Prvi let najvećeg potpuno električnog aviona na svetu – let u budućnost avio-saobraćaja?

30.05.2020

Iako će za komercijalizaciju aviona na električni pogon za 100 i više ljudi vrlo verovatno trebati decenije, američke kompanije Magnix i Aerotec napravile su jedan od prvih koraka, odnosno letova, ka avio-prevoz nultih emisija ugljen-dioksida.

U četvrtak, 28. maja, Magnix i Aerotec su uzdigli i uspešno prizemljili svoju letelicu dugačku 11 metara, sa kapacitetom za 9 putnika.

Testni let najvećeg potpuno elektrifikovanog vazduhoplova je trajao trideset minuta, a mesto dešavanja bio je Vašington (Sjedinjene Američke Države).

Motor Magni500, koji je ugrađen u avion, isporučuje 750 konjskih snaga. To je, prema tvrdnjama proizvođača, dovoljno za prelazak srednjih srednjih razdaljina i prevoz do 19 osoba. Električni model Cesnna može da preleti do 160 kilometara.

Njeni tvorci se nadaju da će do kraja 2021. godine ući u komercijalnu upotrebu.

Pročitajte još:

Glavni razlog transformacije avijacije i odbacivanja fosilnih goriva u ovom sektoru jeste anuliranje emisija ugljen-dioksida, kojima industrija vazdušnog saobraćaja na globalnom nivou doprinosi udelom od 2,5 odsto. Čak i u jeku pandemije, predviđa se porast tog broja. Povrh toga, izvršni direktor kompanije Magnix Roei Ganzarski je istakao da elektromobilnost “na nebu” zapravo predstavlja potencijal za pojeftinjenje avio-karata. Proračuni su pokazali da su troškovi održavanja električnih aviona po satu niži za između 50 i 80 odsto u poređenju sa konvencionalnim letelicama.

Jelena Kozbašić

Razlike između feed-in tarifa i premija za podsticaj razvoja obnovljivih izvora energije

30.05.2020

jason-blackeye-KUgDg__TMGk-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Blackeye)

S obzirom na to da je nedavno usvojeni premijski model podsticaja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije novost u Hrvatskoj, udruženje OIE Hrvatska je pripremilo seriju tekstova u kojima donose: pojašnjenje najzastupljenijih modela podsticaja obnovljivih izvora u Evropi, te razloge njihove primene (I), razjašnjenje onoga što uvođenje premijskog modela donosi Hrvatskoj i kako će funkcionisati (II), studije slučaja drugih zemalja koje su uvele premijski model, kao i pouke koje se mogu izvući iz njihovog iskustva (III i IV). Informacije će biti korisne svima iz regiona koji bi hteli da saznaju više o ovoj temi, te prenosimo prvi u nizu njihovih tekstova.

Pročitajte još:

Hrvatska uvodi premije za podsticaj proizvodnje energije iz obnovljivih izvora!

Evropa, kao što je poznato, prolazi kroz preobražaj – energetsku tranziciju na obnovljive izvore energije i ugljeničnu neutralnost. Zbog krize koju je izazvala pandemija koronavirusa naglasak na toj tranziciji postaje još veći, a ulaganje u obnovljive izvore deo plana oporavka od neočekivanog udarca.

Evropa se davno opredelila za izvore energije koje ima, kao što su sunce ili vetar, i postupno krenula u proces njihove tržišne integracije. Taj prelazak na “zeleni kontinent”, kojem se teži u zacrtanim evropskim ciljevima za narednih nekoliko decenija, ne događa se ni lako ni brzo, što je Hrvatska osetila i na vlastitoj koži. Zbog toga je Evropska unija odlučila da će na razne načine podsticati energetsku tranziciju. Upravo se to namerava ostvariti podsticajima za obnovljive izvore energije: podstaknuti razvoj nove tehnologije do te mere kada ona postaje sposobna samostalno poslovati po tržišnim načelima. U nekim zemljama (i tehnologijama) to je već moguće. U drugima taj proces još traje.

Evropske zemlje uvele su različite modele podsticaja proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. No, ako se zadržimo samo na primarnima (sekundarni modeli su razni finansijski podsticaji kao što su krediti i slično, zatim poreske olakšice, različiti sistemi obračuna…), najčešći su nama najpoznatiji i često kritikovan sistem obavezujućih cena, odnosno feed-in sistem (engl. feed-in tariff, skraćeno FiT) u okviru koga se naknada uglavnom dodeljuje administrativno, zatim premijski sistem (engl. feed-in premium, FiP) u kom se premija dodeljuje putem aukcije, te sistem obavezujućih kvota (engl. green certificates quota system).

Poslednjih desetak godina evropskom scenom, pa tako i hrvatskom, dominirao je sistem obavezujućih cena ili FiT, koji je bio nužan kako bi investitori bili voljni rizikovati na novim tržištima. Nakon identifikacije i pronalaska rešenja za početne barijere, sistem aukcija bio je logičan sled kako bi došlo do smanjenja troškova obnovljivih izvora energije. FiT je, stoga, dobio svog naslednika – premijski sistem. Na unapređeni model, u kom je tržišni uticaj jači i s kojim se kreće u drugu fazu energetske tranzicije, prelazi i Hrvatska. Vlada je na sednici 14. maja 2020. godine usvojila Uredbu o kvotama za podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i visokoefikasnih kogeneracija s kojom otpočinje primena premijskog modela za obnovljive izvore, te novi investicioni ciklus.

U ovom uvodnom, prvom tekstu, udruženje OIE Hrvatska se osvrnulo najpre na ono temeljno – pojašnjenje i svrhu dva najzastupljenija modela podsticanja obnovljivih izvora energije u Evropi: FiT-a i FiP-a.

Feed-in tarifa (FiT) – preduslov za ulazak u rizike na novim tržištima

Za početak, podsetili su zašto se uvodio FiT, odnosno kako on funkcioniše. Prema sistemu FiT-a, proizvođači obnovljivih izvora energije dobijaju ukupnu fiksnu naknadu po kilovat-času proizvedene energije. Država sklapa ugovor s operatorom elektrane na temelju kog tokom određenog broja godina (u Hrvatskoj je to bilo 14 godina) plaća unapred definisanu cenu za svaku isporučenu jedinicu električne energije, a sticanjem statusa povlašćenog proizvođača, operater elektrane dobija pravo prioriteta na mreži, što znači da je operator prenosa dužan preuzeti svu isporučenu energiju. Dakle, povlašćeni proizvođač u sistemu FiT-a nije izložen promenama na tržištu električne energije, nego je zaštićen kupoprodajnim ugovorom sa garantovanom otkupnom cenom. Takođe, u većini slučajeva povlašćeni proizvođač u FiT sistemu nije odgovoran za odstupanja od plana proizvodnje i prouzrokovanu neravnotežu u elektroenergetskom sustavu.

solar_energy_solarna_energija_solar_panels_solarni_paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (Science in HD)

Naknada u FiT-u se može odrediti ili na administrativnoj osnovi prema državnim procenama ili putem aukcij i varira s obzirom na tehnologiju i veličinu postrojenja. FiT-ovi s administrativnim postavkama uvedeni su u vreme kada su obnovljive tehnologije bile nezrele i tehnološki je napredak trebalo podsticati na taj način. Međutim, radi smanjenja troškova obnovljivih izvora, ali i očitih nedostataka, FiT sheme su zamenjene drugim instrumentima. Naime, jedna od najčešćih kritika ovog sistema jeste da je dodela visokog nivoa podsticaja nezrelim tehnologijama rezultirala brzim povećanjem ukupnih troškova podsticaja. No, više tarife bile su nužne kako bi investitori bili voljni rizikovati s novom tehnologijom. FiT sistem je pokrenuo veću implementaciju obnovljive energije u vreme kada je jaz između obnovljivih i konvencionalnih izvora energije bio znatan, no troškovi razvoja obnovljivih izvora energije stekli su značajan udeo u finalnoj ceni električne energije, što je na kraju opteretilo industriju, posebno energetski intenzivne sektore, i džepove krajnjih potrošača. Pored toga, postalo je jasno da FiT sheme nisu sledile brzinu tehnološkog napretka i izolirale su proizvođače obnovljivih izvora energije od evolucije tržišne cene.

Nove smernice EK za program podsticanja obnovljivih izvora energije

Zbog svega navedenog, kao i pada troškova obnovljivih izvora, Evropska komisija je smatrala da je došlo vreme da se klasični podsticaji s garantovanom cenom ukinu ili smanje, te da obnovljivi izvori budu ili potpuno ili delimično na tržištu.

Od 1. maja 2016. godine na sve nove programe i mere podsticaja moraju se primeniti sledeća načela:

potpore se mogu dodeljivati kao premije povrh tržišne cene, pri čemu proizvođači svoju energiju prodaju direktno na tržištu (izuzetak su postrojenja manja od 500 kW);
korisnici podležu standardnim odgovornostima za uravnoteženje, osim ako ne postoje likvidna tržišta dnevnog uravnoteženja;
potrebno je uvesti mere kojima se osigurava da proizvođači nemaju podsticaja za proizvodnju električne energije po negativnim cenama.

Od 1. maja 2017. godine potpore se mogu dodeljivati isključivo na temelju sprovedenog konkurentnog aukcijskog postupka. Mnoge zemlje članice EU (Nemačka, Francuska, Italija, Grčka…), pa tako i Hrvatska, opredelile su se za FiP zasnovan na aukcijama (investitori se takmiče za premiju).

Feed-in premije (FiP) – tržišno orijentisan sistem za drugu fazu tranzicije

Premijski sistem podsticanja navodi se kao primer tržišno orijentisanog sistema podsticaja. Povlašćeni proizvođač u tom sistemu prodaje svoju energiju direktno na tržištu i za nju na cenu koju je postigao na tržištu dobiva dodatni iznos premije. Dakle, za razliku od fiksnih tarifa, sistem podsticanja premijom je transparentniji i tržišno orijentisan s obzirom na to da je tržišna cena električne energije deo ukupnog prihoda koji povlašćeni proizvođači primaju.

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

FiP nudi jasne prednosti u smislu integracije tržišta obnovljivih izvora, i to povezivanjem naknade na tržišne cene. Model premija je, pre svega, predviđen za postupnu integraciju obnovljivih izvora energije na tržište i zapravo je napredniji oblik modela sistema garantovanih cena s nekoliko mogućih nivoa izloženosti povlašćenih proizvođača tržišnim rizicima. On sadrži potrebu veće aktivnosti povlašćenih proizvođača na tržištu električne energije, a posledično i izlaganje riziku. Delotvornost premija, s obzirom na stepen izloženosti tržištu, zavisi od toga jesu li fiksne ili promenljive, koliko se često određuju njihove vrednosti (po satu, mesečno, kvartalno ili godišnje), te postoji li najniži i najviši iznos koji povlašćeni proizvođači ostvaruju za proizvedenu električnu energiju. Pri tom su proizvođači s promenljivom premijom manje izloženi tržišnom riziku od proizvođača s fiksnom premijom. Uz to, u premijskom sistemu proizvođači su odgovorni za odstupanja u odnosu na planiranu proizvodnju, pa su posledično prisiljeni da bolje prognoziraju vlastitu proizvodnju. Zavisno od toga kako je model definisan, FiP ne eliminiše rizik od prodaje električne energije, garantovajući pravo prvenstva. Iz tog razloga povlašćeni proizvođači treba da osiguraju prodaju proizvedene električne energije trećoj strani, konzumiraju je na mestu proizvodnje ili, pak, da učestvuju na berzi električne energije.

Pročitajte još:

Premijski sistemi se sastoje od premija različitih oblika, koje mogu biti fiksne (engl. fixed premium), promenljive (engl. floating premium) i maksimalne i minimalne (engl. premium with cap and floor).

• Fiksni FiP se sastoji od administrativno određene premije koja je vremenski nepromenljiva (fiksna) i plaća se uz tržišnu cenu za proizvedenu energiju. Ukupna naknada zavisi od tržišnih cena tokom isporuke električne energije iz postrojenja obnovljivih izvora. Iz perspektive sistema, takođe postoji rizik od prekomerne naknade ako su tržišne cene previsoke.

• Promenljivi FiP koncipiran je na način da je u njemu naknada unapred određena i zasniva se na prosečnim performansama proizvođača specifične tehnologije. Premija se izračunava na temelju prosečne zarade proizvođača iz obnovljivih izvora na veleprodajnom tržištu. Glavna je prednost ovog sistema to što uravnotežuje tržišni rizik među proizvođačima s istom tehnologijom i podstiče bolju tržišnu integraciju. Kompleksnost fluktuirajućeg sistema je u tome što se konstantno preračunava (u proseku tokom nekog perioda, najčešće mesečno).

• FiP shema s gornjom i donjom granicom povećava osjetljivost proizvođača na tržišne cene s obzirom na to da je teže prodavati električnu energiju kada su tržišne cene visoke. To predstavlja niz prednosti i ima efekt smanjenja ukupnih troškova podsticaja. Kako bi se povećala naknada, investitori u obnovljive izvore treba da uzmu u obzir više varijabli nego u FiT shemi, kao što su orijentacija (npr. solarni paneli) i najpogodnija tehnologija (npr. vjetroelektrane). To vodi ka efikasnijoj ravnoteži ponude i potražnje električne energije i do pozitivnog efekta na tržišne cene.

Zaključno, FiT je bio preko potreban kako bi investitori bili voljni rizikovati, te da bi nova tehnologija dobila šansu na tržištu. Premijski sistem je transparentniji, unapređen prelazni model, u kome je tržišni uticaj jači i s kojim se kreće u drugu fazu energetske tranzicije. On je, pre svega, predviđen za postepenu integraciju obnovljivih izvora energije na tržište, što je i krajnji cilj energetske tranzicije.

Autorka: Jasmina Trstenjak

Izvor: Udruženje OIE Hrvatska

Klimatske promene ubrzavaju “umiranje” šuma i usporavaju njihov rast

29.05.2020

Pod uticajem porasta temperature na Zemlji, i šume širom sveta se transformišu, suočene sa sve ozbiljnijim sušama, požarima i bolestima koje uništavaju drveće. Rezultati novog istraživanja su obelodanili sumornu istinu – klimatske promene ubrzavaju umiranje šuma i usporavaju njihov rast, čineći ih u proseku mlađim i nižim.

Nejt Mekdauel, naučnik iz laboratorije PNNL (Vašington, Sjedinjene Američke Države) i autor izveštaja, je upozorio da će se zabrinjavajući trend nastaviti uporedo sa globalnim zagrevanjem. “Buduća planeta sa manje drevnih, velikih šuma biće drugačija u odnosu na ovu na koju smo navikli. Stara stabla uglavnom predstavljaju domaćine većem broju vrsta i skladište više ugljen-dioksida od mladih”, objasnio je istraživač.

Pročitajte još:

Ne samo da se zbog klimatskih promena umanjuje kapacitet šuma za pohranjivanje štetnog gasa, proizvedenog sagorevanjem fosilnih goriva, već posledično mnoge vrste ne mogu da borave u njima kao što bi to bio slučaj u normalnim okolnostima. Na taj način se dodatno ugrožava njihova uloga u borbi protiv protiv globalnog zagrevanja, naglasio je Mekdauel.

Osamdeset odsto kopnenih životinja, prema podacima Svetskog fonda za prirodu (WWF), živi u šumama. Raširena pojava “smrti” među drvećem, kao i krčenje, narušavaju njihova staništa. Neke vrste, poput sumatranskog tigra i orangutana, su tako dovedene pred izumiranje.

Poremetivši proces fotosinteze, klimatske promene negativno utiču na rast stabala, kao i na njihovu sposobnost obnavljanja, što zajedno vodi do prevremene “smrti”.

Jelena Kozbašić

Postoji mogućnost 10 puta bržeg topljenja ledenog pokrivača Antarktika

29.05.2020

brod_Antarktik — Foto-ilustracija: Unsplash (Henrique Setim)

Na kraju poslednjeg Ledenog doba, ledeni pokrivač Antarktika povlačio se brzinom od 50 metara dnevno, što je za oko 10 puta brže nego što je slučaj danas. Ponegde se čak led topio brzinom većom od 10 kilometara godišnje. Iako je stopa povlačenja leda danas znatno manja, naučnici smatraju da bi se mogla približiti ovoj ukoliko se nastavi zadrži isti tempo kad je reč o klimatskim promenama.

Foto-ilustracija: Unsplash (Cassie Matias)

Pomoću podvodnih vozila naučnici su istraživali grebene na morskom dnu, nastale prilikom pritiska leda koji se kretao i plutao u vodi malo iznad samog dna. Prilikom istraživanja uspeli su da sagledaju izgled morskog dna u blizini ledene ploče Larsen, koja se nalazila istočno od Antarktika. Pokrivala je područje od neverovatnih 53,1 milion kvadratnih kilometara, a zatim se umnogome smanjila u drugoj polovini 20. veka usled zagrevanja temperatura vazduha.

Nedavno sprovedena istraživanja NASA-e pokazala su i koliki je zapravo gubitak leda Antarktika i Grenlanda – godišnje 118, odnosno 200 gigatona leda, što je dovelo do povećanja nivoa mora za oko 1,3 centimetara između 2003. i 2019. godine. Poblem je što bi se daljim otapanjem nivo mora mogao podići i za metar i po.

Kako su istraživanja pokazala, led se u prošlosti topio znatno većom brzinom, što ukazuje na mogućnost ponavljanja ovakvog ili sličnog scenarija.

Najveći neprijatelj ledu su visoke temperature, a ukoliko se nešto značajno ne promeni, postoji bojazan da će se globalno zagrevanje rapidno i dalje razvijati.

Mnogi strahuju od te mogućnosti, naročito kad se uzme u obzir da su čitavi gradovi u tom slučaju ugroženi i da mogu da budu potopljeni.

Pročitajte još:

Ono na šta nas naučnici podsećaju jeste da će se daljim zagrevanjem planete ubrzano topiti glečeri od Grenlanda do Antarktika, a da će podizanje nivoa mora verovatno nadmašiti očekivanja.

Posebno se upozorava na ugroženost obalnih područja gde se sve češće poplave beležiti već do 2050, a uz sadašnje emisije ugljen-dioksida očekuje se povećanje nivoa mora za gotovo 1 metar do 2100. godine.

Jelena Cvetić

Prekoračena dozvoljena količina pesticida u hrani u EU

29.05.2020

trakotor_pesticidi — Foto-ilustracija: Pixabay

U Evropskoj uniji je povećana stopa prekoračenja dozvoljene količine ostataka pesticida u hrani, saopštila je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA), ali je ocenila da je “malo verovatno” da testirani prehrambeni proizvodi “predstavljaju zabrinutost za zdravlje potrošača”.

Od 91.015 uzoraka hrane, 95,5 odsto je bilo u okviru zakonom dozvoljenog nivoa koncentracije ostataka pesticida u hrani. U 4,5 odsto uzoraka prekoračen je maksimalni nivo ostataka pesticida (MRL), ali je u delu tih uzoraka uzeta u obzir greška u merenju.

Stopa prekoračenja MRL je, ipak, povećana sa 4,1 odsto 2017. godine na 4,5 odsto 2018, navodi se u godišnjem izveštaju EFSA.

Izveštaj je zasnovan na analizi podataka zvaničnih nacionalih kontrolnih aktivnosti u državama članicama EU, Islandu i Norveškoj.

U malo više od polovine analizirane hrane (52,2 odsto) nisu detektovani ostaci pesticida. U 47,8 odsto uzoraka nađeno je jedan ili više pesticida, a u 29,1 odsto ostaci više pesticida, što je za gotovo 2 odsto više nego 2017. godine.

Neke vrste voća i povrća sadržale su više tragova pesticida od drugih.

Na primer, više od 75 odsto ribizli i borovnica i više od 65 odsto grožđa, jagoda, trešanja i krušaka sadržalo je ostatke dva ili više pesticida, a u jednom uzorku godži bobica iz Kine nađeni su ostaci 29 različitih pesticida.

Od 2015. do 2018. godine udeo uzoraka u kojima je prekoračen MRL povećan je, na primer, u bananama, paprici, plavom patlidžanu i grožđu, ali je opao u brokoliju, devičanskom maslinovom ulju i kokošijim jajima.

Generalna direktorka Evropskog udruženja za zaštitu useva Žeraldin Kutas izjavila je za briselski Euraktiv da izveštaj EFSA “još jednom potvrđuje da je snabdevanje hranom u Evropi među najbezbednijim na svetu”.

Pročitajte još:

Međutim, mreža oganizacija za delovanje protiv pesticida PAN Evropa saopštila je da izveštaj pokazuje da su ljudi izloženi delovanju mešavine pesticida i da jedna trećina hrane u Evropi sadrži ostatke dva ili više pesticida. Ta organizacija je pozvala evropske vlasti da procene uticaj tih mešavina pesticida na zdravlje ljudi, a ne da rade bezbednosne procene kao da su ljudi izloženi jednom pesticidu. Time bi bio smanjen nivo ostataka pesticida u hrani koji se smatra bezbednim.

EFSA je u izveštaju iznela i niz preporuka kako bi povećala efikasnost evropskih sistema za kontrolu hrane.

Jedna od njih tiče se nekoliko pesticida čije korišćenje nije odobreno u EU, a čiji su ostaci više puta nađeni u nasumičnim uzorcima hrane proizvedene u EU, i to u količini većoj od dozvoljene. Neki od tih pesticida su ometoat i hlorfenapir, a EFSA je preporučila članicama EU da istraže razloge toga i preduzmu adekvatne mere.

Izvor: Euraktiv.rs

Program praćenja efekata zagađenja vazduha na ekosisteme u Hrvatskoj

29.05.2020

Hrvatska_staza_zelenilo — Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Lange)

Foto-ilustracija: Unsplash (Tomica Stojanovikj)

Ministarstvo zaštite okoline i energetike donelo je Program praćenja efekata zagađenja vazduha na ekosisteme. Program sadrži popis i položaj lokacija, uz svaku lokaciju popis podataka i pokazatelja koji se prate, učestalost merenja, merni period i odgovarajuće nosioce pojedinih aktivnosti.

Podaci s navedenih lokacija posmatranja potrebni su za praćenje negativnih efekata zagađenja vazduha na ekosisteme u Republici Hrvatskoj (prirodna i poluprirodna staništa, slatkovodni i šumski ekosistemi). Tela zadružena za posmatranje su Hrvatski šumarski institut, Hrvatske vode i Državni hidrometeorološki zavod.

Program je donet u skladu sa člankom 24. Uredbe o nacionalnim obvezama smanjenja emisija određenih zagađujućih materija u vazduhu u Republici Hrvatskoj („Narodne novine“, br. 76/2018).

Pročitajte još:

Više o praćenju negativnih efekata zagađenja vazduha na ekosisteme i izveštavanju nalazi se na službenim stranicama Evropske komisije.

Izvor: Ministarstvo zaštite okoline i energetike Hrvatske

Konferencija UN-a o klimatskim promenama odlaže se za narednu godinu

29.05.2020

kanjon_sneg — Foto-ilustracija: Unsplash (NOAA)

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimi COP26, smatrana presudnom u borbi protiv klimatskih promena, koja je trebalo da se održi u novembru ove godine u Glazgovu, treba da bude odložena za godinu dana zbog pandemije KOVID-19.

Foto-ilustracija: Unsplash (Milada Vigerova)

Novo odlaganje ovog velikog skupa za klimu zatražila je Velika Britanija, juče su saopštile Ujedinjene nacije.

Taj zahtev se razmatrao na jučerašnjem sastanku i dogovoren je novi datum održavanja Konferencije – između 1. i 12. novembra 2021. godine.

Skup je već bio odložen na neodređeno vreme u aprilu zbog pandemije. Prema britanskom listu Gardijan mislilo se u prvo vreme da bi samit mogao da bude organizovan u prva tri meseca 2021, međutim Velika Britanija sada smatra da je potrebno mnogo duže odlaganje, dodao je list.

Oko 30.000 ljudi, među kojima 200 šefova vlada i država trebalo je da prisustvuju tom 11-odnevnom skupu, presudnom za pokušaj ograničenja porasta temperature u svetu.

Stručnjak za klimatske pregovore Alden Majer je ocenio za Frans pres da je to dobra odluka pošto javno zdravlje treba da bude apsolutni prioritet, ali je dodao da pandemija koronavirusa nije zaustavila klimatsku krizu.

Zapravo, ekstremni klimatski događaji se umnožavaju, sever Indije se guši u velikoj toploti, posle jugoistočne Evrope i Bliskog istoka.

Pročitajte još:

Pariski sporazum, potpisan 2015. godine, predviđa ograničenje svetskog klimatskog zagrevanja na ispod dva, odnosno 1,5 stepen Celzijusa. Međutim, svet je daleko od tog cilja, Zemlja je već toplija za jedan stepen Celzijusa u odnosu na predindustrijsku eru, što dovodi do porasta broja klimatskih katastrofa.

Prema Programu UN-a za životnu sredinu (UNEP) ako emisija gasova sa efektom staklene bašte nastavi da raste sadašnjim tempom temperatura bi mogla da poraste između 3,4 i 3,9 stepeni Celzijusa do kraja veka. Čak iako zemlje potpisnice Pariskog sporazuma poštuju svoje obaveze, temperatura će porasti 3,2 stepena Celzijusa.

Sporazum predviđa reviziju obaveza država 2020 godine. Za sada to je uradilo samo 10 zemalja, što jedva da predstavlja 2,9 odsto od ukupnih emisija ugljen-dioksida.

Ova godina trebalo je da bude presudna za životnu okolinu sa održavanjem skupa COP26 za klimu, ali takođe i COP15 za biodiverzitet.

Taj skup, predviđen u oktobru u Kunmingu u Kini, ne može da se održi pre maja 2021, prema jednom izvoru bliskom tom pitanju.

Kongres Međunarodne unije za očuvanje prirode, koji je trebalo da se održi u Marseju od 11. do 15. juna odložen je za januar 2021.

Izvor: Zelena Srbija

Veći broj domaćinstava u Srbiji ostvarivaće pravo na umanjenje računa za struju i gas

29.05.2020

prozor_cveće_dom — Foto-ilustracija: Pixabay

Prema novim uslovima, pravo na umanjenje računa za električnu energiju i prirodni gas ostvarivaće i domaćinstva koja to pravo nisu imala do sada, najavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, nakon što je usvojen Pravilnik o utvrđivanju usklađenih iznosa ostvarenog ukupnog mesečnog prihoda domaćinstva, kao uslova za sticanje statusa energetski ugroženog kupca.

Ovim pravilnikom usklađeni su iznosi ostvarenog ukupnog mesečnog prihoda domaćinstva, kao uslova za sticanje statusa energetski ugroženog kupca, sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku indeks potrošačkih cena u Republici Srbiji u periodu oktobar 2019. godine – mart 2020. godine iznosio je 101.9 (rast 1,9 odsto).

Usklađeni iznosi sada iznose:

1) do 14.848,60 dinara za domaćinstva sa jednim članom;
2) do 21.619,25 dinara za domaćinstva sa dva i tri člana;
3) do 28.385,45 dinara za domaćinstva sa četiri i pet članova;
4) do 35.696,30 dinara za domaćinstva sa šest i više članova.

Inače, dva puta godišnje pravilnikom se usklađuju ova mesečna primanja tako će od sada, domaćinstva sa većim primanjima moći da ostvare pravo na umanjenje računa.

Pročitajte još:

Do sada je tu mogućnost ikoristilo oko 75.000 domaćinstava, a Antić je objasnio da umanjenje mesečnih računa za ova domaćinstva, u zavisnosti od broja članova, može da bude između 120 – 250 kWh mesečno ili do 35 – 75 metara kubnih gasa.

Takođe, pravo na ove subvencije mogu da ostvare i primaoci novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka. Pravo energetski ugroženog kupca može se ostvariti po podnetom zahtevu organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove socijalne zaštite, u mestu prebivališta ili boravišta.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Otvoren foto i literarni nagradni konkurs „Moj ljubimac”

29.05.2020

dete_pas — Foto-ilustracija: Unsplash (Cecily Chenault)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sheri Hooley)

Raspisan je četvrti foto i literarni konkurs za decu i mlade pod nazivom „Moj ljubimac” u organizaciji Dečjeg kulturnog centra Beograd, Javnog komunalnog preduzeća „Veterina Beograd” i Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama Orka – dečjim klubom Orkica, saopšteno je iz Dečjeg kulturnog centra Beograd.

Cilj takmičenja je da se kroz umetničke medije i kreativne radionice kod dece i mladih razvija odgovorno ponašanje prema kućnim ljubimcima.

Deca uzrasta od 6 do 16 godina mogu poslati fotografiju i/ili pesmu kućnih ljubimaca do 15. juna.

Fotografije treba poslati na imejl-adresu mojljubimac.dkcb@gmail.com, a pesme na imejl-adresu vesna@dkcb.rs. Najbolje fotografije i pesme, po oceni stručnog žirija, biće objavljene na sajtu i društvenim mrežama DKCB-a.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Bas Oosterwal)

Osim nagrada za najbolju fotografiju i pesmu, biće dodeljene i pohvale za fotografije ljubimaca u različitim kategorijama – za najčupavijeg, najsmešnijeg, najveselijeg, najružnijeg, najtužnijeg, najmanjeg, najvećeg, najstarijeg, najsrećnijeg, najgladnijeg ljubimca, potom za najboljeg druga, za najzaljubljeniji par, ali i za ljubimce sa najvećim ušima, najdužim repom i brkovima, najkraćim repom i najlepšim očima i osmehom. Urednica programa je Vesna Krnjaić Mitrović.

Dodela nagrada i revija ljubimaca biće održani krajem juna, na platou ispred Dečjeg kulturnog centra Beograd u Takovskoj 8, uz muzičko-scenski program i kreativne radionice. Pobednicima će nagrade uručiti direktor ovog centra Dragan Marić, a u programu će učestvovati Branko Kockica, Minja Subota, Peđolino, Slobodan Stanišić, književnik i predsednik žirija, mali pesnici – pobednici literarnog konkursa, balerine i članovi Hora DKCB-a.

U okviru programa biće organizovana radionica Dečjeg kluba Orkica „Odgovorno vlasništvo” za decu uzrasta od 6 do 10 godina, a „Veterina Beograd” organizovaće udomljavanje napuštenih pasa iz gradskog azila.

Svi učesnici i posetioci imaće prilike da dobiju besplatne veterinarske savete.

Izvor: Grad Beograd

Pola miliona evra subvencija za fabriku bicikala

29.05.2020

bicikl_veče_ulica — Foto-ilustracija: Unsplash (Ernest Ojeh)

Kako piše Nova ekonomija, kompanija “Planet Bike” dobiće nešto više od pola miliona evra (515.597 evra) za izgradnju fabrike bicikala u kojoj će biti zaposleno najmanje 60 radnika na neodređeno u roku od tri godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Evans)

Vrednost investicije je 2,7 miliona evra, navodi se u ugovoru objavljenom na sajtu Ministarstva privrede koji su pre nekoliko dana potpisali ministar privrede Goran Knežević i direktor “Planet Bike-a”. Lokacija fabrike nije navedena.

U ugovoru se navodi da je 12 meseci pre podnošenja prijave za subvenciju, najveći broj zaposlenih na određeno i neodređeno u ovoj kompaniji bio 182.

“”Planet Bike se ugovorom obavezuje da zaposlenima isplaćuje osnovnu zaradu koja će biti najmanje 20 odsto veća od minimalne.

Takođe, predviđeno je da omogući na zahtev srednjih škola dolazak određenog broja đaka na praksu.

Na zahtev Ministarstva, “Planet Bike” će morati da dostavi audio-vizuelni materijal o realizaciji investicije koji će se koristiti za reklamiranje Srbije kao investicione destinacije.

Novac će dobiti u tri tranše, prvu ratu 2021. u iznosu od blizu 60.000 evra, uz dostavljanje dokaza da je realizovan planirani deo ulaganja.

Kako se navodi, kompanija je u 2018. ostvarila konsolidovani prihod od 10 miliona evra.

Pročitajte još:

“Planet Bike”, u vlasništvu Nahmijas Gorana, Mirčić Đorđa i Čvoro Lazara, pre 20 godina je počela kao distributer bicikala, delova i opreme za bicikle, da bi kasnije postala i proizvođač. Osim Srbije, glavna tržišta su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija.

Kompanija u fabrici u Kruševcu, kako se navodi na sajtu, proizvodi bicikle pod sopstvenim robnim markama “Polar” i “Booster”.

Takođe, za mnogobrojne partnere u zemlji i inostranstvu proizvodi bicikle pod drugim robnim markama.

Izvor: Nova ekonomija

Prvi grad u regionu sa uspešno realizovanim planom održive mobilnosti – Podgorica

29.05.2020

Zamenica gradonačelnika Podgorice dr Slađana Vujačić, sekretarka Sekretarijata za saobraćaj Lazarela Kalezić, predstavnica GIZ-a Jasna Sekulović i direktor Centra za informacioni sistem Glavnog grada Džemal Lekić, na jučerašnjoj konferenciji predstavili su novi način funkcionisanja javnog prevoza u Podgorici.

Zamenica gradonačelnika dr Slađana Vujačić je izrazila je zadovoljstvo što je gradska uprava u prilici, da zajedno sa partnerima, predstavi ono što je prva faza modernizacije javnog prevoza- uvođenje elektronske autobuske karte.

„Elektronska karta će našim građanima omogućiti upotrebu jedne karte i vezanih putovanja u mreži javnog prevoza što će pojednostaviti i ubrzati proceduru kupovine karata u autobusima. Za Glavni grad ovo predstavlja važan izvor novih podataka i omogućava bolji nadzor javnog transporta u Podgorici. Ovo će svakako predstavljati praktičniji i ekonomičniji način transporta za naše građane“, saopštila je zamenica gradonačelnika, dodajući da će elektronska karta početi sa testiranjem od naredne nedelje i trajaće 15 dana. U tom periodu, građani neće moći da kupe elektronsku kartu, već će to biti faza projekta koja će se odnositi na edukaciju vozača, ali već tokom jula, elektronska karta će biti dostupna svim građanima.

Za cenu jedne autobuske karte, građani će sada moći da koriste elektronsku autobusku kartu u trajanju od 100 minuta, za sve prevoznike na teritoriji glavnog grada i za sve linije. Dnevna karta (dvadesetčetvoročasovna) koštaće 3 evra, a mesečne karte će zadržati istu cenu, sa razlikom da će i ta karta važiti za sve linije i prevoznike.

Zamenica Vujačić je zahvalila kolegama iz Sekretarijata za saobraćaj i Centra za informacioni sistem koji su vredno radili kako bi se stvorili svi neophodni uslovi za početak implementacije ovog projekta, kao i kancelariji GIZ-a u Crnoj Gori, koji su i ovog puta pružili podršku. Ona je ukratko podsetila prisutne na Plan održive urbane mobilnosti koji je nedavno usvojen i sa kojim je Crna Gora označena kao prva zemlja u regionu koja je donela taj plan. Podgorica je u tom delu, osim strateškog okvira, pristupila racionalizaciji upotrebe putničkih automobila. „Osim što smo intenzivirali aktivnosti Komunalne policije i Komunalne inspekcije, počeli smo i fazno zatvaranje centra grada za saobraćaj, subvencionisali smo kupovinu više stotina bicikala za naše građane. Na ovogodišnjem konkursu koji je zatvoren pre par dana imamo rekordan broj prijava, a za sve ovo vrijeme dodatno smo radili na unapređenju biciklističke infrastrukture i sa zadovoljstvom najavljujem nove biciklističke staze u Podgorici“, saopštila je Vujačić.

Ona je istakla da je za sve potrebe daljeg delovanja unapređenja javnog prevoza u glavnom gradu formirana radna grupa koja je napravila kompletnu analizu stanja javnog prevoza. Predstoji rad na uporednoj analizi sa zemljama regiona kao i na ekonomskoj analizi, kako bi se napravio najbolji model za Podgoricu. „Rad ove grupe je u završnoj fazi, tako da u bliskoj budućnosti možete očekivati predstavljanje novih načina funkcionisanja javnog prevoza uz obnovljen vozni park, ali i uz nešto drugačije linije i dinamiku kretanja“ zaključila je Vujačić, dodajući da je Glavni grad u prethodnom periodu napravio značajne korake i učinio onoliko koliko je to bilo moguće i da će se rezultati rada i pogodnosti za građane tek videti u narednom periodu.

Pročitajte još:

Sekretarka za saobraćaj Lazarela Kalezić iskoristila je priliku da se zahvali Nemačkoj razvojnoj agenciji GIZ i CIS-u što su podržali njihova nastojanja u izradi elektronske karte.

“Ovo je pilot projekat, ali svakako je važan zato što nam omogućava da u budućnosti nadogradimo i uvedemo još inovativnija rešenja kada je ovaj sektor u pitanju. Ovaj sistem nam omogućava da pratimo kretanja autobusa u prostoru i to je vrlo važan segment zato što na taj način možemo kontrolisati red vožnje i naći način kako se zadovoljavaju potrebe građana. Na kraju, pozvala bih naše sugrađane da ih uvođenje ovog servisa podstakne da dnevna putovanja i obaveze obavljaju tako što će koristiti linijski prevoz”, poručila je Kalezić.

Predstavnica kancelarije GIZ-a u Crnoj Gori Jasna Sekulović istakla je da je Glavni grad prvi u regionu uspio da do kraja realizuje plan održive urbane mobilnosti .

“Kada je Glavni grad pedložio da to bude digitalizacija javnog prevoza, mi smo videli to kao idealnu priliku da damo svoju podršku jer je upravo to jedna od okosnica samog Plana održive urbane mobilnosti. Mi smo preuzeli deo koji se tiče softverskog rešenja za različite aplikacije, dok je veći deo tereta preuzeo Glavni grad. Ono što je GIZ podržao sa svoje strane jeste izrada mobilnih aplikacija za sadašnje, buduće korisnike i za turiste. Izrađen je čitav niz rešenja za korišćenje od strane vozača, kontrolora i jedna centralna platforma koja će biti dostupna Sekretarijatu za saobraćaj za praćenje ovog sistema. Sa ovim se naša podrška ne završava, mi u narednom periodu planiramo da u cilju boljeg i kvalitetnijeg saobraćaja, nastavimo našu podršku primeni mera prvog Plana održive urbane mobilnosti za Podgoricu”, zaključila je Sekulović

Direktor Centra za informacioni sistem Džemal Lekić predstavio je rad aplikacije “KlikBus” i istakao da će na ovaj način elektronska karta biti dostupna građanima, prevoznicima, odnosno vozačima, takođe Sekretarijatu za saobraćaj i kontrolorima. “Svaki autobus će biti opremljen sa smart post terminalom uz pomoć kojeg će se izdavati kako vremenske, tako i mesečne karte. Sadržaće sistem pomoću kojeg će se vozači prijavljivati uz pomoć kartice i aplikacija će pružati informaciju o narednoj stanici, kao i o prolaznom vremenu. Putem ovog terminala jednostavno se vrši prodaja karte koja će sadržati kod za validnost. Pričamo o rešenju koje će olakšati samu prodaju karata i na neki način omogućiti jednostavnije funkcionisanje”, zaključio je Lekić.

Izvor: Glavni grad Podgorica

Otkrivene nove vrste silikatnih algi u Parku prirode „Rusanda“

29.05.2020

park_rusanda — Foto: Ustanova "Rezervati prirode" Zrenjanin

Tokom 2019. i 2020. godine, realizovano je nekoliko jednodnevnih terena u Parku prirode „Rusanda“ na lokalitetima Velika i Mala Rusanda i na veštačkom jezeru Peskara koje se nalazi u zaštitnoj zoni parka prirode. Tereni su realizovani za potrebe naučno-istraživačkog rada koji sprovodi Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.

Foto: Ustanova “Rezervati prirode” Zrenjanin

U okviru projekta „Developing the base for soda pan research at ecosystem level“ istraživano je veštačko jezero Peskara sa biološkog i hemijskog aspekta, a koja se nalazi u neposrednoj blizini Velike i Male Rusande. Detaljnom algološkom analizom utvrđeno je prisustvo dva nova roda i oko 15 novih vrsta razdela Bacillariophyta za floru Srbije. Novozabeleženi rodovi i vrste su karakteristični za morske, brakične ili slatkovodne vode sa povećanom koncentracijom elektrolita. Ovi značajni nalazi će biti predstavljeni na šestom Kongresu ekologa u Severnoj Makedoniji, a zatim objavljeni u međunarodnom časopisu.

Učesnici projekta: dr Danijela Vidaković i dr Miloš Ćirić, koordinator projekta (Univerzitet u Beogradu, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Beograd), dr Jelena Krizmanić (Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, Beograd) i dr Bojan Gavrilović (Geografski institut „Jovan Cvijić“ SANU, Beograd), a ispred Ustanove „Rezervati prirode“ bili su čuvari Milan Plavšić i Miroslav Frajić i Jasna Jovanov dipl. biolog master.

Pročitajte još:

Kretanje kroz zaštićeno područje i uzimanje uzoraka obavljeno je na način kojim se ne uznemirava živi svet parka prirode i ne podstiče širenje invazivnih vrsta, a sve u skladu sa Pravilnikom o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi parka prirode „Rusanda“.

Izvor: Ustanova “Rezervati prirode” Zrenjanin

Da li je cilj EU da do 2030. godine zasadi 3 milijarde stabala realan?

28.05.2020

geran-de-klerk-WJkc3xZjSXw-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Geran de Klerk)

Foto-ilustracija: Unsplash (Bryce Evans)

Prekomernim lovom i ribolovom, krčenjem drveća, urbanizacijom, eksploatacijom fosilnih goriva, neodgovornim bacanjem smeća, besomučnom proizvodnjom i potrošnjom, kao i drugim razornim aktivnostima, ljudi postepeno kidaju prirodne veze koje nas sve međusobno održavaju živima. Tako smo, prema poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija, u pitanje doveli opstanak čak milion vrsta, naizgled ne shvatajući da je i naše sopstveno bivstvovanje na Zemlji uslovljeno njihovim očuvanjem. Ipak, donosioci odluka su sve osvešteniji i svoje izbore oblikuju s fokusom na budućnost naše planete. Uzmite u obzir samo koliko ste puta u poslednjih dva meseca pročitali ili kovanicu “zeleni oporavak nakon pandemije”! Da li će ona ostati tek milozvučna zamisao ili ćemo je sprovesti u delo, ostaje da vidimo. Neki od načina pomoću kojih želimo da se regenerišemo u bojama šume jeste i nova Strategija za biodiverzitet, koju je Evropska komisija objavila prošle nedelje, pod sloganom “Vratimo prirodu u naše živote”. Ona je, kako se navodi u planu, naš ključni saveznik u borbi protiv klimatskih promena.

U skladu s ambicijom da do polovine veka emisije gasova s efektom staklene bašte smanji na nulu, Komisija želi da prepolovi upotrebu hemijskih pesticida do 2030. godine i da osigura da najmanje 25 odsto poljoprivrednog zemljišta, umesto trenutnih osam, bude rezervisano za organsku proizvodnju.

Iako su naučnici aktivisti za zaštitu životne sredine strategiju dočekali sa odobravanjem, imaju određenu zadršku prema tome da li su ciljevi ostvarivi i da li za njihovo sprovođenje u delo postoje konkretne akcije. “U pitanju je dobar i ambiciozan dokument, ali je takođe primetno odsustvo smernica za njegovu implementaciju i nedostatak rasprave zašto su njegovi ‘prethodnici’ bili neuspešni”, kazao je Przemislav Hilarecski s Poljske akademije nauka za britanski časopis Gardijan.

Pročitajte još:

Planira se i proširenje zaštićenih kopnenih područja i mora u Evropskoj uniji, sa 26 i 11 odsto na 33,33 odsto. Evropska komisija je istakla da to nije dosta da spreči uništavanje našeg prirodnog okruženja i izumiranje životinja. Stručnjaci naglašavaju da ni prethodno zacrtane težnje nisu ostvarene u praksi. “Predloženoj strategiji nedostaju revolucionarne ideje i instrumenti za ispunjavanje ciljeva. Već znamo da postojeći okviri nisu zadovoljavajući, pa zašto bismo onda čekali”, obrazložio je programski direktor organizacije Grinpis u centralnoj i istočnoj Evropi Robert Ciglicki. Prema njegovom mišljenju, usvajanje obavezujućih mera se neće desiti pre 2024. godine. Ciglicki je pozvao na diskusiju o mehanizmim i finansiranjima što pre.

Pojedini elementi programa, kao što je održanje migratornih ptica, zahtevaju globalni pristup, te će se Unija potruditi da u središte svoje diplomatske politike postavi unapređenje biološke raznolikosti.

Pored uvećanih napora za negovanje prašuma, Evropska unija nastojaće da “ozeleni” kontinent sa barem 3 milijarde novih stabala. Koliko je to realan poduhvat? Ekolozi upozoravaju da je to, čak i u slučaju postizanja toliko obimnog obogaćivanja fonda drveća, to neće biti dovoljno da prepolovi siromašenje biodiverziteta i tek je mali deo rešenja.

“Sadnja 3 milijarde stabala jeste spektakularan i vizionarski naum, ali je dokazano da sadnja nije lek od svake bolesti i da ne pomaže uvek”, istakao je Ciglicki. Mapiranje, nadzor i stroga zaštita preostalih drevnih šuma su važniji. One su neretko žrtve nezakonite seče. Uprkos tome što predstavljaju ogromna skladišta ugljen-dioksida, na meti su motorki brojnih drvno-prerađivačkih kompanija, a vlade države pred tom situacijom ili zatvaraju oči ili nemaju resurse da je zaustave.

Jelena Kozbašić

Grad Ploče na krovove javnih objekata postavljaće solarne elektrane radi ušteda u potrošnji energije

28.05.2020

U martu 2020. godine započeta je izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju fotonaponskih elektrana na krovovima objekata u vlasništvu Grada Ploča, objavio je nedavno na svojoj službenoj Facebook stranici pločanski gradonačelnik Mišo Krstičević.

“U cilju ostvarivanja ušteda u potrošnji električne energije dali smo da se izrade idejni i glavni projekti fotonaponskih elektrana na zgradama javne namene vođeni idejom da je izuzetno važno optimizovati stranu izdataka gradskog proračuna i svih trgovinskih društava/javnih ustanova koje upravljaju navedenom infrastrukturom. Izrađivač dokumentacije je od Grada Ploča primio potrebne ulazne parametre (nacrte krovnih ploća objekata, potrošnju električne energije za 12 meseci 2019. godine, uključujući mrežne naknade) kako bi se izradila okvirna računica i procena instalirane snage fotonaponske elektrane”, napisao je gradonačelnik.

Objekti za koje će izraditi navedenu dokumentaciju su: zgrada Gradske uprave, zgrada Autobuske stanice, Dom sportova Ploča, zgrada Dečjeg vrtića u Pločama, zgrada novog dečjeg vrtića u Staševici koji je u fazi izgradnje, zgrada Doma kulture u Pločama, zgrada Doma kulture u Peračkom Blatu, za čiju je sanaciju krovišta paralelno ažurirana projektna dokumentacija i zgrada gradske pijace, čiji je krov u procesu sanacije.

Pročitajte još:

“S obzirom na povećanje cena električne energije na berzi i istovremeno smanjenje opreme za fotonaponske elektrane, predviđeni period povraćaja investicije je sedam godina u zavisnosti od lokacije, a period moguće eksploatacije fotonaponskih elektrana, za koje vreme ćemo i dalje konzumirati uštede, minimalno 20 godina. Iz perspektive posmatranja vreme povraćaja investicije, to je odlično ulaganje. Apsolutni prioritet nam je da pokušamo da pronađemo modele sufinansiranja za samu izgradnju fotonaponskih elektrana i na taj način značajno skratimo predviđeni period povraćaja investicije na manje od pet godina”, istakao je Krstičević i dodao da su u toku terenska detaljna merenja na lokacijama navedenih objekata, a sve glavne projekte s računima imaće spremne do meseca avgusta 2020. godine.

Izvor: Obnovljivi izvori energije Hrvatske

Sprovodi se Javna konsultacija o Planu razvoja transportnog sistema “Jugorosgaz-transport“

28.05.2020

transport_gasa — Foto-ilustracija: Pixabay

Agencija za energetiku Republike Srbije objavila je juče, 27. maja 2020. godine javnu konsultaciju o Planu razvoja transportnog sistema “Jugorosgaz-transport“ za period 2020-2029. godina, koji je Agenciji dostavio operator transportnog sistema prirodnog gasa “Jugorosgaz-transport”. Javna konsultacija o ovom predlogu desetogodišnjeg plana razvoja transportnog sistema se sprovodi do 19. juna 2020. godine.

U skladu sa Zakonom o energetici operator transportnog sistema svake godine donosi desetogodišnji plana razvoja transportnog sistema i dostavlja ga Agenciji na saglasnost. U sklopu procedure za davanje saglasnosti, Agencija organizuje javnu konsultaciju o planu.

Primedbe, predlozi i sugestije dostavljaju se na obrascu, koji se sa tekstom predloga desetogodišnjeg plana razvoja transportnog sistema može naći na sajtu Agencije za energetiku Republike Srbije u rubrici Javna konsultacija – aktuelno.

Izvor: Agencija za energetiku Republike Srbije

7 razloga za odabir PVC stolarije sa izolacijom

28.05.2020

staircase_stepenište_windows_prozori — Foto-ilustracija: Pixabay

Tržište građevinarstva u Srbiji, bilo da se radi o stambenim, kancelarijskim ili poslovnim zgradama, u stalnom je rastu i razvoju. Poznato je da nikada nismo izgubili korak sa svetskim trendovima kada je reč o ovoj industriji. Novi pravci u izgradnji objekata ili njihovom opremanju nisu izmakli našim ljudima iz građevinarske struke. A što se više razvija tržište, sve su zahtevniji kupci dok se građevinski inženjeri sve više interesuju za modernu tehnologiju, nove standarde kvaliteta i inovativne proizvodne sisteme.

Moderna tehnologija i savremeni ugradni sistemi sada podrazumevaju i upotrebu prirodnih materijala, koji su postali standard u izradi novih objekata i preuređenju postojećih prostora. Za to je najviše zaslužna težnja ljudi za očuvanjem prirode kao i povratak tradicionalnim, etno motivima. „Zeleni“ aspekt ili ekološki princip, i očuvanje energije postali su glavna tema u krugovima ne samo građevinaraca i arhitekata već i među svetskim zvaničnicima i u globalnim organizacijama.

Resursi koje posedujemo i koristimo trebalo bi da nam garantuju veću bezbednost i očuvanje energije. Upotreba koja to obezbeđuje doprinosi uštedi na samom utrošku energije kao i zaštiti prirode uz smanjujenje zagađenja vazduha.

PVC stolarija sa izolacijskim staklom ubraja se u moderne građevinske tehnologije.

Ali šta je tačno PVC stolarija sa izolacijskim staklom i koje bi bile njene prednosti?

Polivinil hlorid (PVC) je bela supstanca bez mirisa u kategoriji termoplastike koja ima amorfnu strukturu (bez određenog oblika).

PVC ima dve varijante: „tvrdu“ i „meku“. Tvrdi PVC se koristi u oblasti građevinarstva za izradu profila za vrata i prozore, ćelijske ploče i druge namene. Kada se tvrdi PVC plastificira kroz razne hemijske procese, postaje fleksibilan i može se koristiti za proizvodnju medicinske opreme i raznih podnih podloga. Shodno tome, PVC stolarija se koristi uglavnom za prozore i vrata budući da, zahvaljujući odličnim svojstvima, pruža izolaciju protiv toplote i buke, a odlikuje se i velikom otpornošću na udarce.

Ovde navodimo sedam najvažnijih razloga zbog kojih bi trebalo odabrati PVC stolariju sa izolacijskim staklom.

– Uštedite novac zahvaljujući visokoj energetskoj efikasnosti

Zbog odličnih toplotnih izolacionih svojstava profila za prozore i vrata, i izolacionog stakla, PVC stolarija sa izolacijskim staklom pomaže da se poveća energetska efikasnost vašeg doma.

– Smanjite potrošnju energije

Ova prednost vam je na raspolaganju kako tokom hladne sezone, budući da PVC smanjuje gubitak toplote, tako i tokom leta, usled svojstva refleksije izolacionog stakla. Rezultat je smanjena potrošnja električne energije i – niži troškovi.

– Uživajte u miru doma svog zahvaljujući dobroj zvučnoj izolaciji

Naš dom je mesto gde započinjemo svoj dan i opuštamo se nakon radnih obaveza. Zato su mir i privatnost upravo oni elementi koji bi takođe trebalo da uzmemo u obzir pri izboru prozora i vrata. Prozori opremljeni silikonsko-gumenim zaptivačima koji poseduju odlično svojstvo izolacije pružaju najbolju zaštitu od buke i bolju udobnost.

– Opustite se uz dugotrajno rešenje

Prozori i vrata od PVC plastike sa izolacionim staklom odlikuju se značajno većom trajnošću od ostalih vrsta stolarije, sa izuzetnom otpornošću na kišu, vetar, vremenske neprilike i velike temperaturne razlike.

– Čuvajte svoj dom

Osim što PVC stolarija ima visoku otpornost na udarce, a takva stolarija sa izolacionim staklom trebalo da bude opremljena sigurnosnim sistemima visokih performansi, tako da stambenoj zgradi pruži jaku zaštitu od provala. Osim kvaliteta PVC profila i izolacionog stakla, prilikom izbora prozora i vrata trebalo bi uzeti u obzir i sistem kojim su opremljeni.

– Uštedite vreme na održavanju

Zaboravite na često čišćenje vrata i prozora i na taj način uštedite vreme! PVC je postao popularan, upravo zato što se lako održava. Čišćenje prozora je potrebno samo prilikom promene sezone. Izolaciono staklo lako se čisti rastvorom na bazi deterdženta, a uz pomoć raznih preparata možete smanjiti i naslage prašine u okviru.

– Čuvajte životnu sredinu

Dok štedite vašu energiju i novac ugradnjom PVC stolarije, vi zapravo štitite prirodu i time doprinosite svojoj društvenoj zajednici. Kombinacija PVC stolarije sa prirodnim izolatorima i prirodnim elementima u vašem domu ili poslovnom objektu može dodatno da oplemeni prostor, poboljša utisak i pomogne vam u promociji potpunog samoodrživog sistema.

Najčešće upotrebljavan element je prirodni kamen koji je spada u odlične izolatore. Kada se kamen zagreje, on održava optimalnu toplotu. Zimi vam taj kamen pruža toplinu i štedi vaš budžet, a leti vas hladi i štedi na električnoj energiji prilikom pokretanja klime. Održavanje ovog materijala je lako dok je vek trajanja veoma dug u odnosu na druge materijale.

Statistike pokazuju da su stambeni prostori sa PVC stolarijom i prirodnom izolacijom uticali na smanjenje stope raznih hroničnih bolesti, alergija i virusa. Pojava vlage u stanu je dokazan faktor rizika za veću učestalost raznih respiratornih tegoba i drugih bolesti. Boravak u takvim prostorijama tokom dužeg vremena može izazvati razne hronične tegobe.

Stoga je veoma važno napraviti kombinaciju najboljih elemenata u građevinarstvu koji olakšavaju i poboljšavaju život. Naposletku, i estetski momenat je bitan pa bi trebalo uzeti i utisak koji ugradnjom nove stolarije postižemo u prostoru u kom provodimo najviše vremena.

1...711712713...1,670 Page 712 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Feed-in tarifa (FiT) – preduslov za ulazak u rizike na novim tržištima

Nove smernice EK za program podsticanja obnovljivih izvora energije

Feed-in premije (FiP) – tržišno orijentisan sistem za drugu fazu tranzicije

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM