazad prioritet i dok se izveštajem naglašava hitna potreba remedijacije i uspostavljanje infrasrukture za prikupljanje i reciklažu otpada, dotle nadležne institucije nisu još uvek izradile Specifični plan za implementaciju Direktive o deponijama.

„Evidentno je prolongiranje u izradi i funkcionalnom uspostavljanju rada postrojenja za prečišćavanju otpadnih voda, sistemu monitoringa površinskih i podzemnih voda, jačanja administrativnih kapaciteta što za posledicu ima ograničeno ocenjeni napredak”, kažu iz te NVO.

Kako smatraju u Green home-u, izveštaj i preporuke Evropske komisije ukazuju na to da Crna Gora nedovoljno radi na jačanju administrativnih i finansijskih kapaciteta i implementaciji zakonske regulative što usporava i usložnjava celokupni proces pregovora.

„Posledice nedovoljne posvećenosti i kvalitetnog angažovanja donosioca odluka i vezanih društvenih aktera, u procesu sprovođenja transponovanih tekovina dostižu svoju kulminaciju – stvorio se sistemski i društveni čvor nerešenih horizontalnih vertikalnih pitanja u najvažnijim oblastima Poglavlja 27 a njihova rešenja se ne naziru.

U nedostatku političke volje za sprovođenje preuzetih evropskih propisa, prolongiraju se i odugovlače procesi, što nas neće dovesti do zatvaranja pregovaračkog poglavlja i ulaska u EU”, navode iz Green home.

Milisav Pajević

Srbija jača saradnju sa Republikom Korejom u oblasti zaštite životne sredine

30.05.2019

ambasador i Trivan — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan primio je juče ambasadora Republike Koreje u Republici Srbiji Čea Hjong-Čana, sa kojim je razgovarao o daljem razvijanju saradnje dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine.

Ministar Goran Trivan izrazio je otvorenost Republike Srbije za jačanje saradnje sa Republikom Korejom u cilju unapređenja zaštite životne sredine, i ukazao na široke mogućnosti u našoj zemlji za investiranje u ovoj oblasti, ali uz primenu visokih ekoloških standarda i čiste tehnologije.

Podsećajući da je Memorandum o razumevanju između dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine dobar osnov za razvijanje dalje saradnje i bilateralnih odnosa dve zemlje, Trivan je istakao da je potrebno da se načelna opredeljenja pretvore u konkretne projekte u različitim sektorima, prvenstveno u sektoru prerade otpadnih voda i upravljanja otpadom.

Zelene investicije iz razvijene i tehnološki napredne zemlje kao što je Republika Koreja mogu efikasno doprineti približavanju Srbije evropskim i svetskim standardima, naglasio je Trivan.

Ambasador Če Hjong-čan ukazao je na veliko interesovanje Republike Koreje za intenziviranje saradnje sa Srbijom u oblasti zaštite životne sredine, i na spremnost ove zemlje da prenese svoja iskustva, znanja i nove tehnologije Srbiji u cilju zdravijih i kvalitetnijih uslova života naših građana.

Shodno ekološkim standardima Republike Koreje, NJ.E. Če je naglasio da je Republika Koreja spremna do podeli svoja iskustva koja se tiču razvijenih tehnoloških rešenja u zaštiti životne sredine.

Istakao je da korejske kompanije koje dolaze u Srbiju kao investitori i poslovni partneri predstavljaju posvećenost Republike Koreje zaštiti životnog okruženja građana kroz doslednu primenu najsavremenijih ekoloških standarda.

Uz obostrano razumevanje o značaju proširenja odnosa Republika Srbije i Koreje u oblasti zaštite životne sredine, sagovornici su se saglasili da se u narednom periodu konkretizuju inicijative, organizuju posete stručnjaka i intenziviraju drugi vidovi saradnje.

Sastanku je prisustvovao i predstavnik Agencije za promociju trgovinskih investicija Republike Koreje – KOTRA.

Milisav Pajević

Koliko se drveta godišnje poseče u Srbiji?

30.05.2019

Prošle godine u Srbiji zapremina posečenog drveta dostigla je 3,3 miliona kubnih metara, što je dva odsto više nego u 2017, objavio je Republički zavod za statistiku.

U Beogradskom regionu prošle godine je bilo je 19 procenata više seče drveta nego godinu dana ranije, u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije povećanje je tri odsto a u Vojvodini je za tri odsto bilo je manje seče šume.

U regionu Južna i Istočna Srbija obim radova na seči šume ostao je na nivou iz 2017. godine.

Posečena bruto zapremina drveta u državnim šumama i van šuma iznosi oko 2,3 miliona kubnih metara, dok je u privatnim posečeno oko 921 hiljada kubnih metara.

Od ukupno posečenog drveta, kao ogrevno drvo upotrebljeno je 1,6 miliona kubnih metara.

Milisav Pajević

Pančevci katamaranom očistili Tamiš i Dunav!

30.05.2019

Direktor Nikola Stoilkovic u akciji izvlacenja otpada — Foto: Turistička organizacija Pančevo

Nepovoljni vremenski uslovi i visok vodostaj uticali su na gomilanje PET ambalaže, granja i stabala u Tamišu u području kod Pančeva. Povrh toga, reku su do juče prljali i ostaci otpada koji je pre dvadesetak dana stigao iz Rumunije. Danas to više nije slučaj.

Turistička organizacija Pančevo, koja upravlja gradskim katamaranom Panuka, se juče, 29. maja, aktivno uključila u čišćenje reke, pre svega izvlačeći ogromna debla i otpad. Pored katamarana, učestvovao je i skuter.

Otpad je uklanjan u delu Tamiša od Brodoremonta pa dalje nekoliko kilometara do ušća u Dunav, kod pančevačkih svetionika.

Više od 30 kubika raznog krupnog otpada i plastične ambalaže ostalo je zaglavljeno uz splavove, nedaleko od ušća Tamiša u Dunav, te je jučerašnja gradska akcija u sklopu evropske manifestacije Dan Dunava bila idealna prilika da se očisti ušće.

Dan Dunava se obeležava u 14 zemalja podunavskog sliva, a njegovom obeležavanju se, organizovanjem ekoloških, umetničkih i sportskih aktivnosti, pridružilo i Pančevo.

Nikola Stoilković, direktor Turističke organizacije Pančevo, ličnim primerom je pokazao kako se voli reka i svoj grad i od 10 do 16 sati je sa svojim saradnicima bio u vodi i izvlačio otpad iz vode.

Pročitajte još:

“Turistička organizacija Pančevo se i ove godine priključila u akciju čišćenja Tamiša u okviru gradske manifestacije Dan Dunava, ali ovaj put mnogo aktivnije. Nismo čistili samo Tamiš već i deo Dunava, posebno kod ušća oko Svetionika. Ono što je nama najbitnije je da deo Tamiša i Dunava bude plovan jer imamo svakodnevne vožnje katamaranom kako naših sugrađana tako i turista koji dolaze u Pančevo. Tokom današnje akcije izvukli smo debla i grane iz reke, koja se nalaze na plovnom putu u Tamišu, onemogućavaju bezbednu vožnju katamaranu i ostalim učesnicima u saobraćaju na vodi”, objasnio je Stoilković.

Osim plastične ambalaže, kesa i drugog plutajućeg otpada iz reke su izvučena i velika stabla i drugi drvni otpad koji je nataložen uz splavove i obalu u delu kod Brodoremonta i dalje ka ušću Tamiša u Dunav. U izvlačenju su pomogli i đaci Tehničke škole.

Dušan Antonijev, kapetan katamarana Panuka, je veoma zadovoljan što je za nekoliko sati rada uklonjena veoma velika količina nataloženog otpada koji je 5. maja stigao iz Rumunije i ovde se zadržao.

“Sav taj otpad ružio je izgled reke i obale i turisti koji po prvi put plove Tamišem mogu da pomisle da je to tako uvek. Mi dnevno imamo nekoliko turističkih vožnji po Tamišu i onda sam prinuđen da se šalim i objašnjavam kako je Tamiš uglavnom čist, ali da je to otpad koji nam je stigao iz Evropske unije. Morate da okrenete na šalu, da ne bi gostima delovalo kao nebriga grada. Mi volimo ovaj grad i našu reku i rado smo odvojili vreme danas da očistimo što je više moguće tog otpada iz rečnog korita. Posebno je važan ekološki segment, jer tu je bilo nataloženo dosta plastike i flaša, ko zna šta se u njima nalazilo i kakvih hemikalija i ulja, te je svakako bilo dobro da se skloni iz reke. Uklonili smo sigurno više od 90 odsto nataloženog otpada”, rekao je Antonijev.

Za Pančevo je Tamiš sve značajniji, posebno zato što je od 2017. godine, kada je nabavljen katamaran, povećan broj domaćih i stranih turista.

Godišnje se, u vreme sezone, preveze nekoliko hiljada putnika koji žele da vide Pančevo s reke, kao i jedinstvene svetionike, koji su već 110 godina kapije grada i kao par jedinstveni duž celog toka Dunava.

Izvor: Turistička organizacija Pančevo

U Hrvatskoj oko 400.000 tona hrane godišnje završi u smeću

30.05.2019

hrana, otpad, voće, povrće, — Foto: pixabay

Oko trećina proizvedene hrane u svetu, odnosno 1,2 milijarde tona, godišnje se baci, što znači da u smeću završi više od 1.000 milijardi dolara, procenjuje Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO), a prenosi zagrebački „Večernji list”.

U razvijenim zemljama se baca oko 40 odsto hrane u fazi prodaje i konzumacije, a u zemljama u razvoju 40 odsto u fazi proizvodnje.

Najviše se bacaju voće i povrće, potom riba i meso, a po domaćinstvu se baci hrane u vrednosti od oko 1.800 dolara (oko 1600 evra).

List prenosi da u Hrvatskoj oko 400.000 tona hrane godišnje završi u smeću, od čega 40.000 zbog nerazumevanja označavanja roka trajanja.

Studija uzorkovanja četiri kategorije proizvoda na hrvatskom tržištu pokazala je da su proizvodi s vrlo dugim rokom trajnosti, kao što su kafa, so, šećer i pirinač, u slučaju da se pravilno skladište, ispravni za upotrebu i do godinu dana posle datuma otisnog na ambalaži „najbolje upotrebiti do”.

U drugu kategoriju spadaju proizvodi s dugim rokom trajanja koji zadržavaju sva svojstva do dva meseca nakon isteka roka, kao što su žitarice, slatkiši, ulje, itd.

Proizvode sa ograničenim i kratkim rokom trajnosti, poput mlečnih proizvoda, svežeg mesa i ribe, uopšte ne bi trebalo konzumirati posle isteka propisanih rokova.

Hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede predstavilo je Plan sprečavanja nastajanja otpada od hrane i istaklo važnost odgovorne proizvodnje i potrošnje kako bi se smanjilo bacanje i povećalo poklanjanje hrane u dobrotvorne svrhe.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Izložba „Kako smo branili Srem 2014. godine”

30.05.2019

Izlozba odbrana Srema 1_2613 — Foto: JVP Vode Vojvodine

U ovo vreme pre pet godina Srbija se borila sa velikim poplavama.

Na području koje brani JVP „Vode Vojvodine“ najteže je bilo na reci Savi.

Izložbom fotogafija u holu poslovne zgrade JVP „Vode Vojvodine“, Bulevar Mihajla Pupina 25, koja je postavljena, podsećamo se tih dramatičnih dana.

Odbrana od poplava u Sremu 2014. godine, biće zapamćena i zabeležena kao jedna od najvećih na području Vojvodine. Trajala je 55 dana, od 26. aprila do 19. juna.

Najteže je bilo sredinom maja. Sava kod Sremske Mitrovice rasla je i metar tokom dana.

U večernjim satima 17. maja na vodomeru kod Sremske Mitrovice izmereno je nikad zabeleženih 869 centimetara. Rekord pre ovoga bio je davne 1974. i iznosio je 800 centimetara.

Kada je vodostaj, tog 17. maja dostigao 857 centimetar, počela je preventivna evakuacija delova Sremske Mitrovice i Laćarka.

Kiša nije prestajala, nasipi su ojačavani hiljadama džakova, a Republički hidrometeorološki zavod prognozirao je da će Sava kod Sremske Mitrovice dostići neverovatnih 917 centimetara.

Prognoze se srećom nisu ostvarile, a ubrzo smo saznali i zbog čega. Zapretila je nova opasnost, ali sa branjenog područja, kako se to uobičajeno kaže, „iza leđa“. Dva kilometra od državne granice sa Hrvatskom popustio je nasip na Savi, a voda je nekontrolisano stizala ne koritom, već kroz šume i atare, ugrožavajući sremska sela Jamenu, Sremsku Raču, Bosut, Morović, Višnjićevo, a u krajnjem slučaju Sremsku i Mačvansku Mitrovicu.

U popodnevnim satima 18. maja voda je ušla u Jamenu. Ljudi i mehanizacija morali su se povući i priznati da su nemoćni pred tolikom količinom vode. Ljudskih žrtava srećom nije bilo. Danonoćna borba najboljih stručnjaka vodoprivrede sa vodom za koju se nije znalo ni koliko je ima ni odakle tačno dolazi trajala je sedam dana.

Tokom odbrane u privremene odbrambene linije ugrađeno je: blizu milion malih džakova, 6.700 džambo vreća, 430 rolni folije i preko 16.000 kubika peska.

Ugrožena naselja Morović, Višnjićevo, Bosut, Sremska Rača i Jamena štitilo je 40 kilometara zemljanih nasipa podignutih za svega 48 sati. U te nasipe ugrađeno je više od 180.000 m3 zemlje.

Pokrajinski krizni štab u Sremskoj Mitrovici, bio je u stalnom zasedanju u zgradi vodoprivrede na samoj obali Save. U istoj zgradi bio je i privremeni pres centar gde su se danonoćno smenjivale novinarske ekipe.

Odbrana je koštala oko 300 miliona dinara.

Izložba se može pogledati do kraja juna radnim danima od 8 – 15 časova, u ulaznom holu poslovne zgrade JVP „Vode Vojvodine“, Bulevar Mihajla Pupina 25.

Milisav Pajević

Konkurs za mural na temu “Srce kuca jako” u okviru ekološkog festivala

29.05.2019

Mountain Music Fest, festival koji se četvrtu godinu za redom održava na Divčibarama, zajedno sa kompanijom Irkom, raspisuje poziv za idejno rešenje i izvođenje murala.

Ideja konkursa je da se u okviru festivala nastavi oslikavanje betonskog potpornog zida na dnu ski staze, a iza glavne festivalske bine. Konkurs je otvoren do 1. jula.

Tema murala treba da odgovara celokupnom kontekstu muzičkog festivala u prirodi i sloganu ovogodišnjeg festivala “Srce kuca jako”.

MMF, kao ekološki festival, ove godine posebno ističe temu reciklaže, stoga će radovi koji u svom konceptu predviđaju upotrebu recikliranih materijala biti nagrađivani dodatnim poenima.

Mural se izvodi na početku betonskog potpornog zida (okvirne visine 5 m i širine 5 m), na betonskoj podlozi. Za oslikavanje murala pobedniku se na raspolaganje daju površina, radna skela i potrebni radni materijal. Nagradni fond od 500 evra obezbeđuje kompanija Irkom, a troškove boravka na Divčibarama za vreme realizacije murala snosi organizator festivala. Pravo prijave imaju svi umetnici, koji imaju najmanje jedan izveden mural.

Mountain Music Fest je porodični i muzički festival, na kojem su pored muzičkih sadržaja jednako važni i drugi – avanturistički, kreativni, umetnički, sportski i dečiji sadržaji. Više o festivalu možete videti na i www.mmf.rs i www.facebook.com/mountainmusicfest/.

Više informacija na sledećem linku: https://energetskiportal.rs/konkursi/konkurs-za-mural/.

Proglašena vanredna situacija u Banatskoj Topoli

29.05.2019

grad, vremenske nepogode, vanredna situacija, — Foto: pixabay

Zbog štete koje su grad i obilne padavine naneli gotovo svim poljoprivrednim kulturama, kikindska lokalna samouprava proglasila je za sada vanrednu situaciju u mesnoj zajednici Banatska Topola.

Led je naneo ozbiljnu štetu i u delu katastarske opštine Bašaid, kao i u okolnim selima.

Svi poljoprivrednici čije je parcele zahvatio grad, treba da prijave štetu, a lokalna samouprava najavljuje isplatu nadoknade.

Drugi put u poslednjih desetak dana, pojedini delovi atara Kikinde i okolnih mesta sradali su od grada.

Gradonosni oblaci i u kratkom periodu obilne padavine, kakve se inače na severu Banata ne pamte, naneli su velike štete poljoprivrednicima.

Protivgradna zaštita, bar u Banatskoj Topoli, očigledno nije valjano dejstvovala.

Milisav Pajević

1...899900901...1,674 Page 900 of 1,674

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM