Reciklažni automati – pametno rešenje za čistu budućnost

23.04.2025

Foto-TOMRA-Collection-(2) — Foto: TOMRA Collection Srbija i Crna Gora

Plastični otpad predstavlja jedan od najvećih ekoloških izazova današnjice. Svake godine širom sveta se potroši oko 500 milijardi plastičnih flaša, a veliki broj njih završi u prirodi umesto da bude recikliran. Procenjuje se da čak osam miliona tona plastike godišnje dospeva u okeane, što dovodi do alarmantne prognoze – do 2050. godine u morima će biti više plastike nego ribe, posmatrano po težini.

Zato je neophodno da kao društvo prepoznamo značaj reciklaže i cirkularne ekonomije kako bismo smanjili količinu otpada i sačuvali dragocene resurse. Recikliranjem štedimo energiju koja bi se inače trošila na ekstrakciju i preradu sirovina, čime se doprinosi i smanjenju emisije ugljen-dioksida.

U FOKUSU:

Koliko je važna reciklaža?

Neki materijali se razgrađuju veoma sporo ili gotovo nikada. Na primer, aluminijumskoj limenci potrebno je oko 500 godina da se razgradi, ali njenom reciklažom štedi se čak 90–95 odsto energije u poređenju sa dobijanjem aluminijuma iz primarnih sirovina. PET plastici treba oko 100 godina da se raspadne, a najveći problem nastaje kada završi u rekama, jezerima i morima. Staklo se praktično ne razgrađuje u prirodi, ali je potpuno reciklabilno i može se beskonačno puta ponovo koristiti.

Važno je shvatiti da otpad od ambalaže nije beskoristan – on je vredan resurs koji može da se vrati u sistem i ponovo iskoristi.

Umesto da završi na deponijama ili, još gore, u prirodi, ambalažni otpad može se reciklirati i ponovo upotrebiti u proizvodnji novih proizvoda. Na taj način se smanjuje potreba za eksploatacijom prirodnih resursa, što doprinosi zaštiti životne sredine i očuvanju sirovina za buduće generacije.

Reciklaža ambalažnog otpada takođe ima značajne ekonomske benefite. Materijali poput plastike, stakla i aluminijuma mogu se ponovo preraditi i koristiti u proizvodnim procesima, čime se smanjuju troškovi proizvodnje i potrošnja energije. Reciklažna industrija takođe otvara nova radna mesta i podstiče razvoj održive ekonomije.

TOMRA Collection Srbija i Crna Gora

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

U Knjaževcu otvoren Centar za energetsko savetovanje

23.04.2025

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (jplenio)

U Knjaževcu otvoren Centar za energetsko savetovanje, nova javna usluga namenjena svim građanima i malim preduzetnicima koji žele da uštede energiju, smanje svoje račune i poboljšaju uslove života i rada.

Kako je navedeno na sajtu Nemačke saradnje u Srbiji, ovaj centar pružaće besplatne savete o energetskoj efikasnosti, mogućnostima ulaganja u obnovljive izvore energije, informacije o subvencijama i drugim načinima finansiranja ovih ulaganja kao i o primerima dobre prakse na koje građani i preduzetnici mogu da se ugledaju u unapređenju sopstvenih energetskih navika.

Centar će biti smešten u okviru poslovnog prostora Javnog preduzeća za razvoj, urbanizam i izgradnju opštine Knjaževac, koje će ujedno biti i zaduženo za njegovo vođenje.

Pročitajte još:

Prema rečima Mladena Radosavljevića, direktora Javnog preduzeća, centar će biti otvoren za pojedinačne razgovore, grupne diskusije o različitim temama i savetovanja o praćenju potrošnje i potreba za energijom, učešću u javnim konkursima za dodelu subvencija, od materijala i načina toplotne izolacije objekata do pravilnog planiranja i dimenzionisanja solarnih elektrana i kolektora.

Centar je otvoren za sve Knjaževčane, bez obzira na to da li su tek počeli da razmišljaju o energetskoj efikasnosti ili su već aktivni u ovoj oblasti.

Uspostavljanje Centra za energetsko savetovanje u Knjaževcu pomoglo je Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa Regionalnom agencijom za razvoj Istočne Srbije (RARIS). Projekat implementira Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Energetski portal

Dan planete Zemlje 2025 – posvećen obnovljivim izvorima energije

22.04.2025

Dan planete Zemlje obeležava se svake godine 22. aprila i predstavlja globalni događaj posvećen podizanju svesti o važnosti očuvanja životne sredine. Prvi put je obeležen 1970. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, a u Srbiji se zvanično obeležava od 1992. godine.

Ove godine obeležava se 55. godišnjica Dana planete Zemlje, a globalna tema glasi Naša snaga, naša planeta (eng Our Power, Our Planet). Globalni origanizator ovog Dana, EARTHDAY.ORG (EDO), poziva milijardu svojih pristalica u 192 zemlje da se ujedine oko obnovljive energije, sa ciljem da se do 2030. godine utrostruči globalna proizvodnja čiste električne energije.

Obnovljiva energija, poput solarne, vetro, hidro i geotermalne, smanjuje emisiju gasova sa efektom staklene bašte i pomaže u borbi protiv klimatskih promena. Zemlje poput Islanda, Norveške i Švedske već proizvode više od polovine svoje struje iz ovih izvora.

EARTHDAY.ORG poziva sve građane da se uključe – da razgovaraju sa svojim komšijama, poslodavcima, lokalnim i državnim vlastima i zagovaraju brži prelazak na obnovljive izvore. Na raspolaganju su brojni alati za edukaciju, akciju i umrežavanje – od organizovanja događaja do širenja poruka putem društvenih mreža.

Na njihovom sajtu dostupna je Globalna mapa događaja Dana planete Zemlje 2025, gde uz navođenje svoje lokacije, mogu da se vide inicijative u blizini. Globalnu mapu pogledajte ovde.

Pročitajte još:

Povodom Dana planete Zemlje, WWF je naglasio važnost racionalne proizvodnje i potrošnje hrane. Postojeći sistem proizvodnje hrane koristi 40 odsto nastanjive površine, uzrokuje gubitak staništa i emisiju ugljen-dioksida, dok Zemlja ne može da obnovi resurse istom brzinom.

Nataša Kalauz iz WWF-a upozorava da prestanemo da kupujemo više nego što nam treba i da ne bacamo hranu, jer to doprinosi zagađenju i siromaštvu. Smanjenjem otpada, ne samo da štitimo planetu, već dajemo Zemlji 13 dodatnih dana za obnovu resursa.

Održivo razmišljanje o hrani može doneti dugoročne koristi za nas i našu planetu.

Energetski portal

Afrika pred izazovima: Povlačenje zapadnih finansija i novi trgovinski poredak

22.04.2025

U jeku globalnih promena koje oblikuju novu ekonomsku i političku realnost, i afričke zemlje se nalaze pod sve većim pritiskom. Promene koje donosi nova američka administracija, zajedno sa smanjenjem evropske razvojne pomoći, značajno utiču na tokove finansiranja, posebno u oblasti energetske tranzicije. Istovremeno, trgovinska pravila se menjaju, a afričke zemlje na te promene odgovaraju različitim strategijama.

Povlačenje SAD iz klimatskih obaveza i Power Africa

Foto-ilustracija: Unsplash (etornam-ahiator)

Početkom 2025. godine, nakon što je predsednik Tramp stupio na dužnost, američka administracija povukla se iz Pariskog sporazuma i prekinula podršku brojnim međunarodnim inicijativama za borbu protiv klimatskih promena. Među potezima bilo je i faktičko napuštanje inicijative Power Africa, koja je prethodno igrala ključnu ulogu u proširenju pristupa električnoj energiji u podsaharskoj Africi. Power Africa je izbačena iz budžetskih planova, bez novih sredstava niti sa projektima u reviziji.

Kao dodatni udarac, pod pritiskom SAD-a, blokirana je isplata 500 miliona dolara iz Climate Investment Funds (CIF) – fonda koji funkcioniše pod okriljem Svetske banke i koji finansira projekte obnovljive energije u zemljama u razvoju. Ova sredstva bila su namenjena za sprovođenje Just Energy Transition Partnership (JETP) u Južnoafričkoj Republici, zemlji koja je bila u središtu planiranog prelaska sa uglja na obnovljive izvore. Projekti koji su već započeti ostali su bez ključne finansijske podrške.

Pročitajte još:

Paralelno s tim, američka Export-Import Bank takođe svojim postupcima najavljuje zaokret u strategiji s obzirom na povlačenje iz sektora obnovljive energije i preusmeravanje sredstava na podršku izvozu tehnologija vezanih za fosilna goriva, prvenstveno gas i naftu.

Iako Evropska unija nastavlja da deklarativno podržava Afriku, realna finansijska podrška sve je manja. Više zemalja članica – uključujući Nemačku, Holandiju i Španiju – najavile su znatno smanjenje svojih budžeta za međunarodnu pomoć, u nekim slučajevima i do 40 odsto, što dodatno komplikuje afričke planove za energetsku i infrastrukturnu tranziciju.

Regionalni odgovori

U Istočnoj Africi, zemlje poput Kenije i Ugande pokušavaju da odgovore formiranjem domaćih klimatskih fondova i oslanjanjem na regionalne razvojne banke. Njihovi planovi u sektoru solara i geotermalne energije sve se više finansiraju kombinacijom lokalnih obveznica i podrške iz Azije. Ipak, bez garancija zapadnih institucija, pristup povoljnim kreditima ostaje ograničen. Centralnoafričke zemlje – poput Konga, Kameruna i Gabona – oslanjaju se i dalje na velike hidroenergetske projekte, većinom finansirane kineskim kreditima. U jeku nove američke tarifne politike, Zimbabve je pogođen carinom od 18 odsto na izvoz u SAD – uključujući duvan, čelik i šećer, koji su ključni za privredu zemlje. Za razliku od većine država koje su krenule u pregovore ili najavile recipročne mere, Zimbabve je odlučio da jednostrano ukine sve carine na američku robu, što predstavlja pokušaj da se očuva pristup američkom tržištu i izbegnu dodatne sankcije.

Afričke zemlje traže odgovore na krizu. Usled povlačenja zapadnih sredstava, zaokreta u trgovinskoj politici i globalnih neizvesnosti, a pred afričkim kontinentom je složen zadatak, uz sve izraženiju potrebu za regionalnom koordinacijom i institucionalnim jačanjem.

Energetski portal

Sporazum o zaštiti okeana čeka ratifikaciju 60 zemalja do septembra 2025.

21.04.2025

okean more — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock) - Evropski samit o okeanima

Nakon više od dve decenije pregovora, u organizaciji Ujedinjenih nacija, 19. juna 2023. godine, usvojen je Sporazum o očuvanju i održivom korišćenju morskog biodiverziteta u područjima van nacionalne jurisdikcije (BBNJ sporazum). Ovaj dokument predstavlja treći međunarodni sporazum koji služi za sprovođenje u praksu osnovne Konvencije UN o pravu mora. Ujedno, on važi za jedan od najznačajnijih međunarodnih koraka u zaštiti životne sredine u poslednjim godinama.

Razlog njenog značaja nalazi se u tome da se on odnosi na takozvana visoka mora, odnosno delove okeana koji nisu pod jurisdikcijom nijedne države, a koji čine oko dve trećine svetskih okeana. Upravo su ovi predeli dom brojnim vrstama – od planktona do velikih sisara poput plavih kitova – i ključna su za globalne klimatske, prehrambene i ekološke sisteme. Ipak, zbog nedostatka pravnih mehanizama, ta područja su do sada bila izložena nekontrolisanoj eksploataciji, zagađenju i prekomernom izlovljavanju.

Sporazum je otvoren za potpisivanje do 20. septembra 2025. godine, a da bi stupio na snagu, potrebno je da ga ratifikuje najmanje 60 zemalja. Kada se to dogodi, sporazum će stupiti na snagu 120 dana nakon što sve zemlje ratifikuju sporazum.

Pročitajte još:

Ovaj međunarodni okvir usmeren je na četiri ključne oblasti:

Morski genetski resursi i pravična raspodela koristi koje iz njih proizlaze;
Uvođenje zaštićenih morskih područja i alata za prostorno upravljanje;
Procene uticaja na životnu sredinu za velike komercijalne aktivnosti poput dubokog morskog rudarstva;
Izgradnja kapaciteta i prenos tehnologije kako bi sve zemlje imale jednake šanse da učestvuju u očuvanju okeana.

Takođe, sporazum predviđa osnivanje Konferencije strana, specijalizovanih tela, mehanizma za razmenu informacija i poseban fond za finansiranje mera zaštite.

BBNJ sporazum se ne protivi korišćenju okeana, već ga usmerava ka održivosti. Njegov cilj je da zaštiti ono što je zajedničko celom čovečanstvu – morski svet otvorenog mora i njegovu ulogu u očuvanju života na planeti.

Energetski portal

Cirkularna ekonomija – cilj ili sredstvo upravljanja otpadom?

21.04.2025

Image-by-Franz-W — Foto-ilustracija: Pixabay (Franz W)

Foto: ljubaznošću Nemanje Stanisavljevića

Poslednja dva veka obeležila je intenzivna eksploatacija prirodnih resursa, koja je izazvala značajne promene u prirodnim i antropogenim tokovima materijala. Imperativ za razvoj i implementaciju cirkularne ekonomije upravo je proizašao kao posledica abnormalne potrošnje materijalnih dobara modernih društava, praćene generisanjem otpada, klimatskim promenama i štetnim emisijama u životnu sredinu. Cirkularna ekonomija (CE), kao osnova razvoja buduće privrede i ekonomije, podstiče odgovorno ponašanje prema sekundarnim resursima, promovišući ideju očuvanja životne sredine uz istovremeno uživanje u svim civilizacijskim dostignućima. Iako ove ideje i principi zvuče inspirativno, postavlja se pitanje da li i pod kojim uslovima je moguće zaista postići takvu ravnotežu.

August Vilhelm fon Hofman, prvi predsednik Kraljevskog hemijskog društva i pionir cirkularne ekonomije, izjavio je 1848. godine: „U idealnoj hemijskoj fabrici ne postoji otpad, već samo proizvodi. Što bolje fabrika koristi svoj otpad, to je bliža svom cilju – većem profitu.” Danas, iako je cirkularna ekonomija prepoznata kao temelj održivog razvoja, daleko smo od Hofmanovog ideala. Pored toga, naš zadatak je kompleksniji jer moramo optimizovati ne samo pojedinačne industrijske procese već i celokupan antropogeni metabolizam, uključujući sve ekonomske i privredne sektore, potrošače i domaćinstva.

Deklarativno opredeljenje za principe cirkularne ekonomije danas je izuzetno atraktivno, kako za ekonomiju i industriju, tako i za zaštitu životne sredine. Program razvoja cirkularne ekonomije Republike Srbije za period 2022–2024. godine definiše pravni okvir koji treba da stvori ambijent u kojem će se resursi koristiti efikasno, a pritisak na životnu sredinu smanjiti, uz istovremeni razvoj ekonomije. U dokumentu „Mapa puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji”, cirkularna ekonomija se, između ostalog, definiše kao „industrijski model usmeren ka obnovi resursa i smanjenju otpada”. Ključna ideja ovog pristupa jeste da otpad ne postoji – svaki otpadni materijal ima potencijal za ponovnu upotrebu i treba i mora biti u potpunosti ponovno upotrebljen odnosno iskorišćen. Iako ovaj koncept promoviše pozitivnu transformaciju proizvodnih procesa, nameće se pitanje koliko je takav pristup izvodljiv u savremenim društvima koja se suočavaju sa prekomernom potrošnjom/konzumerizmom (koji je sama osnova istog privrednog razvoja), rastućom kompleksnošću proizvoda, otpada i infrastrukture. Neophodno je naglasiti da smanjenje pritiska na životnu sredinu uz istovremeni razvoj ekonomije predstavlja jedan od najvećih izazova modernih društava!

U FOKUSU:

Upravo ovaj činjenica/izazov zahteva da definišemo i pozicioniramo ulogu upravljanja otpadom u savremenoj ekonomiji. Iako im se u proteklih nekoliko godina u stručnom i akademskom prostoru u Srbiji nije pridodavao veliki značaj niti je o njima diskutovano, ciljevi upravljanja otpadom su već elaborirani u javnom prostoru. Antroposfera troši velike količine materijala, akumulira deo tih materijala tokom dužih vremenskih perioda u infrastrukturi i svakodnevno generiše značajne količine otpada. Efikasno upravljanje otpadom ključno je za pravilno rešavanje svih autputa antroposfere. Ovi autputi, koji su možda proizvedeni pre 10 ili čak 100 godina, mogu u sebi sadržati nasleđene supstance koje su: I) danas neupotrebljive, II) zabranjene zbog toksičnosti ili opasnih karakteristika (poput žive, olova, azbesta, kadmijuma ili bromiranih usporivača plamena (BFRs)). Ovim supstancama je potrebno upravljati na način koji sprečava kontaminaciju cirkularne ekonomije. Zbog ove činjenice se problem otpada i njegovog upravljanja, tretmana, odlaganja i ponovne upotrebe kao sekundarnog resursa ne može i ne sme posmatrati isključivo na masenom nivou, već je neophodno uzeti u obzir i njegov hemijski sastav i sadržaj „opasnih” supstanci. U cirkularnoj ekonomiji, „otpadi” koji sadrže ovakve opasne supstance moraju biti „prečišćeni” (detoksikovani) pre reciklaže, što je ponekad nemoguće ili veoma skupo. Osim toga, svake godine dolazi do pojave novih potrošačkih proizvoda složenog hemijskog sastava, koji mogu sadržati nove, ranije nepoznate opasne supstance. Ove supstance, zajedno s nasleđenim supstancama, predstavljaju izazov za sisteme za upravljanje otpadom, ali i za koncepte cirkularne ekonomije.

dr Nemanja Stanisavljevic

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Odgovorno planiranje otpada: ključ za održivu solarnu energiju

21.04.2025

solarni-paneli-radnik — Foto-ilustracija: Freepik (senivpetro)

Oblast upravljanja građevinskim otpadom uređena je nizom zakona i podzakonskih akata u Srbiji, ali se naglasak stavlja na Zakon o upravljanju otpadom i Uredbu o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja. Tu se nalaze osnovni kriterijumi i smernice za odgovorno postupanje sa otpadom nastalim tokom izvođenja građevinskih projekata, uključujući i izgradnju solarnih elektrana, bilo da je reč o onima na zemlji ili na krovu. Iako solarne elektrane proizvode čiste megavate, neminovno je da će se na gradilištu naći otpad.

Međutim, kompanija CEEFOR, koja dugi niz godina projektuje solarne elektrane, ima iskustva i sa izrađivanjem plana o upravljanju otpadom, koji izrađuje upravo na osnovu kriterijuma iz pomenutih propisa kako bi se u ranoj fazi predvidele vrste, količine, kao i način njegovog zbrinjavanja. Jedan od nedavnih projekata kompanije CEEFOR ticao se izgradnje fotonaponske elektrane na zemlji snage 4,1 MW sa celokupnom predajom energije u distributivni sistem. Reč je o projektu u kojem je bilo potrebno postaviti više od 7.300 solarnih panela pojedinačne snage 650 Wp.

Kompanija je za ovaj projekat izradila plan upravljanja otpadom, gde je potrebna primena mera predviđenih Uredbom. Suština ovih mera ogleda se u izdvojenom sakupljanju različitih vrsta otpada, klasifikovanju u kategorije (opasan i neopasan), određivanju odgovarajućeg prostora za njihovo privremeno skladištenje i regulisanju konačnog tretmana ili odlaganja kroz saradnju sa licenciranim operaterima. Prilikom izgradnje, najveći deo otpada činiće drvene palete, koturi i prateći materijali od drveta koji služe za transport, smeštaj i ugradnju solarnih panela, invertora i kablova.

Procene za prethodni projekat predviđaju oko četiri tone drvnog otpada, dok će drugi izvor otpada biti plastični materijali u količini od oko 0,005 tona (pet kilograma), ambalažne folije, zaštitni poklopci i drugi različiti elementi. Na samom gradilištu izrađen je plan upravljanja otpadom koji obezbeđuje da se drveni otpad skladišti u metalnim kontejnerima kapaciteta 10 m³, dok se plastični otpad odlaže u zasebne kontejnere od 1,1 m³. Zahvaljujući takvom sistemu, materijali koji su pogodni za reciklažu ili ponovno korišćenje ne mešaju se sa drugim vrstama otpada niti se odnose na deponije.

U FOKUSU:

Primer elektrane na krovu

Drugi projekat uzet kao primer za strategiju upravljanja otpadom tiče se izgradnje solarne elektrane na krovu objekta ukupne snage 120 kW. Iako su kapacitet i obim radova manji u odnosu na prethodni primer, osnovni principi odgovornog upravljanja otpadom kojih se kompanija CEEFOR držala ostaju isti.

Elektrana se sastoji od 312 solarnih panela pojedinačne snage 410 Wp. U ovom slučaju, takođe se primenjuje evidentiranje vrsta otpada, određivanje prostora za privremeno skladištenje, obeležavanje i bezbedan transport. Specifičnost ovog projekta ogleda se u činjenici da na krovu nije bilo moguće obezbediti veliku manipulativnu površinu, pa se otpad sakuplja u manjim kontejnerima ili posudama koje se, po popunjavanju, transportuju do izdvojene lokacije u okviru skladišta. Vrste otpada u slučaju elektrane ovih specifikacija jesu – oko 0,8 tona drvnih paleta i koturova, oko jednog kilograma plastičnog otpada, oko 0,5 kilograma bakra, bronze i mesinga, potom pet kilograma aluminijuma, 0,5 kilograma mešanog metala i jedan kilogram kablova.

Zbog navedenih relativno manjih količina pojedinih materijala, metalni otpad i kablovi najčešće se sakupljaju u jednom kontejneru predviđenom za mešane metale, ali sa jasnim obeležjima kako bi se izvršila pravilna selekcija. Plastika se zasebno odlaže u kontejner, dok se drvni otpad smešta na podlogu zaštićenu od padavina, kao u prethodnom slučaju. Nakon završetka montaže, operater preuzima otpad i transportuje ga u pogone, gde se vrši reciklaža, energetsko iskorišćenje ili, u krajnjem slučaju, deponovanje, ukoliko neki materijali nisu pogodni za ponovno iskorišćenje.

Bez obzira na tip i snagu solarnih elektrana, zajednička karakteristika oba projekta kompanije CEEFOR jeste važnost planiranja i primene efikasnih strategija upravljanja otpadom od samog početka izgradnje. Zahvaljujući takvom pristupu, odgovorno se zbrinjava otpad, čime se sprečava njegovo nekontrolisano odlaganje, koje bi moglo dovesti do stvaranja nelegalnih deponija i značajnog štetnog uticaja na okolinu. Kompanija CEEFOR ostaje dosledna principima održivog razvoja i nastavlja kontinuirano da unapređuje svoje prakse i stručnost u oblastima u kojima postiže najbolje rezultate.

Priredila: Milica Vučković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Da li je zeleni čelik sledeći korak ka klimatski neutralnom kamionu?

19.04.2025

Čelik čini 47 odsto tipičnog kamiona sa dizel-motorom, takozvanog teškog kamiona, i odgovoran je za oko 44 odsto CO2 emitovanog iz njegove proizvodnje. Ali, šta bi bilo kada bi sav ovaj čelik mogao da se zameni alternativom sa malom emisijom CO2?

Kompanija Volvo Trucks će 2025. početi da još masovnije uključuje čelik sa malom emisijom CO2 u komercijalnu proizvodnju. To predstavlja značajan korak napred ka njenom cilju da se do 2040. dostigne lanac snabdevanja sa nula-neto emisija.

Novi čelik sa malom emisijom CO2 proizvodi se korišćenjem recikliranih materijala i obnovljive energije, što smanjuje emisije za oko 80 odsto u poređenju sa standardnim čelikom.

Od sledeće godine će se novi čelik sa malom emisijom CO2 koristiti za proizvodnju okvira šina u oko 12.000 Volvo FH i Volvo FM kamiona, čime će se, prema procenama, proizvesti oko 6.600 tona manje CO2. To je ekvivalent očekivanoj godišnjoj emisiji CO2 koju proizvede 910 stanovnika Evrope.

Zašto je čelik sa malom emisijom CO2 ključni faktor za proizvodnju kamiona sa nula-neto emisija?

Ako Volvo Trucks želi da ispuni svoje ekološke ambicije, uključujući lanac snabdevanja sa nula-neto emisija, od ključne je važnosti da koristi alternativu standardnom čeliku sa malim emisijama CO2.

– Pošto je čelik najveći strukturni materijal u kamionu i pošto njegova proizvodnja ima najviše uticaja na životnu sredinu, mogućnost primene alternative sa malom emisijom CO2 u serijskoj proizvodnji zaista je važna za ispunjavanje naših ekoloških ambicija – kaže Hokan Bjorklund, arhitekta proizvoda u kompaniji Volvo Trucks.

U FOKUSU:

Kompanija Volvo Trucks je 2022. godine postala prvi proizvođač kamiona u svetu koji koristi čelik proizveden bez fosilnih goriva. Taj čelik je proizveden korišćenjem nove tehnologije, koja podrazumeva korišćenje vodonika umesto uglja u procesu redukcije gvožđa, čime se praktično eliminišu sve emisije CO2. Međutim, tehnologija je još u razvoju, tako da još uvek nije komercijalno dostupna u velikim količinama. U međuvremenu, firma Volvo Trucks istražuje načine na koje može da koristi reciklirani čelik kako bi smanjila ugljenični otisak svojih kamiona danas.

Sada, kada bolje poznajemo čelik sa malom emisijom CO2, sledeći korak je da zamenimo čelik u različitim delovima kamiona. A taj plan je već u pripremi.

Kako čelik sa malom emisijom CO2 može da utiče na budućnost kamionskog transporta?

Pre nego što je mogla da uključi novi čelik sa malom emisijom CO2 u proizvodnju, kompanija Volvo Trucks je morala da ispita i proveri njegov kvalitet.

– Sa tehnološke strane, morali smo bolje da razumemo čelik. Zbog sadržaja recikliranih materija postoje neke razlike u njegovim svojstvima. Zato smo morali da se uverimo da može da prođe sve naše interne provere u pogledu izdržljivosti i obrade površine, kao i da su mu karakteristike jednake kao karakteristike klasičnog čelika. Tek tada smo odlučili da počnemo da ga primenjujemo tokom proizvodnje – objašnjava Harša Ar, glavni inženjer u firmi Volvo Trucks.

Budući da je ovo nedavno razvijen proizvod, količine novog čelika su i dalje relativno male. Međutim, kako dobavljač bude povećavao proizvodnju svih klasa čelika, kompanija Volvo Trucks se nada da će ga više koristiti kako bi zamenila potrošnju standardnog čelika.

– Naša strategija je bila da u okviru pilot-projekta počnemo sa jednom vrstom čelika određene debljine, ali plan je oduvek bio da se ova praksa proširi pod uslovom da ishod bude uspešan. Sada, kada bolje poznajemo ovaj čelik i kada smo ga proverili, sledeći korak je da ga primenimo na različite klase i debljine čelika i zamenimo čelik u različitim sekcijama kamiona. A taj plan je već u pripremi – kaže Harša.

Uspešna primena čelika sa malom emisijom CO2 uklanja jednu od najvećih prepreka na putu ka proizvodnji teških kamiona sa nula-neto emisija. Uz njegovu primenu, kompanija Volvo Trucks pravi važan korak napred ka ispunjavanju svog ekološkog cilja.

Volvo Trucks

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Energetska efikasnost leži i u geometriji krovova – Lekcije energetske štednje kroz vekove

19.04.2025

italija, jug italije, krovovi, zgrade — Foto-ilustracija: Unsplash (valerio-giannattasio)

Stari niski krovovi na skromnim kućama širom sveta nisu samo pitanje arhitekture i stila jednog prošlog doba, već i iznenađujuće efikasno rešenje za očuvanje toplote, pokazuje najnovije istraživanje termodinamičara Adrijana Bejana sa Univerziteta Djuk u saradnji sa Pežmanom Mardanpurom sa Međunarodnog Univerziteta Florida.

Kako je objašnjeno na sajtu Univerziteta Djuk, Bejan je bio gostujući profesor u italijanskom gradu Beneventu i za to vreme je posmatrao gotovo jednolične, plitke krovove. Kako bi razlučio da li se radi o lokalnoj arhitekturi ili su tadašnji graditelji razumeli principe protoka toplote, ispitao je matematičke jednačine kojima je potom opisao kretanje vazduha u potkrovlju. Rezultati su potvrdili pretpostavku: visina i širina krova utiču na to da li će se vazduh kretati mirno, zadržavajući toplotu, ili će se kovitlati i ubrzavati hlađenje.

Pročitajte još:

Svetski dan energetske efikasnosti: Kako domovi mogu doprineti održivoj budućnosti

Kako je objašnjeno u istraživanju, za najbolje očuvanje toplote važno je koliko je krov visok u odnosu na svoju širinu. Dakle, kada je vrh krova niži (≈ do 1 m) vazduh se kreće mirno, klizi ravnomerno i stvara „džep” koji dobro zadržava toplotu. Kada je vrh viši od otprilike 1 m, vazduh počinje da se kovitla i brže odnosi toplotu iz potkrovlja, tačnije povećava razmenu toplote sa spoljašnjim okruženjem. Stoga, za niži vrh najbolji su plitki, široki krovovi – za minimalne gubitke toplote idealno da krov bude tri do četiri puta širi nego što je visok; dok je za viši vrh energetski najbolje rešenje krov oblika jednakostraničnog trougla (visina ≈ širina), gde ako ga učinite još strmijim od toga, gubici ponovo rastu.

Iako današnja gradnja nije kao ranije, jer postoje napredna rešenja, poput pametnih termostata, dobrih prozora, i slično, istraživanje podseća da i sama geometrija krova može uticati na potrošnju energije.

Energetski portal

1...737475...1,671 Page 74 of 1,671

U FOKUSU:

Koliko je važna reciklaža?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Povlačenje SAD iz klimatskih obaveza i Power Africa

Pročitajte još:

Regionalni odgovori

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

U FOKUSU:

Primer elektrane na krovu

Zašto je čelik sa malom emisijom CO2 ključni faktor za proizvodnju kamiona sa nula-neto emisija?

U FOKUSU:

Kako čelik sa malom emisijom CO2 može da utiče na budućnost kamionskog transporta?

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM