Uređenje Pincove bare u Inđiji

17.06.2019

uredjenje Pincove bare — Foto: Opština Inđija

Na Кarlovoj ili Pincovoj bari u Inđiji kako je mnogi nazivaju, ovih dana vrši se intezivno uređenje obale i vodene površine nakon višegodišnje zapuštenosti.

U toku je košenje trske i podvodne trave koja je nepovoljno uticala na očuvanje i razvijanje flore i faune.

Nekontrolisan rast ovih biljaka ugrožavao je riblji fond ali je i sa druge strane ružilo izgled bare.

Кošenje trske i podvodne trave vrši se prilagođenom amfibijom i očekuje se da će radovi biti završeni u toku ove nedelje.

Na tom prostoru planira se izgradnja parka sa pratećim mobilijarima a do sada je zasađeno 40 sadnica tuja i 30 brestova.

Takođe, bara je poribljena sa dve tone babuške, šarana i amura, uređen je prilaz a izneseno je neverovatnih 80 kamiona smeća.

Bara se prostire na nešto više od jednog hektara a cela okolina zauzima skoro četiri hektara.

Aktivnosti na uređenju sprovodi Udruženje građana Кarlova bara koja je na osnovu opštinskog konkursa za nevladine organizacije dobila sredstva za realizaciju projekta uređenja ove prirodne lepote.

Nakon završetka svih radova Кarlova bara će postati prava oaza za sve ljubitelje prirode i pecanja.

Milisav Pajević

Jadransko more prekomerno zagađeno plastičnim otpadom

17.06.2019

otpad u moru, Jadransko more — Foto: pixabay

Zastupljenost plastičnog otpada na dnu Jadranskog mora je među najvećim u Evropi nakon severoistočnog dela Sredozemnog i Keltskog mora.

Otpad u Jadran stiže od oko četiri miliona ljudi koji žive uz njegove obale, a taj se broj tokom turističke sezone poveća gotovo šest puta, upozorio je međunarodni tim stručnjaka u studiji objavljenoj u časopisu „Marin Polušn Buletin”, a prenosi portal Index.hr.

Kako se navodi, poseban problem Jadrana je to što se radi o prilično malom, plitkom i poluzatvorenom moru koje je sa Sredozemnim, koje je takođe poluzatvoreno i zagađeno, povezano Otrantskim vratima, širokima samo oko osamdeset kilometara.

U južne hrvatske vode većina plastičnog otpada, oko 90 odsto, dolazi zahvaljujući strujama i vetrovima najviše iz Albanije.

Pero Tutman iz Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu (IZOR) kaže da od 70 do 80 odsto otpada u mora dolazi s kopna, dok ostalo stiže s mora od transporta, turističkih aktivnosti, nautičkog turizma, ribarstva, s ofšor platformi.

„Mediteran je nažalost jedno od zagađenijih mora zato što je poluzatvoreni bazen, a gravitira mu celi niz zemalja različitog civilizacijskog dosega. Tu su brojne zemlje Azije, Afrike i Evrope, a nažalost nivo ekološke svesti i ponašanja nije svuda na najvišem nivou”, rekao je on.

Inače vreme razgradnje plastike u moru je 450 godina, aluminijumske konzerve 200-500 godina, drva 13 godina, papira dve do četiri nedelje.

Izvor: B92

Milisav Pajević

Održana sednica opštinskog Štaba za vanredne situacije Zemuna

17.06.2019

Zemun, sednica Štaba za vanredne situacije — Foto: Grad Beograd

Zamenik predsednika Gradske opštine Zemun i zamenik komandanta opštinskog Štaba za vanredne situacije Damir Kovačević predsedavao je sednicom tog tela, na kojoj je konstatovano da su uspešno izvršeni zadaci i obaveze tokom nedavnih obilnih padavina.

„Članovi Štaba su uspešno izvršili zadate dužnosti i obaveze tokom nedavnih obilnih padavina, koje su protekle bez nepredviđenih posledica”, navodi se u saopštenju Opštine Zemun.

Na istoj sednici usvojeni su akti koji će se uputiti na usvajanje Skupštini gradske opštine Zemun, među kojima su Predlog izveštaja o radu Štaba za vanredne situacije GO Zemun u 2018, Predlog godišnjeg plana rada Štaba za 2019, i Predlog odluke o obrazovanju jedinica civilne zaštite opšte namene, kao i imenovanju poverenika i zamenika poverenika civilne zaštite za teritoriju Gradske opštine Zemun.

Milisav Pajević

Veslačka ekspedicija za ljubitelje Dunava, prirode i avanture

17.06.2019

Prošle subote profesor računarstva i informatike Duško Obradović, učenici somborske gimnazije „Veljko Petrović“, ljubitelji prirode i avanture otisnuli su se Dunavom u čamcima bez motora od Bezdana do Bogojeva.

Ovog puta pridružili su im se tokom ovog puta i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i zamenik gradonačelnice Antonio Ratković.

Oni su sa učenicima u čamcima zajedno veslali od Bezdana do Bogojeva i na ovaj način pružili podršku ovoj akciji u kojoj će učenici naučiti mnogo toga što se nikada ne može doživeti i naučiti u gradskoj svakodnevnici.

Osim ekspedicije, koja uključuje do tridesetak učesnika, gimnazijalci su u prilici da više puta godišnje provedu po nekoliko dana kampujući na Dunavu, ili na nekoj drugoj lokaciji.

Milisav Pajević

U toku jednog dana na Grenlandu se otopilo dve milijarde tone leda

16.06.2019

Više od 40 odsto grenlandskog leda imalo je određeni stepen topljenja, a ukupno topljenje u četvrtak procenjuje se na dve milijarde tona, odnosno dva kubna kilometra ledenog pokrivača, prenela je danas američka televizijska mreža Si En En (CNN).

Iako je Grenland najveće ostrvo na svetu sa velikim količinama leda, veoma je neuobičajeno da se toliko leda istopi u junu. Sezona topljenja traje od juna do avgusta, a najveći deo se istopi u julu, navela je američka televizija.

Tomas Mot, naučnik sa Univerziteta u Džordžiji, specijalizovan za klimu na Grenlandu izjavio je da je iznenadi skok u topljenju leda neuobičajeno ali nije bez presedana.

“To može da se poredi sa onim što smo videli u junu 2012. godine”, rekao je Mot podsećajući da je to bila rekordna godina kada je čitavi ledeni pokrivač na Grenlandu iskusio neki stepen topljenja, što se desilo prvi put od kada se vodi evidencija.

Proglašeni pobednici konkursa „Partnerstvo za budućnost”

16.06.2019

Кompanija CRH Srbija organizovala je zvanično proglašenje pobednika desetog konkursa „Partnerstvo za budućnost”, kada su dobitnicima grantova dodeljeni sertifikati.

Na zvaničnoj ceremoniji proglašenja pobednika ovogodišnjeg konkursa „Partnerstvo za budućnost”, generalni direktor kompanije CRH Srbija, Roman Menz, istakao je da se posvećenost zaštiti životne sredine i odgovornosti prema zajednici u kojoj kompanija radi ogleda u organizaciji aktivnog dijaloga sa svim interesnim grupama iz zajednice.

„Na osnovu analize potreba svih zainteresovanih grupa strateški definišemo i unapređujemo svoje angažovanje u lokalnoj zajednici.

Društvena odgovornost je jedan od najvažnijih elemenata našeg poslovanja i služi kao smernica prilikom donošenja ispravnih poslovnih odluka i preduzimanja odgovarajućih akcija.

Projekat „Partnerstvo za budućnost“, kao i svi drugi načini podrške postoje u cilju stvaranja pozitivnih promena u sredini u kojoj poslujemo i naše aktivne uloge koju preuzimamo”, rekao je Menz.

Cilj konkursa „Partnerstvo za budućnost” jeste podrška različitim inicijativama u funkciji razvoja iz oblasti obrazovanja, kulture, sporta i održivog razvoja, koje će biti realizovane na teritoriji opštine Paraćin. Ove godine je pristiglo 40 projekata.

Ukupan fond za nagrade iznosi 30.000 evra, nagradu je dobilo 10 projekata, svaki pojedinačno do 3.000 evra.

Odlukom žirija sastavljenog od predstavnika kompanije CRH Srbija, u skladu sa uslovima konkursa, sredstva su dodeljena za projekte Udruženja žena „Paraćinke”, Planinarskog kluba „Javorak”, Udruženja građana „Đurđevdan”, Udruženja građana „Dečiji kutak”, Udruženja distrofičara Pomoravskog okruga, Dečijeg hora „Dar”, UNEКOOP-a, paraćinskog Dom zdravlja, Centra za ženski razvoj i podršku i škole „Radoje Domanović”.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Održan „Dan koprive“ na Ivanovim Koritima

16.06.2019

kopriva, Dani koprive, — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore – NP Lovćen organizovalo je prošlog četvrtka jednodnevnu manifestaciju „Dan koprive“, ispred Centra za posetioce na Ivanovim Koritima.

„Dan koprive“ predstavlja edukativno-promotivnu programsku aktivnost u cilju valorizovanja prirodnih vrednosti i očuvanja etnografske baštine prostora Lovćena i okoline, kao i povezivanja kulinarske tradicije sa turističkom ponudom Parka.

Tim povodom, direktor NP Lovćen Veselin Živanović poželeo je dobrodošlicu učenicima OŠ „Anto Đedović“ iz Bara koji su imali priliku da na Ivanovim koritima kroz različite edukativne aktivnosti upoznaju prirodne i etnografske vrednosti Parka i saznaju mnogo više o njegovim biljnim vrstama uključujući koprivu.

Ispred Centra za posetioce pripremana su jela od koprive po starim tradicionalnim receptima.

Pripremu hrane pratila je interesantna priča stručnih saradnika JP Nacionalni parkovi Crne Gore o koprivi, njenom značaju i lekovitosti, kao i načinima njene pripreme za ishranu.

Osim dece, čorbu od koprive i čaj od koprive imali su priliku da probaju i svi zainteresovani posetioci parka.

Takođe, je boravak na Lovćenu i priprema hrane od koprive, inspirisala mališane da tokom likovno-kreativne radionice crtaju likovne radove i prave kolaže na temu koprive.

Milisav Pajević

Pentagon emituje više štetnih gasova od celog Portugala

15.06.2019

pentagon-80394_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Sjedinjene Američke Države u svojim odbrambenim operacijama emituju više gasova s efektom staklene bašte od zemalja poput Švedske i Portugala, izračunali su naučnici.

Pentagon, koji upravlja američkom vojskom, odgovoran je za oko 59 miliona metričkih tona ugljen-dioksida i drugih gasova s efektom staklene bašte emitovanih 2017. godine, pokazala je prva studija koja je sakupila takve sveobuhvatne podatke, a objavio ju je Univerzitet Braun.

Emisije Pentagona bile su “u bilo kojoj godini… veće od onih mnogih manjih zemalja”, navodi se u studiji.

Da je Pentagon država, bio bi 55. po količini ispuštanja štetnih gasova, rekla je Neta Kraford, autorka studije sa bostonskog univerziteta. Pentagon nije odgovorio na molbu za komentar.

Korišćenje i premeštanje vojnika i oružja činilo je oko 70 odsto Pentagonove potrošnje energije, većinom zbog potrošnje goriva, rekla je Kraford. To premašuje godišnje emisije Švedske i Portugala.

Pentagon je u januaru dodao klimatske promene na svoj popis pitanja nacionalne bezbednosti u izveštaju Kongresu. Kraford ističe da su američke vojne snage znatno smanjile potrošnju goriva od 2009. godine, ali da bi moglo da se učini i više kako bi se smanjila emisija štetnih gasova.

Globalno zagrevanje zbog gasova nastalih sagorevanjem fosilnih goriva dovelo je do više suša i toplotnih talasa, otapanja glečera, povećanja nivoa mora i katastrofalnih poplava, upozoravaju naučnici.

Željka Vesić

Upozorenje Turskoj zbog eksploatacije gasa na Kipru

15.06.2019

Sedam zemalja južne Evrope na samitu na Malti ponovo je upozorilo Tursku da prekine „nezakonite aktivnosti” aludirajući na nameru Ankare o eksploataciji gasa u vodama takozvane Kiparske ekonomske ekskluzivne zone.

„Duboko žalimo što Turska nije odgovorila na ponovoljene pozive Evropske unije (EU), koja osuđuje nezakonite aktivnosti Turske” u toj zoni, navodi se u zajedničkoj deklaraciji na kraju samita održanog sinoć u Valeti.

Lideri su dodali da će, ukoliko Turska ne prekine te aktivnosti, zatražiti od Brisela da preduzme odgovarajuće mere u znak solidarnosti sa Kiprom.

„EU neće pokaziti nikakvu slabost” po tom pitanju, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron na kraju samitu.

EU je početkom maja uputila upozorenje Turske posle najave o planu bušotina gasa do septembra u sektoru Kiparske ekonomske ekskluzive zone.

„Turska krši međunarodne zakone, ulazeći u tu zonu. Zadovoljan sam jakom porukom solidarnosti naših partnera upućenoj Turskoj”, izjavio je kiparski predsednik Nikos Anastasijades.

Kipar želi da postane važan energetski snabdevač u istočnom delu Sredozemlja i da izgradi kopneni terminal za eksploataciju i transfer gasa prema Evropi i Aziji do 2022. godine.

Kiparske rezerve gasa jedno je od spornih pitanja u pregovorima o ponovnom ujedinjenju ostrva.
Turska koja od 1974. godine drži pod vojnom okupacijom severnu trećinu Kipra, protivi se da Republika Kipar kojom upravljaju Grci, istražuje i eksploatiše gas.

Samit Med7 okupio je sinoć u Valeti lidere Malte, Italije, Francuske, Kipra, Grčke, Španije i Portugala.

Izvor: BETA

Milisav Pajević

Obustavljeni radovi na izgradnji malih hidroelektrana na Bukovici

15.06.2019

problemi-i-prepreke-izgradnja-male-hidroelektrane — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Radovi na izgradnji malih hidroelektrana na Bukovici se obustavljaju dok Vlada Crne Gore ne preispita svu dokumentaciju i donese konačnu odliku, zaključeno je juče na sastanku ministarke ekonomije Dragice Sekulić sa meštanima Opštine Šavnik, predstavnicima NVO, investitorom i predstavnicima lokalne samouprave.

Sekulić je sa saradnicima obišla lokaciju na kojoj su započeti pripremni radovi na izgradnji male hidroelektrane na Bukovici i razgovarala sa građanima Šavnika, nakon čega je održan sastanak u zgradi opštine.

Na sastanku je bilo prilike da svi međusobno razgovaraju i salušaju jedni druge.

„Nema potrebe da se Bukovica brani ni od koga. Danas smo zajednicki postigli dogovor da se i radovi i protesti stopiraju dok se ne donese konacna odluka“, kazala je Sekulić.

Takođe je istakla da će se na osnovu komunikacije sa državnim institucijama i provere zakona doneti kvalitetna odluka bez ikakvih pritisaka i ishitrenosti.

Predsednik Opštine Šavnik Mijomir Vujačić je izrazio zadovoljstvo zbog postignutog dogovora i kazao da će lokalna uprava podržati svaku odluku Vlade Crne Gore.

Građani su već izvesno vreme bili na mestu lokacije u Bukovici, i zbog početka izvođenja pripremnih radova na izgradnji male hidroelektrane Bukovica kada su sprečili investitora da nastavi započete radove.

Milisav Pajević

Očišćen deo Savskog keja na Novom Beogradu

15.06.2019

čišćenje Savkog keja — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici učestvovali su juče u akciji čišćenja Savskog keja, na Novom Beogradu, u okviru ekološke kampanje „Pogledaj oko sebe – Pokreni se!“ koju realizuju Ministarstvo za evropske integracije i Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji sa Ministarstvom zaštite životne sredine.

U ovoj akciji učestvovali su i ambasador Danske Andres Hougard, ambasador Finske Kimo Lahdevirta, ambasador Austrije Nikolaus Luteroti, predstavnici Delegacije Evropske unije, Direktorata Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju, Grčke, Švedske, Španije, Francuske i Nemačke, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, predstavnici ministarstva kao i volonteri.

„Ako pogledamo oko sebe, razbacano đubre, reke i obale posle poplava, nemar, nebrigu to je slika i prilika svih nas. Kada to pitanje brige i odgovornosti za životnu sredinu ne bude samo pitanje za Ministarstvo zaštite životne sredine, već bude pitanje svih nas i svih ministarstava onda smo uspeli, zbog budućnosti naše dece“, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i pozvao sve lokalne samouprave da se uključe u ovu akciju i da pokažu da je Srbija zelenija nego što nam se danas čini.

Šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Sem Fabrici rekao je da je saradnja Srbije i EU na polju zaštite životne sredine bila veoma dobra u prethodnom periodu i da EU je želi da pomogne Srbiji da sprovede standarde kakvi su u EU.

Fabrici je posebno istakao da je važno uspostavljanje Zelenog fonda, usvajanje Zakona o klimatskim promenama i klimatske strategije.

„U poslednjih deset godina, Srbija i EU zajedno su uložile preko 600 miliona evra u ovu oblast. Od toga, iz evropskih donacija je obezbeđeno preko 400 miliona, dok je ostatak ulaganje Srbije. To je važan znak da imamo jako partnerstvo”, kazao je ambasador Fabrici

Zajedničkim snagama, očistili su deo Savskog keja, odnosno šetalište i priobalje reke Save iza blokova 45 i 70.

Milisav Pajević

Pariz planira da pošumi prostor oko Ajfelovog tornja!

15.06.2019

©+MIR+for+GP+B+-+Site+Tour+Eiffel+-+Crystal+-+www.mir.no+-+La+Fontaine+de+Varsovie+à+l'aube — Foto: Gustafson Porter + Bowman

U sklopu projekta vrednosti 40 miliona evra treba da nikne 54 hektara zelenila. Ono što planiranu parkovsku površinu čini jedinstvenom je njena buduća lokacija – okolina Ajfelovog tornja.

Poznatu turističku znamenitost u Parizu na godišnjem nivou poseti 30 miliona ljudi. Kako bi se smanjila prenatrpanost njenog okruženja i zagušenje vrtova i travnatih prostora, arhitekte projektnog biroa Gustafson Porter + Bowman iz Ujedinjenog Kraljevstva su osmislile plan prema kom će se “Ajfelov komšiluk” potpuno promeniti, a posetioci će se posledično osećati prijatnije.

Vlasti grada svetlosti su pokrenule međunarodno takmičenje za rekonstrukciju francuske prestonice prema postulatima održivosti uoči Olimpijskih igara 2024. godine. Žiri je upravo pomenuto britansko rešenje ocenio kao najbolji odgovor na postavljeni izazov.

Namera idejnih tvoraca pobedničkog projekta je da složena urbana celina istovremeno objedinjuje tri naizgled kontrastne vrednosti – jedinstvo, neprekidnost i raznolikost, stoga će kilometri između Trokadera i Marsovih polja će biti oplemenjeni raznovrsnim biljkama.

Planiranom transformacijom je obuhvaćen i most Jena koji će postati isključivo pešački.

Jelena Kozbašić

Mađarska i Srbija potpisale Sporazum o gradnji gasovoda

15.06.2019

Gasovod, Magistralni gasovod, interkonektor, — Foto:: Pixabay

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijatro potpisali su juče u Budimpešti Sporazum o saradnji dveju zemalja na izgradnji gasovoda koji prelazi preko državne granice.

Antić je nakon potpisivanja Sporazuma naveo da je definisan čitav set aktivnosti, koji će omogućiti da se ta interkonekcija izgradi i stavi u funkciju.

On je precizirao da se u Srbiji radovi odvijaju intenzivno na tri deonice i da će linijski gasovod od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom biti završen do polovine decembra ove godine.

Ministar je ukazao na to da su značajne količine cevi već stigle u Srbiju i iznete su na trasu, a više desetina kilometara cevi je već položeno i zavareno.

Antić je rekao da je sa Sijartom postigao saglasnost o tome da dve zemlje imaju čvrstu saradnju, koja je od strateškog značaja za razvoj zajedničkog gasnog interkonektora.

Prema njegovim rečima, tokom razgovora je ocenjeno da je saradnja važna za nastavak projekta Turski tok, kojim će se obezbediti snabdevanje gasom i Srbije i Mađarske.

Za energetsku bezbednost našeg regiona i naših država ključna je sigurnost snabdevanja gasom, kao značajnim energentom.

Imamo sigurnost da pravac snabdevanja gasom iz Turske, odnosno nastavak Turskog toka, ide kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku, istakao je ministar.

To je, kako je dodao, projekat koji otvara sve perspektive sigurnog snabdevanja gasom i zato smo puno energije uložili da bi on nastavio da se razvija.

Prema njegovim rečima, Srbija kao partner realizuje taj projekat u skladu sa dinamikom, to jest Mapom puta koju je potpisala još 2017. godine.

Antić je naveo da vlade dveju zemalja obezbeđuju sigurno snabdevanje gasom građanima i industriji, i dodao da je izgradnja ovog gasovoda potpuno komercijalni projekat, koji se razvija u skladu sa svim energetskim direktivama, uključujući i Treći energetski paket Evropske unije.

Ministar je ukazao na to da je sa Sijartom razgovarao i o gasno-skladišnim kapacitetima Srbije i Mađarske, pri čemu je izrazio nadu da će se berze električne energije dveju zemalja do kraja godine ujediniti i stvoriti snažnu berzu u interesu čitavog regiona.

On je ocenio i da su odnosi Srbije i Mađarske na najvišem političkom nivou prijateljski, partnerski i bazirani na međusobnom uvažavanju, i dodao da dve zemlje jačaju političke i ekonomske odnose i saradnju u energetskoj sferi.

Sijarto je najavio da će Mađarska svoj projekat završiti do kraja 2021. godine, uz napomenu da niko nije siguran da će biti tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu i da Mađarska mora da razmišlja na koji način može dugoročno da obezbedi snabdevanje gasom.

Dugoročno gledano, Mađarska mora da nađe sigurno rešenje snabdevanja gasom i zato je važna južna gasna ruta, naglasio je Sijarto.

Milisav Pajević

U Paraćinu počela prijava štete od junskih poplava

14.06.2019

Građani koji su pretrpeli štetu od junskih poplava u Paraćinu, a koju do sada nisu popisale opštinske popisne komisije, na osnovu člana 15, Zakona o obnovi nakon elementarne i druge nepogode i Odluke o proglašenju elementarne nepogode Vlade Republike Srbije, od 6. juna, ove godine, štetu mogu prijaviti nadležnom organu bez odlaganja, od dana objavljivanja ovog poziva, odnosno 11. juna ove godine, a najkasnije u roku od 15 dana od dana proglašenja prestanka elementarne i druge nepogode.

U Opštini Paraćin lice zaduženo za te poslove je Zoran Vićić, kancelarija broj 51.

Postupak za pružanje pomoći pokreće se prijavom štete.

Postupak kojim se utvrđuje pravo na pomoć se vodi u skladu sa odredbama Zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ukoliko Zakonom o obnovi nakon elementarne i druge nepogode nije drugačije određeno.

Milisav Pajević

Srednjoškolcima održano predavanje o monitoringu kvaliteta vazduha

14.06.2019

automatske merne stanice — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Dugogodišnja saradnja Geološke i hidrometeorološke škole Milutin Milanković i Agencije za zaštitu životne sredine, nastavljena je i ove godine kada su nas posetili đaci I i II razreda obrazovnog profila tehničar za zaštitu životne sredine.

Kroz predavanje o osnovnim principima i metodama monitoringa kvaliteta vazduha upoznali su se sa radom Agencije za zaštitu životne sredine u ovoj oblasti i značajem merenja u upravljanju kvalitetom vazduha.

Obilaskom dela Laboratorije koji se bavi ispitivanjima suspendovanih čestica i automatske stanice za kvalitet vazduha imali su priliku da vide složenost rada, a mnogobrojnim pitanjima pokazali su svoju zainteresovanost za ovu oblast.

Milisav Pajević

EU za tebe – Hajde da razgovaramo o životnoj sredini

14.06.2019

Pogledaj oko sebe — Foto: EU info centar

Rad na zaštiti životne sredine mora biti sveobuhvatan, uz konkretne akcije, i potrebno je dalje povećanje kapaciteta državnih institucija, zaključili su učesnici debate „EU za tebe – Hajde da razgovaramo o životnoj sredini“.

Debata je održana u okviru kampanje „Pogledaj oko sebe“, kojom se javnost podstiče da bude deo rešenja klimatskih izazova kroz slogan „Pokreni se“.

Možemo da radimo više i bolje, a mi smo tu da pomognemo Ministarstvu zaštite životne sredine, kaže projektni menadžer Delegacije Evropske unije u Srbiji Antoan Avinjon.

„Kako bismo pomogli, potrebni su nam zeleni fond, više ljudi, saradnja sa lokalnim samoupravama i nevladinim organizacijama.

Želimo da uključimo zajednicu, da svako može da bude akter promena“, smatra Avinjon, dodajući da je nakon razgovora neophodno napraviti korak više i preduzeti akcije.

Ministarstvo zaštite životne sredine zajedno sa predstavnicima EU završava usaglašavanje pregovaračke pozicije za poglavlje 27, koje se tiče zaštite životne sredine, ističe načelnica Odeljenja za evropske integracije tog Ministarstva, Sandra Milićević Sperlić.

„Neophodno je angažovanje još bar 1400 ljudi kako bismo pokrili sve što je neophodno. Prioritet kada usvojimo pregovaracku poziciju postaju monitoring i implementacija propisa“, kaže ona, dodajući da je podrška EU važna kao podsticaj za dalji rad Ministarstva.

Nalazimo se u začaranom krugu zagađivanja vode, vazduha i zemljišta, upozorava Nataša Đereg, koordinatorka Radne grupe za poglavlje 27 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

„Obrazovanje bi trebalo početi od vrtića, da deca znaju gde baciti papir. Cilj je i da budućim generacijama ostavimo čistiju planetu. Važno je da počnemo da vrednujemo zdravlje, da ne posmatramo zaštitu životne sredine kao trošak”, navodi Đereg.

Zaštita životne sredine ne samo da nije trošak, već može biti i prilika, kaže Stevan Vujasinović iz grupe nevladinih organizacija Koalicija 27. On navodi primer rudnika iz Belgije, koji je zatvoren, a prostor je pretvoren u tehnološki hub u kojem se radi na što efikasnijem korišćenju energije.

„Svake godine pričamo o tome kako je bitno da se o ovoj temi ne raspravlja samo među ekološkim organizacijama. Pokrenimo akciju, ne samo razgovor, pokrenimo ljude da životnu sredinu vide kao priliku”, kaže Vujasinović.

Izvor: EU info centar

Milisav Pajević

1...895896897...1,678 Page 896 of 1,678

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM