Ostrva na severozapadu evropskog kontinenta na granici između Atlantskog i Severnog ledenog okeana su bila nenaseljena ljudima sve do 9. veka kada su ih otkrili vikinzi. Dolaskom Norvežana, Škota i Iraca u to područje počinje istorija Islanda (Island – “ledena zemlja”) koja je u našim udžbenicima prilično zapostavljena – da ne kažem, nepostojeća. Ipak, na Vikipediji to nije slučaj.

Prema pisanju onlajn enciklopedije, Drugi svetski rat je događaj od ključne važnosti za današnji Island. Transformacija iz jedne od najsiromašnijih u jednu od najbogatijih zemalja Evrope desila se zahvaljujući okupaciji od strane Britanaca i Amerikanaca koji su ubrizgali finansijsku injekciju u islandsku privredu i pokrenuli mnogo različitih projekata.

Povrh toga, u posleratnim godinama, Island je primio najveće novčane sume po glavi stanovnika u sklopu Plana evropske obnove. Kao i svako dete, nakon što oseti “miris novca”, i “ledena zemlja” se ubrzo u potpunosti osamostalila. Po isteku dvadesetpetogodišnjeg ugovora o uniji sa Danskom, u junu 1944. godine je, na osnovu glasanja naroda, proglasila nezavisnost.

Sve do 2010, žitelji drugih krajeva planete su bili imuni na prirodne lepote Islanda i ne previše zainteresovani za putovanje tamo ili prosto nedovoljno ekonomski potkovani. Tada se situacija značajno menja i broj turista raste za 366 odsto, sa nešto više od 488 hiljada posetilaca u 2010. na gotovo 1,8 miliona u 2016.

Prvobitan skok interesovanja za ovo mesto je bio izazvan padom cena usled bankarskog kraha iz 2008, ali je rast turizma rezultovao njihovim ponovnim rastom, te ste 2010. u hotelu sa 3 zvezdice mogli da odsednete za 69 evra za noć, dok biste 2016. istu sobu platili čak 112 evra. Ozbiljan udarac po džepu ne staje na smeštaju, slično je stanje i u prehrambenom sektoru! Čizburger, koji je 2010. koštao 10 evra, je 2016. bio dvostruko skuplji.

Iako Islanđani važe za narod koji je izuzetno prijateljski nastrojen prema strancima, prijateljski odnos očigledno staje kada se u njega umeša prilika zarade. Islandska ekonomija je, zahvaljujući turizmu, “vaskrsnula” posle recesije.

Popularnosti zemlje je doprinelo i to što je predstavljala scenografiju za popularnu seriju “Igra prestola” i film “Ratovi zvezda”.

Publika širom sveta je ostajala zapanjena bajkovitošću prizora na televizijskim ekranima i bioskopskim platnima. Nasuprot ovim ostvarenjima koja obiluju scenama krvoprolića, miroljubivost stanovnika Islanda seže do toga da zemlja nema sopstvenu vojsku, već je svoju odbranu poverila Sjedinjenim Američkim Državama.

Uprkos izostanku svađalačke naravi, Islanđani ne vole kada se došljaci prema njihovoj otadžbini ne odnose sa poštovanjem. Određeni broj turista smetne s uma da je Island zemlja koja pleni svojim prirodnim bogatstvima, a ne destinacija za dnevne pijanke i neumorna bančenja. Ne samo da prekomernom konzumacijom alkohola sebe uskraćuju uživanja u aktivnostima poput ronjenja, planinarenja, raftinga i sankanja, već narušavaju javni red.

Pojedinci se u odabiru lokacije za kamp vode motom “Gde god vidiš zgodno mesto, ti kamp podigni!” čime takođe uznemiravaju starosedeoce i poružnjuju njihovo okruženje.

Tokom 2015. godine, muzička zvezda Džastin Biber je ovde snimio spot za pesmu “I’ll Show You”. U njemu su sadržane upravo neke od stvari od kojih bi trebalo da se suzdržite u ledenoj zemlji. Jedna od njih je i valjanje u mahovini. Biljka je osetljiva i njen oporavak bi mogao da traje stotinama godina.

Na Islandu je na snazi zabrana vožnje van obeleženih puteva, o koju se posetioci u potrazi za neistraženim predelima neretko oglušuju, te obnevide na znakove upozorenja. Kao da ono što je dostupno nije dovoljno zadivljujuće i kao da šetnja na vazduhu ne opušta više od držanja volana u zagušljivom automobilu… Poseta Islandu će onima koji budu uhvaćeni kako krše ovo pravilo poskupeti za visinu kazne, a moguće je i da završe iza rešetaka.

Zbog svega pomenutog, zvanični turistički sajt zemlje “Inspired by Iceland” je pozvao sve buduće posetioce da polože svojevrsnu zakletvu kojom se zaklinju da će da poštuju prirodu i da će da putuju zemljom na odgovoran način, kao i da će, između ostalog, pratiti put u nepoznato, ali neće skretati sa njega.

Jelena Kozbašić