Kandidati na izborima treba da obećaju bolje mere za zaštitu vazduha i više merenja

15.06.2020

chimney_odžak — Foto-ilustracija: Pixabay

U cilju informisanja političkih kandidata za parlamentarne izbore, ali i lokalne izbore u pet gradova Srbije, Smederevu, Subotici, Kraljevu, Kragujevcu i Šapcu, grupa organizacija civilnog društva iz ovih gradova, zajedno sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ) obraća se strankama koje učestvuju na predstojećim izborima zahtevajući da učešćem na izborima preuzmu i odgovornost za donošenje i sprovođenje odluka za čist vazduh.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, više od 2,5 miliona građana Srbije diše prekomerno zagađen vazduh. Zvanična ocena kvaliteta vazduha u 10 velikih gradskih sredina glasi da je vazduh prekomerno zagađen. Postoji bojazan je da je broj verovatno i veći. Državna mreža mernih stanica pružila nam je tek nešto ispod 50 posto pouzdanih podataka, koji ispunjavaju zakonske kriterijume. Postojeći podaci su dovoljno zabrinjavajući, a sa svakom novom otvorenom stanicom za monitoring i sve ozbiljniji.

Procene Svetske zdravstvene organizacije su da je zagađen vazduh svake godine fatalan za preko 6.500 naših sugrađana. Suspendovane čestice u vazduhu, odnosno smesa čađi, prašine i dima koju udišemo, probijaju se kroz naše disajne puteve i, kad uđu u krvotok, mogu naštetiti praktično bilo kom organu. Usled dugoročno narušenog zdravlja zbog zagađenog vazduha, građani Srbije gube više od 100.000 godina života.

Pročitajte još:

Zagađenje vazduha prevashodno dolazi iz energetskog sektora. Čvrsta goriva koja koristimo u našim toplanama, domovima i termoelektranama, u kombinaciji sa neefikasnim uređajima za sagorevanje i zastarelom tehnologijom, nevidljivi vazduh čine vidljivom pretnjom po naše zdravlje.

Tražimo da se unaprediti monitoring i više merenja na osnovu kojih će biti moguće odluke za rešavanje problema zagađenja.

Potrebna su značajna ulaganja, koja prema procenama Fiskalnog saveta, premašuju dve milijarde eura. Samo Elektroprivreda Srbije bi trebalo da uloži preko 600 miliona eura u modernizaciju svojih postrojenja. Svako ko smatra da su ovi troškovi visoki, trebalo bi da u obzir uzme da je nečinjenje još skuplje. Procenjuje se da troškovi koji nastaju u zdravstvenom sistemu, kao posledica tretmana bolesti uzrokovanih zagađenim vazduhom, iznose gotovo pet milijardi eura.

Šta kandidati na izborima prepoznaju kao ključne izazove u vezi sa oblasti zagađenja vazduha? Za koja rešenja će se zalagati? U želji da ova pitanja dobiju značajniji prostor i u sredstvima javnog informisanja, a osobito tokom završne faze predizbornih predstavljanja kandidata i lista, ovim saopštenjem organizacije se obraćaju i medijskim profesionalcima i organizacijama, sa molbom da i oni postave ova pitanja i tako omoguće da javnosti budu predstavljeni predlozi mera za zaštitu kvaliteta vazduha u Srbiji.

Izvor: Beogradska otvorena škola

Puštena u rad nova trafostanica „Loznica 2“

15.06.2020

“U modernizaciju elektrodistributivne mreže u lozničkom kraju „Elektroprivreda Srbije“ uložila je oko 1,5 milijardi dinara, a danas smo pustili u rad novu trafostanicu „Loznica 2“ od 110 kilovolti, vrednu 460 miliona dinara”, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS.

On je naglasio da će za dva meseca na mreži biti i trafostanica od 35 kilovolti, vredna 195 miliona dinara, koja će uz novu 110-ku obezbediti dalji razvoj i budućnost Loznice. Grčić je sa saradnicima obišao i novi dispečerski centar vredan 16,4 miliona dinara.

“Ovo su dve neophodne trafostanice da bi se Loznica razvijala i imala budućnost”, objasnio je prvi čovek EPS-a. “Izgradnja ovih objekata bila je neophodna kako bi mogla industrija da se širi i da bi građani i drugi kupci imali stabilno napajanje. Loznica je za Srbiju veoma važna tačka. U infrastrukturu mora se uložiti u svakom smislu da niko ne bi otišao iz Loznice, a da bi ljudi ovde dolazili da žive.

Grčić je najavio da će u Loznici, odnosno Lešnici, EPS izgraditi još jednu trafostanicu koja će na mreži prema očekivanjima biti u prvoj polovini 2022. godine. On je rekao i da je važno što je u Loznici otvoren novi dispečerski centar iz kojeg će se lakše i pratiti i upravljati distributivnom mrežom na ovom području. Centar je kompletno opremljen novom opremom i video zidom, koji olakšava nadzor nad mrežom.

Pročitajte još:

Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović rekao je da politika predsednika, države i vlade potvrđuju da se ulaganjem u sve vidove infrastrukture ne samo podiže kvalitet života nego je to šansa i za domaću privredu i dovođenje novih stranih investitora.

“Lozničani mogu da vide rezultate jer su prisutni ‘Mint automotiv’ sa investicijom od 100 miliona evra, ‘Adient’ koji je investirao 20 miliona i ‘Rio Tinto’, čija se investicija procenjuje na oko milijardu dolara, a domaća privreda uz podršku vlade i države povećava obim proizvodnje i izlazi na druga tržišta”, naglasio je Petrović. “Po ulaganjima u energetsku infrastrukturu u poslednjih 30 godina možda i 50 Loznica nije imala veća ulaganja od ovih sada. To je najbolji pokazatelj osnaživanja privrede, poboljšanja poslovnog okruženja, a značajna su i ulaganja u putnu infrastrukturu jer će brza saobraćajnica i fruškogorski koridor omogućiti izlazak Loznice na Savu i Dunav i skratiti put ka severu i jugu Srbije”.

Izvor: EPS

Počele prijave za dvanaestu Regatu u organizaciji JVP “Vode Vojvodine”

14.06.2020

Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ ove godine tradicionalno organizuje dvanaestu po redu regatu duž 300 kilometara vojvođanskih kanala.

Svi zaljubljenici u plovidbu moći će da uživaju u periodu od 14. do 23. avgusta u desetodnevnom krstarenju ravnicom.

Prijave su u toku i trajaće do popune mesta, a najkasnije do 10. jula 2020. godine.

Obrazac za prijavu može se preuzeti OVDE ili lično u JVP „Vode Vojvodine“ u Novom Sadu (Bulevar Mihajla Pupina 25, treći sprat, kancelarija broj 11) u periodu od 9 do 13 časova. Popunjenu i potpisanu prijavu, sa kopijom plovidbene dozvole potrebno je dostaviti lično, poštom ili skenirano elektronskim putem na adresu mzivkovic@vodevojvodine.rs. Za učešće u regati potrebno je imati registrovano plovilo.

Preduzeće podseća nautičare da je broj mesta u regati ograničen zbog organizacionih razloga. Više informacija o prijavi može se dobiti i putem telefona 021/48-81-409 ili 021/48-81-583.

Organizacijom regate, JVP „Vode Vojvodine“ želi da promoviše plovne potencijale Vojvodine, plovidbu, nautički turizam, specifične kulturne sadržaje i aktivan odmor u Vojvodini. Regata je istovremeno i jedinstvena prilika da žitelji mesta na obalama reka i kanala aktivno učestvuju u ovom zanimljivom događaju.

Izvor: JVP “Vode Vojvodine”

Brojnost mrkih medveda u Crnoj Gori

14.06.2020

brown_bears_mrki_medvedi — Foto-ilustracija: Pixabay

U okviru projekta “Zaštita mrkih medveda u Dinaridima” koji realizuje Centar za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP) u saradnji sa fondacija EURONATUR iz Nemačke, sprovedeno je neinvazivno genetičko uzorkovanje izmeta ove vrste na teritoriji Crne Gore. Istraživanje je objavljeno zbog nedostatka preciznih i naučno utemeljenih podataka o njihovoj brojnosti u prošlosti.

U saradnji sa Lovačkim savezom Crne Gore, Javnim preduzećem za nacionalne parkove Crne Gore, Parkom prirode Piva, kao i uz podršku Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, u periodu između 10. septembra i 9. decembra 2018. godine, ukupno je sakupljeno 135 uzoraka mrkog medveda. Od njih je uspešno genotipizirano 48 uzoraka, pri čemu su determinisane 32 različite jedinke, od toga 12 ženki i 20 mužjaka.

Ovim su se želela postići dva cilja.

Prvi je da se proceni veličina populacije mrkih medveda u Crnoj Gori. Pomoću genotipiziranja (izrade genskih „otisaka prstiju“) moguće je identifikovati pojedinačne jedinke medveda od kojih uzorci potiču. Na ovaj način stručnjaci mogu tačno izbrojati koliko su medveda identifikovali (minimalan broj medveda u populaciji). Pomoću „uhvati-označi-ponovo uhvati“ modeliranja, procenjuje se broj medveda koji nam je promakao prilikom uzorkovanja, što nam na kraju daje procenu veličine celokupne populacije.

Drugi cilj se odnosio na dobijanje prvih empirijskih podataka o genetskoj raznolikosti mrkih medveda u Crnoj Gori, kao i potraga za dokazima o strukturi populacije koji bi ukazivali na neke savremene ili istorijske procese za fragmentiranje njihove populacije.

Pročitajte još:

Kako je ovom studijom zamišljeno da se prikupi znatno veći broj uzoraka, dobijeni rezultati nisu dovoljni da se definiše brojnost mrkih medveda u Crnoj Gori.

Međutim, raduje činjenica da funkcioniše protok gena, što nas navodi na zaključak da populacija ove vrste u Crnoj Gori nije mala. Tačnije, genetički diverzitet mrkih medveda koji obitavaju na našoj teritoriji, vrlo je blizak istom kod mrkih medveda čije se stanište nalazi na teritoriji Hrvatske i Slovenije, a znatno veći u odnosu na ugrožene populacije u Kantabriji (Španija) ili Abrucu (Italija).

Mere za osiguravanje suživota između čoveka i medveda moraju biti osmišljene na temelju novih ekoloških saznanja potkrepljene naučnim dokazima. Ovom studijom su napravljeni prvi koraci u tom smeru. Budući da je korišćena genetska metoda naučno zasnovana i objektivna, CZIP očekuje da ista bude temelj za donošenje budućih odluka vezano za upravljanje ovom vrstom u Crnoj Gori, kao i da bude prihvaćena od svih zainteresovanih grupa.

Izvor: Centar za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP)

Za ispunjenje ciljeva Pariskog sporazuma neophodno još 3.000 GW čiste energije do 2030.

14.06.2020

wind_park_vetropark — Foto-ilustracija: Unsplash (Martijn Baudoin)

Pandemija novog koronavirusa je ozbiljno narušila industriju fosilnih goriva. Povrh toga, rezultati novog istraživanja su otkrili da su obnovljivi izvori energije (OIE) više nego ikada troškovno konkurentni prljavim energentima. To stvara priliku da čista energija bude okosnica ekonomskih paketa oporavka, što će zemljama omogućiti ostvarenje ciljeva Pariskog sporazuma.

Publikacija o globalnim trendovima u sektoru OIE, nastala u saradnji Programa Ujedninjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), Frankfurtske škole i organizacije za istraživanje “Bloomberg NEF”, bavi se analizom investicija tokom prošle godine, ali i energetskim obavezama pojedinačnih vlada i korporacija u narednoj deceniji.

Kako bi zadržali porast temperature ispod dva stepena, na svetskom nivou kapacitete za proizvodnju održive energije trebalo bi do 2030. godine uvećati za 3.000 GW. Globalna energetska tranzicija će, prema proračunima stručnjaka, koštati oko 2,3 biliona evra.

Zahvaljujući napretku tehnologije, struja iz solarnih elektrana je u prvoj polovini 2019. godine bila za 83 odsto niža nego deset godina ranije, saopšteno je.

Pročitajte još:

S obzirom na pad cene proizvodnje, čista energija preuzima primat na tržištu energije. U 2019. godini je 78 odsto novih energetskih kapaciteta dolazilo iz vetra, sunca, vode, biomase i otpada, kao i geotermalnih postrojenja. U “zelene” elektrane je uloženo tri puta više novca nego u one koje pokreću fosilna goriva.

Jelena Kozbašić

Podnesite predlog projekta za pametnu specijalizaciju u prehrambenom sektoru Srbije!

14.06.2020

USAID Projekat za konkurentnu privredu, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, objavio je konkurs za podnošenje predloga projekata za “Implementaciju Strategije pametne specijalizacije u prehrambenom sektoru Srbije”.

Pravo prijave na konkurs imaju mala i srednja preduzeća registrovana na teritoriji Republike Srbije sa delatnošću u prehrambenoj, informaciono-komunikacionim tehnologijama ili industriji pakovanja. Podrška je namenjena boljoj primeni inovacija u prehrambenoj industriji u cilju jačanja konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu.

Rok za podnošenje prijava je 29. jun 2020.

Detaljnije informacije o konkursu na engleskom jeziku nalaze se OVDE.

Izvor: Pametna specijalizacija

Sova kukuvija sve je više u Britaniji, i to zahvaljujući – ljudima

13.06.2020

Foto-ilustracija: Unsplash (Joshua J. Cotten)

Karakteristična vrsta sova – kukuvija, veoma rasprostranjena na teritoriji Velike Britanije, polako je počela da doživljava porast populacije, i to zahvaljujući ljudima.

Naime, kako su ove sove veoma nežne i pitome, neretko se mogu primetiti na privatnim posedima i u kućicama za ptice koje ljudi prave i u kojima svijaju svoja gnezda.

Veliku krizu ove ptice su doživele na kraju osamdesetih godina prošlog veka, kada je njihova populacija brojala oko 4.500 parova, što je predstavljalo pad od 70 odsto u odnosu na tridesete godine. Sada ih ima oko 12.000 parova.

Već krajem osamdesetih Kolin Savijer je osnovao mrežu za očuvanje sova kako bi se njihov broj udvostručio do 2020. godine. Cilj je čak i premašen, a nadaju se da će ovih sova, kojima u formiranju doma direktno pomažu ljudi, biti sve više.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Axel Blanchard)

Kako su on i njegov tim ubrzo otkrili, mesta za njihovo gnežđenje bila su ili srušena ili renovirana, te su postavljene drvene kutije, odnosno kućiće za sove i njihovu mladunčad širom zemlje. Sada svaki okrug u Velikoj Britaniji ima svoje drvene kućice za sove.

Pregledanje ovih gnezda takođe je važan deo “posla” kako bi se znalo koliko napreduju. Ipak, Britanci u čijim dvorištima i napravljenim kućicama od drveta žive sove, znaju da ih pre svakog obilaska moraju upozoriti na posetu kako se ne bi uznemirile, što čine tako što o dno kućiće udare grančicom.

Sove kukuvije predstavljaju izuzetne saveznike zemljoradnicima jer se hrane glodarima. Negde su čak postavljeni takozvani “prozori za sove” u štalama kako bi se mogle gnezditi između greda i potkrovlja.

Jelena Cvetić

Plavi oporavak za Sredozemlje: more je ključno za našu budućnost

13.06.2020

Trogir_Hrvatska — Foto-ilustracija: Unsplash (Sergii Gulenok)

Foto-ilustracija: Unsplash (Nik Shuliahin)

Pandemija koronavirusa pogodila je sve mediteranske zemlje, a kod mnogih preterana zavisnost od turizma može dodatno otežati oporavak. Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) poziva vlade mediteranskih zemalja na zajedničku “Plavu strategiju oporavka”. More je naš ključni zajednički resurs te je nužno da se vlade usresrede na njegovu zaštitu i oporavak, ističe se u saopštenju WWF Adrije.

U sklopu WWF-ove inicijative “Plavi oporavak za Sredozemlje” analizirani su ekološki i ekonomski aspekti Sredozemlja za 2020. godinu. WWF procenjuju da plava ekonomija može generisati godišnju vrednost od 450 milijardi američkih dolara, što je više od polovine godišnjeg Fonda za oporavak Evropske unije. Međutim, od takve ekonomije možemo kao društvo prosperirati isključivo ako očuvanje mora tj. zaštita prirode postane norma.

“Ekološke katastrofe, sve toplija klima, ekstremne vremenske prilike, migrantska kriza, nezaposlenost, pandemija: možemo reći da je Sredozemlje u stalnom vanrednom stanju. More je jedno od naših najvažnijih i najvrednijih zajedničkih resursa i moramo uložiti u njegov oporavak ukoliko želimo da osiguramo stabilnu budućnost. Zaustavljanje brojnih pomorskih aktivnosti usled pandemije virusa KOVID-19 potvrdilo je da se smanjenjem ljudskog pritiska na životnu sredinu zalihe ribe mogu oporaviti. Želimo li osigurati dovoljno resursa za budućnost, potrebne su hrabre promene koje će čuvati prirodu i ljude”, rekao je Danijel Kanski, vođa morskog programa u WWF Adriji.

Kako bi se ostvario ‘Plavi oporavak’ potrebno je zadovoljiti dva uslova. Najpre moramo stvoriti uslove za oporavak mora. Iako vodeći svetski naučnici navode da bi najmanje 30 odsto mora trebalo biti pod zaštitom, efikasno je zaštićeno samo 1,27 odsto Sredozemlja. Efikasno upravljanje zaštićenim morskim područjima ključno je za obnovu zaliha ribe, održavanje ribolovnih i turističkih aktivnosti i regulisanje klime. Zatim moramo redizajnirati naš ekonomski sistem. WWF-ova analiza za 2020. godinu pokazuje da se svih sedam glavnih pomorskih sektora (pomorski saobraćaj, akvakultura, rekreacijski i sportski ribolov, mali privredni ribolov, kruzeri, nautički turizam i vetroelektrane na moru) oslanjaju ili se takmiče za ista morska područja, što rezultuje sve većim pretnjama za prirodu, ekonomiju i ljude.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Holyoake)

“Ne treba posebno naglašavati da je hrvatska ekonomija zavisna od Jadranskog mora i priobalja – pre svega kroz turizam, ali i marikulturu, ribarstvo i pomorstvo. Način na koji smo poslovali poslednjih 50 godina štetan je i destruktivan. Takav pristup donosi korist manjini i pojedincima, ali sigurno ne doprinosi očuvanju naših prirodnih resursa, stabilnoj i održivoj ekonomiji, kao i kvalitetnijem životu svih naših građana i građanki. Održiva plava ekonomija nudi niz mogućnosti koje je moguće primeniti u svim morskim sektorima. Naše more zaslužuje bolji odnos, a ukoliko budemo dobri i pažljivi negovatelji, vratiće nam višestruko”, naglašava Mosor Prvan iz morskog programa u WWF Adriji.

Izvor: WWF Adria/Ekovjesnik

Objavljen Javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu otpada

13.06.2020

plastična_kesa — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine objavljuje Javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava.

Predmet konkursa je dodela podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije i za proizvodnju kesa – tregerica za višekratnu upotrebu za 2020. godinu.

Na javni konkurs mogu se prijaviti operateri postrojenja za ponovno iskorišćenje, odnosno tretman otpada koji imaju dozvolu u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 14/16 i 95/18 – dr. zakon) i proizvođači plastičnih kesa – tregerica za višekratnu upotrebu debljine preko 20 mikrona.

Iznos podsticajnih sredstava

Podsticajna sredstva po ovom javnom konkursu biće dodeljena korisnicima sredstava u visini iznosa koji za ove namene bude opredeljen Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, a u skladu sa članom 54. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr.zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 i 72/19), što predstavlja konačnu finansijsku obavezu Ministarstva prema korisnicima sredstava po Javnom konkursu za dodelu podsticajnih sredstava za 2020. godinu.

Podsticajna sredstva ne dodeljuju se za tretman EE otpada koji nastaje od proizvoda za koje nije propisana obaveza plaćanja naknade za pokrivanje troškova upravljanja posebnim tokovima otpada a u skladu sa Uredbom o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS”, br. 54/10, 86/11, 15/12, 3/14 i 95/18 – dr zakon).

Prijave na konkurs primaju se do 31. januara 2021. godine.

Prijave se podnose na obrascima:

„Prijava za dodelu podsticajnih sredstava Ministarstva zaštite životne sredine za godinu”, i „Prijava za dodelu podsticajnih sredstava Ministarstva zaštite životne sredine za godinu proizvođača plastičnih kesa – tregerica za višekratnu upotrebu debljine preko 20 mikrona”.

Prijave se podnose u pisanoj i elektronskoj formi.

Prijave u pisanoj formi sa pratećom dokumentacijom koja je propisana ovim javnim konkursom dostavljaju se na adresu:

Ministarstvo zaštite životne sredine, 11070 Novi Beograd, Omladinskih brigada broj 1, sa naznakom: „Prijava na konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za 2020. godinu”.

Prijave u elektronskoj formi šalju se na adresu: razvoj.zivotnasredina@ekologija.gov.rs

Više o konkursu pročitajte ovde.

Gradi se prva vetroelektrana u vlasništvu potrošača u Ujedinjenom Krajevstvu

12.06.2020

appolinary-kalashnikova-WYGhTLym344-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Applinary Kalashnikova)

Oko 2.000 Engleza bi uskoro moglo da napaja svoja domaćinstva strujom proizvedenom u vetroelektrani u njihovom vlasništvu, na taj način smanjujući sopstvene račune za električnu energiju.

Iza pokretanja projekta izgradnje prvog postrojenja na energiju vetra u svojini građana Ujedinjenog Kraljevstva stoji startap preduzeće “Ripple Energy” i energetske kompanije “Co-op Energy” i “Octopus Energy”. Vlasnici će trošiti struju iz vetroparka “Graig Fatha” u Velsu.

Kako je najavljeno, vetroelektrana će biti puštena u rad na početku 2021. godine.

Uz ulaganje od minimalno 250 funti (oko 280 evra), prosečna domaćinstva koja se odluče da budu investitori i potrošači u sklopu ovog neobičnog projekta ostvarivaće godišnje uštede na računima za električnu energiju od oko 12,5 odsto.

Pročitajte još:

Sara Merik, izvršna direktorka “Ripple Energy”, je ovim povodom izjavila: “Niste u mogućnosti da posedujete malo elektrane na ugalj ili nuklearke kako biste zadovoljavali potrebe svoje kuće za strujom, ali itekako možete posedovati deo vetroparka.” Merik je dodala da je ogromna promena izvodljiva i da je ljudi prihvataju i da žele da učestvuju u stvaranju bolje i čistije budućnosti.

Jelena Kozbašić

Privode se kraju radovi na sanaciji nesanitarne deponije „Prelići“ u Čačku

12.06.2020

Trivan_deponija — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan posetio je ove nedelje Čačak gde je razgovarao sa gradonačelnikom Milunom Todorovićem, i obišao transfer stanicu i završne radove sanacije i rekultivacije prve zone nesanitarne deponije „Prelići“ koji su izvedeni uz podršku Ministarstva.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U razgovoru sa gradonačelnikom posvećenom realizovanim ekološkim projektima i daljim planovima u zaštiti životne sredine ove lokalne samouprave, ministar Trivan je izrazio zadovoljstvo zbog njenog uspešnog rada u ovoj oblasti i postignutim konretnim rezultatima i istakao da je Čačak lokalna samouprava koja može biti primer mnogima u razvoju zaštite životne sredine.

Potvrda da je višegodišnje i kompetentno zalaganje i rad lokalne samouprave Čačka dovelo do rešavanja konkretnih problema u stanju životne sredine ove lokalne zajednice je i realizacija prve faze sanacije i rekultivacije prve zone nesanitarne deponije „Prelići“. Ministarstvo je u 2018. godini dodelilo oko 35 miliona dinara za radove prve faze na zatvaranju gradske nesanitarne deponije Prelići, a u decembru 2019. godine, na osnovu sprovedenog konkursa Ministarstva, potpisan je ugovor sa Gradom Čačkom za dodelu preko 66 miliona dinara za sufinansiranje druge faze radova.

Pročitajte još:

Kako je tokom obilaska prve zone deponije Goran Trivan zaključio, izvedeni radovi su od izuzetnog značaja za kvalitet životne sredine grada, i istovremeno primer kako lokalna samouprava, sopstvenom inicijativom i zalaganjem, može promeniti uslove života građana na bolje. Kako je naglasio, od svog osnivanja Ministarstvo je podržavalo lokalne samouprave u pribavljanju projektno-tehničke dokumentacije za projekte u zaštiti životne sredine, koja je osnovni preduslov rešavanja najvažnijih ekoloških problema. Upravljanje čvrstim otpadom i prerada otpadnih voda ključna su pitanja za Srbiju, i zato će Ministarstvo nastaviti da podržava buduće ekološke projekte grada Čačka, ali i drugih lokalnih samouprava koje su angažovane u borbi za bolju i zdraviju Srbiju, naglasio je ministar.

Gradonačelnik Milun Todorović zahvalio se ministru Trivanu na podršci, i istakao da će Čačak, zahvaljujući sredstvima Vlade Republike Srbije, Ministarstva i Grada u ukupnom iznosu od 128 miliona dinara, biti prva lokalna samouprava sa zatvorenom nesanitarnom deponijom koja je preko pet decenija predstavljala crnu ekološku tačku. Pored završetka radova na sanaciji, rekultivaciji i zatvaranju nesanitarne deponije „Prelići“, pošumljavanja i ozelenjavanja gradskih i seoskih površina na teritoriji Čačka, u planu je izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda i druge aktivnosti koje će Čačak učiniti zelenim gradom, rekao je gradonačelnik.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Dodela sredstava gradovima Srbije za unapređenje energetske efikasnosti

12.06.2020

unapređenje_ee — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stevica Deđanski potpisao je sa predstavnicima 14 lokalnih samouprava ugovore koje će, iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti, a na osnovu Javnog poziva za dodelu sredstava, dobiti oko 160 miliona dinara bespovratnih sredstava za projekte unapređenja energetske efikasnosti u tim sredinama. Sredstva iz Budžetskog fonda su za projekte dobili Velika Plana, Ćuprija, Bački Petrovac, Kragujevac, Bajina Bašta, Ražanj, Subotica, Kruševac, Trstenik, Kraljevo, Ljubovija, Vranjska Banja, Boljevac i Priboj.

Sredstva će biti iskorišćena za unapređenje energetske efikasnosti šest osnovnih škola, dva vrtića, Doma zdravlja, Doma kulture, zgrade lokalne samouprave, Doma učenika, zgrade Gerontološkog centra i javnog osvetljenja jedne opštine.

Ukupna vrednost projekata je oko 250 miliona dinara, a iz Budžetskog fonda, lokalne samouprave će bespovratno dobiti oko 160 miliona dinara, dok će oko 90 miliona dinara obezbediti same jedinice lokalne samouprave. Na Javni poziv su projekte prijavile 42 jedinice lokalne samouprave, a sredstva su dodeljena za projekte u 14 lokalnih samouprava (4 grada, 9 opština i 1 gradska opština).

Pročitajte još:

Budžetski fond je počeo sa radom 2014. godine. Do sada je sprovedeno 6 javnih poziva za (su)finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti u jedinicama lokalnih samouprava i sklopljen je 91 ugovor. Projekti su prvenstveno obuhvatili mere unapređenja energetske efikasnosti na termičkom omotaču zgrade (zamena stolarije i postavljanje termoizolacije) i mere unapređenja termotehničkih sistema (ugradnja kotlova na biomasu, ugradnja termostatskih ventila, elektronski regulisanih cirkulacionih pumpi i uređaja za merenje predate količine toplote). Projekti su realizovani najčešće na javnim objektima kao što su: predškolske ustanove, domovi zdravlja, osnovne i srednje škole i upravne zgrade. Procenjena ušteda energije je oko 40 odsto.

Izvor: Мinistarstvo rudarstva i energetike

U Kini zbog poplava raseljeno na stotine hiljada ljudi (VIDEO)

12.06.2020

Kina_reka — Foto-ilustracija: Unsplash (Sam Beasley)

Zbog poplava u južnoj i centralnoj Kini stotine hiljada ljudi su napustile domove, a desetak ljudi se udavilo, saopštila je Vlada u sredu, 10. juna.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Diem Nhi Nguyen)

Ministarstvo za vanredne situacije je objavilo da je od 2. juna 228.000 ljudi u privremenom smeštaju, a uz više od 1.000 uništenih kuća, šteta od poplave je veća od 500 miliona dolara.

Sezonske poplave često nanose veliku štetu u nižim delovima glavnih rečnih tokova, posebno reke Jangce i Biserne reke, a vlasti izgradnjom brana nastoje da to preduprede.

Najveća poplava u Kini poslednjih godina, 1998, odnela je više od 2.000 života i uništila a skoro tri miliona kuća.

Izvor: Zelena Srbija

Otkud na hiljade tona mikroplastike u nacionalnim parkovima?

12.06.2020

kanjon_Brus_nacionalni_park — Foto-ilustracija: Unsplash (Carl Nenzen Loven)

Prema poslednjim proračunima, očekuje se da će do 2025. godine u životnoj sredini biti čak 11 milijardi tona plastike, kao i da će najveći deo te količine ostati u prirodi kao zagađivač.

Pored toga, naučnici u Sjedinjenim Američkim Državama procenili su da više od 1.000 tona čestica mikroplastike padne na nacionalne parkove i zaštićena područja, što je proporcijalno jednako kao da ih je prekrilo 300 miliona plastičnih flaša.

SAD, međutim, nije jedino područje u kojem postoji problem sa “plastičnom kišom”. Ovaj tip plastike zalazi u svaki kutak planete i tako postaje deo gotovo svakog ekosistema na planeti.

Transport mikroplastike potpomognut je kišom i vetrom te se zato ona može pronaći i u udaljenim delovima sveta, odnosno u oblastima koje ljudi ne naseljavaju.

Pročitajte još:

Beleži se da je na globalnom nivou tokom 2017. u svetu proizvedeno čak 348 miliona tona plastike, a taj broj se svake godine povećava za 5 odsto. Veliki problem jeste i spontana fragmentacija plastike koja zato postaje deo slatkovodnih i morskih područja, kao i atmosferske oblasti.

Izazov za naučnike predstavlja otkrivanje različitosti tolerancije na plastiku kod biljnih i životinjskih vrsta, iako se svakako slažu da mikroplastika može da dovede do pada biodiverziteta.

U američkim nacionalnim parkovima primećeno je da veliki deo čestica mikroplastike čine tekstil iz odeće, kao i vlakna iz vozila, te se pretpostavlja da su i sami posetioci “krivi” za nesvesno ostavljanje plastike koja se taloži na zemljištu.

Jelena Cvetić

Smanjena jačina i vrednost izgradnje solarne elektrane u blizini Trebinja

12.06.2020

solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Asia Chang)

“Elektroprivreda Republike Srpske” (ERS) dostavila je Vladi Republike Srpske ponudu da gradi solarnu fotonaponsku elektranu “Trebinje 1”, vrednosti sto miliona maraka. Snaga i vrednost elektrane manji su u odnosu na prvobitni plan ERS, a do polovine avgusta treba da bude definisan koncesioni ugovor, saznaje portal Capital.ba.

Vlada RS je pre nekoliko dana utvrdila uslove za dodelu koncesije za izgradnju solarne fotonaponske elektrane u mestu Zupci, 12 kilometara od grada Trebinja.

U uslovima se navodi da će solarna elektrana biti maksimalne instalisane snage 73 MW, procenjene godišnje proizvodnje od 101,5 GWh.

Ukupna procenjena vrednost investicije je 100.750.000 KM.

Koncesija će se dodeliti ERS na period od 50 godina, a ERS će morati da plati jednokratnu naknadu od 503.750 konvertibilnih maraka (KM). Kasniije će plaćati koncesionu naknadu od 0,0055 KM po proizvedenom KWh električne energije.

Do polovine avgusta treba da bude definisan predlog ugovora o koncesiji.

Pročitajte još:

Prema Privremenom operativnom planu nabavki za 2020. godinu, koji je ERS usvojila krajem prošle godine, bilo je previđeno da solarna elektrana košta 136 miliona maraka i da bude jače snage, odnosno 100 MW, sa godišnjom proizvodnjom od 147,7 GWh.

I u konačnom Planu nabavki za 2020. godinu iz marta ove godine ERS je takođe planirala da ovaj projekat košta 136 miliona KM, ali je uslovima Vlade smanjena jačina elektrane i vrednost izgradnje.

Ovaj projekt finansiraće se iz vlastitih sredstava i kredita.

Javni poziv za izgradnju solarne elektrane trebao bi biti raspisan na krajem ove godine.

Autorka: Svjetlana Šurlan

Izvor: Capital.ba

Da li ste i vi jedan od partnera za bolju životnu sredinu?

12.06.2020

Kulturna organizacija Mikser želi da prepozna i mapira sve pojedince, organizacije, kompanije ili lokalne samouprave koje podstiču, inoviraju i podržavaju novi, odgovorniji i ekološki održiviji pristup životu. Bilo da je reč o negovanju bašte usred gradske vreve, čišćenje divlje deponije ili rečne obale, organsko gajenje hrane ili smanjenje otpada domaćinstva ili firme ili o bilo kakvoj inovaciji koja našu sutrašnjicu može da učini zelenijom, voleće vašu priču! Dosadašnji surovi potrošački načini i navike doveli su planetu do iscrpljenosti, a nedavni globalni događaji pokazali su nam da se na taj put ne smemo vraćati, saopštio je Mikser.

Vaše borbe i stremljenja zabeležiće studenti novinarstva, a one će biti objavljene u najrelevantnijim domaćim medijima i predstavljene na Mikser festivalu u septembru 2020. godine. Na ovaj način želimo da podstaknemo mejnstrim medije u Srbiji da se odvaže da odgovorno, principijelno i istrajno izveštavaju o životnoj sredini i to kroz pet ključnih tema Zelenog sporazuma, a čijim će preporukama za Balkan i Srbija morati da se prilagodi:

Ako ste vi borac za održivu i zdraviju budućnost ili poznajete nekoga ko odgovara opisu, pošaljite Mikseru do 30. juna predlog u vidu kratkog video-snimka (do 2 min) u kojem ćete objasniti i približiti široj javnosti poduhvat ili inicijativu (problem, cilj, inicijatori, prepreke, predlog rešenja). Tehničke propozicije: kamera telefona, dnevni uslovi, bez okolne buke. Videe možete slati u inboks Mikserove FB stranice (@mikser.belgrade).

Kako Mikser čvrsto veruje da svaka pozitivna promena polazi isključivo od pojedinca, kreirajući ovu jedinstvenu mapu, žele da ujedinjeni ohrabre i utiču na donosioce odluka i privatni sektor da prihvate održive, odgovorne i na zdraviju i čistiju budućnost orijentisane principe poslovanja. Povezivanjem pojedinačnih, malih inicijativa teže da naprave mrežu “ekoloških preduzetnika” koji će zajednički širiti ekološki optimizam kako na stručnu javnost, tako i na svakog pojedinca obeshrabrenog i neosvešćenog o sopstvenom kapacitetu da učini značajnu promenu.

Približavajući se otvaranju pregovaračkog Poglavlja 27 o pridruživanju EU, Srbija će morati da usvoji i primeni niz pravila i ekoloških standarda, kao i da prilagodi zakonodavstvo preporukama Evropskog zelenog sporazuma koje se baziraju na pitanjima klime, cirkularne ekonomije, biodiverziteta, poljoprivredne proizvodnje i kvaliteta vazduha, vode i zemljišta. Kako bi Srbija što lakše prevazišla razlike u ekološkim standardima, potrebno je da za jedan pregovarački sto sednu sve zainteresovane strane: građani okupljeni oko zelenih inicijativa, privatni sektor i predstavnici države.

Pročitajte još:

Mikserov poziv odvija se u okviru projekta “Partneri za bolju životnu sredinu” koji finansira Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i u saradnji sa Fakultetom političkih nauka u Beogradu.

Izvor: Mikser

1...707708709...1,674 Page 708 of 1,674

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Iznos podsticajnih sredstava

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM