Doneta odluka o naknadi za proizvodnju električne energije iz OIE u BiH

03.04.2020

utičnice_struja — Foto-ilustracija: Unsplash (Murat Onder)

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine je na hitnoj, telefonski održanoj sednici u sredu, 1. aprila, donela Odluku o utvrđivanju jediničnog iznosa naknade za podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i efikasne kogeneracije (OIEiEK) za drugi i treći kvartal 2020. godine, u visini od 0,002555 KM/kWh, bez obračunatog PDV-a.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ashes Sitoula)

Ovu naknadu plaćaju svi krajnji kupci električne energije u Federaciji BiH i ona je iskazana kao posebna stavka na računima za električnu energiju.

Sredstva prikupljena po osnovu naknade su prihod Operatora za OIEiEK i on ih koristi za isplatu podsticajnog dela iz garantovane cene za proizvedenu električnu energiju privilegovanih proizvodača, pokrivanje (finansiranje) troškova svog rada i za troškova uravnoteženja elektroenergetskog sistema nastalih zbog odstupanja u vrednostima planirane i proizvedene količine električne energije iz postrojenja OIEiEK.

Koeficijent za obračun i isplatu mesečne novčane egzistencijalne naknade

Federalna vlada je utvrdila koeficijent 1,00 (jedan) za obračun i isplatu mesečne novčane egzistencijalne naknade demobiliziranim braniocima i članovima njihovih porodica za period januar – mart (prvi kvartal) 2020. godine u okviru transfera za sprovođenje Zakona o pravima demobiliziranih branilaca i članova njihovih porodica, utvrđenog ovogodišnjim Budžetom FBiH.

Pročitajte još:

Na osnovu ovog koeficijenta i utvrđenog iznosa u članu 22. stav (1) Zakona o pravima demobiliziranih branilaca i članova njihovih porodica bit će utvrđena i visina ove mjesečne novčane naknade.

Utvrđeni koeficijent biće primjenjivan za period januar – mart 2020. godine, u skladu s raspoloživim sredstvima Budžeta FBiH za 2020. godinu.

Izvor: Vlada Federacije Bosne i Hercegovine

GMO hrana u Srbiji – borba sa vetrenjačama

03.04.2020

paradajz — Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Martinsen)

Uzgoj, promet i konzumiranje genetički modifikovanih organizama (GMO) zvanično je zabranjen u Srbiji, a po Zakonu proizvod biljnog porekla ne sme da sadrži više od 0,9 primesa ovih organizama i primesa poreklom od GMO. Takođe, semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se takvim organizmima ukoliko količinski sadrže do 0,1 odsto primesa ovakvih organizma i primesa poreklom od GMO.

Zanimljivo je to što se, Zakonom o bezbednosti hrane koji je usvojen prošle godine, hrana se prema poreklu deli na, između ostalog, i na genetički modifikovanu hranu i modifikovanu hranu za životinje, hranu i hranu za životinje dobijenu od takvih organizama, u skladu sa posebnim propisom.

Genetički modifikovana hrana dozvoljena zakonom?

Agrarni analitičar Žarko Galetin ocenjuje da je Srbija, donošenjem tog zakona “odškrinula” vrata ovakvoj hrani.

“Jedan od uslova da Srbija uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju je dozvoljavanje uzgoja, prometa i konzumiranja modifikovane hrane u našoj zemlji. U skladu sa tim donet je Zakon o bezbednosti hrane prošle godine gde se, ipak, u nekim članovima tog zakona na neki način dozvoljava promet GMO”, ocenjuje Galetin.

Galetin smatra da genetski inženjering ne treba koristiti u proizvodnji hrane tako što će se ovi organizmi i u trećoj ili četvrtoj fazi naći u ishrani čoveka, ocenjujući da je to, kako kaže, igra protiv prirode. Ukazuje da je GMO proizvodnja uzela velikog maha u svetu posebno na, dodaje, američkom kontinentu, ističući da se takvi organizmi seju na oko 200 miliona hektara u svetu.

“To u osnovi nije humanistički pristup proizvodnje i bolje produktivnosti poljoprivrede već jedan stav koji je praktično označio pobedu onih kompanija koje trče za profitom i zaradom ne mareći upravo za taj etički i za princip bezbednosti hrane.”

Pročitajte još:

Sučeljavanje: Da li znamo šta jedemo i koliko smo bezbedni?

Ono što bi naša zemlja mogla da uradi kako bi sprečila promet genetički modifikovane hrane je uvođenje jasnih pravila oko obeležavanja proizvoda, dodaje Galetin.

“Da u zakonu piše da je dozvoljen promet, ali da podzakonskim aktima to onemogućimo ili da obeležimo proizvode oznakom ‘BEZ GMO’ i ‘SA GMO’ tako da potrošači mogu da izaberu sami šta hoće da kupe. Onda će se dati izbor potrošaču, zdravlje ili novac”, zaključuje naš sagovornik.

Oznaka kvaliteta i garancije

Kako bi tržište moglo da istakne proizvode bez modifikovane hrane i da to predstavi potrošačima, udruženje “Dunav soja” kreiralo je pre četiri godine BEZ GMO standard i oznaku kvaliteta za naš region koja je inače u Evropi prisutna već 20 godina.Ta oznaka nam je važna jer pruža transparentnost na tržištu i mogućnost izbora potrošačima. Važna je i kao podrška domaćoj industriji i proizvođačima koji su se opredelili za BEZ GMO strategiju i koriste domaće sirovine”, objašnjava Jovana Đisalov iz udruženja “Dunav soja”.

Naša država potpuno bez GMO?

Foto-ilustracija: Unsplash (Gaelle Marcel)

Ovaj standard su prve počele da koriste kompanije u Bosni i Hercegovini, gde su ovom oznakom označena jaja i ulje.

“U našoj zemlji zakon zabranjuje kako uzgoj, tako i promet ovih proizvoda tako da kod nas ova oznaka još uvek nema primenu i nije moguće proizvode deklarisati BEZ GMO. Mi smo sa ministarstvima vodili razgovore o uvođenju ove oznake u Srbiji, ali oni kažu da bi, dok je ovaj zakon na snazi, to zbunilo potrošače jer je, kako tvrde, naša zemlja potpuno bez genetički modifikovanih organizama”, dodaje naša sagovornica.

Međutim, Đisalov tvrdi da naša zemlja uvozi značajne količine mesa, mleka, pa čak i jaja iz zemalja gde se GMO koristi u ishrani životinja, a nijedan zakon ne traži da se ovi proizvodi označe.”Naši proizvođači se tako stavljaju u nekonkurentan položaj sa proizvođačima u drugim evropskim zemljama koji koriste modifikovane sirovine i takvi proizvodi, koji su i jeftiniji, se uvoze kod nas. Oko 85 odsto mleka, jaja i mesa u Evropi se proizvodi korišćenjem GMO stočne hrane, a ti proizvodi se nalaze upravo i na našem tržištu. Zato je važno da postoji BEZ GMO oznaka jer daje potpunu informaciju potrošaču koji u tom slučaju može da napravi razliku između proizvoda koji je dobijen korišćenjem modifikovanih sastojaka ili je potpuno bez njih.”

Studija: Od genetičkog inženjeringa do kancera i neplodnosti

Ipak, Miladin Ševarlić nije za unošenje oznake BEZ GMO, jer bi se na taj način, smatra, tržište predalo, a bilo bi uništeno oko 50 odsto tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i tržišta stočne hrane. On ukazuje i na istraživanja koja su pokazala šta bi konzumiranje ovakve hrane moglo da izazove u budućnosti.

“Postoji studija iz 2012. godine o uticaju GMO kukuruza na ishranu pacova i utvrđeno je da u prvoj novoj generaciji dolazi do promene na unutrašnjim organima, u sledećoj generaciji dolazi do povećanog procenta jedinki obolelih od kancera, a u trećoj dolazi do tolike bespolodnosti da nijedna vrsta u prirodi što se tiče razmnožavanja ne može da se obnovi na nivou proste reprodukcije. To bi se dogodilo i sa ljudima”, ukazuje Ševarlić.

Dodaje da je njegovu deklaraciju protiv uzgoja, prometa i konzumiranja GMO proizvoda usvojilo jednoglasno preko 7.000 odbornika u 136 skupština opština i gradova u Srbiji.

“Podneo sam tu deklaraciju u maju 2017. godine i u Skupštini Srbije. Nažalost, dobio sam podršku od 11 poslanika.”

Svake godine Fitosanitarna inspekcija radi uzorkovanje na terenu površina pod sojom i nalazi površine pod GMO sojom.”Otprilike oko 20 hektara zasejanih pod GMO sojom bude registrovano svake godine. Budući da se u Srbiji zasejava više od 150.000 hektara soje, kad vi rezultate uzorka prenesete na celinu skupa dobijete da se godišnje u Srbiji zasejava oko 5.000 hektara pod modifikovanom sojom. Ako je po tri tone prosečnog prinosa po hektaru, to je 15.000 tona. Kad to podelite sa 20 tona kolika je nosivost jednog šlepera onda znači da 750 šlepera godišnje prođe kroz Srbiju natovareni GMO sojom.”

Problem, dodaje, predstavlja i granična kontrola koja, kako navodi, kontroliše četiri do sedam odsto uvezenih pošiljki među kojima je, ističe, utvrđeno da ima proizvoda sa GMO.

Autorka: Andrijana Glišić

Izvor: Agroklub.rs

Pandemija koronavirusa usporila je kretanje Zemljine kore

03.04.2020

Nevada — Foto-ilustracija: Unsplash (Kuldar Kalvik)

Foto-ilustracija: Unsplash (Marius Serban)

Mere koje se sprovode širom sveta u cilju sprečavanja širenja zaraze koronavirusom izgleda da su učinile naš svet dosta mirnijim – putevi i ulice su prazne, sve je manje automobila i gradskog prevoza, avionski saobraćaj je gotovo nepostojeći, a mnogi objekti su zatvoreni.

Seizmolozi širom sveta od skoro primećuju znatno manji nivo seizmičke buke u okruženju, zašta je najviše zaslužno odsustvo automobila, odnosno vibracije koju stvaraju.

U Briselu je u Kraljevskom opservatorijumu istaknut fenomen slabijeg kretanja Zemljine kore. Seizmološka stanica u Briselu osnovana je pre više od jednog veka, te se grad proširio oko nje. Stručnjaci kažu da u vreme Božića, usled snega i smanjenja kretanja u duhu sa prazničnom atmosferom, beleži nagli pad seizmoloških aktivnosti, na šta podseća situacija izazvana pandemijom. U nedostatku buke, pri čemu Brisel beleži od 30 do 50 odsto smanjenja od polovine marta u svojoj okolini, zabeležen je manji broj zemljotresa.

U drugim gradovima, kao što je slučaj u Parizu, Londonu, Los Anđelesu, takođe je primećeno smanjenje buke, što se najbolje može videti zabeleženo na grafikonima.

Pročitajte još:

Stanovnici mnogih gradova komentarišu da sada mogu da čuju zvukove koji su ranije očito bili nadjačani i prigušeni zvukovima od saobraćaja i gužvi, kao na primer cvrkut ptica.

Dokazano je da povišena buka može negativno uticati na zdravlje ljude, doprinoseći stresu, a često se povezuje i sa visokim krvnim pritiskom i problemima sa nesanicom.

U Bostonu je osmišljena aplikacija “Noise and the City”, pomoću koje građani mogu snimati zvukove iz okoline i davati sopstvene opise.

Smanjenje buke i aktivnosti primećeno je i u okeanima, čemu je doprinelo znatno smanjenje morskog saobraćaja. Ranije je dokazano da povećana buka koju proizvode brodovi može da poveća stres kod životinja i da negativno utiče na njihovu reproduktivnost.

U mnogim zemljama primećeno je i značajno smanjenje zagađenja vazduha, kao jednog od najvećih problema s kojim se suočavaju mnoge zemlje i koji predstavlja veliku opasnost za zdravlje ljudi, kao i povratak brojnih životinjskih vrsta koje žive u okolini velikih gradova, a sada su se, odsustvom ljudi, oslobodile i došle u gradska jezgra u potrazi za hranom.

Jelena Cvetić

Južni pol – sada ledeno prostranstvo, nekada tropska prašuma

03.04.2020

Južni_pol_sunce — Foto-ilustracija: Unsplash (NOAA)

Pre 90 miliona godina klima na Zemlji bila je potpuno drugačija, na Južnom polu se nalazila gusta tropska prašuma, navode naučnici.

Od kada saznamo prvi put za Južni i Severni pol opšte je shvatanje da su to delovi sveta u kojima klima nije baš gostoljubiva za živi svet. I to je tačno. Iako postoje neke vrste životinja koje Antarktik zovu domom, postoje dobri razlozi zašto se ljudi i većina drugog živog sveta drže podalje od ledenog kontinenta.

Nije se oduvek radilo o hladnim pustošima. Štaviše! U davnoj prošlosti naše planete, uslovi za život bili su veoma drugačiji u odnosu na današnje.

Polovinom krede, pre oko 90 miliona godina, gusta koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi dovela je do viših globalnih temperatura, topeći polarne kape i podižući nivo mora i do 170 metara u odnosu na današnji.

Kako je Južni pol izgledao u takvom svetu? Naučnici mogu da nam odgovore na to pitanje.

Pre tri godine ekspedicija na brodu „Polarstern“ u Amundsenovom moru izvela je bušenja tla ispod morskog dna oko 900 kilometara od Južnog pola.

Pročitajte još:

Uzorke koje su izvadili, posebno na dubini od 30 metara, drastično su u suprotnosti sa sastavom sedimenta bliže površini.

„Tokom prvobitne procene na brodu, neobična boja sloja izvađenog sedimenta odmah nam je upala u oči. Prve analize upućivale su da smo na dubini od 27 do 30 metara ispod okeanskog dna otkrili sloj koji je formiran na kopnu, a ne u okeanu“, kaže geolog Johan Klages sa Instituta „Alfred Vegener” u Nemačkoj.

Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)

Do tada niko nikada nije iz perioda krede izvadio uzorak sedimenta iz zemlje na toliko geografski južno na Zemlji. Međutim, ono što su detaljnijom rentgenskom kompjuterizovanom tomografijom otkrili ih je sve iznenadilo.

Analize su pokazale delikatnu i složenu mrežu fosilizovanih korena biljaka. Mikroskopske analize otkrile su postojanje polena i spora, što sve ukazuje na prezervirane ostatke drevne prašume koja je postojala na Južnom polu pre oko 90 miliona godina.

„Brojne vrste biljnih ostataka navode nas na zaključaj da je zapadni Antarktik tada bio gusta, močvarna šuma pod današnjim standardima umerenog pojasa, slična onim koje se mogu pronaći danas na Novom Zelandu“, kaže paleoekolog Ulridž Salcman sa Univerziteta u Nortrumbriji.

Izvor: RTS

Nove mere za vikend – ljubimci mogu u šetnju tek od 23 sata

03.04.2020

šetnja_pas — Foto-ilustracija: Unsplash (Helen Cramer)

Foto-ilustracija: Unsplash (Bastien Hervé)

Zbog povećanog broja obolelih od koronavirusa i radi suzbjanja širenja bolesti KOVID-19, Vlada Republike Srbije donela je nove mere.

Uzimajući u obzir potrebe kućnih ljubimaca i brigu njihovih vlasnika, ali u težnji da se izbegne širenje zaraze, vreme izlaska za šetnju kućnih ljubimaca biće ograničeno na 2 sata. Vlasnicima kućnih ljubimaca omogućeno je da u rasponu od 200 metara od svog mesta stanovanja prošetaju kućne ljubimce u periodu od 23 sata do jedan sat posle ponoći, pri čemu će to važiti od subote uveče.

Kako su vikendi “najproblematičniji” za širenje zaraze, doneta je odluka da će od subote od 13 sati do ponedeljka do 5 sati trajati policijski čas i mole se građani da ostanu u svojim domovima. Time se, kako kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ostavlja dovoljno vremena građanima da u prodavnicama kupe sve što im je potrebno za vikend, a onda da ostanu u kućama.

Penzioneri će ovog vikenda imati mogućnost da u subotu od 4 do 7 sati ujutro obave kupovinu.

Pročitajte još:

Nove mere su usledile iz bojazni da se može očekivati povećanje broja obolelih.

U Srbiji je prema poslednjim informacijama broj obolelih 1.171, a 31 osoba je preminula od posledica novog koronavirusa.

Izvor: Vlada Republike Srbije, RTS

Benzinske pumpe koje rade tokom 24 časa za vozila u tranzitu kroz Srbiju

03.04.2020

truck_kamion — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo je spisak benzinskih stanica na tranzitnim pravcima u Srbiji koje rade u celodnevnom režimu za snabdevanje gorivom teretnih motornih vozila koja su u tranzitu kroz našu zemlju.

Pročitajte još:

U pitanju su:

– MOL Serbia u neposrednoj blizini GP Horgoš, u smeru izlaska iz Srbije ka Mađarskoj,

– MOL Serbia u neposrednoj blizini GP Horgoš, u smeru ka Beogradu,

– MOL Serbia u blizini GP Batrovci, u smeru ka Hrvatskoj,

– OMV Serbia u blizini GP Batrovci, 29 km nakon ulaska u Srbiju,

– SSG Nais, Niš, GAZPROM,

– SSG Fontana, Niš, GAZPROM,

– EKO Sopot, Mali Požarevac,

– EKO Vrčin,

– SSG Prijepolje, NIS.

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Produžen status UNESKO geoparka za Park prirode Papuk

03.04.2020

geopark_Papuk — Foto: Ministarstvo zaštite okoline i energetike Hrvatske

Veće za UNESKO svetske geoparkove, na osnovu izveštaja revalidatora, donelo je odluku (Revalidacijski dokument) o produženju statusa Parka prirode Papuk UNESKO svetskog geoparka za četiri godine, do 2023. godine., uz navođenje preporuka za rad u narednom periodu.

Papuk je zaštićen u kategoriji parka prirode 1999. godine zbog neverovatne prirodne vrednosti, što podrazumeva veliku raznolikost staništa i vrsta biljaka i životinja, ali isto tako i geološku raznolikost zastupljenu u brojnim geološkim tvorevinama nastalih u različitim razdobljima prošlosti planete Zemlje.

Posebnu vrednost predstavljaju brojni fosilni nalazi organizama koji su pre 16 miliona godina živeli u „Panonskom moru“.

U Parku prirode Papuk, nedaleko od Voćina, nalazi se prvi geološki spomenik prirode u Republici Hrvatskoj, zaštićen davne 1948. godine zbog jedinstvene morfološke pojave u Hrvatskoj – stubastog lučenja vulkanskih stena.

Zbog svih ovih razloga Park prirode Papuk gradio je svoju prepoznatljivost preko vredne geološke baštine sažete na jednom vrlo malom prostoru dela Papuka i Krndije.

Park je 2007. godine prijavljen i primljen u članstvo Asocijacije evropskih geoparkova i Svetske mreže geoparkova.

Pročitajte još:

Godine 2015. geoparkovi su postali novi službeni Program UNESKO- a, Međunarodni geonaučni i geopark program tako da su geoparkovi širom sveta postali deo programa „Svetski geoparkovi UNESKO-a“.

U sklopu redovnog revalidacijskog procesa, Park prirode Papuk – prvi UNESKO geopark u Hrvatskoj, u julu 2019. godine posetila je dvočlana komisija UNESCKO geoparkova, Entoni Tomas Remzi iz Velsa i Đing Džising iz Narodne Republike Kine.

Tokom četverodnevne posete Geoparku Papuk predstavljen im je napredak ostvaren u protekle dve godine, od infrastrukturnih novina, novih projekata, a susreli su se i s učesnicima i predstavnicima lokalne uprave.

Izvor: Minstarstvo zaštite okoline i energetike Hrvatske

Razmatra se uvođenje takse na emisije ugljenika na Zapadnom Balkanu

03.04.2020

grad_elektrane — Foto-ilustracija: Unsplash (Marcin Jozwiak)

Članice Energetske zajednice (EZ) proteklh godina su preuzimale ključne pravne tekovine Evropske unije u energetici ali je Unija u poslednje dve godine intenzivirala politiku dekarbonizacije, a ugovorne strane Energetske zajednice nisu uhvatile korak, ocenio je direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač i upozorio na moguće uvođenje takse na ugljen-dioksid članicama EZ.

Foto-ilustracija: Unsplash (Marcin Jozwiak)

“Jaz između dve strane u pogledu energetske politike je sada gotovo nepremostiv”, ocenio je Kopač u autorskom tekstu “Poziv Zapadnom Balkanu da se probudi”.

Analiza EZ-a je pokazala da ugalj dobija značajne subvencije koje narušavaju tržište, obrasce potrošnje i dugoročnu održivost energetskih sistema na Zapadnom Balkanu koji svi, osim albanskog, u velikoj meri zavise od uglja.

Direktne subvencije dostigle su više od pola milijarde evra u periodu od 2015. do 2017. i , što je po Kopačevim rečima još gore, po jedinici instalisane snage su znatno veće nego za energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora.

Indirektne subvencije takođe igraju veliku ulogu.

“Dve vrste subvencija koje su analizirane u studiji – poslovanje sa niskom ili negativnom stopom profitabilnosti i izostanak plaćanja emisija ugljen-dioksida (CO2), uz pretpostavku cene od 20 evra po toni CO2 – dostigle su skoro milijardu evra godišnje u pet zemalja članica”, naveo je Kopač.

Kako je dodao, s obzirom na veliki nivo subvencionisanja, proizvođači električne energije iz članica EZ-a na evropskom tržištu imaju komparativnu prednost i zato EU razmatra neku vrstu takse na emisije ugljenika (border adjustment mechanism) kako bi otklonila tu nejednakost.

“Ako bi se takva mera uvela, mogla bi da zaustavi sve napore ka integraciji tržišta električne energije i vrati na početak čitav proces koji vodi EZ”, ocenio je direktor Sekretarijata EZ.

On je rekao i da se se kao razlog za nastavak proizvodnje u zastarelim elektranama često navodi sigurnost snabdevanja.

Pročitajte još:

Studija Sekretarijata pokazala je i da adekvatnost sistema neće biti ugrožena ako su tržišta električne energije u potpunosti integrisana i ako se postepeno uvodi prelazna taksa za emisije CO2.

“Postepeno uvođenje prelazne takse na CO2 bi odložilo ekonomski opravdano zatvaranje nekih elektrana na ugalj, i to dok članice EZ ne uđu u EU, kada će plaćati punu cenu CO2 emisija”, napisao je Kopač.

Dosad je Crna Gora jedina uspostavila cenu za emisije CO2 – 24 evra po toni.

Kopač je ocenio i da trenutna kriza izazvana bolešću KOVID-19, koja je smanjila cene emisija CO2 na tržištu EU, pruža priliku za uvođenje sličnih shema u zemljama EZ.

Prema njegovim rečima, novi prihodi mogli bi da se iskoriste za energetsku efikasnost ili druge zelene mere, a podjednko je važno i postepeno ukidanje direktnih i indirektnih subvencija za ugalj i preusmeravanje uštede u mere za smanjenje energetskog siromaštva.

“Sada smo u krizi. Ali, u svakoj krizi postoji prilika. Bez obzira koji put vlade odluče da slede tokom sledećih meseci, ta odluka imaće dugotrajan efekat na budućnost zemalja i njihovih građana”, zaključio je Kopač.

EZ je osnovana pre 15 godina kao glavni mehanizam za integraciju energetskih tržišta zemalja koje nisu članice EU u jedinstveno evropsko tržište energije.

Njene članice su EU i devet ugovornih strana – Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Kosovo, Makedonija, Crna Gora, Ukrajina, Moldavija i Gruzija, a status posmatrača imaju Jermenija, Norveška i Turska.

Izvor: Euractiv.rs

Kako optimizovati količinu dnevne svetlosti u prostoriji?

03.04.2020

Prirodna svetlost ima niz prednosti za vaš dom. Zato je važno da prilikom uređenja svoja četiri zida mislite i o tome.

Sunce ne utiče samo na količinu svetlosti u prostoriji, već može značajno uticati i na temperaturu prostorije. Važno je da se razmisli o orijentaciji prozora i prostorija u odnosu na izvor svetlosti.

Količina potrebnog prirodnog svetla zavisi od veličine prostorije, a preporučuje se da prozori zauzimaju 10 do 20 odsto površine prostora. Ovde se, pre svega, misli na klasične, zidne i krovne prozore, tako da u prostoriji od 10 kvadratnih metara prozori treba da zauzimaju površinu između 1 i 2 kvadratna metra.

Krovni prozori omogućuju dopiranje prirodnog svetla u inače mračne prostorije. Ako prilikom uređenja enterijera dodate svetliji nameštaj i ofarbate zidove u svetlije nijanse, to može pomoći pri reflektovanju prirodnog svetla sa vaših krovnih prozora.

Pročitajte još:

Ako klasični krovni prozori nisu dovoljni, prozor za ravan krov može biti dobro rešenje, jer će obezbediti dovoljno prirodnog svetla, pa će tako uneti život u centralni deo prostorije. Ako ostavite dovoljno prostora između nameštaja, stvoriće se dodatni prostor za širenje svetla.

Predlozi za položaj krovnih prozora

Primer: kuhinja

Svetlo iznad glave, iz izvora kao što je krovni prozor, propušta puno sunca u radni prostor kuhinje. Površine od svetlih materijala, kao što su vrata ormana i radne ploče reflektuju svetlost, pa je dodatno raspršuju po celoj prostoriji.

Primer: dnevna soba

Krovni prozori na vrhu krova osiguravaju mnogo svetla u celoj prostoriji i obasjavaju sve zidove prirodnom svetlošću. Tamne površine kao što su tepisi i veći komadi nameštaja upijaju svetlost i čine sobu tamnijom.

Dobro rešenje je postavljanje prozora, tako da se prati kretanje sunca, omogućujući zracima sunca da ulaze u prostoriju tokom celog dana. Ukoliko, zbog rasporeda prostorija nije moguće postaviti krovne prozore po pravilu, postoji mogućnost ugradnje svetlosnih tunela.

Sa VELUX svetlosnim tunelima moguće je da dobijete dnevnu svetlost čak i u najmračnijim delovima vaše kuće, jer prenosi svetlost čak do 6 metara u prostoriji. Odlično su rešenje i za zimske dane.

Saznajte kako da na najbolji i najefikasniji način optimizujete svetlo u svim prostorijama, u besplatnom vodiču.

VELUX je na svom sajtu za vas spremio i savete za uređenje potkrovlja.

Izvor: VELUX

Kako kralj kokaina posthumno doprinosi “povratku” izumrlih životinjskih vrsta?

02.04.2020

hippos_nilski_konji — Foto-ilustracija: Pixabay

Da ne znam o čemu je reč, moram da priznam da bi mi trebalo nekoliko minuta da procesuiram današnji naslov bloga. Kako znači “na koji način”. Kao kralj kokaina obično se opisuje Pablo Eskobar. Reč “posthumno” upotrebljavamo za događaje koji su se odigrali nakon smrti aktera. Kada osoba doprinosi nečemu, ona zapravo igra određenu ulogu u nekom procesu. U ovom slučaju, reč je o “oživljavanju” životinja za koje smo mislili da su zauvek nestale. I dalje vam nije najjasnije ŠTA SE DOĐAVOLA DEŠAVA? Odlično! Nastavite da čitate.

Pablo Eskobar bio je narko-terorista iz Kolumbije, rođen 1949. godine. Važi za najbogatijeg kriminalca u istoriji, a njegovo bogatstvo procenjivalo se na između 25 i 30 milijardi američkih dolara. U tadašnjoj vrednosti novca. Da se rodio koju deceniju kasnije i krenuo istim putem, zgrtajući jednake količine keša, sada bi ta suma iznosila 56 milijardi novčanica s likom Džordža Vašingtona. Tokom osamdesetih i devedesetih godina, Eskobarov kartel je monopolizovao tržište kokaina u Sjedinjenim Američkim Državama. Nacionalna kolumbijska policija ubila ga je dan nakon njegovog 44. rođendana, 2. decembra 1993. godine.

Toliko o njemu. On čak nije ni zvezda priče, već njegovi nilski konji koji podsećaju na izumrle lame. A taman ste pomislili da ne može čudnije…

Pored svog crnog biznisa belim, teškog na milijardi zelembaća, nekrunisani kralj je za sobom ostavio i zoološki vrt. Žirafe, lavovi i druge egzotične vrste bile su iseljene sa njegove hacijende i premeštene u nove domove. Ipak, više od dve decenije kasnije, na desetine nilskih konja, potomaka Eskobarovog životinjskog kraljevstva, kupa se u malim jezerima na severu njegove otadžbine. Njihova brojnost ih čini najinvazivnijom životinjom na svetu.

Pazite! Ne pričam nemušti jezik uprkos tome što sam kao mala vrlo često pokušavala da odgonetnem misli bakinih pasa, međutim, verujem da koliko-toliko poznajem životinje. Ne garantujem da sam 100 odsto u pravu, niti da se veverice npr. makljaju međusobno, ali tvrdim da je kod njih ekvivalent za našu uvredu “sebična skotino” zapravo “INVAZIVNA VRSTO”. Da, bilo bi znatno kraće da sam rekla da taj termin nosi negativan prizvuk, ali avaj…

Eskobarovi nilski konji zapravo su pokazatelj da invazivne vrste nisu nužno loše (ne primenjivati istu logiku na “sebične skotine”, prim. aut).

Biolozi-konzervacionisti su utvrdili da pripadnici pojedinih invazivnih vrsta u modernom dobu imaju karakteristike megafaune iz kasnog pleistocena. Na taj način one “oponašaju” neke od ekosistema koji su bili prisutni na Zemlji pre između 12 i 116 hiljada godina. Kada je reč o prinčevima kokaina, oni sa ovim životinjama za koje nemamo adekvatan izraz na srpskom dele veličinu i takoreći – lajfstajl, tj. stanište.

U nadi da sam koliko-toliko razjasnila naslov, pozdrav!

Jelena Kozbašić

Odluka Hrvatske o odlaganju nuklearnog otpada na granici sa BiH naišla na osudu suseda

02.04.2020

upozorenje_radioaktivnost — Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Foto-ilustracija: Unsplash (Johannes Daleng)

Kako je saopštio Fond za finansiranje razgradnje i zbrinjavanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva Nuklearne elektrane Krško, fond je 31. marta 2020. godine od Ministarstva zaštite okoline i energetike Hrvatske preuzeo na korišćenje lokaciju bivšeg Vojnog skladišta „Čerkezovac“ u Opštini Dvor.

Nacionalnim programom sprovođenja Strategije zbrinjavanja radioaktivnog otpada, iskorišćenih izvora i istrošenog nuklearnog goriva (Program za razdoblje do 2025. godine s pogledom do 2060.) (NN 100/18) navedena je lokacija Vojno skladišnog kompleksa “Čerkezovac” kao preferentna lokacija za uspostavu Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada.

Na lokaciji se dugi niz godina nalazi vojni logistički kompleks, a njen status je definisan kao dugoročno neperspektivna lokacija za Ministarstvo obrane i Oružane snage Republike Hrvatske.

Uspostavom Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada Republika Hrvatska će na siguran, sistemski i proveren način zbrinuti radioaktivni otpad i iskorišćene izvore jonizirajućeg zračenja koje poseduje, navodi se u saopštenju nadležnih hrvatskih organa.

Kako bi se to postiglo pre svega će biti potrebno dokazati da ovaj zahvat neće imati štetnog uticaja na životnu sredinu i to izradom studije uticaja na okolinu. Kao podloge za izradu studije uticaja na okolinu sprovešće se istražni geološki radovi, odrediti nulto radiološko stanje i izraditi sigurnosne analize.

Pročitajte još:

Tokom projekta kontinuirano će se sarađivati s lokalnom i opštom javnosti, kao i učesnicima van zemlje. Ukoliko postupak uticaja na okolinu potvrdi da lokacija neće imati štetan uticaj, uslediće postupak traženja lokacijske i građevinske dozvole, zaključeno je.

Lokacija je odobrena uprkos nizu kontroverzi oko uticaja na okolinu, protesta lokalnog stanovništva i upozorenja ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarca koji tvrdi da bi gradnja odlagališta radioaktivnog otpada na pograničnom području dveju zemalja mogla ugroziti 250.000 ljudi iz sliva reke Une.

“Ukoliko se ispostave tačnim navodi da je resorno ministarstvo Hrvatske dalo zeleno svetlo za izgradnju spornog odlagališta, moj stav je da je to potpuno skandalozna i izuzetno problematična odluka, jer ugrožava 250.000 ljudi koji žive u opštinama u slivu reke Une. Posebno me zabrinjava činjenica da pomenute informacije dolaze u trenutku kada smo suočeni sa epidemijom koronavirusa, kada se svim snagama borimo da zaštitimo zdravlje svakog čoveka i što je moguće više ublažimo negativne efekte na našu privredu”, naglasio je ministar.

Ubrzo je stigla i reakcija ministarke za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenke Golić, koja je izjavila da će se koristiti svi vidovi pravne borbe kako bi se osujetila ova namera hrvatskih vlasti. “Ima i Bosna i Herecegovina, oba njena entiteta, radioaktivnog, posebno medicinskog otpada, pa ukoliko je to bezopasno i mi ćemo ga odlagati uz granicu sa Republikom Hrvatskom, ako oni istraju u nameri da svoj nuklearni otpad skladište u blizini granice”, upozorila je ona.

Svi nivoi vlasti u Bosni i Hercegovini su istog stava kada je reč o ovoj odluci i smatraju je neprihvatljivom.

Izvor: Fond za finansiranje razgradnje i zbrinjavanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva Nuklearne elektrane Krško, Energetika.ba

Šendžen – prvi kineski grad koji zabranjuje konzumaciju mesa pasa i mačaka

02.04.2020

kineska_hrana_market — Foto-ilustracija: Unsplash (Robson Hatsukami Morgan)

Šendžen, tehnološki centar u južnoj kineskoj pokrajini Guangdung, postao je prvi kineski grad koji je zabranio prodaju i konzumaciju mesa pasa i mačaka.

Foto-ilustracija: Unsplash (Clem Onojeghuo)

Posle izbijanja pandemije novog tipa koronavirusa za koju se sumnja da je potekao od divljih životinja čije se meso prodaje na mnogim pijacama širom Kine, vlasti najmnogoljudnije zemlje na svetu zabranile su trgovinu i konzumaciju mesa divljih životinja. Šendžen je otišao i korak dalje, proširujući zabranu i na meso pasa i mačaka. Novi zakon stupa na snagu od 1. maja.

Trideset miliona pasa se zbog mesa godišnje ubije širom Azije, kažu grupe za zaštitu životinja.

Međutim, kako Bi-Bi-Si navodi, praksa konzumacije pasjeg mesa u Kini nije toliko uobičajena, a većina Kineza nikada nije okusila meso pasa ili mačaka.

„Psi i mačke su kao ljubimci uspostavili mnogo blizak odnos sa ljudima nego druge životinje i zabrana konzumiranja njihovog mesa je uobičajena praksa u svim razvijenim zemljama i u Hongkongu i na Tajvanu“, saopštile su vlasti Šendžena, prenosi Rojters.

Pročitajte još:

Grupa za zaštitu životinja “Humane Society International” (HSI) pohvalila je potez, navodeći da je zabrana u saglasnosti sa duhom čovečanstva i ljudske civilizacije.

„Ovo bi zaista mogla da bude prekretnica u naporima da se prekine brutalna trgovina kojom se ubija oko 10 miliona pasa i 4 miliona mačaka u Kini svake godine“, rekao je Peter Li, stručnjak i član HSI.

U februaru, kineske vlasti su zabranile trgovinu i konzumaciju mesa divljih životinja, što je bila direktna posledica sumnji da je izvor zaraze koronavirusom, koja je kasnije prerasla u globalnu pandemiju, najverovatnije bila pijaca sa mesom divljih životinja u Vuhanu.

Izvor: RTS

Obustavlja se naplata parkiranja u Šapcu

02.04.2020

parkirani_automobili — Foto-ilustracija: Unsplash (Franck V.)

Gradsko veće grada Šapca donelo je odluku da se obustavlja naplata parkiranja na javnim parkiralištima do daljnjeg.

Zaposleni u JKP „Parking Šabac“ će svoj doprinos u zaštiti grada od virusa dati kroz dodatno angažovanje zaposlenih u Pozivnom centru za pomoć starijim sugrađanima.

Izvor: Grad Šabac

Oporavak života u okeanima je ipak moguć

02.04.2020

planktoni — Foto-ilustracija: Unsplash (Joe Tillman)

Studija objavljena u magazinu “Nature” tvrdi da su okeani otporniji nego što smo mislili. Naime, prema poslednjim naučnim analizama, ova otpornost mogla bi da dovede do oporavka okeana u naredne tri decenije.

Uprkos činjenici da se okeani već decenijama tretiraju kao nepregledne deponije sveta, izlivanjem nafte, prekomernim ribolovom i istrebljivanjem morskog sveta, zagađenjem plastičnim otpadom i, konačno, klimatskim promenama koje su situaciju odvele korak dalje, odnosno do izbeljivanja korala i povećanja kiselosti okeana, postoji šansa da se stanje popravi.

Foto-ilustracija: Unsplash (David Clode)

Istraživači su definisali 9 komponenti ključnih za obnovu okeana:

slane močvare
mangrove šume
morske trave
koralni grebeni
alge
grebeni ostriga
ribarstvo
megafauna
duboki delovi okeana

Bitno je zaštiti ove tipove vegetacije, odnosno elemente morskog sveta, ali i ograničiti ribarstvo, kao ljudsku delatnost koja ima neposredni uticaj, i dati prednost vitalnim morskim staništima, kao što su močvarna područja, slatine, grebeni ostriga i mangrove šume, jer upravo ona pružaju dovoljno hrane za čitave ekosisteme, a ujedno održavaju obale i vodene površine čistim.

Pročitajte još:

Svakako, potrebno je ubrzati proces rada na ovom problemu i uložiti dodatne napore u zaštitu vrsta i obnavljanje staništa.

Najveći izazov i dalje predstavljaju klimatske promene i naučnici se pribojavaju da će zbog zagrevanja biti znatno otežana obnova koralnih grebena. Pored toga, važno je smanjiti pritisak potražnje na riblji zalihe i sprečiti zagađenje plastičnim otpadom.

Prema zaključcima ove studije, smatra se da će biti potrebno ulaganje od oko 10-20 milijardi dolara na godišnjem nivou u naredne tri decenije kako bi se uspešno sprovela obnova okeana.

Jelena Cvetić

Obnova Osnovne škole za decu s posebnim potrebama u Mostaru

02.04.2020

macau-photo-agency-VV6uMBbwbC4-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Macau Photo Agency)

Osnova škola za decu s posebnim potrebama Mostar dobija novi sprat, a škola će konačno dobiti i lift. Građevinski radovi na objektu već su u toku, a plan je nadogradnja sprata od 180 kvadratnih metara na postojeći objekat škole tako da se ugrađuje spoljni lift koji će omogućiti učenicima s većim motoričkim teškoćama neometano i lakše kretanje po svim školskim prostorijama.

Ugradnjom lifta rešiće se dugogodišnji problem škole čije je osoblje, kako je ranije rečeno, učenike s telesnim teškoćama u naručju prenosilo na sprat.

“Osnivač škole, Grad Mostar, prepoznao je realnu potrebu škole i krenuo u realizaciju svih potrebnih aktivnosti kako bi novu školsku godinu, nadamo se, započeli u novim prostorima i s novim, proširenim školskim aktivnostima za naše učenike i njihove roditelje”, kazala je za Bljesak.info direktorka škole Maja Mustapić.

Direktorka dodaje da škola ove godine obeležava 45 godina od svoga osnivanja, pa je ovaj poklon grada Mostara, dugogodišnjoj tradiciji škole, došao u pravi čas.

Pročitajte još:

Grad Mostar je javnu nabavu za izborom izvođača objavio u novembru 2019. godine, gde je procenjena vrednost radova viša od 440.000 konvertibilnih maraka, ali odluka o dodeli ugovora izvođaču nije objavljena.

Izvor: Bljesak.info

UNDP pomaže Srbiji u toku epidemije pod sloganom “Zajedno razdvojeni”

02.04.2020

U okviru svoje misije iskorenjivanja siromaštva, smanjenja nejednakosti i izgradnje otpornosti na krize i nepogode, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pomaže državama da hitno i efektivno odgovore na zdravstvenu i razvojnu krizu koju je izazvala pandemija novog koronavirusa.

“UNDP pruža podršku zemljama širom sveta od najranijih faza ove krize. Drago nam je što možemo da pomognemo i Vladi Srbije da obezbedi preko potrebne sanitetske materijale koji mogu da spasu mnoge živote”, rekla je stalna predstavnica UNDP u Srbiji Fransin Pikap, istakavši da su brzi odziv partnera poput Evropske unije, kao i obezbeđivanje sredstava bili ključni za delovanje u krizi. “Paralelno sa reagovanjem u vanrednim situacijama, radimo i na društveno-ekonomskom oporavku Srbije nakon krize”, dodala je Pikap.

Od početka krize zbog epidemije koronavirusa u Srbiji, tim UNDP-a predano radi na ubrzanom razvoju novih rešenja i organizovanju pomoći tamo gde je najpotrebnija, kako bi doprineo da se sačuva zdravlje i dobrobit svih građana i građanki Srbije, sa posebnom pažnjom posvećenom najranjivijem grupama. Pružaju podršku i partnerski sarađuju sa Vladom Republike Srbije, međunarodnim partnerima poput EU, kao i sa civilnim i privatnim sektorom. Holistički pristup i integrisano delovanje sa više strana, koji je UNDP i do sada primenjivao u svom radu, posebno je važan u kriznim situacijama poput ove.

POMOĆ ZDRAVSTVENOM SISTEMU SRBIJE

UNDP je, u saradnji sa EU, organizovao dolazak dva teretna aviona sa ukupno 130 tona hitno potrebne medicinske opreme koje je kupila Vlada Republike Srbije ili dobila kao donaciju. U ovim pošiljkama stigli su respiratori, zaštitne maske i odela, medicinske rukavice i testovi za KOVID-19, namenjeni zdravstvenim institucijama širom zemlje i ostalima koji se bore sa epidemijom. Letovi su finansirani sredstvima iz ukupnog paketa od 93 miliona evra koliko je Evropska unija najavila kao pomoć Srbiji u borbi protiv epidemije koronavirusa. U toku je organizacija dopremanja dodatne količine medicinske opreme.

UNDP je podržao organizaciju Tačka povratka i Vladu Republike Srbije, da upute poziv zdravstvenim radnicima i radnicama iz Srbije, koji su inostranstvu, a slobodni su da se, ako ustreba, privremeno vrate i svojim znanjem, iskustvom i veštinama pomognu u borbi sa epidemijom korona virusa u Srbiji. Tokom prvih nedelju dana na ovaj poziv za registraciju se odazvalo više od 300 medicinara.

KREIRANJE NOVIH DIGITALNIH REŠENJA

Da bi se osigurala sigurna i bezbedna mreža volonterske podrške starijima od 65 godina, koji su u obaveznoj izolaciji, kao i drugim građanima i građankama kojima je potrebna ova vrsta pomoći, UNDP je podržao uspostavljanje onlajn platforme „Budi volonter“, kao i jedinstvenog kontakt centra na broju 19819, za sva pitanja o koronavirusu i za kontaktiranje nadležnih službi u Ministarstvu zdravlja i institutima za javno zdravlje širom zemlje. Putem broja 19819 mogu da se prijave i svi koji žele da pomognu kao volonteri. Sve podnete prijave zainteresovanih građana koji žele da pomognu i budu volonteri će se proveravati, sa ciljem da se spreči svaka zloupotreba. Volontere dalje kontaktiraju gradski i opštinski krizni štabovi sa detaljnim uputstvima i prvim zadacima.

UNDP je pružio podršku i Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu (ITE) u pokretanju portala Digitalna solidarnost na kome se nalaze informacije o svim besplatnim platformama, alatima za učenje i rad od kuće, kao i besplatnim knjigama, kursevima, filmovima, muzici, televizijskom i kulturnom sadržaju za vreme trajanja pandemije KOVID-19.

Pročitajte još:

UNDP je podržao Kancelariju za ITE da na Portalu otvorenih podataka učini dostupnim podatke o svim potvrđenim slučajevima infekcije KOVID-19 u Srbiji. Trenutno su dostupni podaci o broju registrovanih slučajeva, danu kada su potvrđeni i mestu iz kojeg dolaze. UNDP sada radi na dodavanju dodatnih funkcija kao što su pol, starosna grupa, broj oporavljenih, kao i na vizuelnim i grafičkim poboljšanjima.

PODRŠKA ZA NAJRANJIVIJE GRUPE

Program je pomogao Banci hrane da obezbedi pomoć za 32.000 starijih stanovnika opštine Voždovac, doniranjem sredstava za kupovinu rukavica i maski kako bi se zaštitili volonteri ove organizacije. Privatne kompanije iz mreže Banke hrane doniraju hranu, dok Opština Voždovac obezbeđuje gorivo za isporuke domaćinstvima.

Dostupni podaci sa terena jasno pokazuju da je u trenutnoj situaciji vanrednog stanja i izolacije rizik od pojačanog rodno zasnovanog nasilja nad ženama veći. U skladu sa konsultacijama između UNDP-a i Ministarstva pravde koje su se odnosile na moguću eskalaciju nasilja i poteškoće u pružanju institucionalnog odgovora na nasilje prema ženama, Visoki savet sudstva je slučajeve nasilja u porodici (uključujući zaštitne mere za žrtve nasilja) uvrstio među one u kojima će sudovi nastaviti da rade i pod vanrednim stanjem, precizirajući da će se ovi slučajevi i dalje procesuirati pred sudovima bez odlaganja.

UNHCR i UNDP, zajedno sa organizacijama civilnog društva koje predstavljaju ili rade sa interno raseljenim licima i romskim zajednicama, napravili su zajedničku procenu potreba i pripremili nabavku i isporuku higijenske i humanitarne pomoći najugroženijima, uključujući i one koji žive u neformalnim naseljima i nezvaničnim kolektivnim centrima.

Preveli su sadržaj postera Svetske zdravstvene organizacije koji su usmereni na romsko stanovništvo na lokalni romski dijalekt. Plakati koji će se distribuirati romskim organizacijama civilnog društva sadrže informacije o ličnim merama koje treba preduzeti za zaštitu zdravlja i sigurnosti, savete za pripremu hrane i smernice u vezi s putovanjima.

Uz posredovanje UNDP-a, kompanija IKEA donira krevete, dušeke, posteljinu i prehrambene proizvode nadležnim institucijama u Republici Srbiji kako bi pomoć stigla tamo gde je najpotrebnija. Donacija će pre svega biti iskorišćena u domovima za stara lica.

ŠIRENJE PORUKA O OČUVANJU ZDRAVLJA I SOLIDARNOSTI

UNDP putem društvenih mreža Fejsbuk, Tviter i Instagram prenosi sve relevante poruke i informacije Svetske zdravstvene organizacije u vezi sa pandemijom korona virusa, kao i savete za očuvanje i zaštitu zdravlja.

Kako bi pomogli građanima Srbije da u okolnostima obavezne samoizolacije i mera socijalnog distanciranja lakše dođu do pomoći koja im je potrebna, ali i da bi doprineli da se prošire svi dobri primeri solidarnosti, tim UNDP-a pokrenuo je kampanju #ZajednoRazdvojeni. Pozvali su sve koji su aktivni na društvenim mrežama da sa njima podele primere volontiranja, donacija i pružanja pomoći. Na ovaj način žele da pomognu i onima kojima je pomoć potrebna da se lakše informišu i do nje dođu.

Izvor: UNDP

1...747748749...1,676 Page 748 of 1,676

Koeficijent za obračun i isplatu mesečne novčane egzistencijalne naknade

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Oznaka kvaliteta i garancije

Naša država potpuno bez GMO?

Studija: Od genetičkog inženjeringa do kancera i neplodnosti

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Indirektne subvencije takođe igraju veliku ulogu.

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Predlozi za položaj krovnih prozora

Primer: kuhinja

Primer: dnevna soba

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM