Crna Gora još uvek ne poseduje fabriku za preradu fekalnog mulja iz kolektora, odnosno prečićivača otpadnih voda na njenoj, pa se prema zakonskom rešenju kao ekološki prihvatljiv, mulj koristi u razne svrhe, kao što je kultivisanje i prekrivanje privremenih odlagališta otpada i drugih zemljanih površina.

U Crnoj Gori nema mnogo gradova koji imaju izgrađene savremene kolektore, a na severu takvo postrojenje ima za sada jedino Berane.

Rukovodilac postrojenja za prečičćavanje otpadnih fekalnih voda Vuko Todorović, objasnio je za Portal RTCG da je obrada mulja kao i upotreba obrađenog mulja regulisana članom 74 zakona u toj oblasti kojim je predviđeno da se obrada mulja vrši biološkom, hemijskom i termičkom obradom, skladištenjem koje nije kraće od šest meseci, ili bilo kojim drugim postupkom kojim se smanjuje njegova podložnost fermentaciji i mineralizaciji, i otklanja opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

„Zakon je tu potpuno jasan kada u tom članu kaže da se obrađeni mulj iz stava jedan ovog člana zakona može koristiti u poljoprivredi, pod uslovom da je namena upotrebe obrađenog mulja ishrana bilja i da je registrovan kao sredstvo za ishranu bilja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje upotreba sredstava za ishranu bilja“ – navodi Todorović.

On ističe dalje da se mulj prema tom članu može koristiti i na zelenim površinama i parkovima, za upotrebu rekultivacije zemljišta, uključujući pošumljavanje, na deponijama kao završni prekrivni sloj, za potrebe dovođenja zemljišta za posebne namene, a na osnovu planova o upravljanju otpadom i propisa o uređenju prostora. Takođe se, zakon je regulisao, može koristiti za potrebe za povrat energije spaljivanjem, kao i za sanaciju neuređenih odlagališta otpada…

„Mi se strogo pridržavamo ovih zakonskih regulativa i na taj način oslobađamo od fekalnog mulja iz postrojenja u Beranama“ – kaže Todrorović.

Ovaj grad, za sada jedini na severu, prečićivač otpadnih fekalnih voda dobio je kroz međunarodni projekat pod nazivom „Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže i unapređenje vodosnabdevanja u Opštini Berane” pre više godina i jedini je u slivu reke Lim u Crnoj Gori koji je regulisao taj problem.

Pročitajte još:

• Izazovi i prilike za Crnu Goru na putu ka cirkularnoj ekonomiji
• Predstavljen Nacrt plana upravljanja otpadom u Crnoj Gori za period do 2029.
• CZIP poziva na zaštitu prirodnih područja Crne Gore od interesa investitora

Uz ocenu da postrojenje besprekorno funkcioniše Todorović sa ponosom ističe da je zagađenje vode reke Lim svedeno na nultu tačku.

„Na ovaj način mi smo ne samo zaštitili Lim ispod Berana, već doprineli i smanjenju zagađenja ukupnog crnomorskog sliva. Berane je jedini grad na severu koji ima ovakvo postrojenje, i jedini grad na Limu, na njegovom toku kroz Crnu Goru, koji je izgradio prečišćivač“ – kazao je Todorović.

Kolektor na teritoriji ovog grada i prigradskih naselja, obuhvatio je kanalizacionu mrežu u dužini od čak dvadeset i jedan kilometar. Na području Berana do tada je postojalo mnoštvo takozvanih kanala iz kojih su se fekalije izlivale direktno u reku Lim, i to je bio višedecenijski problem sa kojim se suočavalo lokalno stanovništvo. U zvaničnim dokumetima Evropske komisije je zapisano da se radi o investiciji vredanoj 13,2 miliona evra, od čega su bespovratna sredstva Evropske unije iznosila 8,3 miliona evra, dok je ostatak sredstava izdvajala Crna Gora u vidu nacionalnog kofinansiranja.

„Za građane Berana period izgradnje nove kanalizacione mreže u gradu bio je naporan zbog raskopanih ulica, ali zato sada možemo biti ponosni na to koliki je posao i kakvog međunarodnog značaja, u smislu zaštite životne sredine i zdravlja građana, odrađen u našem gradu“ – rekao je Todorović.

Podsetio je na činjenicu da je kroz ovaj projekat postavljeno preko dvadeset kilometara potpuno nove kanalizacione mreže.

„Kroz ovaj međunardoni projekat omogućeno je i da Berane dobije novu takozvanu pumpnu stanicu, zatim rekonstrukciju starog rezervoara za vodu na brdu Jasikovac, kao i izgradnju još jednog novog rezervoara, i to većeg kapaciteta. Takođe je rekonstruisana prekidna stanica na gradskom vodovodu u mestu Selače, kao i izgrađena hlorna stanica na dapsićko-poličkom vodovodu. I sve je to na najsavremeniji način automatizovano“ – kaže Todorović.

Ipak, kruna čitavog projekta je prečićivač otpadnih voda, koji je izgrađen na izlazu iz grada, u Mesnoj zajednici Beranselo, i koji ima trenutni kapacitet za prečišćavanje otpadnih voda predviđen za dvadeset hiljada stanovnika.

„Sada imamo tri bazena, ali je ostavljena mogućnost da se doradi još jedan bazen, pa da se kapaciet prečišćivača poveća na trideset hiljada stanovnika. To su takozvani sekvecioni biološki reaktori. Iz njih u reku Lim odlazi potpuno prečišćena voda“ – kaže Todorović.

Prema njegovim rečima, sve se radi uz strogi nadzor Uprave za vode, kojima se redovno dostaljaju uzorci, a svi dosadašnji nalazi su dobri. Srednja količina dotoka fekalnih voda u prečišćivač iznosi 190 kubika na sat, a nakon prečišćavanja, u bazenima ostaje samo mulj, koji se za sada koristi na načine kako je objasnio rukovodilac postrojenja za prečišćavanje u Beranama.

Izvor: RTCG