Počeli radovi na dogradnji sistema vodosnabdevanja „Pusta reka”

24.06.2019

kanalizacione-cevi — Foto-ilustracija: Pixabay

Stanovnici doljevačkih naselja Malošište, Belotinac, Čapljinac i Klisura imaće pristup ispravnoj vodi za piće.

Uz podršku Evropske unije preko razvojnog programa EU PRO, počeli su radovi na dogradnji sistema vodosnabdevanja „Pusta reka“.

„Zahvaljujući EU, realizacijom ovog projekta čistu pijaću vodu će dobiti oko 5.000 ljudi u četiri sela, a pored toga povezaćemo se i sa niškim vodovodnim sistemom i ukoliko bude potrebno, moći ćemo da obezbedimo dodatne količine vode i za Grad Niš“, tvrdi predsednik opštine Doljevac Goran Ljubić.

Po njegovim rečima, u planu za naredni period je da se u potunosti reši problem vodosnabdevanja i da cela teritorija opštine bude pokrivena vodovodnom mrežom.

„Sprovođenjem ukupno 37 projekata lokalne infrastrukture Evropska unija doprinosi boljem kvalitetu života stanovništva kroz unapređenje komunalne infrastrukture, kao što je projekat u Doljevcu, ali i poboljšanje uslova u kulturnim i sportskim ustanovama, školama i vrtićima“, kaže menadžerka programa EU PRO Olivera Kostić.

Radovi vrednosti oko 270.000 evra, od čega EU ulaže 150.000 evra, a opština Doljevac oko 120.000 evra, podrazumevaju dogradnju 2.460 metara sistema za vodosnabdevanjе te njegovo povezivanje sa niškim vodovodnim sistemom (NIVOS).

Milisav Pajević

Odbornici Skupštine opštine Vlasotince neće mini elektrane na Vlasini

24.06.2019

problemi-i-prepreke-izgradnja-male-hidroelektrane — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Odbornici Skupštine opštine Vlasotince su na poslednjoj sednici doneli odluku protiv izgradnje malih hidroelektrana na reci Vlasini.

Na reci Vlasini je planirana izgradnja 55 malih hidroelektrana, a do sada je izgrađeno ili je u izgradnji 15.

Na sednici Skupštine je rečeno da „dosadašnji rezultati analize ukazuju da izgradnja malih hidroelektrana na vodotocima može imati štetan uticaj i negativne posledice na životnu sredinu“.

Te posledice se ogledaju u presušivanju vodotoka nizvodno od vodozahvata, ugrožavanju izvora zdrave pijaće vode, destrukciji korita i priobalja, smanjenju populacije biljnog i životinjskog sveta, uticaju na kvalitet života lokalnog stanovništva.

Zbog toga je, kako je istaknuto, potrebno razmotriti mogućnost izmene važećih propisa i planskih dokumenata a u pravcu moguće zabrane izgradnje malih hidroelektrana i u cilju propisivanja strožih uslova za izgradnju na teritoriji opštine Vlasotince.

Ružica Valčić iz odborničke grupe SNS je rekla da „izgradnja malih hidrocentrala urušava mnogo toga u samoj prirodi i da je odbornička grupa Srpske napredne stranke za zabranu izgradnje na reci Vlasini”.

Taj predlog podržala je i opozicija.

Predsednik opštine Vlasotince Zoran Todorović je rekao da je u pitanju izrada i dopuna Prostornog plana opštine Vlasotince, koji je donet 2011. godine i da se za njegovu izmenu mora imati saglasnost nadležnih ministarstava, kao i da sve te izmene moraju biti u saglasnosti sa Regionalnim i Republičkim prostornim planom.

„Na reci Vlasini je predviđena izgradnja velikog broja mini hidrocentrala, a već se došlo u situaciju da neki potoci više i ne postoje, a u nekim potocima voda je na biološkom minimumu.

U narednu godinu i po biće prilike da stručni ljudi kažu šta treba da se radi, a biće i javne rasprave o ovom problemu”, rekao je Todorović.

Izvor: FoNet

Milisav Pajević

Rusija će osloboditi nezakonito zarobljene kitove

23.06.2019

Ruski zvaničnici pokrenuli su operaciju oslobađanja skoro 100 kitova koji su nezakonito zarobljeni na dalekom istoku Rusije što je izazvalo burne reakcije ekologa.

Ovo je tokom Putinovog gostovanja u emisiji uživo u kojoj je odgovarao na pitanja, objavila voditeljka rekavši da je operacija “slučajno” počela neposredno pre početka emisije.

Potpredsednik vlade Aleksej Gordejev izjavio je u emisiji da će ta operacija trajati najmanje četiri meseca.

Stanje kitova koji su se nalazili u teškim uslovima tesnog prostora na dalekom istoku Rusije izazvalo je međunarodnu zabrinutost, a Putin je lično naredio vlastima da istraže slučaj i oslobode životinje.

Ruski tužioci podneli su krivične prijave protiv četiri kompanije koje drže kitove.

Radi se na poboljšanju vodosnabdevanja u opštini Paraćin

23.06.2019

water-pipe-2770369_960_720 — Foto: pixabay

Popravka kvara na glavnom vodu, obavljena u Davidovcu, bila je prilika da se najavi sledeći korak u poboljšanju vodosnabdevanja u opštini Paraćin.

Prema planu koji Javno preduzeće “Vodovod” realizuje sa Upravom za investicije i uz pomoć Nemačke razvojne banke, u nekoliko gradskih ulica radi se ili je već završena rekonstrukcija vodovoda, grade se ukupno četiri bunara za dodatno vodosnabdevanje, a predstoji potpisivanje ugovora za zamenu glavnog voda u dužini od 9,7 kilometara, za koji se do kraja meseca očekuje odobrenje Ministarstva građevine i saglasnost Nemačke razvojne banke.

Кada ugovor za zamenu voda bude potpisan, počinje da teče rok od 18 meseci za završetak radova.

Vrednost celokupnog projekta za poboljšanje vodosnabdevanja je 3,45 miliona evra, od čega Nemačka razvojna banka donira 30 odsto, a ostatak Opština Paraćin otplaćuje na 15 godina.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Bugarska zabranjuje prženu hranu i slatkiše u vrtićima

23.06.2019

people-2596979_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Zabrana pripreme pržene hrane i poslastica vrtićima, ustanovama za brigu o deci i dečjim kampovima u Bugarskoj stupa na snagu kao jedna od zakonskih izmena predviđenih Pravilnikom o zdravoj ishrani dece uzrasta od 3 do 7 godina, prenosi novinska agencija Novinite. Zabranjeni su i mleveno meso, ćufte i ražnjići.

Novi propisi predviđaju da mališani na nedeljnom nivou unose najmanje tri vrste svežeg voća i povrća i tradicionalno bugarsko piće na bazi jogurta airyan bez dodatka soli. Klinci neće smeti da jedu morske plodove, poput školjki, rakova i lignji, a na njihovom meniju će od stanovnika mora moći da se nađe isključivo riba.

Do sada je konzumacija pržene hrane, torti, peciva, kolača i slatkiša bila ograničena na dva puta u toku nedelju dana, a od sada će sve pobrojane namirnice biti u potpunosti odstranjene iz jelovnika klinaca u bugarskim predškolskim institucijama.

Hranljiv doručak će morati da bude utemeljen na povrću i napravljen bez soli i šećera, a pored soli i šećera, ograničen je i unos masti, i to na između 25 i 35 odsto energetske vrednosti hrane.

Deca bi trebalo da pet puta nedeljno jedu žitarice. Dozvoljeni su jedino džemovi i marmelade visokog kvaliteta i sir samo od kravljeg mleka.

Pravilnik takođe preporučuje količinu hrane koja odgovara mališanima između 3 i 4 godine i onim od 5 do 7 godina starosti.

Jelena Kozbašić

Nema naplate takse prilikom ulaska u novosadske parkove

23.06.2019

Kamenički park, Novi Sad, zelenilo — Foto: Milisav Pajević

Nakon više napisa u medijima o uvođenju naplate ulaza i nekomercijalnog fotografisanja u novosadskim parkovima iz JKP „Gradsko zelenilo“ je konačno stiglo i zvanično saopštenje u kom piše sledeće:

“Nadzorni odbor JKP ‘Gradsko zelenilo’ na sednici održanoj 8. aprila ove godine doneo je Odluku o naknadama za korišćenje zaštićenog područja spomenika prirode Dunavski park u Novom Sadu.

Kao i do sada, cenovnikom je predviđeno plaćanje naknade za korišćenje ovog zaštićenog dobra u komercijalne svrhe: snimanje reklamnih, dokumentarnih i igranih filmova, snimanje tonskih zapisa, fotografisanje, korišćenje saletle za održavanje promocija i slično, postavljanje pokretnih tezgi, isticanje imena itd.

Odlukom o naknadama nije predviđena naplata ulaska u Dunavski park, već naplata naknade za organizovano vođenje posetilaca u slučajevima kada se zatraži stručni vodič našeg preduzeća.

Samo u tom slučaju je moguće naplatiti posetu Dunavskom parku i to po ceni od 100 dinara za odrasle osobe, 50 dinara za decu od osam do 18 godina, dok deca do osam godina ne plaćaju uslugu.

Naplata ulaska u bilo koji novosadski park, kao ni naplata fotografisanja u nekomercijalne svrhe, nisu predviđene ni jednim aktom JKP ‘Gradsko zelenilo'”.

Milisav Pajević

Folksvagen mora da isplatiti odštetu kupcima zbog afere s izduvnim gasovima

22.06.2019

Vlasnici automobila marke škoda i folksvagen imaju pravo na odštetu u vrednosti od 533 miliona kruna – gotovo 20,5 miliona evra, presudio je Okružni sud u Pragu.

Sud je zaključio da je ovaj proizvođač vozila kriv u sudskom postupku vezanom za Folksvagenov dizel skandal.

Tužbu je podnelo 2.435 ljudi, a na presudu suda moguće je uložiti žalbu.

Folksvagen je u septembru 2015. godine priznao da je varao na testovima merenja štetnih gasova u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Ovo je napredak u evropskom domenu te afere. Uspeli smo da proguramo istu kompenzaciju kao i u Sjedinjenim Američkim Državama”, izjavio je advokat klijenata koji su podneli tužbu.

Folksvagen je isplatio više od 27 milijardi evra, odnosno 31 milijardu dolara, na ime kazni za korišćenje nezakonitog softvera kako bi prikrio prekomeran nivo zagađenja iz svojih dizel automobila.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Američka agencija traži mesta za tela uginulih kitova

22.06.2019

sperm-whale-904349_960_720 — Foto: Pixabay

Američka Savezna agencija za okeane poziva vlasnike privatnih plaža duž zapadne obale SAD da dopuste da se tu raspadaju tela uginulih sivih kitova, jer se njihovo neuobičajeno veliko umiranje nastavlja.

Toliko je mrtvih kitova na obali samo u državi Vašington ove nedelje, da je iskorišćena gotovo svaka izolovana javna plaža.

Vlasti sada pokušavaju da nađu udaljene delove obale koji su u privatnom vlasništvu, i dogovore se s vlasnicima kojima ne smeta da se tu dovuku i raspadaju tela tih stvorenja većih od autobusa, uz neprijatne mirise koji odgovara njihovoj veličini.

“Poželjna opcija je da se samo omogući da se prirodno raspadnu”, rekao je Džon Kalambokidis, istraživački biolog iz Istraživačkog centra u Olimpiji, u državi Vašington.

Najmanje 81 telo uginulih sivih kitova je nađeno na obalama Kalifornije, Oregona, Vašingtona i Aljaske od 1. januara. Ako se dodaju podaci iz Meksika i Kanade, broj uginulih sivih kitova dostiže oko 160 i raste, rekao je Majkl Milštajn portparol Uprave za ribarstvo.

Američki naučnici su prošlog meseca proglasili “neobičan događaj uginuća” što je vrsta uzbune kojom su pokrenuli dodatne resurse kako bi odgovorila na smrt i pokrenuli istragu.

Stručnjaci procenjuju da iscrpljeni kitovi na obali predstavljaju samo 10 odsto od ukupnog broja uginulih, dok ostali tonu u okean, a da to ljudi i ne zapaze.

Godinama se većina uginulih kitova na obali ostavlja da trune. Nekoliko ih je bilo zakopano, ili odneto na deponiju ili potopljeno u okean, ali preti opasnost da se dignu na površinu i da brodovi nalete na njih, ili da ih okean odnese negde gde bi bili još veći problem za stanovništvo.

Sivi kitovi severoistočnog Pacifika uklonjeni su s popisa ugroženih vrsta 1994. godine, i njihov broj se popravio zbog zabrane kitolova. Računa se da ih sada ima 27.000 što je najviši od početka istraživanja 1967. godine.

Ali to je izazvalo pitanja o tome da li je njihova populacija dostigla granicu onoga što okruženje može da izdrži, izazivajući uginuće od gladi.

Druga teorija navodi gubitak arktičkog morskog leda zbog globalnog zagrevanja. Kitovi provode leta na Arktiku, hranivši se sićušnim stvorenjima u obliku škampa, koja se nazivaju amfipode, a potom preplivaju 16.000 kilometara da bi prezimili kod Meksika, gde dobijaju mladunce.

Iako jedu duž celog tog putovanja, njihov broj se obično proredi dok ponovo ne stignu na sever duž Zapadne obale SAD svakog proleća.

Iako su naučnici daleko od odgovora o izmiranju, stručnjak za kitove Kalambokidis se pita da li promene u ishrani zbog globalnog zagrevanja klime imaju veliki uticaj na kitove.

Uginuli kitovi na obali su ove godine mršavi, a naučnici su takođe primetili da se kitovi koji migriraju na sever, pojavljuju na mestima gde se ranije nisu usuđivali, kao što su luke Los Anđelesa i Long Biča, ili Zaliv San Franciska.

To navodi istraživače da se zapitaju da li ti gigantski sisari skreću s kursa plovidbe u očajničkoj težnji da nađu hranu daleko od mesta gde se obično tokom leta goje za sledeću zimu.

Izvor: Beta

Željka Vesić

Više od 500 turističkih lokaliteta iz Crne Gore na regionalnoj platformi

22.06.2019

Tirana — Foto: Ministarstvo održivog razvoja i turizma

Izrada interaktivnog sajta koji će promovisati turističku ponudu Crne Gore, Albanije i regija Pulja i Moliza u Italiji, kroz zajedničku platformu, deo je projekta „Due mari” koji se realizuje u okviru programa prekogranične saradnje IPA CBC Crna Gora – Italija – Albanija.

Vodeći partner je Ministarstvo turizma i životne sredine Albanije, a u projektu učestvuju i predstavnici Italije, tj. lokalne vlasti regija Pulja i Molize, a ispred Crne Gore Ministarstvo održivog razvoja i turizma i Nacionalna turistička organizacija, kao i Ministarstvo kulture kao pridruženi partner.

„Na sajtu, odnosno na zajedničkoj platformi će biti označeno između 300 i 500 lokaliteta od posebne kulturne, istorijske i druge važnosti za Crnu Goru.

Kroz projekat je planirano i kreiranje novih turističkih kulturnih ruta koje će povezivati tri regije i to na temu religijskog turizma, UNESCO lokaliteta i kulturne baštine.

Deo projektnih aktivnosti tiče se i izrade sajta NTO Crne Gore, na kojem će interaktivna platforma biti smeštena nakon završetka projekta kako bi se obezbedila njena održivost”, navodi se u saopštenju NTO.

Radni sastanak projektnih timova održan je 20. i 21. juna u Tirani, a na njemu su dogovoreni temeljni elementi projekta i isplanirana je njihova primena, a svi saradnici upoznati su sa svojim ulogama u predstojećoj saradnji.

Generalni direktor Direktorata za praćenje turističkih tokova i turističkog prometa Armend Mila, istakao je da će projekat znatno doprineti vidljivosti turističke ponude na celom području projekta, ne samo u Crnoj Gori.

Takođe, razmena iskustava između projektnih partnera i poboljšanje saradnje biće dodatan benefit ovog projekta.

Projektom su predviđene i marketing aktivnosti projekta na značajnim sajmovima turizma, ali i u medijima.

Predviđeno trajanje projekta je 36 meseci.

Milisav Pajević

Groblje za kućne ljubimce “Spomengaj” otvoreno u Zagrebu

22.06.2019

Screenshot from 2019-06-21 15-05-40 — Foto: YouTube/screenshot

Sve prisniji odnos ljudi sa životinjama je izrodio potrebu vlasnika pasa, mačaka, hrčaka, papagaja i zmija da se od svojih krznenih, pernatih i rožnatih prijatelja oproste na dostojanstven način, kao i da obilaze mesta na kojima se nalaze njihovi posmrtni ostaci. Iako su i Beograd i Podgorica prepoznali zainteresovanost svojih stanovnika za kapacitetima za sahranjivanje kućnih ljubimaca, hrvatska prestonica Zagreb je prva koja u ovom delu Evrope poseduje savremeno groblje za te namene.

Pročitajte još:

U zagrebačkom naselju Dumovec je u blizini prihvatilišta za napuštene životinje u utorak 18. juna otvoren “Spomengaj”. Grad Zagreb je u projekat izgradnje kompleksa groblja i krematorijuma za kućne ljubimce, koji se prostire na gotovo 13.000 m², uložio više od dva miliona evra.

“Spomengaj”, pod sloganom “Ljubav zaslužuje više od uspomene!”, nudi usluge preuzimanja tela, pokopa i kremiranja, kao i organizacije ispraćaja životinje i održavanja spomenika. U njegovom sklopu se nalaze informacioni centar, čekaonica, krematorijum sa dve peći, mrtvačnica sa dve hladnjače, dvorana i paviljon za ispraćaje i površina s grobnim mestima i kasetama za polaganje urni.

Jedan od idejnih tvoraca projekta je i gradski zoološki vrt. Njegov direktor Damir Skok je istakao da ovakvo rešenje omogućava sigurno zbrinjavanje kućnih ljubimaca nakon smrti, ne ugrožavajući zdravlje ljudi i životinja i ne prljajući životnu sredinu.

Jelena Kozbašić

Novosadski vodovod apeluje da se štedi voda

22.06.2019

voda iz česme, apel za štednju vode — Foto: pixabay

Za samo dve sedmice toplog vremena, na teritoriji Novog Sada povećana je potrošnja vode za čak trećinu.

Razloga je nekoliko, a izdvaja se neracionalna potrošnja, kao i nelegalni priključci na vodovodnu mrežu, kažu u preduzeću „Vodovod i kanalizacija”.

Zalivanje bašta, travnjaka, punjenje bazena i privatnih rezervoara, samo su neki od razloga, koji su izazvali povećanu potrošnju vode prethodnih nedelja.

Zbog toga, pogon za preradu sirove vode radi punim kapacitetom, a dnevna potrošnja u Novom Sadu i prigradskim naseljima iznosi više od 100 miliona litara.

Prethodnih dana građani na višim spratovima zgrada, kao i u rubnim naseljima, imali su problem sa smanjenim pritiskom vode.

Kako navode u JKP-u „Vodovod i kanalizacija”, jedan od razloga su i nelegalni priključci.

Iz „Vodovoda” poručuju da resursi vode nisu neiscrpni, te apeluju na sugrađane da racionalno troše vodu tokom leta.

Milisav Pajević

Isplovila regata povodom Međunarodnog dana Dunava

21.06.2019

Prolazak brodova kroz novosadsku prevodnicu jutros oko 10 sati označio je početak ovogodišnje regate „Vode Vojvodine“, koja će trajati od 21. do 30. juna.

Na plovidbu bačkim kanalima i Dunavom, duž oko 250 kilometara, uputilo se oko osamdeset brodića sa više od 200 ljudi, među kojima su i nautičari iz Hrvatske, Slovenije i Austrije.

„Već deset godina, JVP „Vode Vojvodine“ uspešno organizuje rekreativnu regatu povodom Međunarodnog dana Dunava, sa željom da pokažemo da Vojvodina može biti i nautička destinacija i to ne samo zahvaljujući našim velikim rekama, već i zbog oko 600 kilometara plovnih kanala u okviru sistema DTD“, izjavio je direktor JVP „Vode Vojvodine“ Slavko Vrndžić.

Regata „Vode Vojvodine“ isplovila je iz Novog Sada ka Bačkom Petrovcu, a posetiće i Ruski Krstur, Srpski Miletić, Sombor, Prigrevicu, Karavukovo i Doroslovo odakle će se preko Bačkog Petrovca vratiti u Novi Sad.

Ove godine, regataši će biti u prilici i da prođu kroz pet brodskih prevodnica, što je jedna od odlika plovidbe kanalima.

Organizacijom regate, JVP „Vode Vojvodine“ želi da podstakne, s jedne strane, nautičare da plove kanalima u okviru Hidrosistema DTD, a, sa druge strane, lokalne samouprave da prepoznaju potencijal koji ima nautički turizam.

Na taj način, doprinosi se stvaranju održivih vodnih resursa.

Ovim putem se organizatiri regate zahvaljuju, na saradnji i gostoprimstvu, opštinama i turističkim organizacijama Bačkog Petrovca, Ruskog Krstura, Srpskog Miletića, Sombora, Prigrevice, Karavukova i Doroslova.

Milisav Pajević

Mališani učili o ozonskom omotaču i zaštiti od štetnih UV zraka

21.06.2019

Radionica-o-ozonu-slika-1-750x400 — Foto: EU info centar

U nizu ovogodišnjih radionica za decu, EU info kutak u Nišu realizovao je obrazovanje o značaju ozonskog omotača i zaštiti od štetnih UV zraka.

Mališani su tom prilikom mogli da saznaju koja je uloga ozonskog omotača, kako ljudi mogu čuvati prirodne resurse, ali i na koji način se mogu zaštititi od štetnog dejstva UV zraka.

Deci su, uz pomoć sadržajne prezentacije, predstavljeni praktični saveti koje mogu primeniti u svakodnevnom životu, kako bi bili bezbedni i spremni da se u svakoj situaciji zaštite i brinu o svom zdravlju.

Prisutni su mogli da saznaju koja je uloga ozonskog omotača, a kroz kratak kviz na kraju radionice testirali su svoje znanje i informacije koje su zapamtili tokom prezentacije.

Radionicu su održale predstavnice Ekološke organizacije „Zeleni ključ“ iz Niša koja se aktivno, kroz mnogobrojne aktivnosti, bavi pitanjem očuvanja životne sredine.

Niški EU info kutak i u narednom periodu nastavlja da organizuje zanimljive edukacije namenjene najmlađoj populaciji.

Izvor: EU info centar

Milisav Pajević

Meso i mlečni proizvodi iz Srbije uskoro u Kini

21.06.2019

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i zamenik ministra Generalne uprave carina NR Kine Žang Jiven potpisali su u Beogradu ugovore koji će omogućiti izvoz svinjskog mesa i mlečnih proizvoda na kinesko tržište.

Tom prilikom su potpisali i Memorandum o saradnji na uvozu i izvozu prehrambenih proizvoda i bezbednosti hrane.

Ministar Nedimović je kazao da je sada preostalo potpisivanje sporazuma o fitosanitarnoj zaštiti i dodao da očekuje da će prve kineske inspekcije biti već narednih meseci i da će se naši proizvodi na tržištu Kine naći do kraja godine.

Nedimović je naglasio da očekuje da će to biti do Sajma poljoprivrede u Šangaju koji se održava u novembru.

„Potpisivanje ovih dokumenata je strateška stvar za Srbiju u oblasti poljoprivrede zbog otvaranja kineskog tržišta za svinjsko meso i mlečne proizvode“, rekao je Nedimović nakon potpisivanja ugovora.

Nedimović je naveo da je otvaranje kineskog tržišta bila želja domaćih proizvođača i istakao da je sledeći korak da obavesti kineske kolege koje su naše kompanije zainteresovane za izvoz.

Milisav Pajević

U Francuskoj otpočelo najveće uklanjanje hidroelektrane u evropskoj istoriji

21.06.2019

ZELmbwiA — Foto: European Rivers Network/Vincent M

Foto: European Rivers Network/Roberto Epple

Uklanjanje brane Vezins, visoke 36 metara, sa reke Selin u Francuskoj, započeto u maju 2019. godine, predstavlja trenutak od istorijskog značaja za evropske reke.

Građevinske mašine će u okviru najvećeg projekta odstranjivanja hidroelektrane u Evropi osloboditi rečni tok sve do ostrva i zaliva Mon Sen Mišel, koji su 1979. uvršteni na UNESKO-vu listu svetske baštine. Voda će tako biti “vraćena u vlasništvo” jegulja, jesetri i drugih stanovnika.

Sa iste reke će u naredne dve godine nestati i hidroelektrana La Roche Qui Boit.

Krajnji rezultat podviga biće otvaranje 90 kilometara toka i poboljšanje kvaliteta vode, a korist će osećati ljudi i priroda na obalama Selin, ali i losos kojem će biti omogućeno vraćanje u njegova nekadašnja mrestilišta. Brane izgrađene tokom druge i treće decenije prošlog veka su preprečile put ovoj migratornoj vrsti ribe koja je u prošlosti plivala uzvodno od Mon Sen Mišela kako bi se razmnožavala i polagala jaja.

Uklanjanje dve hidroelektrane u Normandiji će se, dakle, pozitivno odraziti na biološku raznovrsnost područja, ali i na turistički i rekreativni potencijal.

Prema mišljenju Roberta Epla, osnivača i predsednika Mreže evropskih reka (European Rivers Network), projekat je mala revolucija na našem kontinentu.

“Umesto stvaranja novih brana, zemlje rade na ponovnom stvaranju zdravih reka i povratku vrsta”, rekao je Epl dodavši da se raduje prizoru lososa u Selini.

Novo istraživanje je otkrilo da je tok tek jedne trećine najdužih reka sveta slobodan i da fragmentacija i regulacija toka utiče na rečnu povezanost.

Jelena Kozbašić

Dogovorena dinamika izvođenja aktivnosti projekta NeoLIFE

21.06.2019

NeoLIFE-sastanak-projektnog-tima-768x576 — Foto: Grad Užice

U okviru projekta NeoLIFE koji se realizuje kroz program prkeogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina, prošlog utorka u Tuzli održan je drugi sastanak projektnog tima u kojem su učešće uzeli predstavnici svih projektnih partnera.

Bila je ovo prilika da se projektni tim upozna sa stepenom realizacije aktivnosti koje su sprovedene u prvih pet meseci projekta.

Takođe, usaglašene su izmene u vremenskom planu projekta, te dogovorena dinamika izvođenja aktivnosti u narednom kvartalu.

Projektni tim će u narednom periodu, između ostalog, raditi i na pripremi Srednjeročnog projektnog izveštaja.

Sledeći sastanak projektnog tima će se održati u septembru, u opštini Milići.

Projekat „Novi život neolitskog nasleđa u prepoznatim prirodnim područjima od velikog značaja – NeoLIFE“ zajedno realizuju Grad Užice, Grad Tuzla, Srednja umetnička škola Užice i Opština Milići.

Izgradnjom replike neolitskog naselja Staparska gradina, Užice će dobiti arheološki park koji će biti drugi te vrste u Srbiji.

Projekat je vredan 600.000 evra, a od te sume, Užice će koristiti 400.000.

Projekat kofinansira Evropska unija kroz Program prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014 – 2020, u okviru finansijskog Instrumenta pretpristupne pomoći (IPAII).

Telo za ugovaranje ovog projekta je Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU).

Milisav Pajević

1...893894895...1,679 Page 894 of 1,679

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM