Home Blog Page 84

Slovenija gradi plutajuću solarnu elektranu

Foto: Fejsbuk skrinšot

U Sloveniji će biti izgrađena plutajuća solarna elektrana „Družmirje” na Družmirskom jezeru u opštini Šoštanj, a predviđeno je zauzimanje do 50 odsto raspoložive površine jezera, navode iz Slovenskog hidroenergetskog holdinga (HSE).

Procenjena snaga elektrane iznosi do 140 megavata, dok će godišnja proizvodnja biti do 140 GWh električne energije. Time bi se moglo snabdevati oko 35.000 domaćinstava godišnje.

Projekat je trenutno u fazi izrade ekološkog izveštaja i državnog prostornog plana (DPN), koji će odgovoriti na većinu još otvorenih pitanja, uključujući veličinu i ekonomiju elektrane. Završetak ovog dela planiranja predviđen je za naredni mesec.

PSE Družmirje je deo Nacionalne strategije za restrukturiranje regija s ugljem u skladu sa principima pravedne tranzicije.

Ovim projektom Opština Šoštanj dobiće deo energije iz PSE Družmirje po troškovnoj ceni i moći će da njome samostalno upravlja.

Pročitajte još:

„Plutajuće solarne elektrane predstavljaju tehnički veoma razvijen sistem, čiju efikasnost i ekološku prihvatljivost prepoznaju i u inostranstvu (npr. Holandija – projekat Hoofdorp), a koriste se i na rezervoarima za pitku vodu”, navode iz HSE.

Iz HSE Dodaju da su plutajuće solarne elektrane postavljene u mnogim evropskim zemljama, među kojima prednjači Holandija, a imaju ih Nemačka, Austrija, Švajcarska, Portugal, Francuska, Albanija i druge. Šire u svetu, plutajuće solarne elektrane su već uspostavljene u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Indiji, Vijetnamu, Brazilu, Australiji.

S ciljem obezbeđivanja transparentnosti procesa i otvorene komunikacije, HSE od sredine prošle godine je održala devet sesija, na kojima su građani Šoštanja mogli postavljati pitanja o napretku i detaljima projekta izgradnje PSE Družmirje.

Jasna Dragojević

Svetski ekonomski forum upozorava na rizike od vodnih katastrofa i potrebu za hitnim reformama

Foto-ilustracija: Pixabay (anvel)

Klimatske promene, rast stanovništva i industrijska potražnja dovode vodne sisteme na rub. Od razornih suša do katastrofalnih poplava, rizici povezani s vodom pogađaju milijarde ljudi i prete dobrobiti budućih generacija, pa su zato hitne mere potrebne već danas, navodi Svetski ekonomski forum u novom izveštaju pod nazivom „Budućnost vode: Mobilizacija višedioničkog delovanja za otpornost”.

Ovaj dokument, objavljen u partnerstvu sa globalnom savetodavnom firmom McKinsey & Company i još 60 partnerskih organizacija, tvrdi da je globalni vodni ciklus izvan ravnoteže – te da postojeće strukture upravljanja i okvir politike ne evoluiraju dovoljno brzo da bi odgovorili na izazove.

S obzirom na to da se četiri milijarde ljudi suočava sa ozbiljnim nedostatkom vode i da potražnja za vodom raste, nužnost jačanja vodne otpornosti nikada nije bila tako hitna. Takođe, tri do čeitiri milijarde ljudi moglo bi iskusiti fizički nedostatak vode uz porast temperature za dva do četiri stepena.

Pročitajte još:

„Učinci izazova vezanih uz vodu već su očiti: 500 miliona ljudi živi u područjima koja su sada vlažnija nego pre, 163 milijuna ljudi živi u područjima koja su sušnija nego pre, 709 miliona ljudi živi u područjima s pojačanim intenzitetom padavina, dok 86 miliona ljudi živi u mestima gde je intenzitet padavina opao u poslednjih 75 godina”, navodi se u izveštaju.

Pored toga, vodne katastrofe čine 70 odsto svih smrtnih slučajeva uzrokovanih prirodnim nepogodama.

Ekstremni vodeni događaji, poput poplava i klizišta, značajno degradiraju kvalitet vode. Otprilike 77 milijardi dolara ugroženo je rizicima vezanim uz vodne lance snabdevanja, naročito u industrijama poput proizvodnje, materijala te hrane i pića.

Izveštaj prepoznaje jaz između rastuće svesti o važnosti vode i sporog tempa regulatornih reformi. Iako se napreduje u područjima kao što su izveštavanje o održivosti i regionalnoj vodnoj strategije, izveštaj naglašava da se mora učiniti mnogo više kako bi se politika uskladila s inovacijama i stvorili uslovi za promene.

Energetski portal

Emisije po glavi stanovnika u Kini 16 odsto iznad proseka – Rast potražnje za energijom

Foto-ilustracija: Unsplash (jordan-harrison)

Potražnja za električnom energijom u svetu prošle godine beležila je ponovo rast, pokazuju najnoviji podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA). Čak i razvijene ekonomije, koje su prethodnih godina beležile pad potrošnje, zabeležile su povratak rasta, usled povećane upotrebe električne energije u svim sektorima – od industrije do transporta i digitalnih tehnologija.

Kako ukazuju podaci IEA, globalna potražnja za energijom porasla je za 2,2 odsto u 2024. godini, što je brže od proseka prethodne decenije. Više od 80 odsto tog rasta dolazi iz ekonomija u razvoju, dok su napredne ekonomije zabeležile skroman, ali značajan rast od jedan odsto, prekinuvši višegodišnji trend pada.

Energetski sektor je bio najintenzivniji – potrošnja električne energije porasla je za 4,3 odsto, gotovo duplo brže od proseka iz prethodnih godina. Visoke temperature tokom godine, sve izraženija elektrifikacija transporta i rast veštačke inteligencije i centara podataka doprineli su ovoj potrošnji. U Indiji je trenutno u toku izgradnja najvećeg data centra na svetu, čiji je cilj da omogući ogromne kapacitete za skladištenje, procesiranje i analizu podataka, a sve to radi razvoja veštačke inteligencije i drugih naprednih digitalnih tehnologija.

Pročitajte još:

Većinu dodatne potražnje pokrili su obnovljivi izvori energije i prirodni gas. Prema IEA, 80 odsto povećanja proizvodnje električne energije u 2024. obezbedili su obnovljivi izvori i nuklearna energija. Instalirano je rekordnih 700 GW kapaciteta iz obnovljivih izvora, dok je nuklearna energija ostvarila jedan od najviših rasta u poslednjih 30 godina.

Iako su svi glavni energetski izvori beležili rast, prirodni gas je zabeležio najveći porast potražnje među fosilnim gorivima – 2,7 odsto, ili 115 milijardi kubnih metara. Potražnja za naftom rasla je sporije (0,8 odsto), a njen udeo u ukupnoj potrošnji energije pao je ispod 30 odsto – po prvi put u modernoj istoriji. Prodaja električnih vozila porasla je za više od 25 odsto, što je direktno uticalo na pad potrošnje nafte u drumskom saobraćaju.

Upotreba uglja povećana je za jedan odsto, ali gotovo sav taj rast dolazi iz Kine i Indije, usled ekstremnih vremenskih uslova koji su zahtevali intenzivnije hlađenje.

Uprkos rastu energetske potrošnje, porast emisija CO₂ bio je relativno ograničen – emisije u razvijenim zemljama pale su za 1,1 odsto, dostigavši nivoe iz 1970-ih, dok su emisije po glavi stanovnika u Kini sada 16 odsto iznad proseka razvijenih ekonomija.

Kako ukazuju podaci IEA, 2024. godina donela je jasan pomak u energetskim tokovima sveta – rast potražnje za električnom energijom odvija se u sinergiji sa rastom čiste energije. Iako i dalje zavisimo od fosilnih goriva, obnovljivi izvori i nuklearna energija prvi put su pokrili većinu globalnog rasta potrošnje. Istovremeno, rast emisija ostaje pod kontrolom, a veza između ekonomskog rasta i emisija CO₂ postaje sve slabija – što je jedan od ključnih pokazatelja tranzicije ka održivijem energetskom sistemu.

Energetski portal

SET Trebinje 2025: Nezreli projekti i neusaglašeni propisi koče energetsku tranziciju regiona

U okviru poslednjeg dana samita SET Trebinje 2025 održan je i panel posvećen izazovima investiranja u OIE i administrativnim barijerama, gde su panelisti otkrili koje su to prepreke koje koče razvoj zelenih projekata u ovom delu Evrope i kako ih možemo otkloniti.

Na samom početku, Jovanka Atanacković, direktorka za razvoj projekata u Srbiji u kompaniji CWP Europe, istakla je da je možda važnije odgovoriti na pitanje da li zaista želimo energetsku tranziciju, nego govoriti o pojedinačnim problemima.

Foto: SET Trebinje 2025

„Smatram da je svaki problem rešiv, novca za investicije ima, i zato je možda važnije da otkrijemo da li je energetska tranzicija nešto što svi zaista želimo i da li smo spremni da konvencionalne elektrane zamenimo novim kapacitetima, uz naravno zadržavanje dovoljno bazne energije da bi se postigla energetska stabilnost i bezbednost države”, rekla je Atanacković.

Pritom, istakla je da CWP razvija projekte velike snage u Srbiji i regionu, kao i da je CWP učestvovao na obe aukcije održane u Srbiji za dodelu tržišne premije – prvi put sa projektom vetroelektrane Vetrozelena snage 300MW, a drugi put sa solarnom elektranom Solarina snage 150 MW, prilikom čega su u oba puta obezbedili premiju za 70 odsto kapaciteta ovih elektrana.

Nezreli projekti otežavaju energetsku tranziciju

Panelisti su se složili da administrativno zagušenje stvaraju nedovoljno zreli i ozbiljni projekti, dok nadležne institucije nemaju dovoljno kadra koji će brzo prepoznati projekte koji imaju perspektivu.

„Kada je reč o finansiranju OIE projekata, prvi korak koji treba da napravimo je da eliminišemo sve nezrele projekte, a zaposleni u javnim službama još uvek nisu dovoljno obučeni za ovakve poslove. Zaista je veliki broj špekulanata i nadam se da ćemo u narednom periodu naći način kako da ovaj problem rešimo”, rekla je Arnesa Borčak, projektni menadžer UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj).

Nikola Bitrak, direktor u kompaniji Colenco S. Makedonija, složio se da neozbiljni investitori koče energetsku tranziciju, uz napomenu da je ovaj problem daleko izraženiji u svetu solara nego u svetu energije vetra.

„Iako je proces realizacije projekata vetroenergije još uvek dug – potrebno je oko osam godina od početka planiranja projekta do njegovog puštanja u rad – to je u neku ruku i dobro jer na kraju opstanu oni projekti koji su zaista ozbiljni”, rekao je Bitrak.

Pročitajte još:

Drugi krug aukcija za solarne i vetroelektrane u Srbiji

Učesnici panela osvrnuli su se na nedavno zatvoreni drugi krug aukcija koje je Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo za solarne i vetroelektrane. Ponuđena kvota od 424,8 MW za elektrane na sunce i vetar značajno je premašena, a ukupan kapacitet elektrana koje su dobile podsticaje iznosi 645 MW, dok planirana vrednost investicija iznosi 782 miliona evra.

Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, koja je izgradila ukupno 150 MW solarnih elektrana, od čega se 30 MW nalazi u vlasništvu kompanije, rekao je da su se na aukcije prijavili sa dve solarne elektrane, ali da je tržišnu premiju dobila jedna – solarna elektrana Kobra, snage 9,99 MW, dok je ponuđeni kapacitet elektrane na aukciji bio 7,5 MW.

Foto: SET Trebinje 2025

Kostić ističe da je na ovogodišnjim aukcijama cena za električnu energiju iz solarnih elektrana daleko niža nego na prethodnim aukcijama, i dodaje da to može da obeshrabri potencijalne investitore.

„Najniža ponuđena cena za solar ove godine je 50,9 evra po megavat-satu (MWh), dok je 2023. godine iznosila 88,65 evra/MWh. Kada je reč o energiji vetra, najniža ponuđena cena ove godine iznosila je 53,59 evra/MWh, a 2023. godine 64,48 evra/MWh. Mi smo u Srbiji testirali različite modele podsticaja, od fid-in tarifa preko tržišnih premija, ali čini se da do pravog modela tek treba da dođemo kako bi ubrzali razvoj OIE projekata”, rekao je Kostić.

On je dodao da investitori mahom ne mogu da dođu do informacija o tome na kojim parcelama je moguće graditi OIE elektranu, koliko je u proseku vremena potrebno za dobijanje dozvola i realizaciju projekta i slično, te da bi objedinjena platforma, koja im pruža ove informacije, mogla biti rešenje.

Neusaglašenost propisa u okviru jedne države

Učesnici panela dodali su da je koren administrativnih i finansijskih barijera zapravo nedovoljna usaglašenost propisa između zemalja regiona ili, pak, neusaglašenost propisa u okviru jedne zemlje.

Miroslav Nikolić, rukovodilac razvoja za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost u Elektroprivredi Hrvatske zajednice Herceg Bosne (EPHZHB), istakao je da je ovo posebno izraženo u Federaciji Bosne i Hercegovine, gde propisi variraju i po vertikali i od kantona do kantona. Stoga Nikolić nije preterano optimističan po pitanju ekspanzije OIE projekata u BiH u narednim godinama posebno ispunjavanje ciljeva definiranih NECP-om jer, kako kaže, neće biti moguće mobilisati dovoljno sredstava i za kratko vreme stvoriti povoljnu investicionu klimu koja će privući investitore zbog sporih i dugotrajnih administrativnih procedura.

Nada Milovčević, načelnica Odjeljenja za koncesije i obnovljive izvore energije u Ministarstvu energetike i rudarstva RS, sa druge strane kaže da su prognoze dobre, barem kada je reč o Republici Srpskoj, istakavši da su svi OIE projekti koji su odobreni 2022. godine sada operativni. Iako je instalisana snaga projekata značajno veća, procena je da će u Republici Srpskoj do 2030 godine biti priključeno na mrežu novih 800 MW obnovljivih izvora energije.

Podsećamo, samit SET Trebinje održan je od 19. do 21. marta u Trebinju. I ove godine, samit je privukao brojne govornike i posetioce iz regiona i sveta, koji su imali priliku da se upoznaju sa trendovima u oblasti energetike, regulativama i planovima za razvoj OIE na Balkanu, kao i tehnološkim inovacijama

Milena Maglovski

Ključni koraci i izazovi u kreiranju ESG strategija

Foto: OTP Banka
Foto: OTP Banka

Zelena agenda i održivo poslovanje su imperativ našeg vremena i bez obzira na sve aktuelne makroekonomske i geopolitičke izazove, oni su visoko postavljeni na listi prioriteta svih vodećih svetskih kompanija i razvijenih ekonomija. Put prelaska na održive modele poslovanja i odgovornije ponašanje prema životnoj sredini i društvenoj zajednici je dugotrajan proces, nalik maratonu, sa uzletima i padovima, ali i sa izazovima u usklađivanju dugoročnih ciljeva koje podrazumeva princip održivosti s kratkoročnim ciljevima kojima se od svake kompanije očekuje ostvarenje budžetom zadatih rezultata, pre svega u finansijskom smislu.

Prelazak na nove, održive tehnologije i nove poslovne modele podrazumevaju često značajna ulaganja u opremu, infrastrukturu i edukaciju zaposlenih, uz povećane operativne troškove. U bankama, fokus na zeleno finansiranje često povlači za sobom napuštanje određenih tradicionalnih segmenata finansiranja ili produženje vremena odobravanja kredita, zbog složenijih i dokumentovano zahtevnijih procesa, što može pokolebati  klijente koji se onda okreću standardnim modelima kreditiranja. Kod kratkih rokova, a uz nedovoljno razumevanja ESG koncepta i održivog poslovanja, može doći do nepovoljnih oscilacija u tržišnom učešću, smanjene profitabilnosti,  poljuljanog poverenja  u ideje održivosti, zbog čega su od velikog značaja pravilna postavka i organizacija od samog početka i  doslednost u sprovođenju ESG koncepta i održivosti.  

Prilikom kreiranja, a potom implementacije ESG strategije, kompanije se suočavaju sa mnogim izazovima. Sam ESG koncept sa svoje tri glavne komponente „E” – životna sredina, „S” – društvo i „G”- odgovorno upravljanje, kao i koncept održivosti su toliko široki i mogu se posmatrati iz toliko različitih uglova, da je vrlo lako u mnoštvu ideja, dobrih namera i planova, zapravo izgubiti pravac uz veliki rizik postepenog skliznuća u tzv. greenwashing –  fenomen maskiranja nedostatka stvarnih rezultata lepim a neistinitim  tvrdnjama.  Sličan izazov predstavljaju i preambiciozno postavljeni ciljevi u zelenoj agendi, bilo tako što se postavlja istovremeno veliki broj ciljeva ili iznad stvarnih mogućnosti, bilo tako što se definišu nerealni, obično kraći rokovi za njihovo ostvarenje.

Stoga pravilno postavljanje ciljeva održivosti zahteva prvo dubinsku analizu makroekonomskog konteksta, tržišnih potencijala i regulatornog okvira – kako nacionalnog, tako i međunarodnog, pogotovo ako se radi o kompaniji koja posluje sa inostranstvom ili je deo međunarodne korporacije. Razumevanje tržišnih kretanja, potencijalnih promena u ponašanju kupaca, kao i predstojećih promena u regulativi su od velikog značaja. Nakon što se ovaj prvi korak savlada, a uz pretpostavku dobrog poznavanja i objektivnog sagledavanja jakih i slabijih strana sopstvenog modela poslovanja, struktura ESG strategije može biti koncipirana kroz pristup od vrha naniže, tj. od top menadžmenta ka svakom zaposlenom, uz jasnu komunikaciju i razumevanje uloge svakog zaposlenog u novom procesu. Definisanje vizije i misije je samo početak. Efikasna ESG strategija mora sadržavati realne, merljive ciljeve i akcionu proceduru. U procesu uspostavljanja ovih ciljeva može doći i do potrebe za redefinisanjem – bitno je imati transparentan pristup, sa jasnim objašnjenjima i konstruktivnim predlozima za dalje delovanje. Jednom definisani ESG ciljevi moraju se uspostaviti unutar organizacije, što uključuje kontinuiranu edukaciju zaposlenih o održivim praksama i prihvatanju ESG-a kao trajnih vrednosti, a što očekivano poboljšava angažman zaposlenih i njihovu motivaciju. Edukacije, obuke i radionice doprinose širenju svesti o važnosti ESG-a i održivosti, a što doprinosi i poboljšanju sveukupne korporativne kulture.

Foto: OTP Banka

OTP banka Srbija je još sredinom 2022. godine definisala svoju prvu strategiju održivog poslovanja. Krajem ove, 2025. godine, Banka planira da uspešno završi svoj prvi srednjoročni ciklus, već sada se pripremajući za novi krug, osnažena stečenim iskustvom i znanjem iz ESG oblasti. Time se dosledno ide ka zacrtanim ciljevima jačanja liderske pozicije u zelenom finansiranju i kontinuiranom smanjenju sopstvenog  karbonskog otiska,  a koji su tesno povezani sa ciljevima vezanim za izgradnju stabilnog okvira za upravljanje ESG rizicima, očuvanje pozicije CSR lidera i statusa odgovornog i željenog poslodavca. Tokom protekle tri godine, OTP banka je ostvarila značajne rezultate u „ozelenjavanju” kreditnog portfolija u skladu s definicijama zelenog kreditiranja koje primenjuje OTP Grupa, održavajući balans između finansiranja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, zelenih zgrada i čistog transporata, čime je već krajem 2024.godine realizovala 75 odsto svog strateškog plana do kraja 2025. godine. U istom periodu, u odnosu na 2022. godinu, Banka je značajno smanjila GHG emisiju (Scope 2) za 387 tona, odnosno 0,135 tona po zaposlenom, kao i energetski intenzitet na 20,4 GJ po zaposlenom sa 26,37 GJ u 2022. godini.  Ovi rezultati su postignuti kroz stalnu primenu proaktivnih mera u oblasti uštede energije i optimizacije drugih resursa. Banka je po treći put zaredom postala nosilac prestižnog HR sertifikata Employer Partner, kao i priznanja Šampion održivosti, nagrade za doprinos obrazovanju, podizanju svesti i kapacitetima za borbu protiv klimatskih promena. Još od 2017. godine, kroz Generator Lab, OTP banka podržava mikro, mala preduzeća, startape, inovativne preduzetnike, kao i prosvetne radnike, koji su spremni da inovativnim i održivim idejama unaprede različite segmente poslovanja. Banka je osnovala i svoj Klub volontera, sa ciljem da osnaži volonterski aktivizam i sistematizuje celokupno volontersko delovanje banke, odnosno da doprinese građenju odgovornijeg odnosa prema prirodnom i društvenom ambijentu u kojem posluje. Takođe, OTP banka je pionirski pokrenula Registar organizacija civilnog društva, čije namenske račune za sakupljanje donacija oslobađa od naplate provizija, bez obzira na to gde je račun otvoren. Od  2023. godine, OTP banka je članica UNEP FI, finansijske inicijative Ujedinjenih nacija koja se fokusira na odgovorno poslovanje i očuvanje životne sredine. Kao jedina potpisnica iz Srbije, Banka se obavezala na rad u skladu s najvišim standardima održivosti.

Praćenje ispunjenja ciljeva strategije, merenje rezultata i priprema za novi ciklus su deo svakodnevnih aktivnosti zaposlenih. U ovom kontekstu, poštovanje i implementacija ESG standarda je postala „nova normalnost” OTP banke Srbija i neraskidivi deo njenog poslovnog modela. Održavanje takvog fokusa zahteva stalnu angažovanost i uključenost svih zaposlenih, jer je uspeh u ESG strategiji direktno povezan sa posvećenošću celog  tima da sprovodi održive prakse.  

Važno je zapamtiti da uspešna ESG strategija ne samo da doprinosi održivom razvoju i smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu, već i dodatno osnažuje reputaciju kompanije, poboljšava rejting i  vodi ka boljim poslovnim performansama. Pravovremena izrada ESG strategija i akcionih planova uz redovno izveštavanje i praćenje utiče na otpornost organizacije na spoljne nepovoljne uticaje, povećava agilnost i prilagodljivost iznenadnim promenama. Saradnja, edukacija i jasna komunikacija sa svim zainteresovanim stranama, a posebno zaposlenima, ključni su za uvođenje održivosti kao centralnog elementa poslovanja, čime se čini značajan korak prema održivijoj i odgovornijoj budućnosti. OTP banka je to odavno prepoznala i hrabro ide ka tom cilju.

Izvor: OTP banka

Predlog zakona o toplotnoj energiji u Hrvatskoj: Više prava za građane i lokalne zajednice

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

U Hrvatskom saboru nedavno je tema bila predlog zakona koji bi mogao promeniti način na koji se reguliše tržište toplotne energije u zemlji. Reč je o konačnom predlogu izmena i dopuna Zakona o tržištu toplotne energije, koji donosi niz važnih novosti za korisnike i lokalne zajednice.

Državni sekretar predstavio je predlog zakona u ime predlagača, ističući da su glavne odrednice usmerene prema jačanju prava krajnjih korisnika, većoj fleksibilnosti u korišćenju toplotne energije i boljim mogućnostima za lokalno planiranje ulaganja u energetiku.

Jedna od promena odnosi se na ravnopravan tretman potrošača – korisnici toplotne energije dobiće jednak status kao i korisnici gasnih sistema. Takođe, zakon predviđa ukidanje kazni za građane koji ne koriste uređaje za lokalno merenje potrošnje, čime se uklanja jedna od dosadašnjih spornih odredbi.

Pročitajte još:

Novi zakonski okvir omogućava i suvlasnicima zgrada veću kontrolu nad energetskim ulaganjima, s obzirom da dobijaju mogućnost samostalnog odlučivanja hoće li ulagati u sisteme za precizno merenje potrošnje ili će se sredstva usmeriti u šire projekte energetske obnove zgrade.

Priedlog izmena takođe usklađuje hrvatske propise s evropskim direktivama koje naglasak stavljaju na energetsku efikasnsot i obnovljive izvore energije.

Energetski portal

Dok u Srbiji opada interes, Republika Srpska jača proizvodnju borovnice

Foto-ilustracija: Unsplash (Élisabeth Joly)

U severozapadnom delu Republike Srpske sve je intenzivnija proizvodnja borovnice.

Proizvođači ove godine očekuju proizvodnju od oko 40 tona. Znanje unapređuju koristeći iskustva iz Srbije.

U proteklih pet godina, uz stalnu edukaciju, porodica Kočić iz Romanovaca kod Gradiške uspela je da sa tri sorte, podigne plantažu na 1,5 hektar. Prošlogodišnjim prinosima i plasmanom, kažu da su zadovoljni.

„Godina je bila dosta kvalitetna tako da smo mogli da ostvarimo te prinose koji su bili od tri do pet kila po biljci, a s obzirom na to da nam je biljka ušla u puno plodonošenje očekujemo ove godine da taj prinos malo povećamo”, rekla je Milana Kočić, proizvođač borovnice iz Romanovaca.

Domaći proizvođači borovnice pozitivna iskustva koriste uglavnom iz Srbije, gde su proizvođači sve manje zainteresovani za proizvodnju. Uzroke za to, profesor Instituta za voćarstvo iz Čačka Aleksandar Leposavić vidi u prevelikoj orijentaciji ka izvozu.

Pročitajte još:

„Srbija preko 90 odsto svoje proizvodnje plasira u izvoz preko reeksporta u Holandiji i zbog toga je izložena i ucenjivačkim uslovima i proizvođači ne postižu više cenu koju su imali godinama”, kaže Aleksandar Leposavić, Institut za voćarstvo Čačak.

Zamke sa kojima se susreću proizvođači u Srbiji, njihovi proizvođači za sada su uspeli da izbegnu. Poljoprivredni klaster GLS osim obučavanja proizvođača, organizuje i promotivne kampanje za potrošače kojeima je cilj plasman borovnice na domaće tržište.

„Maksimalno ćemo pokušati da damo još jednu sinergiju, kada je u pitanju upoznavanje potrošača sa domaćom borovnicom i domaćim proizvođačima, i da maksimalno podstičemo kratke lance snabdevanja, odnosno da kupci koji žele da kupe domaće, da direktno kontaktiraju proizvođače ili da odu u određenu piljaru gde proizvođač to direktno dostavlja”, ističe Bojan Ćikić, menadžer Poljoprivrednog klastera GLS.

Na području Gradiške, Laktaša i Srpca, prema podacima Poljoprivrednog klastera, pod borovnicom je oko pet hektara.

Izvor: RTRS

Počela izgradnja temelja za reaktor bloka 8 u Lenjingradu

Foto-ilustracija: Unsplash (lukas-lehotsky)

U skladu sa svojom dugoročnom strategijom razvoja nuklearne energije, Rusija je načinila još jedan korak — započeto je betoniranje temelja za reaktor bloka 8 u okviru nuklearne elektrane Lenjingrad II. Putem video linka prisustvovali su i predstavnici iz Belorusije, Egipta i Bangladeša, kako prenosi World Nuclear News.

Nuklearna elektrana Lenjingrad, smeštena blizu Sankt Peterburga, ima ključnu ulogu u snabdevanju severozapada Rusije električnom energijom. Više od polovine potreba tog regiona zadovoljava se iz ove elektrane, čiji ukupni kapacitet iznosi 4,4 gigavata. Blokovi 1 i 2, koji su koristili starije RBMK reaktore, ugašeni su 2018. i 2020. godine, a njihovu ulogu preuzeli su savremeniji reaktori VVER-1200 iz postrojenja Lenjingrad II.

Pročitajte još:

Trenutno su u toku radovi na blokovima 7 i 8, poznatim i kao Lenjingrad II-3 i II-4, koji će zameniti preostale blokove 3 i 4 nakon njihovog gašenja. Prvo izlivanje betona za blok 7 izvedeno je u martu 2024. godine, dok je blok 8 sada dostigao istu fazu izgradnje. Očekuje se da će ova dva nova reaktora biti puštena u rad 2030. i 2032. godine, uz projektovani radni vek od 60 godina i mogućnost produženja za još dve decenije.

Pored Lenjingrada, ove godine pokreću se i projekti zamenskih postrojenja u Smolensku i Koli, kao i inženjerska istraživanja za novu četvrtu generaciju reaktora u Belojarsku.

Energetski portal

Inovacije za energetsku efikasnost i ekološku održivost

Foto: Grad Gradiška

Ušuškana u severozapadnom delu Bosne i Hercegovine, sa bogatom istorijom i strateškim položajem, Gradiška je važan regionalni centar i čvorište za trgovinu, saobraćaj i kulturu. Grad se prostire duž reke Save, što mu daje prirodni potencijal za poljoprivredu i turizam. Ulaganjem u razne projekte doprinose ciljevima globalnog održivog razvoja, zaštiti životne sredine i obezbeđuju bolji kvalitet života za sadašnje i buduće generacije. Zoran Adžić, gradonačelnik Gradiške, za Magazin Energetskog portala govorio je o načinima uštede energije u javnom prostoru i najznačajnijim projektima, inovativnom rešenju za obezbeđivanje vodosnabdevanja grada.

Šta biste izdvojili kao najvažnije što je urađeno po pitanju ekologije, energetske nezavisnosti ili održivog razvoja?

Foto: Predrag Zec

– Prelazak celokupnog sistema javne rasvete na „smart LED” rasvetu obezbedio je niz pozitivnih efekata, koji značajno unapređuju kvalitet, efikasnost i održivost osvetljenja. Do 2023. godine Grad Gradiška je posedovao sistem javne rasvete sa natrijumovim sijalicama visokog pritiska (HPS), koje u odnosu na trenutno dostupne tehnologije u ovoj oblasti imaju značajne nedostatke, uključujući visoku potrošnju energije, kraći životni vek, lošiji kvalitet osvetljenja, duže vreme zagrevanja, visoku proizvodnju toplote, negativan ekološki uticaj, ograničene mogućnosti upravljanja svetlom i veću stopu kvara.

Prepoznati problem sa postojećom javnom rasvetom uticao je da se u planovima Grada nađe projekat prelaska na savremenije i efikasnije tehnologije rasvete, kojom se može unaprediti energetska efikasnost, smanjiti troškovi i poboljšati kvalitet osvetljenja. Grad je tokom 2023. godine izvršio prelazak javne rasvete sa natrijumovim sijalicama visokog pritiska na „smart LED” rasvetu, gde je u sklopu ovog projekta uspostavio vlastitu LoRaWAN mrežu, koja omogućava široku primenu IoT (Internet of Things) tehnologija u upravljanju gradskim resursima. Ova modernizacija i tehnologija ne samo da povećavaju energetsku efikasnost i smanjuju troškove već i omogućavaju naprednije upravljanje i kontrolu nad javnim resursima.

Grad Gradiška poseduje jedan od najuređenijih komunalnih sistema ne samo u Republici Srpskoj već i u regionu, a posebno se ističe sistem vodosnabdevanja. Zbog nekoliko ograničavajućih faktora za sistem vodosnabdevanja, Grad je pristupio realizaciji projekta izgradnje solarne elektrane na vodoizvorištu Žeravica snage 1 MW. Realizacija ovog projekta obezbeđuje povećanu energetsku nezavisnost, ekološki održivo i ekonomski isplativo rešenje za kompletno vodosnabdevanje Grada Gradiška, obezbeđujući stabilnost i održivost sistema u budućnosti. Kroz implementaciju ovog projekta, Grad potvrđuje posvećenost inovacijama i održivom razvoju, te kroz primenu inovativnih tehnologija pokazuje sposobnost grada da koristi prirodne resurse na održiv način.

U FOKUSU:

Postavljanje solarne elektrane snage 1 MW na vodoizvorištu Žeravica predstavlja inovativno rešenje za obezbeđivanje kompletnog vodosnabdevanja Grada Gradiška. Ovo rešenje omogućava stabilan i održiv izvor električne energije za rad sistema vodosnabdevanja. Kroz postavljanje solarnih panela na vodoizvorištu, Grad Gradiška osigurava energetsku nezavisnost, smanjuje troškove energije i emisije CO2, doprinoseći istovremeno ekološki održivijoj budućnosti. Ovo rešenje donosi dugoročne ekonomske i ekološke koristi za grad i promoviše održivi razvoj.

Foto: Predrag Zec

Završena je potpuna energetska rekonstrukcija objekata JU Muzička škola Gradiška i JU Gimnazija Gradiška. Specifičnost ovog projekta ogleda se u činjenici da je reč o zaštićenom objektu kulture, što je zahtevalo poseban pristup u sanaciji. Spoljašni izgled objekta morao je ostati nepromenjen. Ovim projektom omogućen je bolji komfor za učenike i nastavnike, uz značajne uštede energije.

Paralelno s tim, u početnoj fazi je potpuna energetska sanacija objekta JU Gimnazija Gradiška. Ovaj projekat ima za cilj rešavanje dugogodišnjih problema sa energetskom efikasnošću. Zgrada gimnazije godinama je trpela velike gubitke energije zbog stare fasade, dotrajalih prozora i vrata, kao i zastarelog sistema grejanja. Ti nedostaci su dovodili do visokih računa za energente i neravnomerne temperature u učionicama. Završetak ovog projekta doneće značajne efekte, uključujući smanjenje potrošnje energije, stabilne temperature u objektu tokom cele godine, te unapređenje radnih uslova za učenike i osoblje. Istovremeno, projekat će doprineti očuvanju životne sredine kroz smanjenje emisije štetnih gasova.

Ovi projekti predstavljaju izuzetan primer kako ulaganja u infrastrukturu obrazovnih ustanova mogu značajno poboljšati uslove za rad i istovremeno podržati održivi razvoj lokalne zajednice.

Šta Vam predstavlja nagrada za lidera lokalnog održivog razvoja i koje su to aktivnosti, odnosno projekti koji su doveli do ovog priznanja?

– Grad Gradiška je osvojio Nagradu za lidere lokalnog održivog razvoja u tematskoj oblasti „Pametan rast” zahvaljujući inovativnim projektima koji su značajno doprineli smanje nju emisije štetnih gasova i očuvanju životne sredine. Ovaj projekat, koji podrazumeva prelazak sa klasične na LED rasvetu jeste odgovor na izazove zagađenja vazduha i emisije CO2, koji su postali ozbiljni problemi u našoj zajednici, kao i u mnogim urbanim sredinama širom sveta.

Ova nagrada dodeljena je u okviru Programa „Okvir za realizaciju Ciljeva održivog razvoja kao temelj za održiv i inkluzivan rast u Bosni i Hercegovini (SDG2BiH)”, uz podršku Kraljevine Švedske i UNDP-a, te partnerstvo s UNICEF-om i „UN Women”. Kroz uvođenje digitalnih inovativnih rešenja, Grad Gradiška je efikasno smanjio emisije, optimizovao potrošnju energije i unapredio upravljanje resursima. Kroz realizaciju ovog projekta, Grad je uspostavio LoRaWAN mrežu, koja omogućuje efikasno praćenje i upravljanje trenutno postojećim ali i budućim gradskim digitalnim sistemima, od kvaliteta vazduha do javne rasvete, pametne poljoprivrede, pametnog parkinga, pametnog upravljanja vodom, pametnog upravljanja otpadom i dr.

Intervju vodila: Jasna Dragojević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Crna Gora: Odvojeno sakupljanje otpada ključno u narednih pet godina

Foto-ilustracija: Unsplash (Jas Min)

Odvojeno sakupljanje otpada je ključ sistema upravljanja komunalnim otpadom Crne Gore i tokom narednih pet godina akcenat će biti stavljen na materijale koji se mogu reciklirati kao što su papir, metali, plastika, staklo i drvo, predviđeno je Državnim planom upravljanja otpadom za period 2025-2029. godina. Kako se navodi u tom dokumentu, uvodiće se početni koraci ka odvojenom prikupljanju biootpada (zeleni otpad, kuhinjski otpad, jestiva ulja) i specijalnog otpada (WEEE, tekstil, baterije).

Ovaj važan dokument treba do 2029. godine obezbediti tranziciju Crne Gore na ekološki održivu i na klimatske promene otpornu cirkularnu ekonomiju, uz pružanje primerenih usluga upravljanja otpadom svojim građanima.

Upravljanje komunalnim otpadom će uključivati postrojenja za povrat materijala, gde će se odvojeno sakupljeni reciklabilni otpad oporaviti i očistiti kako bi se prosledio na ponovnu upotrebu/reciklažu, kao i postrojenja za tretman bio-otpada, u kojima će se odvojeno sakupljeni zeleni i organski otpad tretirati.

Predviđeno je da postoje postrojenja za tretman otpada, gde će se rezidualni otpad mehanički prethodno obraditi kako bi se povratio dodatni materijal koji se može reciklirati i proizvelo sekundarno gorivo, dok će se organska frakcija tretirati kako bi se proizvela energija i/ili kako bi se biološki stabilizovala.

Strateška procena uticaja na životnu sredinu za Državni plan upravljanja otpadom Crne Gore (Državni plan) 2025 – 2029. godine izrađena je, kako piše u tom dokumentu, u skladu sa nacionalnim zahtevima u oblasti životne sredine Crne Gore.

Proceduru SPU sprovodi Ministarstvo ekologije, održivog razvoja i razvoja severa (MERS) kao telo nadležno za izradu Državnog plana.

Opšti cilj pripreme Državnog plana je podrška državnoj upravi i lokalnim samoupravama i institucijama za sprovođenje i praćenje politike upravljanja otpadom u cilju usklađivanja sa pravnom tekovinom EU u oblasti životne sredine.

Svrha ovog izveštaja je da se identifikuju i analiziraju mogući uticaji na životnu sredinu od primene predviđenog planskog dokumenta u početnoj fazi njegove pripreme i da se predlože odgovarajuće mere za prevenciju, kontrolu i/ili kompenzaciju uticaja.

Pročitajte još:

Prema analizi, opšta ocena izveštaja je da nacrt dobro strukturiran i veoma sveobuhvatan plan sa jasno definisanim prioritetima i ciljevima.

,,Kao takav, implementacija planskog dokumenta ne predstavlja ozbiljnu pretnju po životnu sredinu i prirodu. Implementacija planskog dokumenta je u funkciji ispunjavanja nacionalnih zakonskih i strateških ciljeva upravljanja otpadom i usklađenosti sa nacionalnim i EU ciljevima zaštite životne sredine, unapređenja pravnih i institucionalnih mogućnosti u zemlji, a sve u cilju poboljšanja realizacije aktivnosti upravljanja otpadom”, navodi se u dokumentu.

Kako piše, nakon primene, od Državnog plana se očekuje da će rezultirati značajnim i dugoročnim pozitivnim uticajima na stanovništvo i životnu sredinu prvenstveno u oblasti higijene, zatim u poboljšanju i unapređenju sistema prikupljanja otpada i na kraju, možda i najvažnije, u oblasti konačnog odlaganja otpada i u prevenciji nastanka otpada.

Analiza pokazuje da ima nekoliko izazova koji se odnose na zakonodavne i institucionalne promene koje ne dolaze preko noći i zahtevaju političku spremnost da se dovedu do kraja.

,,Ovo zahteva političku volju i demonstraciju vlasništva nad procesima i projektima. Čak iako je finansiranje dostupno preko različitih izvora (IPA III i međunarodne finansijske institucije), vremenski okvir od pripreme aplikacija do dobijanja stvarnog finansiranja može da se proteže na nekoliko godina”, ističe se u strategiji.

Navodi se da bi nova infrastruktura za upravljanje otpadom mogla da se suoči sa protivljenjem javnosti, što proces izbora lokacije čini dugim i naporan

,,Javna svest bi mogla biti pokretačka snaga plana ili bi mogla biti prepreka u primeni. Uključivanje javnosti je neophodno i trebalo bi da bude deo procesa primene. Pozitivne promene koje se očekuju primenom plana zasnivaju se na promenama ponašanja na ličnom nivou koje zahtevaju vreme i zahtevaju temeljnu strategiju komunikacije i kontinuirano ponavljanje ključnih poruka”, navodi se u dokumentu.

Vreme potrebno za dimenzionisanje, projektovanje, tender, izgradnju i puštanje u rad infrastrukture za upravljanje otpadom može trajati nekoliko godina, u zavisnosti od vrste, veličine i cene.

,,Imajući u vidu ove ključne izazove, malo je verovatno da će oni biti prevaziđeni u narednih 5 godina. To čini plan, njegov vremenski okvir veoma ambiciozan, a postavljene ciljeve teško ostvarivim. Međutim, očekuje se da će nacrt DPUO-a postaviti temelje za buduće značajne promene koje su neophodne za postizanje ambicioznih ciljeva”, zaključeno je u dokumentu.

Izvor: RTCG

Youth4Climate poziv za rešenja 2025 – Prilika za mlade klimatske lidere

COP30
Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Youth4Climate (Y4C) je pokrenuo treći ciklus Poziva za rešenja, pružajući mladima iz 159 zemalja priliku da dobiju do 30.000 američkih dolara za realizaciju svojih inovativnih klimatskih projekata. Ova inicijativa, koju podržavaju Vlada Italije i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), ima za cilj da osnaži mlade kao pokretače promena u borbi protiv klimatskih izazova.

Poziv je otvoren za mlade od 18 do 29 godina, kao i za omladinske organizacije u kojima mladi čine većinu rukovodstva. Pored finansijske podrške, odabrani kandidati dobijaju mentorsku pomoć, vidljivost i prilike za širenje svojih ideja.

Rok za podnošenje prijava je 26. maj 2025. godine.

U prethodna dva ciklusa, Y4C je podržao 100 projekata u 52 zemlje, dodelivši ukupno 2,5 miliona američkih dolara. Ako imate rešenje koje može doprineti klimatskoj akciji, sada je pravo vreme da se prijavite!

Prijave su dostupne ovde.

Energetski portal

Otpad kao resurs – put ka održivoj energiji u Srbiji

Uspostavljanje održive budućnosti zahteva sveobuhvatan i koordinisan pristup rešavanju ekoloških izazova. Neadekvatno upravljanje otpadom ne samo da narušava životnu sredinu već doprinosi emisiji štetnih gasova sa nesanitarnih smetlišta i divljih deponija.

Savremeni način života prati stalni rast količine otpada, što samo po sebi predstavlja ozbiljan problem. Međutim, on postaje još alarmantniji kada se uzme u obzir da najveći deo tog otpada ne prolazi nikakav tretman, već završava na deponijama ili u prirodi. Istovremeno, promene u životnim navikama dovele su i do povećane potrošnje energije. S obzirom na to da se u Srbiji najveći deo energije i dalje dobija iz fosilnih goriva, pre svega uglja, ovaj proces dodatno doprinosi emisiji zagađujućih materija, pogoršavajući ekološku sliku i ugrožavajući zdravlje ljudi i eko-sistema.

Ova uzročno-posledična povezanost posebno je važna kada se posmatra odnos između otpada i energetike. Dobijanje energije iz otpada ima važnu ulogu u ostvarivanju ciljeva cirkularne ekonomije i reciklaže, koji postaju sve ambiciozniji u Srbiji i Evropskoj uniji. Kako bi se ovi ciljevi dostigli, sve više vrsta otpada mora da prođe kroz prethodni tretman, uključujući i materijale nižeg kvaliteta koji ranije nisu bili pogodni za reciklažu. Tokom sortiranja nastaju ostaci koji imaju značajnu kalorijsku vrednost i treba ih iskoristiti pre odlaganja. Upravo tu dolazi do izražaja energetska upotreba otpada, koja postavlja dva cilja – smanjenje količine i negativnog uticaja otpada, uz otvaranje mogućnosti za dobijanje energije.

U FOKUSU:

Bela knjiga o dobijanju energije iz otpada

Bela knjiga o dobijanju energije iz otpada u Srbiji predstavlja publikaciju kao kompaktan pregled svih regulatornih i tehničkih aspekata dobijanja energije iz otpada, odnosno insineracije, koji su ključni za funkcionisanje ove tehnologije i postrojenja u Srbiji i šire. Autori Bele knjige su brojni stručnjaci iz Srbije i Austrije, a njen izdavač je udruženje Inženjeri zaštite životne sredine. U nastavku teksta biće predstavljena ključna razmatranja iz publikacije, dok će naš sagovornik Nebojša Vraneš, savetnik u Centru za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, izložiti svoj pregled i stavove o ovoj temi.

Kako se navodi u ovoj publikaciji, jedan od značajnih izazova za korišćenje otpada kao alternativnog izvora energije u Srbiji je neadekvatna priprema komunalnog otpada za korišćenje u cementarama i insineratorima. Rešavanje ovog pitanja je od suštinskog značaja za povećanje efikasnosti i održivosti procesa tretmana otpada.

Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)

Značaj upotrebe goriva dobijenog iz otpada ogleda se u nekoliko glavnih prednosti, uključujući manju upotrebu fosilnih goriva, kroz istovremeno smanjenje negativnih posledica njihovog sagorevanja, poput emisije gasova sa efektom staklene bašte, emisije oksida sumpora ili pepela. Pored toga, ovaj proces omogućava bolje iskorišćenje komunalnog i industrijskog otpada, čime se umanjuje količina otpada koja završava na deponijama.

U Beloj knjizi navode se dva proizvoda prema stepenu rafinisanja koja nastaju u postrojenjima za mehanički tretman otpada ili mehaničko-biološki tretman otpada. Prvi je Solid Recovered Fuel (SRF), čvrsto obnovljivo gorivo dobijeno iz neopasnog otpada koje je obrađeno i poboljšano do kvaliteta koji omogućava njegovu trgovinu i upotrebu u postrojenjima za sagorevanje i kosagorevanje. Da bi se klasifikovalo kao SRF, gorivo mora da ispunjava zahteve utvrđene standardom EN 15359, uključujući granične vrednosti za toplotnu moć i sadržaj hlora i žive. Drugi predstavlja Refuse Derived Fuel (RDF), usitnjeni deo neopasnog otpada koji može uključivati ostatke komunalnog i industrijskog otpada, kao i mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. RDF ima visoku toplotnu moć i često se koristi kao alternativno gorivo u cementnoj industriji. Iako RDF ne mora da ispunjava stroge standarde kao SRF, njegova karakteristika kao neopasnog otpada omogućava da se upotrebljava u različitim industrijama.

Na nivou Evrope danas postoji više od 500 tehnoloških visokorazvijenih postrojenja za dobijanje energije iz otpada, koji godišnje tretiraju više od 100 miliona tona otpada. Ovaj industrijski sektor posluje u skladu sa najstrožim zakonskim propisima i najvišim standardima zaštite životne sredine. U centralnoj Evropi, Italiji i Velikoj Britaniji, proizvodnja goriva iz otpada je dobro razvijena, ali se primenjuje na različite načine. U Nemačkoj i Austriji SRF se proizvodi za korišćenje u lokalnim termoenergetskim postrojenjima, postrojenjima za dobijanje energije iz otpada I cementarama. S druge strane, SRF proizveden u Italiji i Velikoj Britaniji uglavnom se izvozi zbog nedostatka kapaciteta za njegovu upotrebu u zemlji. Postupak izvoza, prekogranične trgovine i transporta regulisan je Bazelskom konvencijom (eng. Basel Convention on the Control of Transboundary Movements of Hazardous Wastes and Their Disposal).

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Svetski dan voda stavlja u fokus očuvanje glečera

Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Svetski dan voda, obeležava se 22. marta svake godine od 1993. godine, a usmeren je na važnost slatkovodnih resursa.

Tema Svetskog dana voda 2025. godine je „Očuvanje glečera”, koji su sve više ugroženi usled klimatskih promena. Tako će ovog 22. marta prvi put biti obeležen i Svetski dan glečera.

Foto: www.un.org

Od ukupne količine vode na planeti Zemlji, 97.5 odsto je slana voda. Slatke vode je svega 2,5 odsto, pri čemu podzemne vode čine 30,8 odsto, jezera i reke 0,3 odsto, dok je najveći deo slatke vode „zarobljen“ u glečerima (68,9 odsto). Procenjuje se da je samo jedan odsto slatke vode ili 0,007 odsto ukupne količine vode na planeti Zemlji moguće koristiti za potrebe čovečanstva.

Dan voda slavi vodu i podiže svest o 2,2 milijarde ljudi koji žive bez pristupa sigurnoj vodi. To je poziv na akciju kako bi se rešila globalna kriza sa vodom. Osnovni cilj Dana voda je podrška ostvarivanju cilja održivog razvoja 6: voda i sanitarni uslovi za sve do 2030. godine.

Pročitajte još:

„Za milijarde ljudi, tokovi otopljene vode se menjaju, uzrokujući poplave, suše, klizišta i porast nivoa mora. Bezbroj zajednica i ekosistema je u opasnosti od uništenja. Globalno smanjenje emisije ugljen-dioksida i lokalne strategije za prilagođavanje smanjenju glečera su od suštinske važnosti”, navodi UN.

Glečeri su ključni za život – njihova otopljena voda je neophodna za pitku vodu, poljoprivredu, industriju, proizvodnju čiste energije i zdrave ekosisteme.

Brzo topljenje glečera izaziva nesigurnost u tokovima vode, sa dubokim uticajem na ljude i planetu.

Istraživanja su pokazala da bi ograničenje globalnog zagrevanja za 1.5 °C moglo spasiti dve trećine glečera.

Energetski portal

Počinje izrada Programa za industrijsku bezbednost za period 2026-2035

Foto-ilustracija: Freepik (usertrmk)

Ministarstvo zaštite životne sredine obavestilo je javnost da počinje izradu Programa za industrijsku bezbednost za period 2026-2035, uz pripadajući Akcioni plan.

Cilj ovog Programa je unapređenje industrijske bezbednosti, jačanje otpornosti na katastrofe i poboljšanje upravljanja rizicima od velikih industrijskih nesreća. Takođe, Program će doprineti održivom razvoju i zaštiti životne sredine.

Industrijska bezbednost podrazumeva primenu različitih mera i standarda kako bi se smanjili rizici koji nastaju tokom rada u industrijskim postrojenjima. Posebno su važni sektori proizvodnje i skladištenja opasnih hemikalija, koji mogu imati ozbiljan uticaj na životnu sredinu.

Velike industrijske nesreće dešavaju se širom sveta, ostavljajući ozbiljne posledice po ljude, prirodu i materijalna dobra. Njihov uticaj često ne poznaje granice država. Uz to, sve češće se razmatraju i scenariji u kojima prirodne nepogode, poput poplava i zemljotresa, ali i terorizam, mogu izazvati ovakve incidente. Zato je prevencija i upravljanje ovim rizicima jedan od ključnih zadataka za sve nadležne institucije i stručnjake.

Pročitajte još:

Iako je Srbija napravila određene pomake u oblasti industrijske bezbednosti, i dalje postoje izazovi. Najveći problem je nedovoljna koordinacija između državnih i lokalnih organa koji su nadležni za zaštitu životne sredine, prostorno planiranje, upravljanje vanrednim situacijama, rudarstvo, energetiku, javno zdravlje i druge sektore. Takođe, saradnja između institucija, industrije i građana mora biti efikasnija.

Jedan od ključnih zadataka biće uspostavljanje sveobuhvatnog sistema za upravljanje rizicima od velikih industrijskih nesreća. Takođe, potrebno je poboljšati međunarodnu saradnju, posebno sa susednim zemljama, kako bi se unapredila razmena informacija i zajedničko reagovanje u kriznim situacijama.

Tokom rada na Programu biće organizovane konsultacije sa svim zainteresovanim stranama i ciljnim grupama, kako bi se osiguralo da rešenja budu efikasna i primenljiva u praksi.

Uz najavu izrade Programa, doneta je i Odluka o izradi Strateške procene uticaja na životnu sredinu, koju možete preuzeti ovde. 

Za više informacija o izradi Programa, pogledajte ovde.

Energetski portal

Beč gradi najjaču pumpu za kišnicu u Evropi

Foto-ilustracija: Pixabay (diego_torres)

Jedan grad, simbol urbane održivosti u Evropi, ponovo prednjači u inovacijama. Na Dunavskom ostrvu austrijske prestonice odvija se gradnja najjače pumpe za kišnicu u Evropi i donosi revolucionarno rešenje za zaštitu od poplava. Gigantska pumpa, koja će moći ispumpavati čak 15.000 litara vode u sekundi, osiguraće bolju zaštitu od poplava za stanovnike.

Klimatske promene donose sve češće i snažnije padavine, a kanalizacioni sistemi gradova moraju se prilagoditi novim izazovima.

Foto: (c) Stadt Wien/ Martin Votava

„Odgovorna politika znači misliti na buduće generacije. Ovom investicijom jačamo infrastrukturu kako bismo još bolje zaštitili stanovnike ovog grada od ekstremnih padavina”, rekao je član gradske vlade za klimu Jirgen Černohorski.

Trenutno, pumpna stanica na Dunavskom ostrvu već ima kapacitet od 40.000 litara vode u sekundi. Nova pumpa, koja se gradi od avgusta 2024. godine, dodatno će povećati kapacitet, pružajući još viši nivo sigurnosti za grad.

Tokom jakih kiša, kanalizacioni sistem grada preplavljuje se kišnicom koja se meša s otpadnim vodama iz domaćinstava. Da bi se sprečile poplave, voda se brzo preusmerava u reku Dunav pomoću snažnih pumpi. Ovaj sistem osigurava da ulice ostanu suve, a domovi zaštićeni.

Pročitajte još:

Osim pumpe modernizuje se i ostatak stanice. Postaviće se nova IT oprema, solarna elektrana na krovu i energetski efikasni sistemi. Pumpu proizvodi austrijska kompanija Andritz AG u saradnji s firmom EQ Energie & Bau GmbH. Montaža počinje na leto ove godine, a puštanje u rad planirano je za 2026. godinu.

Sa ukupnom investicijom od osam miliona evra, ovo će biti najjača kišna pumpa u Evropi.

Grad Beč je u septembru 2024. godine doživio jedno od najvećih nevremena u svojoj istoriji. Tim gradske služba za upravljanje kanalizacionim sistemom i otpadnim vodama “Wien Kanal” radio je bez prestanka četiri dana i tri noći kako bi grad održao sigurnim.

„Samo tokom tih dana, naše pumpe su ispumpavale neverovatnih 80.000 litara vode u sekundi. To je ekvivalent ispražnjavanju svih devet bazena najvećeg bečkog bazenskog kompleksa Stadionabada u Beču, za samo dve minute”, izjavio je direktor Wien Kanala Andreas Ilmer.

Projekat ne donosi samo sigurnost od poplava, već doprinosi i zaštiti okoline. Nova pumpna stanica imaće ekološki prihvatljive izvore energije, uključujući solarnu elektranu od 260 kW na krovu, štedljiviji sistem grejanja i bolju izolaciju zgrade. Time će se uštediti oko 50.000 evra godišnje i smanjiti emisija CO2 za 300 tona.

Izvor: Grad Beč

Evropski plan za industirju čelika- propuštena prilika za promene

Foto-ilustracija: Unsplash (Karan Bhatia)

Industrija čelika u Evropi suočava se sa ozbiljnim i višeslojnim izazovima. Usled zahteva za smanjenjem štetnih emsija, ovo je postala jedna od najviše pogođenih grana privrede, kada su u pitanju zahtevi za primenom zelenih tehnologija. Tradicionalna proizvodnja čelika i dalje se oslanja na ugalj i visoke peći, čime doprinosi značajnom zagađenju – čak 7 do 9 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u Evropskoj uniji.

Pored toga, sektor trpi zbog zastarele infrastrukture, nedovoljnog korišćenja reciklažnog potencijala i zavisnosti od uvoza sirovina i fosilnih goriva. Iako tehnologije za proizvodnju tzv. zelenog čelika već postoje, njihov razvoj usporavaju visoki troškovi, manjak političke podrške i izostanak ekonomskih podsticaja koji bi ih učinili konkurentnim na tržištu.

Pročitajte još:

U tom kontekstu, Evropska komisija je 19. marta 2025. godine objavila Akcioni plan za čelik i metale (Steel and Metals Action Plan – SMAP), koji se čekao od strane mnogih u okviru EU, kako bi se postavio strateški okvir za održivu tranziciju sektora. Plan iako prepoznaje važnost cirkularne ekonomije, ostaje bez konkretnih mera, ciljeva i obaveza koje bi zaista pokrenule industriju u pravcu dekarbonizacije, kako se navodi na sajtu Evropskog biroa za životnu sredinu.

U okviru njega ne predviđaju se obavezni planovi transformacije za svaku čeličanu, ne obustavljaju se investicije u visoke peći, niti se više govori o obnovljivom vodoniku – ključnom resursu za proizvodnju zelenog čelika.  Tako plan ostavlja evropski čelični sektor u statusu quo i propušta priliku da bude prekretnica ka održivoj i konkurentnoj budućnosti.

Energetski portal

1...838485...1,671Page 84 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs