Postrojenje za prečišćavanje vode u Zrenjaninu pušteno je u rad juče oko 16 časova.
Voda se u mrežu pušta postepeno te su najave da će potpuno vodosnabdevanje preko prečistača biti za 48 sati.
Analize vode se paralelno vrše u tri laboratorije i kada se potpuna ispravnost pokaže u svim delovima grada, zabrana će biti skinuta.
Za sada voda još uvek nije dozvoljena za piće dok zabranu ne ukine nadležna inspekcija, saznaje RTV.
Izvor: RTV /Jelena Milićević
Cene nafte porasle su juče za više od dva odsto zbog zabrinutosti da bi prošlonedeljna iranska zaplena britanskog tankera mogla prouzrokovati prekid u snabdevanju u energentima bogatom Persijskom zalivu.
Cena severnomorske nafte „brent” porasla je za 1,41 dolar ili 2,26 odsto na 63,88 dolara, dok je američka WTI nafta poskupela za 1,13 dolara ili 2,03 odsto na 56,76 dolara za barel, prenosi britanska agencija Rojters.
WTI nafta je prošle nedelje pojeftinila za više od sedam odsto, a „brent” za preko šest procenata.
Tenzije oko Irana „verovatno su doprinele ionako snažnim geopolitičkim rizicima”, ocenjuju u kompaniji „JBC Enerdži”.
Iranska Revolucionarna garda saopštila je u petak da je u Persijskom zalivu zaplenila britanski naftni tanker, kao odgovor na britansku zaplenu iranskog tankera ranije ovog meseca.
Taj potez je povećao strah od potencijalnih prekida transporta kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko jedne petine svih svetskih isporuka nafte.
Izvor: Tanjug
Na juče održanoj 167. sednici Gradskog veća grada Sombora, kojom je predsedavala gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, između ostalog, usvojen je predlog Odluke o prvim izmenama i dopunama odluke o određivanju akustičkih zona na teritoriji Grada Sombora.
Prema maksimalno dopuštenom nivou buke, teritorija Grada Sombora podeljena je na šest akustičkih zona i to: I zona: područje za odmor i rekreaciju, bolničke zone i oporavilišta, kulturno-istorijski lokaliteti, veliki parkovi; II zona: turistička područja, kampovi i školske zone; III zona: čisto stambena područja; IV zona: poslovno-stambena područja, trgovačko-stambena područja i dečja igrališta; V zona: gradski centar, zanatska, trgovačka, administrativno-upravna zona sa stanovima, zona duž saobraćajnica, magistralnih i gradskih: VI zona: industrijska, skladišna i servisna područja i transportni terminali bez stambenih zgrada.
O ovom predlogu Odluke izjasniće se odbornici Skupštine grada Sombora na narednom zasedanju.
Pojačana kontrola crnogorskih vodotoka u okviru aktivnosti Koordinacionog tima za suzbijanje nelegalne eksploatacije rečnih nanosa rezultirala je podnošenjem novih prekršajnih prijava.
Samo tokom proteklog vikenda podnete su četiri prekršajne prijave za pokušaj nelegalne eksploatacije rečnih nanosa, dve protiv lica koja su zatečena u donjem toku Morače i dve na Grnčaru, na području opštine Gusinje.
Na današnjem sastanku Koordinacionog tima održanom u Upravi za vode sumirani su rezultati intenzivirane kontrole, razmotrena „uska grla“ u procesu otkrivanja i procesuiranja počinicioca u kratkom vremenskom roku, s obzirom na brzinu delovanja prekršilaca na terenu.
Razmatrane su mogućnosti da delovanje nadležnih organa na terenu bude još efikasnije.
U tom cilju, dogovoreno je da se u kontrolu angažovanije uključe i ostali sektori Uprave policije – saobraćajna policija i Odsek za suzbijanje privrednog kriminaliteta, u cilju efikasnijeg delovanja na terenu, ali i najavljene kontrole svih firmi koje u svom poslovanju imaju vezu sa ovom vrstom materijala.
Kontrola crnogorskih vodotoka intenzivirana je tokom jula, najkon što je Vlada odlučna da reši ovaj problem produžila Uredbu o poveravanju dela poslova Uprave za inspekcijske poslove Glavnom gradu Podgorica i opštinama Andrijevica, Berane, Bijelo Polje, Gusinje, Kolašin, Mojkovac, Nikšić i Rožaje.
Time je značajnom broju komunalnih policajaca i inspektora u ovim opštinama dato ovlašćenje da u punom kapacitetu i još efikasnije sprovode monitoring i kontrolu vodotoka na području ovih opština.
Snažniji obračun sa nelegalnom eksploatacijom, posebno u delu Morače, najavljen je krajem prošle sedmice i na sastanku potpredsednika Vlade mr Milutina Simovića sa gradonačenikom Glavnog grada Ivanom Vukovićem i predstavnicima Koordinacionog tima.
Na bazi tadašnjeg dogovora da se u što skorijem roku definiše model zajedničkih aktivnosti na terenu, kako bi se prvenstveno eliminisali slučajevi nelegalne eksploatacije, a potom sanirao devastirani prostor u vodotocima i na okolnom zemljištu, Koordinacioni tim je danas definisao dalje korake.
Predloženo je da se formiraju terenske međuresorske ekipe, u kojima će osim komunalnih policajaca i inspektora, vodoprivrednog inspektora, koji imaju nadležnost da pokrenu prekršajne prijave biti i saobraćajni policajci, kao i poljoprivredni inspektori s obzirom da se značajan deo nelegalnih aktivnosti obavlja na okolnom poljoprivrednom zemljištu.
Indijska svemirska agencija saopštila je da je uspešno lansirala dugo očekivanu misiju na Mesec koja je bila odložena prošlog ponedeljka, nedugo pre lansiranja zbog tehničkog problema.
Raketa Chandrayaan 2, koju je izradila Indijska svemirska istraživačka organizacija (ISRO) lansirana je u 14.43 po lokalnom vremenu, odnosno u planiranih 11.13 po srednjeevropskom vremenu.
Lansiranje je emitovano uživo u TV programu i na društvenim mrežama. Indijci se nadaju da će njihova misija vredna oko 150 miliona biti prva na južnom polu Meseca.
Odbrojavanje je obustavljeno pre nedelju dana, 15. jula, 56 minuta pre lansiranja pošto je “uočen tehnički problem u sistemu lansiranja”, objavio je tada ISRO.
Indijski mediji su izvestili da je krivac za odlaganje lansiranja bilo curenje iz boce sa helijumom u kriogeničkom raketnom motoru. Kvar je u međuvremenu otklonjen. Indija će, ukoliko misija bude uspešna, biti četvrta zemlja čija je sonda svemirska sonda sletela na površinu Meseca.
Chandrayaan 2 ili Mesečeve kočije 2 trebalo je da budu lansirane sa tropskog ostrva Andhre Pradesha nakon deset godina godina dugog razvoja i samo pet dana pre 50. godišnjice prvog sletanja na Mesec, ali to se nije ostvarilo.
Direktor indijske Organizacije za istraživanje svemira (ISRO) K. Sivan rekao je da će Vikramovo završno sletanje koje će trajati 15 minuta, predstavljati “najnapetije trenutke jer Indija nikada dosad nije pokrenula tako kompleksnu misiju”.
Gotovo svi delovi Chandrayaan 2 dizajnirani su i izrađeni u Indiji.
Iako je Indija zabeležila neverovatan ekonomski uspeh poslednjih godina, prema podacima Svetske banke, zemlja se i dalje bori sa siromaštvom, te se postavlja pitanje zašto kreće u osvajanje Meseca, ali je u igri nacionalni ponos. Premijer Narendra Modi obećao je da će ljudsku misiju poslati u svemir do 2022. Povrh toga, prema globalnom indeksu, glad i dalje predstavlja rasprostranjen i ozbiljan problem za Indiju.
Sjedinjene Države su na 15 misija Apolla, uključujući šest koje su sletele na Mesec, potrošile oko 100 milijardi dolara u današnjoj vrednosti novca.
Kineska Mesečeva letelica Chang’e 4 sletela je na Mesec u martu, što je iznosilo oko 8,4 milijarde dolara. Rusija, prva zemlja koja je izvela uspešno sletanje na Mesec bez čoveka 1966. godine, potrošila je, preračunato u današnje vrednosti, više od 20 milijardi dolara na misije šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.
Lansiranje je tek početak putovanja od 384.000 km, a ISRO se nada da će Mesečeve kočije 2 na Mesečev južni pol sleteti 6. ili 7. septembra, kako je i planirano, uprkos jednogodišnjem odlaganju lansiranja.
Misija bi trebala da pokaže koliko je napredovalo putovanje svemirom od “velikog koraka za čovečanstvo” Nila Armstronga i misije Apolla 11.
Izvor: HINA
Više porodica koje tvrde da su pogođene globalnim zagrevanjem klime, uložile su žalbu na odbacivanje njihove tužbe protiv klimatske politike EU pred Evropskim sudom pravde, saopštila je ekološka organizacija Climate Action Network.
Njihova tužba je odbačena u maju ove godine pred prvostepenim sudom EU koji je osporio pravo pojedinaca da podnose takve zahteve.
Deset porodica koje žive od poljoprivrede ili turizma, iz evropskih zemalja, Kenije i s Fidžija, tužbu je podnelo 24. maja 2018.
Među njima su porodica sa italijanskih Alpa koja sve teže zarađuje za život vođenjem turista na glečere jer se oni tope, nemački ugostitelji sa severnomorskog ostrva koje plavi more čiji nivo raste i rumunski pastir koji svoje stado mora da vodi na sve veće visine da bi našao travu.
Oni traže da sud poništi tri direktive koje uređuju emisije zagađujućih gasova industrije i ukupno dopušteno zagađenje u državama članicama.
Sudije su osporile tužbu na osnovu toga što ima “još mnogo ljudi pogođenih klimatskom krizom” te bi zato ta tužba drugima uskratila osnovno pravo “na zaštitu svakog pojedinca”, rekao je advokat porodica.
Evropski savet i Evropski parlament treba da pismeno odgovore na žalbu u roku od dva meseca, a potom će Evropski sud pravde odlučiti da li će je prihvatiti.
Ova organizacija navodi da će, ako žalba bude odbijena, “biti dokazano da je evropsko pravosuđe nesposobno da pravno štiti građane od klimatskih promena“.
Izvor: Beta
Grafički deo urbanističkog projekta kojim se menja trasa izgradnje magistralnog gaosvoda granica Bugarske – granica Mađarske, kojim je predviđeno da u obuhvat uđe i oko 170 parcela u ataru Stubice, izložen je u prostorijama Odeljenja za urbanizam i imovinsko pravne poslove opštine Paraćin, do 24. jula.
Zainteresovani građani, nakon uvida, ukoliko imaju predloge i sugestije, dostavljaju ih urbanizmu, a on ih dalje prosleđuje resornom ministarstvu, čija ih Кomisija razmatra, prihvata ili odbija.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Dostava rešenja za naknadu za odvodnjavanje fizičkim licima za 2019. godinu, počinje ove nedelje.
Naknada se od ove godine obračunava u skladu s novim Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji je stupio na snagu u decembru prošle godine.
Novi zakon menja način obračuna naknade za odvodnjavanje, a kao osnov se, umesto katastarskog prihoda, uzimaju klasa i kultura zemljišta.
Te podatke JVP „Vode Vojvodine“ preuzima iz RGZ, što je poslednji put učinjeno 24. juna.
Sem ove novine, naknada za odvodnjavanje se od ove godine plaća kvartalno, kao i porez na imovinu. Obveznici će na računima dobiti tri uplatnice.
Prva obuhvata prva dva kvartala a rok za uplatu je 15 dana od dana prijema rešenja. Drugu uplatnicu treba platiti do 15. avgusta, a treću do 15. novembra.
Način dostave rešenje ostaje nepromenjen u odnosu na prošlu godinu. Prema Zakonu o opštem upravnom postupku predviđena je lična dostava. A to znači da poštar dva puta dolazi na navedenu adresu.
Ukoliko obveznika ni drugi put ne nađe kod kuće, ostavlja obaveštenje sa brojem rešenja i vremenom pokušaja dostave, a pošiljka se vraća pošiljaocu (JVP „Vode Vojvodine“).
U tom slučaju, obveznici mogu da preuzmu kopiju rešenja uz važeću ličnu kartu i potpisom odgovarajućeg obrasca (dobiće ga u pošti) u svojim lokalnim poštama ili u poslovnoj zgradi JVP „Vode Vojvodine“.
Dostava rešenja za ovu godinu trebalo bi da se završi tokom septembra.
Da li ste znali da je nezdrava životna sredina drugi uzrok oboljevanja u Holandiji, odmah iza pušenja?
Jedan od pokazatelja urušenog zdravlja životne sredine je i loš kvalitet vazduha, te je grad Utreht odlučio da ga unapredi pomoću – javnog prevoza. Ne samo da intenzivno elektrifikuje svoj vozni park i napaja ga električnom energijom iz holandskih vetrenjača, već i “ozelenjava” krovove autobuskih stajališta.
Ukupno 316 autobuskih stajališta u Utrehtu sada ima zelene krovove na kojima su pretežno posađeni sukulenti. Pored toga što oplemenjuju izgled grada, ona takođe “hvataju” finu prašinu iz vazduha, skladište kišnicu i obezbeđuju hlađenje tokom toplih letnjih dana. Održavanje zelenih krovova na autobuskim stajalištima
Načinjeno je još nekoliko koraka ka održivijem čekanju javnog prevoza – stajališta su opremljena LED osvetljenjem, a klupe su napravljene od bambusa.
Pozitivni uticaj ozelenjenih autobuskih stajališta na životnu sredinu Utrehta se tu ne završava – u blagodetima biljaka ne uživaju samo ljudi, već i nešto sićušniji stanovnici grada – insekti koji oprašuju cveće.
Ljudi na stajalištima ne bi trebalo da se plaše vrednih pčela i bumbara iznad svojih glava zato što su oni tim mestima prvenstveno privučeni zbog zelenila i, povrh toga, po prirodi nisu agresivni.
https://www.facebook.com/brightvibes/videos/684711065323981/
Utreht posebnim subvencijama motiviše stanovnike da isprate talas ozelenjavanja i na krovovima svojih domova.
Finalisti takmičenja karikature i kratkog kaiš stripa „Ovo je Zemlja za nas – Pokreni se za životnu sredinu“ predstavljeni su na izložbi koja je svečano otvorena u Galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS).
Takmičenje je deo kampanje „Pogledaj oko sebe“, koju zajedno sprovode Delegacija Evropske unije, Ministarstvo za evropske integracije i Ministarstvo zaštite životne sredine.
Na konkurs koji je trajao od 15. maja do 10. juna ove godine je pristiglo ukupno 125 radova.
Prvu nagradu osvojio je Pal Lephaft, za karikaturu „Noe2019“, drugu nagradu Radoslav Jakovljević za karikaturu „Selfi“, dok je dobitnik treće nagrade Zoran Marković za rad nazvan „Skockali smo je“.
Šef Delegacije EU u Srbiji ambasador Sem Fabrici, koji je bio sprečen da dođe, posetiocima izložbe obratio se pismom.
„Vi ste sublimirali svu umetnost svih poruka koje smo želeli da prenesemo tokom kampanje i ono što smo želeli ponovo da promislimo o našim ponašanjima, o našem stavu da pogledmo oko sebe i vidimo gde smo i šta možemo da uradimo za bolju životnu sredinu, za čistiji vazduh, čistiju zemlju i vodu“, navodi se u pismu ambasadora Fabricija, koje je pročitala programska meadžerka u Delegaciji i članica žirija takmičenja Maja Vučković Krčmar.
Ambasador Fabrici posebno je pohvalio najmlađu učesnicu Petru Budišin na hrabrosti da učestvuje na konkursu, uz poruku da njen primer svedoči da postoji nada za ovu planetu sa novim generacijama koje su svesne zaštite životne sredine.
Vučković Krčmar kaže da EU podržava srpske institucije i vlast u zaštiti životne sredine. Zato je i pokrenuta ova kampanja i pa ćemo nastaviti da radimo u skladu sa motom #EUzaTebe.
Karikaturista i član žirija Predrag Koraksić Corax kaže da je jedno od pitanja koje je postavio sebi bilo da li će se pojaviti neki talenat koji će uspeti da nasledi već etablirane karikaturiste.
Takmičenje je način da se skrene pažnja na važnu temu zaštite životne sredine.
„Ovo je jedan pokušaj, pa šta bude. Mi smo to uradili. Nadam se da će od ovoga biti neke koristi“, kaže Koraksić.
Karikaturista i član žirija Jugoslav Vlahović ocenjuje da su konkursi šansa da neki mladi, pa i nepoznati autori, skrenu pažnju na sebe, da im ovo bude stimulacija za dalji rad.
Izložba će biti otvorena do 24. jula.
Izvor: EU Delegacija u Srbiji
Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić prisustvovao je juče obeležavanju rudarske slave Sveti Prokopije u crkvi Pokrova presvete Bogorodice u Baroševcu.
Antić je tom prilikom uputio čestitke rudarima povodom ovog praznika, i poželeo im da ih taj svetac čuva na poslu svih 365 dana u godini.
Ministar je istakao da je proizvodnja uglja od velikog značaja za Srbiju, pri čemu je izrazio zahvalnost svim rudarima na velikom zalaganju, koje našoj zemlji daje ekonomsku stabilnost.
On je rekao da je proizvodnja struje i uglja u Srbiji ove godine porasla u odnosu na prošlu, i izneo podatak da je proizvodnja uglja na kopovima u Kolubari i Drmnu u drugom kvartalu ove godine veća za 4,9 odsto nego u istom periodu prošle godine.
Ministar je ukazao na veliki doprinos rudara i svih zaposlenih u EPS-u ovakvom rezultatu, uz ocenu da je to uticalo na povećanje industrijske proizvodnje i ukupan rast ekonomije i BDP-a.
Antić je podsetio na to da je pre nekoliko godina rudarstvo u našem ukupnom BDP-u učestvovalo sa jedan do 1,5 odsto, a danas sa dva odsto, ocenivši da ono postaje sve značajnija industrijska grana koja Srbiji može omogućiti intenzivan i stabilan dugogodišnji rast i razvoj.
Ministar je najavio realizaciju novih rudarskih projekata, među kojima su otvaranje dva velika rudnika svetske klase Čukaru Peki i Jadar.
On je poručio da će država uložiti maksimum napora da se efikasnost, uslovi rada i bezbednost u oblasti rudarstva unapređuju kako bi se ovaj težak posao učinio lakšim.
Obeležavanju slave prisustvovali su i direktor EPS-a Milorad Grčić, predstavnici rukovodstva i sindikata tog javnog preduzeća, čelnici Opštine Lazarevac i drugi gosti.
Na osnovu kontrole Sektora za unutrašnju kontrolu i bezbednost JP EPS, policija je uhapsila petoricu zaposlenih „EPS Distribucije“ u Кraljevu osumnjičenih da su oštetili EPS za 2,4 miliona dinara i zloupotrebili službeni položaj.
Uhapšeni su suprotno propisima i unutrašnjim aktima JP EPS omogućili da se mini hidroelektrana „Dubočica“ priključi na distributivnu mrežu protivzakonito umanjivši troškove za iznos od 2.416.577 dinara.
Na ovaj način su odgovornom licu u MHE „Dubočica“ omogućili su protivpravnu imovinsku korist, a JP EPS naneli štetu u navedenom iznosu.
JP EPS zahvaljuje na saradnji policijskim službenicima Uprave kriminalističke policije MUP Srbije i Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije u Кraljevu.
Gradske vlasti Pariza su predložile stvaranje “urbanih šuma” da bi se taj grad bolje suočio s visokom temperaturom koja bi kroz narednih 30 godina mogla da bude visoka kao u Kanberi, u Australiji, ali taj ambiciozni projekat izaziva sumnje.
Takozvana “strategija gradskog osveženja” koju podržava gradočelnica Pariza An Idalgo, ima za cilj stvaranje parkova, vrtova i plantaža kako bi bilo manje betona koji povećava temperaturu vazduha.
Predviđa se stvaranje 30 hektara dodatnog zelenog prostora i sađenje 20.000 stabala drveća. Ovog leta se predviđa otvaranje za građane devet hektara nekadašnje železničke pruge, uz četiri “urbane šume”.
Po studiji Univerziteta u Cirihu o 520 velikih gradova, do 2050. godine klima u gradovima s umerenom temperaturom će zbog klimatskih promena biti kao da su se preselili 1.000 kilometara južnije. Leta će biti toplija za prosečno 3,5 stepena, a zime za 4,7 stepeni Celizujsa.
Prošlog leta je temperatura tla u ulici kod Muzeja Luvr, u centru Pariza, iznosila i 65 stepeni Celzijusa, navele su gradske vlasti koje su obećale da će sa 12,5 hektara do 2020. biti uklonjen asfaltni pokrivač jer vrsta pokrivača tla utiče na mikro-klimu.
Za sada ne postoji datum ni budžet za “projekte vegetalizacije” Pariza, ali su neki odbornici izrazili negodovanje, smatrajući da ne postoje “urbane šume” i da su to sve samo najave.
Naučnik Vens Vigije je rekao da naučno ne postoji definicija za “urbane šume”, ali je priznao da vegetacija smanjuje visoku temperaturu.
Parižani se takođe bune jer će to koštati i stvoriti dodatna gradilišta po glavnom gradu Francuske.
Izvor: Beta
Vlada Crne Gore je na poslednjoj sednici donela Uredbu o izmeni uredbe o načinu ostvarivanja i visini podsticajnih cena za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora i visokoefikasne kogeneracije kojom se utvrđuje visina i način određivanja podsticajne cene za električnu energiju proizvedenu u objektu povlašćenog proizvođača.
Izmenom se precizira norma kojom se utvrđuje da povlašćeni proizvođač ima pravo na podsticajnu cenu na dan dobijanja statusa povlašćenog proizvođača u periodu trajanja statusa.
Takođe, ukoliko povlašćeni proizvođač, na dan dobijanja statusa ima privremeni status povlašćenog proizvođača, ima pravo na podsticajnu cenu koja je važila na dan podnošenja zahteva za sticanje privremenog statusa.
Naglašeno je da se ovim upotpunjuje investicioni ambijent u ovoj oblasti.
Pored toga, Uredba će imati pozitivni uticaj na sve kupce električne energije, budući da se njom definiše i umanjenje podsticajne cene od početka 2020. godine.
U Lebanu je prošlog petka svečano uručena donacija vredna 78.370 evra koju je Vlada Japana dodelila Javno-komunalnom preduzeću „Vodovod“ Lebane za unapređenje životne sredine u ovoj opštini.
Donaciju za „Projekat obezbeđivanja mini utovarivača Javno-komunalnom preduzeću „Vodovod“ Lebane“ svečano je uručio ambasador Japana u Republici Srbiji Đunići Marujama.
Ceremoniji primopredaje donacije prusustvovao je i predstavnik Ministarstva zaštite životne sredine, Nenad Radojević, načelnik iz Sektora za upravljanje otpadom i otpadnim vodama.
Projekat opštine Lebane, odnosno donacija japanske vlade, realizovana je u okviru Programa za osnovne potrebe stanovništva – POPOS kroz koji je Vlada Japana u poslednjih 20 godina u Srbiji podržala 224 projekata u ukupnoj vrednosti od oko 14 miliona evra.
Ukupan iznos japanske pomoći Srbiji u ovom periodu premašuje 508 miliona evra.
Japan preko ovog programa podržava projekte u Srbiji koji doprinose ekonomskom i socijalnom razvoju zemlje, a posebno unapređenju životne sredine, obrazovanja i socijalne zaštite.
Vlada Crne Gore je usvojila Informaciju o upotrebi termalne kamere u cilju sprečavanja nelegalnog ribolova u Nacionalnom parku Skadarsko jezero.
Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja je iz projekta MIDAS II obezbedilo 25.000 evra za kupovinu i ugradnju termalne kamere.
Za smeštaj termalne kamere i prateće opreme, odabrana je lokacija sa koje će biti pokriveno blizu 70 odsto teritorije Nacionalnog parka Skadarsko jezero.
Pristup termalnoj kameri je obezbeđen u okviru Ribarskog monitoring centra, koji funkcioniše 24 časa svakodnevno, u Direktoratu za ribarstvo – Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Takođe, pristup će biti obezbeđen i Ministarstvu unutrašnjih poslova, Nacionalnom parku Skadarsko jezero i drugim nadležnim institucijama koji iskažu potrebu za ovim vidom nadzora.
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
