Ptice naše prve komšinice

28.06.2019

lov na fazane foto Pixabay — Foto: Pixabay

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) je osnovano 18. novembra 1989. godine, pod tadašnjim imenom Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine. Ova, decenijama unazad aktivna i predana, organizacija pažljivo održava mrežu aktivnih članova u celoj Srbiji. Članovi na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou rade na zaštiti ptica i njihovih staništa i na povećanju znanja o pticama i njihovim potrebama u Srbiji. Jedan od njih je i naš sagovornik Nikola Stanojević.

EP: Kao član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, sigurnomožete izdvojiti nekoliko aktuelnih i realizovanih projekata ove organizacije.

Nikola Stanojević: DZPPS trenutno učestvuje na više od 10 projekata različite tematike, naravno, u okviru svoje misije zaštite ptica i njihovih staništa. Verovatno su među njima naznačajniji LIFE PannonEagle, projekat koji okuplja državne organe i organizacije civilnog društva panonskih zemalja EU i Srbije na različitim aktivnostima sa ciljem zaštite globalno ugroženog orla krstaša; zatim već četvrti nastavak projekta Adriatic Flyway koji se bavi uspostavljanjem održivog sistema odmorišta i zimovališta ptica selica na njihovoj jadranskoj selidbenoj stanici; treći nastavak projekta Civilno društvo i javnost zajedno za unapređenje stanja životne sredine u Srbiji, koji radi na unapređenju i doslednom sprovođenju propisa iz oblasti zaštite prirode i divljači i lovstva. Neki od monumentalnih projekata u prethodnom periodu bili su rad na Crvenoj knjizi ptica Srbije, učešće u izradi drugog Atlasa ptica gnezdarica Evrope, ali i projekti u kojima je Zavod za zaštitu prirode Srbije angažovao DZPPS. Oni bi
trebalo da dovedu do uspostavljanja funkcionalne ekološke mreže u našoj zemlji. Ujedno, DZPPS već dugi niz godina u saradnji sa upravljačima učestvuje u istraživanju ptica i njihovih staništa u različitim zaštićenim područjima u Srbiji. Ovim se spisak ne iscrpljuje, jer se tokom godina realizuju mnogi manji projekti i kampanje za popularizaciju ptica kroz uključivanje članova i građana, poput projekata Proleće uživo, Vrabac – moj prvi komšija, kurs identifikacije ptica BirdID i drugi. Tu je naravno i regionalni IPA projekat pod nazivom Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj, na kom sam angažovan i koji se upravo završava.

EP: Vaše Društvo prikupljalo je i trenutno obrađuje podatke za potrebe izrade prvog Atlasa ptica gnezdarica Srbije. Odakle potreba za ovom monografijom, koja je njena svrha i kada će biti dostupna?

Nikola Stanojević: Iako je Društvo ranije učestvovalo u izradi publikacija koje bi trebalo da prikažu sliku o stanju životne sredine kroz pregled populacija ptica u Srbiji, rad na atlasu je proces koji osim njihovog kvalitativnog i kvantitativnog stanja treba da prikaže i njihov prostorni raspored na mapi Srbije. Izrađivači atlasa imaju ambiciju da prikupe i obrade sve već dostupne podatke iz ove decenije i da, uporedo sa tim, članovi i simpatizeri posebnim terenskim istraživanjima dođu do podataka o vrstama o kojima se u Srbiji malo zna. Ne bi trebalo posebno naglašavati koliko samo ovaj pripremni posao može biti zahtevan, ne samo u organizacionom nego i materijalnom smislu, a plan je da se prikupljeni podaci obrade, pretoče u rukopis i objave u roku od dve godine. Svrha ovakvog dela je da predstavi promene u demografiji, brojnosti i rasporedu populacija ptica i time pruži informacije koje, osim unapređenju zaštite ptica, ujedno služe i razumevanju promena u životnoj sredini, odnosno njenim mogućnostima da podrži živi svet, od čega svi zavisimo.

EP: Od 10. do 30. januara sproveli ste tradicionalni zimski popis ptica vodenih staništa. Opišite nam, kao laicima, kako se odvija ova akcija i kakvu opremu koriste popisivači.

Nikola Stanojević: Ova aktivnost se u Evropi sprovodi od 1967. godine kao deo Afričko-Evroazijskog cenzusa ptica vodenih staništa. Na prostoru Srbije, DZPPS njome koordinira od 2012. godine. Suština je da se prikupe podaci o promenama u ovim ekosistemima, što predstavlja dugotrajan proces. Ptice igraju ključnu ulogu u vlažnim područjima, ali su istovremeno od suštinskog značaja za ljude. Ovo je tradicionalno prilika da se gotovo celo članstvo DZPPS tokom zimskih dana „razmili“ po vlažnim i vodenim staništima po čitavoj zemlji – od bara i lokvi, preko kanala i ribnjaka do velikih reka – i posmatra stotine hiljada vodenih ptica koje tamo zimuju. Nekada su to šetnje po blatnjavim njivama da bi se stiglo do zabarenih livada Potamišja, nekad brojanje nepreglednih jata galebova na deponijama, a nekada višesatno gledanje kroz teleskop, na brodu duž Dunava, kada se broje najrazličitije vrsta pataka i gusaka. Na ovaj poziv se, bez obzira na nekad surovo vreme, svake godine odaziva sve više i više naših članova.

EP: Društvo beleži i slučajeve krivolova, kao i stanje ekosistema, obala i šuma u priobalju reka i divlje deponije. Prema vašim podacima, u kojim oblastima naše države se ljudi najbahatije odnose prema prirodi?

Nikola Stanojević: Ovo je pitanje na koje nije lako, a ni zahvalno, dati odgovor. Ipak, trebalo bi reći da je nebriga prema prirodi sveprisutna pojava i ima različite vidove. S jedne strane, nije lako očekivati od stanovništa teške materijalne situacije visok nivo svesti o problemima koje svojim činjenjem prouzrokuju, a s druge strane ni država u tim okolnostima ne poseže previše često za kažnjavanjem i doslednim sprovođenjem propisa. Dok god se ove stvari ne poboljšaju, teško možemo očekivati određeni sistemski pomak.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Ceo intervju možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019.

Održana XI redovna sednica Skupštine akcionara NIS-a

28.06.2019

Skupština akcionara NIS a.d. Novi Sad je na juče održanoj XI redovnoj sednici donela Odluku o raspodeli dobiti za 2018. godinu, isplati dividendi i utvrđivanju ukupnog iznosa neraspoređene dobiti Društva.

Na osnovu ove Odluke NIS će akcionarima na ime dividende isplatiti 6.517.524.188 dinara, odnosno 39,97 dinara po akciji bruto.

Ovo je sedma godina zaredom u kojoj će NIS na ime dividende isplatiti 25 odsto prošlogodišnje neto dobiti Društva.

Neto dobit NIS a.d. Novi Sad u 2018. godini iznosila je 26.067.489.000 dinara.

Pravo na dividendu za 2018. godinu imaju svi akcionari NIS a.d. Novi Sad koji su upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na 17. jun 2019. godine, odnosno na Dan akcionara XI redovne sednice Skupštine akcionara.

Dan i postupak isplate dividende akcionarima odrediće Odbor direktora NIS a.d. Novi Sad.

Takođe, Skupština akcionara je usvojila i Godišnji izveštaj NIS a.d. Novi Sad za 2018. godinu, kao i Finansijske izveštaje, Konsolidovane finansijske izveštaje i izveštaje o izvršenoj reviziji Finansijskih izveštaja i Konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2018. godinu.

Za revizora Finansijskih izveštaja i Konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2019. godinu izabrano je društvo „PricewaterhouseCoopers d.o.o. Beograd“.

Na sednici Skupštine su za članove Odbora direktora NIS a.d. Novi Sad imenovani: Vadim Jakovljev, zamenik predsednika Izvršnog odbora, prvi zamenik generalnog direktora JAD „Gasprom njeft“, Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS a.d. Novi Sad, Sergej Papenko, rukovodilac Departmana za organizacioni razvoj i rad sa zajedničkim preduzećima JAD „Gasprom njeft”, Anatolij Černer, zamenik predsednika Izvršnog odbora, zamenik generalnog direktora za logistiku, preradu i promet JAD „Gasprom njeft“, Aleksej Jankevič, član Izvršnog odbora, zamenik generalnog direktora za ekonomiku i finansije JAD „Gasprom njeft”, Aleksandar Krilov, direktor Direkcije za regionalnu prodaju JAD „Gasprom njeft”, Danica Drašković i Dejan Radenković.

Za nezavisne članove Odbora direktora imenovani su Aleksandar Čepurin i Olga Visocka.

Za predsednika Odbora Skupštine akcionara za nadzor nad poslovanjem i postupkom izveštavanja akcionara NIS a.d. Novi Sad je imenovan Zoran Grujičić, dok su za članove tog Odbora imenovani Dragan Bračika i Aleksej Urusov, direktor Direkcije za ekonomiku i korporativno planiranje JAD „Gasprom njeft”.

Milisav Pajević

Opština Vrbas opet koristi termalne izvore

28.06.2019

wiamangu, termalni izvori — Foto: pixabay

Opština Vrbas je nedavno potpisala ugovor sa NIS-om o korišćenju termalnih izvora, pored sportskog centra.

Dozvolu za korišćenje, trebalo bi da dobije u septembru.

Podsetimo u Geotermalnom atlasu Vojvodine našle su se četiri bušotine tople vode u opštini Vrbas.

Tri bušotine su u samom gradu, kraj Centra za fizičku kulturu „Drago Jovović“ i objekta stare bolnice, i jedna bušotina u Кucuri.

Trenutno je u upotrebi jedino izvor u Кucuri, koji služi za funkcionisanje jednog staklenika, dok su od tri izvora u Vrbasu, nakon ispitivanja, dva konzervirana, a jedan likvidiran.

Milisav Pajević

Novi Sad dobija Urbanističku stražu – nad čim i na koji način ona stražari?

28.06.2019

Društvo arhitekata Novog Sada (DaNS) je nedavno u saradnji sa fondacijom “Hajnrih Bel” osnovalo Urbanističku stražu kao novu vrstu lokalne inicijative u Novom Sadu. Njena uloga biće pomoć građanima u razumevanju urbanističkih akata kako bi oni potom zajedno sa stručnjacima pratili plansku dokumentaciju, te skretali pažnju nadležnih organa na rešenja koja bi potencijalno mogla da nanesu gradu štetu bilo koje vrste ili da naruše njegov izgled. Obrazovanje Novosađana odvijaće se kroz diskusije, monitoring i asistencije u davanju predloga od strane arhitekata i urbanista.

Članovi DaNS-a su ranije ove godine podržali građanske proteste protiv izgradnje ugostiteljskog objekta u Limanskom parku i već duže vreme sprovode različite mere s ciljem aktivnog učešća javnosti u procesima donošenja planske dokumentacije u Novom Sadu. Urbanistička straža je nastala upravo sa istom idejom.

Tim “stražara” je interdisciplinaran, a pored arhitekata i urbanista u njegovom sastavu se nalaze i eksperti iz drugih oblasti. Raznovrsnost profesija u Urbanističkoj straži je neophodna zato što je urbanističko planiranje višedimenzionalno. Vlast se prema njemu ophodi kao da je posredi “rešavanje jednog problema bez obzira da li se stvara neki drugi”, objasnio je predsednik DaNS-a Slobodan Jović za Danas.

“U poslednjih 25 godina broj stanovnika u Novom Sadu se udvostručio! Mnogi ga, i danas, opisuju kao najbolje mesto za život i najlepši grad u Srbiji, pa su Novosađani poznati kao izražene lokal-patriote. Ipak, nagli porast populacije doneo je niz promena u funkcionisanju grada, kako one pozitivne, tako i negativne”, kazao je Goran Milenković, jedan od članova DaNS-a, za naš portal.

Prema Milenkovićevim rečima, DaNS će, kroz projekat Urbanistička straža, nastojati da pruži puni doprinos rešavanju izazova sa kojima se suočava Novi Sad.

“Kao udruženje koje okuplja stručna lica iz oblasti arhitektonskog i urbanističkog planiranja, ali i sve zainteresovane građane, DaNS to sagledava kao svoju obavezu. Uz uvažavanje interesa grada, samim tim i interesa svih njegovih građana, Urbanistička straža će korektivnim i afirmativnim predlozima nastojati da funkcionisanje Novog Sada učini maksimalno efikasnim, ali i da izgled grada estetski unapredi”, otkrio je on.

Jelena Kozbašić

Novac za pošumljavanje dobilo pet lokalnih samouprava

28.06.2019

pošumljavanje, ugovori — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan potpisao je juče ugovore sa predstavnicima lokalnih samouprava kojima će, na osnovu održanog konkursa, biti dodeljena sredstva Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje u 2019. godini.

Trivan je nakon potpisivanja ugovora naveo da je budžetom za 2019. godinu, Ministarstvo opredelilo 41 milion dinara za projekte pošumljavanja, i precizirao da su pristigle 23 prijave, od kojih je pet lokalnih samouprava ispunilo sve uslove konkursa.

On je rekao da se navedena sredstva za pošumljavanje, u iznosu od 18.062.202,25 dinara, dodeljuju opštinama Bela Palanka i Vrnjačka Banja i gradovima Pančevo, Kikinda i Šabac za nabavku sadnica i izvođenje radova za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja, na zemljištu u javnoj svojini na teritoriji jedinica lokalne samouprave.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi jednu od ključnih politika Vlade Srbije, a to je stvaranje uslova za bolji život naših građana.

Ministar je naglasio da je pošumljavanje jedna od najvažnijih metoda ublažavanja posledica klimatskih promena, koje su uveliko dešavaju na planeti poslednjih godina.

On je izrazio uverenje da će već 1. jula biti ponovo raspisan konkurs za jesenje pošumljavanje, budući da je od predviđenih sredstava ostalo približno 20 miliona dinara.

Trivan je uputio poziv svim lokalnim samoupravama da dobro prouče uslove konkursa i da se jave Ministarstvu, kako bi dobili uputstva i proveru da li su uradili sve kako treba prema traženim uslovima, pre nego što podnesu prijave.

Milisav Pajević

Dogovorena saradnja Italije i Srbije u oblasti vanrednih situacija

28.06.2019

Italija, Srbija, vanredne situacije, saradnja — Foto: Vlada Republike Srbije

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je juče u Nišu sa direktorom Direkcije za civilnu zaštitu Republike Italije Anđelom Borelijem o unapređenju saradnje dveju država u oblasti vanrednih situacija.

Stefanović je istakao da je MUP Srbije zainteresovan za zajedničke obuke u cilju unapređenja kapaciteta vatrogasno-spasilačkih jedinica, kao i pokretanje zajedničkih projekata.

Na sastanku je bilo reči i o mogućnostima zajedničkog rada na prevenciji u suzbijanju prirodnih katastrofa.

Boreli je izrazio spremnost da italijanski eksperti dođu u Srbiju i rade zajedno sa srpskim kolegama na razvijanju preventivnih rešenja.

Stefanović je izrazio zahvalnost Boreliju na prisustvu međunarodnoj vežbi u oblasti vanrednih situacija, koja se prethodna tri dana održavala u Nišu i okolini.

Milisav Pajević

Javnost upoznata sa planom za prostor višenamenske akumulacije na reci Komarnici

28.06.2019

U cilju upoznavanja zainteresovane javnosti sa ciljevima i svrhom izrade Detaljnog prostornog plana za prostor višenamenske akumulacije na reci Komarnici, mogućim planskim rešenjima i efektima planiranja, Ministarstvo održivog razvoja i turizma na osnovu člana 27 Zakona o planiranju prostora i izgradnji objekata, organizovalo je prethodno učešće javnosti u periodu od 16. maja do 16. juna.

Upoznavanje zainteresovane javnosti sprovedeno je na način propisan čl. 6 i 7 Pravilnika o metodologiji izrade planskog dokumenta i bližem načinu organizacije prethodnog učešća javnosti, putem informisanja i konsultacija.

Koncept Detaljnog prostornog plana za prostor višenamenske akumulacije na reci Komarnici, objavljen je ovde.

Predlozi, sugestije i podaci zainteresovane javnosti mogli su se dostavljati ovom ministarstvu na e-mail: javna.rasprava@mrt.gov.me u ostavljenom roku od 30 dana od dana objavljivanja prethodnog učešća javnosti na internet stranici Ministarstva održivog razvoja i turizma.

Na objavljeni Koncept od strane zainteresovane javnosti nije bilo sugestija.

Milisav Pajević

Apel proizvođačima sa poplavljenih područja da svoje proizvode ne stavljaju u promet

27.06.2019

Sekretarijat za privredu grada Beograda uputio je apel poljoprivrednim proizvođačima sa teritorije opštine Palilula, koja je ugrožena poplavama, da svoje proizvode kao što su sveže voće i povrće, začini i začinsko bilje ne stavljaju u promet i da ih ne konzumiraju pre termičke obrade.

Usled obilnih padavina došlo je do izlivanja površinskih i podzemnih voda (kanalizacione mreže), tako da prilikom navodnjavanja dolazi do kontaminacije zeljišta.

Samim tim ugrožene su i biljke koje se na tom zemljištu proizvode, što dovodi do mikrobiološke kontaminacije i zdravstvene neispravnosti proizvoda.

Apelujemo na sve poljoprivredne proizvođače da blagovremeno izvrše kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za navodnjavanje poljoprivrednih površina, navodi se u saopštenju Sekretarijata za privredu.

Milisav Pajević

Izmenjeni uslovi IPARD konkursa u Srbiji

27.06.2019

Tokom perioda konkurisanja izmenjeni su uslovi IPARD konkursa u Srbiji da bi se omogućilo da što veći broj gazdinstava može učestvovati.

Vlada Republike Srbije donela je zaključak kojim se usvaja Program o izmenama i dopunama IPARD programa za Republiku Srbiju za period 2014-2020.

Neke od izmena, kako je objavio portal eKapija, odnose se na ispunjenost nacionalnih standarda, na uslove koji se tiču površina zemljišta na početku, odnosno kraju investicije, a omogućeni su i dodatni prihvatljivi troškovi u IPARD projektima.

Na poljoprivrednim gazdinstvima do 15 hektara u sektoru voće i povrće će se proveravati samo ispunjenost minimalnih nacionalnih standarda i to samo u voćnjacima i povrtnjacima, a ne na celom poljoprivrednom gazdinstvu.

U ostalim sektorima ovaj uslov je nepromenjen – gledaće se da li se nacionalni standardi primenjuju na celom gazdinstvu.

Naime, ako neko konkuriše za mehanizaciju ili bilo koju drugu investiciju kao proizvođač žitarica ili uljarica, a ima i stočarsku proizvodnju, celo gazdinstvo moraće da ispunjava propisane standarde, navodi se na portalu Agroinfotel, a prenosi eKapija.

Što se tiče površina, poljoprivredna gazdinstva neće morati da imaju na početku investicije minimum dva hektara pod bobičastim i jagodastim voćem, odnosno minimum pet hektara pod ostalim voćem, već na kraju investicije.

Jedino voćari koji budu hteli da grade hladnjače, ovaj uslov moraju ispunjavati na početku investicije.

Kada je u pitanju povrtarska proizvodnja, do sada je uslov za konkurisanje bio tri do 50 hektara povrća na otvorenom, a sada je tri do 100 hektara. Velika novina za voćare je to što je uvedena i nova investiciona podrška u vidu sadnica.

Naime, sadnice voća dosad nisu bile prihvatljiv trošak u ovom programu ali izmenama je omogućeno poljoprivrednicima da dobiju povraćaj i za nabavku sadnog materijala.

U sektoru mesa, za investicije u fizičku imovinu kao što su izgradnja i/ ili rekonstrukcija skladišnih kapaciteta za stajnjak i /ili rekonstrukcija skladišnih kapaciteta za stajnjak i /ili specifičnu opremu i mehanizaciju za manipulaciju i korišćenje stajnjaka, kao i za investiranje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, poljoprivredna gazdinstva moraju imati na početku investicije kapacitet objekta veći od 1.000 grla goveda i/ili veći od 1.000 ovaca i/ ili koza i/ili veći od 400 krmača i/ ili veći od 10.000 svinja i/ili veći od 50.000 brojlera po turnusu.

Za Meru 7- Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, podnosilac zahteva moraće da dokaže da u trenutku podnošenja zahteva za odobravanje projekta, odnosno zahteva za odobravanje isplatenema neizmirenih poreza ili obaveza za socijalno osiguranje prema državi. Prethodno je podnosilac prijave morao da dokaže da nema neizmirenih obaveza samo u trenutku podnošenja zahteva za isplatu.

Milisav Pajević

Protivnici vetrogeneratora na spisku terorističkih pretnji u Holandiji

27.06.2019

wind-power-3767886_960_720 — Foto: Pixabay

Holandska služba za borbu protiv terorizma saopštila je da je na spisak terorističkih pretnji, zajedno sa islamističkim i aktivistima ekstremne desnice, stavila i „ektremističke“ aktiviste koji protestuju zbog postavljanja vetrogeneratora u Holandiji.

Najmanje dva preduzeća koja grade vetrogeneratore u Holandiji odustala su od projekata u strahu od napada, čime su izgubili milione evra, navela je Antitetoristička agencija.

„Akcije ekstremističkih aktivista koju predvodi anonimna mala grupa protiv postavljanja vetrogeneratora na severozapadu Holandije, nastavljene su i ojačale poslednjih meseci“, navodi se u izveštaju Agencije.

Taj problem je postao toliko ozbiljan da je policija formirala specijalnu ekipu koja istražuje preteća pisma koja upućuju ti aktivisti.

Jedno neimenovano preduzeće je u aprilu odustalo od ugovora nakon dobijanja ultimatuma prema kojem ima 48 sati da „promeni stav o postavljanju vetrogeneratora“.

Holandija razvija vetroparkove da bi postigla ciljeve sporazuma o klimi, prema kojima obnovljivi izvori energije treba da 2020. godine budu bar 14 odsto ukupnih izvora energije.

Meštani se bune zbog postavljanja vetrogeneratora, a aktivisti su na nekim mestima predviđenim za vetrenjače napravili ilegalne deponije azbesta i postavili plakate sa slikama lokalnih zvaničnika u nacističkim uniformama.

Holandija ima više od 2.500 vetrogeneratora na kopnu i 289 na platformama na Severnom moru.

Izvor: Beta AFP

Kostolac B3 je „odskočna daska“ za učešće CMEC-a u energetskim projektima

27.06.2019

antić, Cmek — Foto: Vlada Republike Srbije

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić sastao se juče sa predstavnicima China Machinery Engineering Corporation (CMEC), povodom imenovanja novog predsednika kompanije, Hana Ksiaojuna (Han Xiaojun).

Antić je podvukao da prijateljstvo predsednika Aleksandra Vučića i Si Đinpinga čini osnov jačanja sveukupnih odnosa dveju zemalja a svaki njihov susret dodatno doprinosi podizanju ekonomskih i političkih odnosa Srbije i Kine na najviši nivo.

On je istakao da kineske kompanije učestvuju u razvoju značajnih projekata u Srbiji, pre svega u realizaciji energetskih i infrastrukturnih, uključujući direktne kineske investicije u kompanije kao što su RTB Bor i Železara Smederevo.

Među najznačajnijim zajedničkim projektima koje Srbija razvija sa kineskim kompanijama je onaj u TE Kostolac, gde je realizovana prva faza, i u toku je izgradnja novog bloka B3, najvećeg energetskog projekta u Srbiji u poslednje tri decenije.

Vlada Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike daju punu podršku toj kompaniji, a Kostolac B3 je „odskočna daska“ za učešće CMEC-a u realizaciji budućih projekata u Srbiji, naglasio je Antić.

Han Ksiaojun je izrazio zahvalnost Vladi Srbije na podršci svemu što je do sada urađeno i ocenio da je završetak druge faze projekta zajednički prioritet.

Rekonstrukcija tima kompanije CMEC u Srbiji dala je vidljive rezultate i u tom smislu ostvaren je značajan napredak u izvršenju tehničkog dela.

Želimo da zajedničkim naporima uspostavimo zadatu dinamiku u realizaciji projekta, ocenio je Ksiaojun.

Ambasadorka NR Kine Čen Bo u Srbiji je iskazala uverenje da će novi tim CMEC-a, uz podršku resornog ministarstva realizovati posao u skladu sa planiranom dinamikom.

Milisav Pajević

Predstavljeni prvi rezultati projekta NeoLIFE

27.06.2019

WP_20190625_16_17_27_Pro — Foto: Milisav Pajević

U okviru kampanje zaštite životne sredine „Pogledaj oko sebe. Pokreni se“ koju sprovode Ministarstvo za evropske integracije i Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, prošlog utorka prezentovani su rezultati projekta NeoLIFE u Narodnom muzeju u Užicu.

Projekat Neolife realizuje se u okviru Programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020.

Na kraju prvog dana kampanje „EU zeleni dan u Užicu” nacionalnim, regionalnim i lokalnim medijima predstavljeni su dosadašnji rezultati i predstojeće aktivnosti na realizaciji projekta.

Aktivnosti na projektu sprovode se u skladu sa planiranim vremenskim okvirom i buduće neolitsko naselje biće koncipirano u skladu sa iskustvom partnera iz Tuzle i najboljim primerima iz Evropske mreže arheoloških parkova na otvorenom uz korišćenje postojeće arhivske građe sa arheoloških lokaliteta Velika i Mala gradina u Staparima, istakla je Snežana Milisavljević, menadžerka projekta i da dodala da projekat identifikovao i uključio u realizaciju aktivnosti veliki broj aktera iz privatnog, javnog i civilnog sektora na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, a sve u cilju kreiranja savremenih programsko-animacijskih sadržaja.

U nastavku je naglasila da će na lokalitetu koji je smešten unutar predela izuzetnih odlika „Klisura reke Đetinje“ čija je zaštita u toku, pored izgradnje arheološkog parka, biće osmišljeni animacijski sadržaji koji se odnose na obradu gline, kostiju, kamena i kože, kao i kurs arheologije za najmlađe, a sve u cilju široke participacije građana, ljubitelja prirode i kulture, kao i domaćih i stranih turista iz regiona i sveta.

Projekat „Novi život neolitskog nasleđa u prepoznatim prirodnim područjima od velikog značaja – NeoLIFE“ zajedno realizuju Grad Užice, Grad Tuzla, Srednja umetnička škola Užice i Opština Milići.

Projekat kofinansira Evropska unija kroz Program prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014 – 2020, u okviru finansijskog Instrumenta pretpristupne pomoći (IPAII).

Telo za ugovaranje ovog projekta je Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU).

Milisav Pajević

Dodela sredstava Zelenog fonda za pošumljavanje u 2019. godini

27.06.2019

Ministarstvo zaštite životne sredine — Foto: Milisav Pajević

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan danas će potpisati ugovore sa predstavnicima pet lokalnih samouprava kojima se dodeljuju sredstva Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje u 2019. godini.

Sredstva Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje za nabavku sadnica i izvođenje radova za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja, na zemljištu koje je u nadležnosti jedinice lokalne samouprave dodeljuju se u ukupnom iznosu od 18.062.202,25 dinara Opštini Bela Palanka, Gradu Pančevu, Gradu Kikindi, Opštini Vrnjačka Banja i Gradu Šapcu.

Po raspisanom Javnom konkursu za dodelu sredstava Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje u 2019. godini koji je objavilo Ministarstvo zaštite životne sredine u aprilu 2019. godine pristiglo je 23 prijave.

Milisav Pajević

Pojačana kontrola kvaliteta hrane životinjskog porekla

27.06.2019

Leto kao godišnje doba zbog visokih temperature povlači za sobom opravdani rizik za bezbednost hrane životinjskog porekla, tako da je veterinarska inspekcija na celoj teritoriji Republike Srbije, pojačala nadzor i kontrolu objekata koji su odobreni za skladištenje, proizvodnju i promet hrane, a naročita pažnja se usmerava na objekte brze hrane, restorane, trgovinske lance i prodajna mesta u kojima postoje odeljenja za prodaju mesa i mleka, javne gradske pijace odnosno hale za prodaju mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa, jaja, ribe.

Svega nekoliko sati na visokim temperaturama dovoljno je da se iz jedne bakterije u hrani razvije njih dva miliona.

U veoma kvarljive vrste hrane spadaju mleveno meso i proizvodi od njega, proizvodi od jaja, naročito majoneza i mlečni proizvodi.

Dešava se da inspektori zateknu u prometu hranu koja se ne čuva u adekvatnim uslovima već je izložena dejstvu povišenih temperatura i atmosferskim uticajima.

U periodu sa visokim temperaturama hrana se mora čuvati na niskim temperaturama u takozvanom hladnom lancu.

Inspektori preduzimaju mere u svim situacijama kada se konstatuju nepravilnosti bilo da se radi o propustima u održavanju higijene, nepravilnoj manipulaciji hranom ili neadekvatnom čuvanju.

Zavisno od utvrđenih nepravilnosti nalaže se otklanjanje nedostataka, zabranjuje se obavljanje delatnosti i stavljanje u promet neispravne hrane, povlačenje i uništavanje na licu mesta zatečene neispravne hrane, dok se protiv počinilaca prekršaja preduzimaju upravne radnje.

Najveća odstupanja i nepravilnosti uoče se u postupcima sa hranom u objektima namenjenim za skladištenje hrane životinjskog porekla i na tržnicama velikih gradova.

Potrošačima se preporučuje da lako kvarljive proizvode životinjskog porekla kupuju samo u objektima i prodajnim mestima gde se oni čuvaju u rashladnim uređajima, a obavezno treba proveriti datum proizvodnje i rok upotrebe.

Sumnju u ispravnost hrane životinjskog porekla svaki građanin može postaviti već na osnovu promene boje, mirisa i gde je moguće ukusa.

U kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane jer se mikroorganizmi lako prenose.

Hranu bi trebalo čuvati u rashladnim uređajima, obavezno dobro termički obraditi pre konzumacije, a u letnjem periodu ne preporučuje se držanje kuvane hrane duže od pet dana u frižideru.

Milisav Pajević

1...889890891...1,678 Page 890 of 1,678

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM