Otvoren filmski konkurs za Green Fest 2020.

17.06.2020

Foto: Centar za unapređenje životne sredine

Centar za unapređenje životne sredine je otvorio konkurs za takmičarske filmove koji će biti prikazani na 11. Međunarodnom festivalu zelene kulture „Green Fest“ koji će biti održan od 12. do 15. oktobra 2020. u Domu omladine Beograda.

Na konkurs, koji je međunarodnog karaktera, mogu se prijaviti filmovi o životnoj sredini, ekologiji, prirodi, kao i inovacijama i tehnologijama koje doprinose smanjenu čovekovog uticaja na planetu. U razmatranje će biti uzeti filmovi proizvedeni nakon 1. januara 2018. godine, i čije trajanje ne prelazi 60 minuta. Sve informacije o konkursu se mogu pronaći na zvaničnoj stranici festivala – www.greenfest.rs.

Rok za prijavu na konkurs je 7. avgust, dok će spisak filmova koji su ušli u selekciju za prikazivanje biti objavljen do 20. avgusta 2020.

Filmovi će biti nagrađeni u ukupno 6 kategorija: Najbolji film iz jugoistočne Evrope, Najbolji film o prirodi, Najbolji animirani film, Najbolji kratki film, Najbolji film do 1 minuta, Najbolji omladinski film (do 30 godina).

Pročitajte još:

Međunarodni festival zelene kulture „Green Fest“ je najveća “zelena” manifestacija u regionu jugoistočne Evrope koja se održava svake godine. Tokom prethodnih deset godina, na konkurse za takmičarske filmove je stiglo gotovo 6.000 filmova sa svih kontinenata, održano preko 140 obrazovnih sadržaja, predstavljeno preko 150 izlagača i umetnika, sa ukupnom posetom od oko 65.000 građana.

Jedanaest Međunarodni festival zelene kulture „Grin Fest“ sprovodi Centar za unapređenje životne sredine uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda, kao i mnogobrojnih partnera i prijatelja.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Položen kamen temeljac za trafostanicu “Lazarevac 4”

17.06.2020

U Lazarevcu je položen kamen temeljac za novu trafostanicu „Lazarevac 4“ 35/10 kV, koja će omogućiti razvoj industrijske zone i pouzdanije napajanje električnom energijom za građane i privredu.

“Počinjemo gradnju nove 35 kV trafostanice u koju će biti uloženo 150 miliona dinara. U Lazarevcu od 1993. godine nije bilo većih ulaganja u distributivnu mrežu, a sada investicije sa projektima koji su urađeni i započeti, iznose oko 400 miliona dinara”, rekao je Milorad Grčić nakon polaganja kamena temeljca.

On je precizirao da se za potrebe Lazarevca radi i automatizacija upravljanja trafostanicama vredna 120 miliona dinara i da će oba projekta biti završena do kraja godine.

“Ciljevi su nam da Lazarevac dobije sigurno dvosmerno napajanje električnom energijom i da svi građani imaju pouzdano snabdevanje, kao i da osposobimo industrijsku zonu u kojoj se gradi nova TS „Lazarevac 4“, omogućimo da u Lazarevcu bude napravljena jedna velika fabrika i obezbedimo napajanje autoputa „Miloš Veliki“ i koridora „Karađorđe“. Lazarevac će dobiti priključak na autoput i novi koridor, koji povezuje Šumadiju. Opštine Lazarevac, Lajkovac, Ljig, Ub i Obrenovac predstavljaju važnu industrijsku zonu u Srbiji”, rekao je Grčić.

Pročitajte još:

Predsednik opštine Lazarevac Bojan Sinđelić zahvalio je EPS-u i Miloradu Grčiću na gradnji nove trafostanice, koja je izuzetno bitna za razvoj industrijske zone u Lazarevcu.

“Ova TS je na mestu industrijske zone koja je potrebna Lazarevcu. Imamo odluku Vlade Srbije da se Lazarevac priključi na autoput „Miloš Veliki“ i da kroz Lazarevac prođe koridor „Karađorđe“. Te investicije omogućiće ispunjenje sna Lazarevčana i da kroz nekoliko godina bude iskorenjena nezaposlenost u Lazarevcu”, rekao je Sinđelić.

Kamen temeljac za TS „Lazarevac 4“ položili Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS, Bojan Sinđelić, predsednik opštine Lazarevac, Milan Mišković, direktor za proizvodnju uglja ogranka RB „Kolubara“ i Bojan Atlagić, v. d. direktora „EPS Distribucije“. Početku gradnje ove trafostanice u koju će samo EPS i „Kolubara“ uložiti 80 miliona dinara prisustvovali su i predstavnici sindikata, predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković.

Izvor: Elektroprivreda Srbije

Bečki vozovi se kreću pomoću energije kočenja

17.06.2020

Bečko gradsko preduzeće za javni prevoz „Wiener Linien“ osmislilo je zanimljivu metodu za dobijanje električne energije iz obnovljivog izvora. U sklopu projekta zvanog „Brake Energy“ recikliraju energiju koju vozovi podzemne železnice oslobađaju prilikom kočenja i pretvaraju je u struju.

Naime, svaki put kada se neki voz metroa zaustavi na nekoj stanici, oslobađa se kočiona energija. Većina te energije vraća se u sistem i pokreće nadolazeće vozove. Kada se ne koristi za pokretanje nekog drugog voza, ta energija se preusmerava u 20-kilovoltnu mrežu naizmenične struje kompanije „Wiener Linien“. Takva se reciklirana struja tada koristi za napajanje pokretnih stepenica, liftova i rasvete na stanicama bečkog metroa.

Prvo postrojenje za pretvaranje kočione energije u struju u Beču postavljeno je 2018. godine na stanici podzemne železnice linije U2 u okrugu Donaustat. Ove je godine Beč dobio još jedno takvo postrojenje na postaji linije U1 „Altes Landgut“ u okrugu Favoriten.

„Što se više energije može reciklirati, to je manje energije potrebno proizvesti“, objasnila je članica bečkog uprave za zaštitu okoline, Uli Sima. Prema procenama ova postrojenja na godišnjem nivou mogu proizvesti do 3 GWh električne energije. To u proseku odgovara potrošnji struje u 720 domaćinstava, a omogućuje i značajno smanjenje emisija ugljen-dioksida – za čak 400 tona.

Pročitajte još:

Danas samo jedan odsto ukupnih emisija ugljen-dioksida u austrijskoj metropoli otpada na javni prevoz. „Mi smo uvek u potrazi za novim načinima za zaštitu klime. Zbog toga od januara 2020. nabavljamo samo struju s nultom emisijom ugljen-dioksida koja je u celosti dobijena iz obnovljivih izvora energije u Austriji“, objasnio je direktor kompanije „Wiener Linien“ Ginter Štajnbauer.

Beč bi uskoro trebao da dobije još četiri ovakva postrojenja za recikliranje energije, od kojih je prvo planirano već 2021. godine.

Izvor: Eurocomm-PR Zagreb

Da li se izgradnja fabrike auto-guma u Zrenjaninu odvija u skladu sa zakonom?

17.06.2020

car_tire_auto_guma — Foto-ilustracija: Pixabay

Na konferenciji za novinare, održanoj danas, 17. juna, u Medija centru u Beogradu, Mirko Popović i Jovan Rajić ispred Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI) su na pitanje “Da li se izgradnja fabrike auto-guma u Zrenjaninu odvija u skladu sa zakonom?” dali kratak i jasan odgovor “ne” potkovan argumentima u nastavku teksta.

Pročitajte još:

Vlada Republike Srbije je projekat izgradnje fabrike automobilskih guma u Zrenjaninu proglasila projektom od državnog značaja, a ulaganje kineske kompanije “Linglong Tire”, procenjeno na 800 miliona evra, je označeno kao najveća direktna investicija kod nas. Srbija je investitoru iz Kine bez naknade ustupila 96 hektara zemljišta (njive prve i druge klase), na kome se očekuje da nikne kompleks površine 500.000 kvadratnih metara koji bi upošljavao 1.200 radnika.

U martu prošle godine, mediji su izveštavali o tome kako je polaganje kamena temeljca za pogon proteklo u skladu sa feng šuijem, ali je RERI-jev tim uočio da se projekat izgradnje, uprkos tome što je simbolično započeo u doba procvata cveća, ne odvija po zakonu.

“Građani Srbije treba da znaju šta se dešava u Zrenjaninu i da imaju na umu kako se realizuje jedna od najvećih investicija u zemlji”, istakao je na samom početku konferencije programski direktor RERI-ja Mirko Popović i dodao da problem o kom će se govoriti treba posmatrati u širem kontekstu kroz zarobljavanje institucija i korupciju kao redovnu praksu u poslovanju javnih vlasti. “U ovom slučaju ima toliko propusta da je teško zamislivo da su oni slučajni”, kazao je on.

Jovan Rajić, predsednik Upravnog odbora RERI-ja, je najpre upozorio da izgradnja fabrike nije problem jedino za Zrenjanince, već za čitavu Srbiju, i skrenuo pažnju na problematičnu prirodu ugovornog odnosa Srbije i “Linglonga”. “Jedna strana je dobila nešto, i to mnogo, dok je druga strana samo pokazala dobru volju – što se vidi već na osnovu inicijalnog Memoranduma o razumevanju, koji definiše buduću saradnju”, pojasnio je.

Rajić se osvrnuo i na činjenicu da je značenje zaključka Vlade da je reč o projektu od značaja i dalje nepoznanica. “Da li to znači da se na njega ne primenjuju propisi Republike Srbije? U bližoj prošlosti je bilo primera kada je suspendovan pravni sistem naše zemlje da bi se određeni projekat mogao realizovati bez prepreka koje zakon nameće”, podsetio je on.

RERI sumnja da se primenom tzv. principa “salami slicing”, odnosno razdvajanjem projekta na faze i različite delove, nastoji izbeći procena uticaja na životnu sredinu. Fabrika pneumatika spada među postrojenja koja svojim aktivnosima mogu proizvesti emisije i zagađenja, te je za realizaciju takvog projekta neophodno pribaviti integrisanu dozvolu i uz zahtev za izdavanje dozvole priložiti saglasnost na studiju o proceni uticaja.

Parcela je u toku 2019. godine ograđena, bez sprovođenja postupka procene uticaja na životnu sredinu. U martu 2020. godine, Grad Zrenjanin je izdao kineskoj kompaniji građevinsku dozvolu za prvu fazu izgradnje pomoćnih objekata u sklopu kompleksa fabrike za proizvodnju i preradu gume i kaučuka suprotno važećim propisima. Njihovo nepoštovanje se nastavilo i nakon dobijanja tog dokumenta. “Linglong” je podneo zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za projekat sa građevinskom dozvolom, odnosno izgradnju pomoćnih objekata i trafostanice i postavljanje rasvete.

Postupak je pokrenut za vreme vanrednog stanja pa je zbog toga građanima uskraćena mogućnost uvida u dokumentaciju u prostorijama nadležnog organa što je još jedna od manjkavosti koju su Popović i Rajić izneli. On je zatim obustavljen bez utemeljenja u regulativi, a 215 primedbi građana je odbačeno “jer su neosnovane”.

Mirko Popović je naglasio da se zemljište namenjeno izgradnji pogona nalazi na svega 2 kilometra od Carske bare, bogate raznovrsnim biljkama i životinjama, i da bi – čak i u slučaju da je studija o proceni uticaja na životnu sredinu nepotrebna, što nije tako – izgradnja trebalo da teče pod uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Zbog pobrojanih proceduralnih nedostatka, RERI poziva na poništenje i ponavljanje procesa.

Jelena Kozbašić

Emisije ugljen-dioksida 13 proizvođača mleka jednake emisijama jedne od najvećih ekonomija

17.06.2020

krava — Foto-ilustracija: Unsplash (Angelina Litvin)

Prema najnovijem izveštaju, najveće svetske kompanije za mlečne proizvode zajedno proizvode emisije ugljen-dioksida jednake kao i čitavo Ujedinjeno Kraljevstvo. Pri tom, ova država predstavlja šestu ekonomiju na svetskom nivou.

Foto-ilustracija: Unsplash (Mehrshad Rajabi)

Procene su da je 13 proizvođača mleka povećalo svoje emisije tokom poslednje dve godine i to za 11 odsto. Kako to ne ide u prilog ciljevima ustanovljenim u Pariskom sporazumu, ističe se da je neophodno doneti odgovarajuće mere da se redukuje uticaj ovog sektora na udeo u globalnim emisijama.

Pretpostavke su i da se proširenje velikih kompanija u mlekarskoj industriji negativno odrazilo ne samo na klimatske promene, već i na male poljoprivrednike, te je potrebno smanjiti podsticaje za velike korporacije i pružiti mogućnost manjim proizvođačima. Pored toga, mnogi ističu i da je nedovoljno veliki pritisak javnosti na svetske korporacije za proizvodnju mesa i mlečnih proizvoda za odgovornost za sopstvene emisije.

Ipak, mlečna industrija je povodom ovog izveštaja izjasnila svoj stav da slika koju izveštaj obuhvata nije celovita i dodala da su veoma posvećeni proizvodnji hrane na ekološki prihvatljiv i odgovoran način.

Najveći svetski proizvođači mleka su Evropska unija, Indija i Sjedinjene Američke Države. Svakako, ključno pitanje jeste uzgoj krava koje doprinose velikoj količini emisija metana, odnosno čak 90 odsto od ukupne količine emisija koje potiču od mlekarske industrije.

Pročitajte još:

S druge strane, godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte u Ujedinjenom Kraljevstvu iznose oko 350 miliona tona godišnje. Emisije velikih svetskih kompanija takođe beleže porast u odnosu na 2015. godinu, kada su emisije ugljen-dioksida iznosile oko 306 miliona tona, dok je u 2017. godini taj broj porastao do 338 miliona tona.

Jelena Cvetić

Možemo li očuvati plodno i zdravo zemljište?

17.06.2020

zemlja_voda — Foto-ilustracija: Unsplash (Hayley Catherine)

Svakog 17. juna, obeležava se Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše. Na današnji datum, koji je utvrdila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1994. godine, svi treba da se podsetimo koliko je važno očuvanje plodnog i zdravog zemljišta.

Problem osiromašenja tla i krčenja šuma je globalne prirode. Zato je važna međunarodna saradnja, jer posledice neodgovornosti i neodrživog korišćenja prirodnih resursa u smislu preopterećenosti tla, mogu imati mnogo šire efekte nego što se pretpostavlja.

Šta treba da znamo o degradaciji zemljišta?

Migracije – Isušivanje zemljišta je pretnja za opstanak ljudske zajednice jer utiče na osnovna sredstva za život, na pijaću vodu, hranu i životni prostor. Zbog osiromašenog zemljišta i suša, milioni ljudi postaju ekološki migranti jer su prinuđeni na selidbu zbog opstanka koji zavisi od plodnog tla.

Milijarde ljudi i hleb nasušni – Kako svetska populacija postaje brojnija i urbanija, sve je veća potražnja za zemljom kao resursom, koja će obezbediti hranu, hranu za životinje i sirovinu za brojne proizvode potrošačkog društva.

U međuvremenu, kvalitet i produktivnost postojećeg obradivog zemljišta opadaju. Do 2030. godine za proizvodnju hrane biće potrebno dodatnih 300 miliona hektara zemlje, u slučaju da se nastavi sa dosadašnjim neodrživim konceptom korišćenja tla, sečom šuma, neodgovornom poljoprivrednom praksom i rastom populacije.

Ekološka stopa – Potrebe svakog čoveka na planeti, uključujući energiju, hranu i vodu, mogu se prikazati površinom zemljišta koje mu omogućava način života koji vodi. Ta površina je nazvana ekološkom stopom i razlikuje se po državama. Tako, na primer, za uobičajene životne potrebe jednog stanovnika Sjedinjenih Američkih Država godišnje, treba 8,1 hektara zemlje, Etiopije jedan hektar, a jednog stanovnika Srbije tri hektara.

Pročitajte još:

Poražavajući procenti – Danas je više od dve milijarde hektara nekada produktivnog zemljišta degradirano. Preko 70 odsto ekosistema je doživelo značajne promene, a do 2050. godine to bi se moglo dogoditi u čak 90 odsto ekosistema.

Moda – Na kvalitet zemljišta poseban uticaj imaju klimatske promene. Proizvodnja odeće i obuće uzrok je osam odsto globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte, a predviđa se da će do 2030. porasti za gotovo 50 odsto. Četvrtina emisija gasova sa efektom staklene bašte potiče od poljoprivrede, šumarstva i druge upotrebe zemljišta.

Oluje, pesak i erozija – Peščane oluje su prirodni fenomen, ali na njihove karakteristike i učestalost utiču način upravljanja zemljištem, erozija uslovljena čovekovom aktivnošću i klimatske promene. Oluje mogu uticati na zdravlje ljudi i životinja. Globalno, 334 miliona ljudi i 14 procenata dece ima simptome astme. Uz to, peščane oluje su prenosioci brojnih patogena.

Izvor: RTS

BiH se još bori protiv izgradnje hrvatskog Centra za odlaganje radioaktivnog otpada na granici

17.06.2020

radioaktivni_otpad — Foto-ilustracija: Unsplash (Ilja Nedilko)

Iz Bosne i Hercegovine najavljuju ozbiljan ekspertski i pravni odgovor na prvi korak Hrvatske ka izgradnji Centra za odlaganje radioaktivnog otpada (RAO) na Trgovskoj gori, u blizni granice sa BiH.

U ponedeljak, 15. juna, otvorene su ponude za odabir izvođača za izradu dokumentacije i potrebna istraživanja za dobijanje dozvole za izgradnju Centra. Zakonski rok za odabir najboljeg ponuđača je 90 dana.

Ukupna vrednost projekta izgradnje odlagališta u bivšoj kasarni Čerkezovac je 19,26 miliona kuna (2,57 miliona evra).

Hrvatska prvo, kako je najavljeno, želi utvrditi postojeći nivo radijacije na toj lokaciji i na području opštine Dvor na Uni, te izraditi projektnu dokumentaciju, sigurnosne analize i studije uticaja na okolinu.

Trgovska gora udaljena je sedam kilometara vazdušne linije od opštine Novi Grad u Bosni i Hercegovini.

Načelnik Opštine Novi Grad Miroslav Drljača kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) kako je otvaranjem ponuda jasno da Hrvatska nema nameru da odustane od Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori.

“Ja ne vidim neko rešenje osim tužbe. Čak, mislim da tužba treba što pre da usledi, s obzirom na to da hrvatska strana izbegava bilo kakvu obavezu koja proizlaze iz ESPOO Konvencija o prekograničnom uticaju na životnu sredinu da sprovede”, kaže Drljača.

Drljača smatra da Hrvatska ne uvažava ni mišljenje Bosne i Hercegovine, ali ni svojih građana iz Dvora na Uni i Petrinje u Hrvatskoj, koji se takođe protive izgradnji ovog Centra na Trgovskoj gori.

Hrvoje Prpić, direktor Fonda za finansiranje razgradnje i zbrinjavanje radioaktivnog otpada (RAO) i istrošenoga nuklearnog goriva (ING) Nuklearne elektrane Krško (Fond NEK) za RSE kaže da je Čerkezovac izabran zbog svojih karakteristika koje se trebaju potvrditi studijama.

“I na nivou seizmologije i tektonike i geološke, hidrogeološke, geodetske i svih tih komponenata, idemo potvrditi pretpostavke koje su napravljene na temelju određenih studija da lokacija zadovoljava sve te kriterijume. Dakle, ovo je sprovođenje svih aktivnosti da bismo mi to potvrdili”, kaže Prpić.

On naglašava da je postupak precizno definisan međunarodnim konvencijama.

“Ono što mi moramo po međunarodnim konvencijama je – sprovesti istraživanja, napraviti sve analize, napraviti laboratorijske izveštaje, kompletirati sigurnosnu analizu, i onda moramo provesti studiju uticaja na okolinu u kojoj će biti sve to sažeto. Taj materijal onda treba da isporučimo državama s kojima se Republika Hrvatska graniči”, navodi Prpić.

Hrvatska ima dužnost da polovinu svog otpada iz nuklearke Krško preuzme najkasnije 2023. godine. U Fondu NEK planiraju da sa izgradnjom Centra započnu 2023. godine, a da ga dovrše 2024. godine.

Vlasti u Bosni i Hercegovini (BiH) na svim nivoima protive se otvaranju Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada, jer smatraju da bi on mogao ugroziti život i zdravlje oko 250.000 ljudi koji žive u 13 opština u slivu reke Une.

Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, kaže da Bosna i Hercegovina neće odustati od stava da je za nju neprihvatljivo pravljenje odlagališta RAO na ovom mestu.

Naglašava da je na osnovu jedinstvenog političkog stava svih u BiH Savetu ministara BiH dostavio na usvajanje Odluku o strukturi ekspertskog tima od 21 osobe i očekuje da će narednih dana Odluka biti odobrena.

Pročitajte još:

Sastav ekspertskog tima je utvrđen na sednici Koordinacionog tela Bosne i Hercegovine (BiH) za problematiku odlaganja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva na lokaciji Trgovske gore, 3. juna u Banjaluci.

On dodaje i da su u toku završne konsultacije kada je u pitanju formiranje i pravnog tima koji će se baviti ovim problemom.

“Očekujem da na osnovu svih konsultacija koje ćemo imati, uskoro sačinimo strukturu pravnog tima i da ćemo do kraja ove sedmice dostaviti Odluku o sastavu prema Savetu ministara na usvajanje”, navodi Košarac.

Ministar kaže kako će ekspertski i pravni tim sinhronizovano raditi na očuvanju interesa BiH i “time onemogućiti snagom argumenata i činjenica da Hrvatska krene u izgradnju odlagališta nuklearnog otpada na toj potencijalnoj lokaciji˝.

Predsednik Zelenog kluba (neformalne poslaničke grupe koju čine poslanici Parlamenta BiH, Parlamenta Federacije BiH, Narodne skupštine Republike Srpske i lokalnih skupština) Saša Magazinović ocenjuje da će nakon formiranja ekspertskog i pravnog tima, Bosna i Hercegovina uskoro dobiti mapu narednih koraka.

“Stav svih institucija BiH je da Hrvatska ne poštuje međunarodne konvencije i svoje obaveze koje iz njih proističu. To daje pravnu podlogu BiH da ide prema međunarodnim institucijama, između ostalog, i prema Međunarodnom sudu pravde. Da li to vodi arbitraži ili da se rešava na drugi način, to će nam reći pravnici”, ističe Magazinović.

Protiv aktivisti zaštite životne sredine iz obe države

Toni Vidan, aktivista udruženja građana za zaštitu životne sredine “Zelena akcija” iz Hrvatske, koja se od početka protivi ovom projektu, kaže da je započela formalna procedura u kojoj će biti obavezna javna rasprava.

“Vrlo smo radoznali videti šta će i kako tu biti, i vrlo smo voljni učestvovati u raspravi i proceduri. Fond NEK planira da angažuje PR agenciju za podizanje svesti stanovništva o važnosti tog objekta, pa ćemo kao Zelena akcija razmisliti da se možda prijavimo za raspravu. Mislim da je retko ko kompetentniji od nas da građanima diže svest na tu temu”, kaže Vidan.

Mario Crnković, aktivista organizacije za zaštitu životne sredine “Green team” iz Novog Grada, kaže da ni po jednom parametru lokacija Trgovske gore nije adekvatna lokacija za skladištenje nuklearnog otpada.

Foto-ilustracija: Unsplash (Johannes Daleng)

“Po geološkoj strukturi Trgovske gore je krečnjačkog tipa i samim tim je vodopropusna. To znači da nije stabilno tlo, već je trusno područje na kojem imamo i veliki broj klizišta, pa samim tim ne može biti lokacija za objekte tog tipa. Dalje, možemo pričati o hidrološkim karakteristikama kompletnog područja na kojem imamo ogroman broj podzemnih voda, a da ne pričamo da je planirana lokacija udaljena svega 800 metara od reke Une koja je i izvor pitke vode za mnoge okolne opštine u slivu”, ističe Crnković.

On dodaje i da je vrlo bitno razjasniti termine skladište i odlagalište koji se često koriste sa hrvatske strane kao sinonimi, iako se radi o dva različita pojma. Prvi je, kaže on, kratkoročnog karaktera, gde se otpad zbrinjava privremeno, dok se u drugom radi o zbrinjavanju otpada na neodređeno vreme.

“Kada pričamo o samom skladištu, reč je o objektu za radioaktivne otpade, iskorištene izvore i iskorišteno nuklearno gorivo u kojem se to čuva na kraći vremenski period, od 10-100 godina. Međutim, kada pričamo o odlagalištu, pričamo o objektu koji se gradi na takav način gde se svi pomenuti otpadi čuvaju na duži vremenski period, a radi se o više vekova, minimum 300 godina. Tu se radi o lokacijama koje moraju ispunjavati maksimalne sigurnosne kriterije i samog objekta i njegove lokacije, a to i jeste sporno u svoj ovoj priči”, pojašnjava Crnković.

Danas, 17. juna, u opštini Novi Grad svi načelnici i gradonačelnici ugroženih opština na reci Uni u BiH sastaće se kako bi razgovarali o narednim koracima.

Prema Nacionalnom programu sprovedbe Strategije zbrinjavanja RAO, iskorišćenih izvora i istrošenog nuklearnog goriva, koji je Vlada Hrvatske donela krajem 2018. godine, Trgovska gora i kasarna Čerkezovac predviđeni su kao lokacija dugoročnog skladišta tog otpada. Tu bi se skladištio nisko i srednje radioaktivni otpad (NSRAO) iz Krškog, kao i radioaktivni otpad nastao na području Hrvatske.

Autor: Gojko Veselinović (saradnja na tekstu: Enis Zebić)

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Kojim inovativnim projektima je Fond za inovacionu delatnost dodelio 5 miliona evra?

17.06.2020

innovation_inovacija_idea_idea — Foto-ilustracija: Pixabay

Fond za inovacionu delatnost dodelio je pet miliona evra bespovratnih sredstava za finansiranje 35 projekata kroz javni poziv za Program ranog razvoja i Program saradnje nauke i privrede.

Uređaj na bazi senzora za profesionalne pijaniste, softversko rešenje za optimizaciju i kontrolu energetske potrošnje u zgradama i postrojenjima, nova tehnologija za proizvodnju i obradu tartufa, zatim mobilni EKG uređaj za detektovanje simptoma srčanog udara, ultrazvučni senzor i softver za detekciju curenja naftovoda, samo su neki od podržanih projekta, koji će se u narednom periodu razvijati.

Kroz nezavistan proces selekcije odabrano je 22 projekta mladih preduzeća i startap timova i 13 zajedničkih projekata preduzeća i naučno-istraživačkih organizacija. Podržani su oni projekti koji imaju sposoban tim, inovativni potencijal, održivu konkurentsku prednost i jasne razvojne planove, kao i dovoljno kvaliteta da se takmiče na međunarodnom tržištu. Na raspisani javni poziv podneto je 234 prijave, a najveći broj predloženih projekata je iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, mašinstva i mašinskog inženjeringa, prirodnih nauka i poljoprivrede i prehrambene industrije.

Pročitajte još:

Za razvoj inovativnih proizvoda, usluga i tehnologija sredstva su obezbeđena iz budžetu Republike Srbije, sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a kroz Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja (na osnovu sporazuma o zajmu sa Svetskom bankom).

Pregled podržanih projekata

PROGRAM RANOG RAZVOJA

Om3ga Solutions

Naziv projekta: Daktilograf Engine

Mesto: Beograd

Industrija: Informaciono komunikacione tehnologije

Opis: Preduzeće Om3ga Solutions iz Beograda razvija softversko rešenje za sintezu govora u tekst za slovenske jezike sa visokom preciznošću.

Beyond 42

Naziv projekta: CollectiVibe SAAS Community Management Platform

Mesto: Beograd

Industrija: Informaciono komunikacione tehnologije

Opis: Preduzeće Beyond 42 iz Beograda razvija softversku platformu za efektivno stvaranje i upravljanje online zajednicama.

RehabShop

Naziv projekta: The Gait Master

Mesto: Beograd

Industrija: Elektronika

Opis: Preduzeće RehabShop iz Beograda nudi rešenje u vidu uložaka za obuću sa naprednim senzorima za beskontaktno praćenje podataka, dizajnirani za primenu u rehabilitacionoj industriji.

ServerBytes

Naziv projekta: ServerBytes

Mesto: Niš

Industrija: Informaciono komunikacione tehnologije

Opis: Preduzeće ServerBytes iz Niša razvija softversku platformu za intuitivni, brži i efikasniji razvoj servera za igre.

DUALITY

Naziv projekta: DUALITY – PORTABLE HYBRID PIANO SYSTEM

Mesto: Beograd

Industrija: Informaciono komunikacione tehnologije

Opis: Preduzeće DUALITY iz Beograda razvija uređaj na bazi senzora za profesionalne pijaniste koji kombinuje funkcije analognih klavira i digitalnih sintisajzera.

Machine Can See

Naziv projekta: Fleet Safety Camera

Mesto: Novi Sad

Industrija: Informaciono komunikacione tehnologije

Opis: Preduzeće Machine Can See iz Novog Sada razvija uređaj koji kombinuje veštačku inteligenciju i tehnologiju mašinskog vida za poboljšanje bezbednosti vozila i putnika.

Smart Power

Naziv projekta: PowerPath

Mesto: Novi Sad

Industrija: Informaciono komunikacione tehnologije

Opis: Preduzeće Smart Power iz Novog Sada nudi softversko rešenje za dizajn i modeliranje dalekovoda koje omogućava brži rad i automatizaciju.

Foxy Voxel

Naziv projekta: Going Medieval

Mesto: Novi Sad

Industrija: Gejmifikacija

Opis: Preduzeće Foxy Voxel iz Novog Sada bavi se izradom video igre sa mehanikom složene izgradnje kolonije čiji je cilj podići, održavati i širiti srednjevekovnu koloniju sa brojnim izazovima.

DR.KNIGHT

Naziv projekta: Sustainable Color Catcher 2.0

Mesto: Beograd

Industrija: Zaštita životne sredine

Opis: Preduzeće DR.KNIGHT iz Beograda nudi rešenje u vidu gel kuglice za višestruku upotrebu koje apsorbuju boju tokom pranja veša, napravljene od obnovljivih resursa.

Truff truff

Naziv projekta: Pilot plant truffle

Mesto: Novi Sad

Industrija: Poljoprivreda i prehrambena industrija

Opis: Preduzeće Truff truff iz Novog Sada razvija novu tehnologiju za proizvodnju i obradu tartufa sa povećanim kvalitetom i prinosom.

MEHANIK PATENT

Naziv projekta: Pipe Connecting Tool (Uređaj za spajanje/razdvajanje cevi)

Mesto: Beograd

Industrija: Mašinski inženjernig

Opis: Preduzeće MEHANIK PATENT iz Beograda razvija lak za korišćenje, ergonomičan i pristupačan uređaj za manipulaciju cevima napravljenim od keramike, PVC-a i fiberglasa.

Ruthenotope

Naziv projekta: Advancing Ruthenium Technology

Mesto: Beograd

Industrija: Prirodne nauke

Opis: Preduzeće Ruthenotope iz Beograda nudi rešenje u vidu optimizacije procesa proizvodnje rutenijumskog katalizatora koji se koristi za pravljenje lekova za razne bolesti.

SmartCat

Naziv projekta: Optimus Power

Mesto: Novi Sad

Industrija: Mašinski inženjernig

Opis: Preduzeće SmartCat iz Novog Sada nudi softversko rešenje za optimizaciju i kontrolu energetske potrošnje u zgradama i postrojenjima, zasnovano na veštačkoj inteligenciji.

HireApp

Naziv projekta: HireApp

Mesto: Beograd

Industrija: Informaciono komunikacione tehnologije

Opis: Predizuće HireApp iz Beograda razvija softversku uslugu namenjenu za povezivanje kompanija i radnika u hotelijerstvu.

RenwAI

Naziv projekta: RenwAI

Mesto: Beograd

Industrija: Informaciono komunikacione tehnologije

Opis: Preduzeće RenwAI iz Beograda razvija softver za analizu podataka i poslovnu inteligenciju namenjen opštinama i proizvođačima električne energije.

BACILLOMIX CO

Naziv projekta: Improvement of plant growth by using bacteria based bioproduct ” Biotic B”

Mesto: Novi Sad

Industrija: Poljoprivreda i prehrambena industrija

Opis: Preduzeće BACILLOMIX CO iz Novog Sada razvija novi bioproizvod zasnovan na bakterijama za poboljšanje rasta biljaka i obogaćivanje zemljišta.

Trickest

Naziv projekta: Trickest Hive

Mesto: Beograd

Industrija: Informaciono komunikacione tehnologije

Opis: Preduzeće Trickest iz Beograda razvija Cloud platformu za automatizovan proces skupljanja podataka i testiranje u cilju povećanja cyber bezbednosti.

Product Hive

Naziv projekta: Emitto | Real time, omni-channel newsletter

Mesto: Beograd

Industrija: Informaciono komunikacione tehnologije

Opis: Preduzeće Product Hive iz Beograda razvija sveobuhvatni kanal za dostavljanje digitalnog sadržaja putem najpopularnijih aplikacija za razmenu poruka u realnom vremenu.

Distill Games

Naziv projekta: Race Duels

Mesto: Beograd

Industrija: Informaciono komunikacione tehnologije

Opis: Preduzeće Distill Games iz Beograda bavi se izradom mobilne video igre za auto-trke koja koristi naprednu fiziku za vožnju.

BEM Team

Naziv projekta: BEMmydesign.com

Mesto: Beograd

Industrija: Informaciono komunikacione tehnologije

Opis: Preduzeće BEM Team iz Beograda bavi se izradom alata za upravljanje odnosima sa mušterijama kroz sistematično sakupljanje i obradu povratnih informacija.

BIO LAB SOL LTD Belgrade

Naziv projekta: Development of advanced automated distillation plant for aromatic spirits (DAADIS)

Mesto: Beograd

Industrija: Poljoprivreda i prehrambena industrija

Opis: Preduzeće BIO LAB SOL LTD Belgrade iz Beograda nudi rešenje u vidu postrojenja za automatsku destilaciju i proizvodnju alkohola sa izuzetnim karakteristikama i aromom.

VUMIA TECHNOLOGIES

Naziv projekta: VUMIA.IO

Mesto: Vršac

Industrija: Informaciono komunikacione tehnologije

Opis: Preduzeće VUMIA TECHNOLOGIES iz Beograda razvija softversko rešenje koje omogućuje efikasno upravljanje rezervnim delovima i post-prodajni servis za razne mašine.

PROGRAM SARADNJE NAUKE I PRIVREDE

Naziv projekta: 4051

Nosilac konzorcijuma: IntuiS

Glavni partner: Institut za Nuklearne Nauke Vinča

Partner: HeartPal

Mesto: Kikinda

Industrija: Biotehnologija i bioinžinjering

Opis: Mobilni EKG uređaj za rano, pouzdano i brzo detektovanje simptoma srčanog udara.

Naziv projekta: Novel oil pipeline leakage detection system

Nosilac konzorcijuma: Fasek Engineering and Production

Glavni partner: Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu

Mesto: Novi Sad

Industrija: Zaštita životne sredine

Opis: Ultrazvučni senzor i softver na bazi mašinskog učenja za detekciju curenja naftovoda.

Naziv projekta: Next-generation DNA-encoded libraries platform

Nosilac konzorcijuma: Totient

Glavni partner: Farmaceutski fakultet, Univarzitet u Beogradu

Mesto: Beograd

Industrija: Biotehnologija i bioinženjering

Opis: Platforma DNK-šifrovanih datoteka koja biotehnološkim kompanijama omogućava pristup uslugama za potrebe najnovijih otkrića u industriji lekova.

Naziv projekta: New generation of silicone and zinc-oxide surge arrester and insulators for low and medium voltage levels

Nosilac konzorcijuma: Plamen

Glavni partner: Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

Mesto: Inđija

Industrija: Elektrotehnika

Opis: Novi responsivni odvodnici prenapona i izolatori za niske i srednje napone.

Naziv projekta: SMART ECO system for automatic contactless washing of vehicles – SMART WASHING SYSTEMS

Nosilac konzorcijuma: NIKOM-AUTO

Glavni partner: Fakultet inženjerskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu

Partner: NIKOR

Mesto: Kragujevac

Industrija: Mašinska industija

Opis: Ekološki automatizovani sistem za beskontaktno pranje vozila zasnovan na 4.0 industrijskoj tehnologiji.

Naziv projekta: SmartGIS for Point Cloud Object Detection

Nosilac konzorcijuma: Manufaktura

Glavni partner: Građevinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Mesto: Smederevo

Industrija: Informaciono komunikacione tehnologije

Opis: Napredni softver za automatizaciju GIS detekcije objekata uz pomoć veštačke inteligencije.

Naziv projekta: Natural Gluten Free Flour Mix

Nosilac konzorcijuma: Aleksandrija Fruška Gora

Glavni partner: Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu

Mesto: Beograd

Industrija: Poljoprivreda i prehrambena industrija

Opis: Prirodna, ukusna, nutritivna, bezglutenska mešavina brašna za industriju zdrave hrane.

Naziv projekta: Scriptarnica

Nosilac konzorcijuma: MVP Workshop

Glavni partner: Matematički institut SANU

Partner: Tenderly

Mesto: Beograd

Industrija: Informaciono komunikacione tehnologije

Opis: Decentralizovana blockchain platforma za čitanje, pisanje, izdavanje, prodavanje i kupovanje e-knjiga.

Naziv projekta: StayAlert – A New Tool for Safe Work

Nosilac konzorcijuma: mBrainTrain

Glavni partner: Fakultet inženjerskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu

Mesto: Beograd

Industrija: Prirodne nauke

Opis: Nosivi EEG sistem za sprečavanje nesreća i ljudskih grešaka na visokorizičnim radnim mestima.

Naziv projekta: BOULARDII ACHILLUS

Nosilac konzorcijuma: AbelaPharm

Glavni partner: Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu

Mesto: Beograd

Industrija: Poljoprivreda i prehrambena industrija

Opis: Nova generacija probiotika zasnovanih na probiotičkom kvascu i ekstraktu hajdučke trave.

Naziv projekta: Increasing the value and assortment of industrial peppermint (Mentha piperita L.) products with the aim to penetrate new markets

Nosilac konzorcijuma: Euro Herbs

Glavni partner: Tehnološki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Partner: Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

Mesto: Novi Sad

Industrija: Prehrambena industrija

Opis: Novi koncept za obradu pitome nane i sličnih biljaka u cilju dobijanja proizvoda sa dodatom vrednošću.

Naziv projekta: SOFIS – Solar Facility Insight System

Nosilac konzorcijuma: DECODE

Glavni partner: Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu

Partner: Institut tehničkih nauka SANU

Mesto: Beograd

Industrija: Energija i energetska efikasnost

Opis: Sistem za bežični nadzor solarnih instalacija i predviđanje proizvodnje u realnom vremenu.

Naziv projekta: Smart 3D EM Simulation Environment for IoT and 5G

Nosilac konzorcijuma: WIPL-D

Glavni partner: Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu

Mesto: Beograd

Industrija: Internet stvari

Opis: Intuitivan i pristupačan 3D simulator okruženja za razvoj i validaciju sistema zasnovanih na IoT/5G principima.

Izvor: Fond za inovacionu delatnost

Sunce, vetar i biomasa za čistu energiju

17.06.2020

jure-tufekcic-qWY05SQehsI-unsplash — Photo: Unsplash (Jure Tufekčić)

Vojvodina ima izuzetne potencijale za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a koliko će se ovi resursi iskoristiti i u kojoj meri će industrijski subjekti biti ekološki osvešćeni, najviše zavisi od države, odnosno zakonske regulative i njene dosledne primene, ističe mr Zoran Trpovski, sekretar Udruženja industrije Privredne komore Vojvodine

Kroz jedinstveni komorski sistem, Udruženje industrije Privredne komore Vojvodine okuplja industrijske subjekte koji posluju u AP Vojvodini. Trenutno imaju grupacije koje pokrivaju metalski kompleks, energetiku i građevinarstvo, a tu je i Savet za cirkularnu ekonomiju. Kroz ove oblike organizovanja, primenom propisane procedure Udruženje pokreće aktuelna pitanja koja se tiču ovih grana ili industrije u celini, a sve više se bavi i temom energetske efikasnosti. Sa mr Zoranom Trpovskim, sekretarom Udruženja industrije PKV, razgovaramo o tome koliko kompanije koje se bave industrijom prate svetske „zelene” trendove i standarde kad je u pitanju poslovanje. Budući da se u Vojvodini nalazi najviše postrojenja naftne industrije, a istovremeno i najveći potencijal obnovljivih izvora energije, zanima nas u kakvom odnosu stoje najveći ekološki rizici i prednosti u ovoj pokrajini.

EP: Savremena industrija danas je nezamisliva bez čistih tehnologija, obnovljivih izvora, „zelenih” izuma i cirkularne ekonomije. Koliko se Udruženje industrije PKV bavi ovim temama i koliko su firme koje se bave industrijskom proizvodnjom u Vojvodini ekološki osvešćene?

Zoran Trpovski: Teško je dati globalnu ocenu, jer je scena veoma šarolika, posebno ako se ima u vidu da se svest o značaju industrije u celini nakon dužeg perioda ponovo kreirau smislu da je proizvodnja neophodna u cilju stvaranja nove vrednosti. Sigurno je da svaka kompanija pokušava da prati savremene trendove u svojoj oblasti i da ih implementira. Kada je reč o ekologiji, ključna je regulativa, a dosledna primena propisa može da nametne ekološku osvešćenost svim industrijskim subjektima. Mislim da je tu slična analogija sa građanima i njihovom ekološkom svešću, jer su i vlasnici ili odgovorna lica u kompanijama prvo građani, a zatim lica iz tih kompanija. Svest imaš ili neko mora da te „natera” da je stvoriš. U okviru novog koncepta rada Privredne komore Vojvodine, u Udruženju industrije, ali i u Komori u celini, prepoznat je značaj ovih pitanja i siguran sam da će ona u budućnosti biti još značajnija.

EP: Svojevremeno je ustanovljeno da su rafinerije i otpadne vode najveći zagađivači u Vojvodini. Da li se zna koje su danas crne ekološke tačke na industrijskoj mapi Vojvodine?

Zoran Trpovski: Sada je u AP Vojvodini preostala jedna rafinerija i u više navrata je istaknuto da su u modernizaciju i unapređenje tehnologije novi vlasnici uložili značajna sredstva, posebno za povećanje dubine prerade nafte. Znatna sredstva su direktno uložena u zaštitu okoline, a veća zastupljenost goriva sa nižim sadržajem sumpora dalje utiče na manje zagađenje. Ostaje pitanje naftnih bušotina, koje nose određeni ekološki rizik, i rafinerije u Novom Sadu, koja više ne radi, ali je, nažalost, kao i Pančevačka rafinerija, bila meta bombardovanja tokom agresije na našu zemlju. Tokom prethodnih godina u velikoj meri je pominjano zagađenje koje je tom prilikom nastalo i koje još uvek utiče na životnu sredinu. Otpadne vode su generalni problem čitave zemlje te Vojvodina nije izuzetak. Ovo je oblast u kojoj se naše zaostajanje u segmentu zaštite životne sredine možda najbolje uočava. Privredna komora Vojvodine se u celini uključuje u
ova pitanja preko Grupacije za energetiku i energetsko rudarstvo pri Udruženju industrije, kao i drugih oblika organizovanja, naročito kroz nedavno formiran Savet za cirkularnu ekonomiju.

EP: Krajem oktobra prošle godine PKV je održala Međunarodni forum o čistim energetskim tehnologijama. Koje su to konkretne aktivnosti i uspešni lokalni projekti koji pokazuju da Vojvodina ide u pravcu razvoja čistih tehnologija?

Zoran Trpovski: Ovo je bio 13. Forum i Privredna komora Vojvodine je tradicionalni domaćin drugog dana ovog skupa, a glavna zasluga za tradiciju održavanja i aktuelne teme pripadaju gospodinu Tihomiru Simiću i njegovim saradnicima. Poslednji Forum je bio posvećen energetskoj digitalnoj perspektivi Srbije. Drugog dana bilo je mnogo primera iz realnog života, kao što su toplotne pumpe, solarna energija i drugi obnovljivi izvori energije, a posebna sesija je bila posvećena oblasti rashladne tehnike. Tradicionalno, nakon ovog skupa se zaključci i preporuke upućuju donosiocima odluka. Inače, kada se govori o samostalnim akcijama PKV-a, veoma smo ponosni na međunarodni skup održan 2018. godine u organizaciji Grupacije za energetiku i energetsko rudarstvo, koji je bio posvećen svim aspektima korišćenja biomase.

EP: Kakva je perspektiva industrije prerade fosilnih goriva u Vojvodini, a kakva obnovljivih izvora energije?

Zoran Trpovski: Kada je reč o fosilnim gorivima, odgovor na ovo pitanje zna kompanija koja vrši eksploataciju. U zavisnosti od tržišnih trendova u strukturi potrošnje, okolnostima u svetu i drugim elementima, biće realizovana buduća eksploatacija. Kada govorimo o obnovljivim izvorima energije, Vojvodina predstavlja deo naše države koji ima odlične uslove za razvoj proizvodnje energije iz vetra, sunca i biomase. U zavisnosti od politike države, u smislu realizacije obaveza definisanog učešća ovih izvora u bruto finalnoj potrošnji, kao i od inicijative privatnih investitora u ovoj oblasti, zavisi koliko ćemo čistije energije proizvoditi.

U fokusu:

EP: Jedna od tema kojim se PKV bavila prošle godine bila je i cirkularna ekonomija. Koliko se industrija Vojvodine okreće ovom globalnom trendu koji podrazumeva, pre svega, energetsku i sirovinsku efikasnost?

Zoran Trpovski: Kao što je već pomenuto, tokom prošle godine formirali smo Savet za cirkularnu ekonomiju sa željom da na nivou Pokrajine utičemo na određena pitanja u vezi sa zaštitom životne sredine i tranziciju sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Posebnu pažnju posvetićemo odgovornom upravljanju otpadom, jer on nastaje i svakodnevno u našim domovima, ali i u svim sektorima i segmentima industrijske proizvodnje. Svakog dana smo svedoci da privredni subjekti realizuju projekte energetske efikasnosti, efikasnog korišćenja sirovine i druge, koji utiču na njihov finansijski položaj, a u isto vreme pozitivno utiču na okruženje. Mnogo je dobrih primera, možda bi trebalo istaći elektrane na biogas, čiji razvoj je izuzetno značajan, jer se osim proizvodnje energije dobija i visokokvalitetno organsko đubrivo.

EP: Koja sredstva ima na raspolaganju vojvođanska industrija za prelaz na čiste tehnologije i energetsku efikasnost?

Zoran Trpovski: Prilično veliki broj institucija je uključen u finansiranje projekata energetske efikasnosti. Uslovi korišćenja ovih linija definisani su od strane tih institucija i to u znatnoj meri obezbeđuje namensko korišćenje. U isto vreme, različiti nivoi vlasti, od lokalne, pokrajinske do republičke, finansiraju pojedine segmente u vezi sa ovom oblašću. Na kraju, što je možda i najvažnije, sami industrijski subjekti realizuju investicije u ovoj oblasti sa ciljem smanjivanja troškova i bolje produktivnosti svog poslovanja.

EP: Koliko sarađujete sa privrednim komorama Mađarske, Rumunije i Hrvatske, kao najbližim susedima? Koliko možemo da primenimo njihova iskustva u ekološkom unapređenju industrije, budući da su sve tri zemlje članice EU?

Zoran Trpovski: Trudimo se da iskoristimo svaku mogućnost da predstavimo pozitivna iskustva susednih zemalja u ovoj oblasti. To se nekad odvija preko kolega iz privrednih komora, npr. predstavništva Privredne komore Hrvatske u Beogradu, ali veoma često i preko ambasada, među kojim se posebno ističe Republika Slovačka. Neretko se javljajuprivredni subjekti iz brojnih zemalja koji se bave tim delatnostima i nude svoje usluge. Od pomenutih zemalja, imali smo nekoliko uspešnih skupova organizovanih zajedno sa kolegama iz Mađarske.

EP: Koje aktivnosti Privredna komora Vojvodine planira za tekuću godinu kako bi podstakla intenzivniji razvoj „zelene” industrije?

Zoran Trpovski: Nosioci aktivnosti na ovom planu trebalo bi da budu Grupacija za energetiku i energetsko rudarstvo i Savet za cirkularnu ekonomiju. Ova tela će organizovati odgovarajuće skupove i događaje sa ciljem razvoja ovog segmenta i upoznavanja širokog broja subjekata sa aktuelnim događajima. Bićemo uvek spremni da pomognemo realizaciju svih projekata iz ove oblasti povezivanjem sa institucijama koje donose odluke. Osim toga, veoma dobra saradnja sa državnim institucijama treba da dovede do zajedničkih akcija u organizovanju javnih rasprava, panela i okruglih stolova koji treba da povećaju percepciju javnosti i subjekata kada su teme iz ovih oblasti na dnevnom redu.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala PRIRODNI RESURSI, mart-maj, 2020.

Zbog masovnog pomora pčela u Hrvatskoj proglašena elementarna nepogoda

17.06.2020

pčele_košnica — Foto-ilustracija: Pixabay

Nezapamćeni pomor pogodio je više od jedne trećine svih pčelinjaka u jednoj od hrvatskih županiji koja je zbog toga proglasila i elementarnu nepogodu.

Iako bi se zbog proglašenja elementarne nepogode moglo pomisliti da je neka prirodna katastrofa krivac za uništenje celih pčelinjih zajednica, istina je ipak drugačija. Pčele su otrovane.

“Najverojatnije je u pitanju neki insekticid kojim se protivpropisno prskalo. Ne možemo ni u koga upreti prstom, ali imamo svoje sumnje. Uzorke zemljišta, pčela, meda, ali i sa obližnjih njiva, policija je poslala u Centar za kriminalistička veštačenja “Ivan Vučetić” i uskoro bismo trebali dobiti njihove nalaze i saznati šta je uzrok ovoj katastrofi”, rekao je za “Indeks” Željko Trupković iz Udruženja pčelara “Agacija”.

“Do sada imamo prijave od 29 pčelara. To je preko hiljadu uništenih košnica”, rekao je Trupković.

Trupkovićeve pčele nisu nastradale, on je čistom srećom zatvorio svoje košnice, ali pčele mnogo njegovih kolega su nastradale.

Pročitajte još:

Među prvima su stradale pčele Alojzija Friščića koji je doslovce pokopao pčele iz 25 košnica.

“Od pčelara sam postao grobar. Ovo je postalo ništa drugo nego grobarski posao. Pokopao sam 17 kanti od 15 litara punih pčela”, rekao je Friščić za Indeks.

Friščić veruje da je insekticid koji je pobio njegove pčele prskan po polju uljane repice koja se ne uzgaja za konzumaciju nego za seme.

Friščićev pčelinjak je uništen i trebaće mu godine da se oporavi. Već danima ovaj pčelar zakopava svoje pčele ni sam ne verujući šta ga je snašlo.

Izvor: RTS

Snažno zeleno – Program podrške za zaštitu životne sredine i održivi razvoj zajednica

17.06.2020

Prijavite se za učešće u Programu podrške civilnom društvu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj zajednica – Snažno zeleno u kojem će se raditi na razvijanju i realizaciji zelenih projektnih ideja koje će unaprediti kvalitet života u vašoj zajednici. U vreme globalne krize, kome smo danas svedoci, perspektive lokalnih zajednica su naročito važne, i zajednički rad na njihovom jačanju.

Program se realizuje u okviru projekta „Zeleni inkubator“, koji Beogradska otvorena škola sprovodi sa partnerima Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije. Projekat teži da doprinese osnaživanju organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine, da podrži inicijative lokalnih neformalnih grupa kao i da istraži potencijale i izradi preporuke za socio-ekonomski razvoj lokalnih zajednica na principima zelene (cirkularne) ekonomije.

Tematske oblasti obuhvaćene ovim Programom su:

– Upravljanje otpadom;

– Zaštita vazduha;

– Zaštita prirode;

– Zaštita i upravljanje vodama;

– Klimatske promene;

– Horizontalno zakonodavstvo;

– Odgovor zajednice na posledice KOVID-19 krize.

Pročitajte još:

Poziv Beograđanima da učestvuju u mapiranju klimatskih izazova (VIDEO)

Rok za podnošenje projektnih ideja je 28. juni 2020. godine, do 23 sata i 59 minuta. Predlozi projektnih ideja dostavljeni nakon postavljenog roka neće biti razmatrani.

Više o konkursu pročitajte ovde.

Novi dalekovod Kragujevac-Kraljevo osiguraće bolje snabdevanje strujom za milion korisnika

17.06.2020

Novi dalekovod u dužini od 60 km između Kragujevca i Kraljeva osiguraće bolju povezanost i veći napon za 1 milion korisnika iz centralne i zapadne Srbije. Nestanci struje usled preopterećenosti postojećeg sistema će biti eliminisani. Gradnja dalekovoda sa unapređenjem trafostanica počela je juče.

Unapređenje će omogućiti da elektrane isporučuju istu količinu struje korisnicima uz manju potrošnju energenata. Opšti kvalitet vazduha će biti značajno poboljšan. Emisije CO2 će biti smanjena za 10.000 tona godišnje. Ušteda će biti oko 540.000 evra na godišnjem nivou, što je otprilike 10.800 MWh godišnje. Biće otvoreno 86 novih radnih mesta tokom izgradnje, kao i u toku perioda održavanja i upravljanja.

Evropska unija podržava projekat sa donacijom od 6,6 miliona evra. Ovo je prvi infrastrukturni projekat nakon uvođenja vanrednog stanja, što dovoljno govori o izuzetnom značaju ovog projekta u okviru Transbalkanskog koridora za prenos električne energije.

Ovo je projekat od posebnog nacionalnog i regionalnog značaja koji će omogućiti sigurno i stabilno snabdevanje stanovništva električnom energijom i istovremeno spojiti tržišta Istočne i Zapadne Evrope. Ovaj dalekovod pripada drugoj fazi Transbalkanskog koridora za prenos električne energije. Pored izgradnje dalekovoda, druga faza uključuje unapređenje trafostanice Kraljevo 3, kao i opremanje visokonaponskom opremom trafo stanice Kragujevac 2.

Pročitajte još:

Ukupna ugovorena vrednost radova i opreme iznosi 13,5 miliona evra. Rok za završetak radova je 610 dana. Ukupna investiciona vrednost radova druge faze, uključujući i radove na trafostanicama u Kragujevcu i Kraljevu iznosi 29,6 miliona evra.

Ovaj projekat finansira se kreditom u iznosu od 15 miliona evra, koji je odobrila Nemačka razvojna banka KfW (uz državnu garanciju), donacijom EU u iznosu od 6,6 miliona evra, koja će EMS-u biti dodeljena kroz mehanizam Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) iz Evropskog zajedničkog fonda Zapadnog Balkana, kao i sopstvenim sredstvima EMS.

Unapređena električna mreža će poboljšati pouzdanost pristupa napajanju strujom za građane i industriju. Donacija od 6.6 miliona evra je samo deo EU podrške u energetskom i sektoru povezanosti.

Realizacijom projekta zameniće se dalekovodna mreža naponskog nivoa 220 kV, koja je u ovim delovima Srbije dotrajala sa prosečnom starošću opreme od 50 godina. Podizanje naponskog nivoa TS Kraljevo 3 na 400 kV će u perspektivi omogućiti stabilan rad RHE Bajina Bašta, kao i buduće RHE Bistrica (planirane snage 680 MW). Projekat doprinosi i održivom ekonomskom razvoju Srbije, kao i globalnoj zaštiti klime putem smanjenja emisija ugljen-dioksida, jer će doneti značajna smanjenja u gubicima električne energije.

Izvođač radova je konzorcijum firmi Kodar Energomontaža doo, Beograd (kao nosilac konzorcijuma), Elektromontaža doo, Kraljevo, i Elnos BL, Banja Luka. Konsultanti konzorcijuma AF Consult Švajcarska i ELEM & ELGO, pružaju široku podršku u nabavkama radova i opreme.

Nakon završetka druge sekcije Transbalkanskog koridora, slediće realizacija treće sekcije, tokom koje će novim dalekovodima biti povezani Bajina Bašta i Obrenovac (109 kilometara), podizanje naponskog nivoa TS Bajina Bašta i opremanje dva nova dalekovoda u trafostanici Obrenovac, a zatim i četvrte sekcije koja podrazumeva izgradnju dvostrukog dalekovoda Bajina Bašta-Višegrad-Pljevlja.

Izvor: EU info centar

Poziv Beograđanima da učestvuju u mapiranju klimatskih izazova (VIDEO)

16.06.2020

rashladi_grad — Foto: Centar za promociju nauke

Centar za promociju nauke poziva građane Beograda da tokom letnjih meseci prepoznaju i obeleže klimatske izazove u gradu prouzrokovane vrućinom i predlažu moguća rešenja

Klimatske promene u našem gradu su žive i opipljive: beogradske zime postaju blage, snega gotovo da nema, a leta su nikad toplija. Svedoci smo sve češćih vremenskih ekstrema poput obilnih padavina i jakih suša. Centar za promociju nauke, uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine, ovog leta poziva građane da se i sami uključe u mapiranje klimatskih izazova u Beograda.

Tokom leta, svi građani će imati priliku da na interaktivnoj mapi obeleže mesta u gradu na kojima ih vrućina najviše pogađa. Da li negde nedostaje javna česma ili hladovina? Kako bi na nekoj lokaciji mogli da se ublaže efekti vrućine? Građani imaju priliku da obeleže i dobre i loše primere prilagođavanja na klimatske promene sa kojima se u Beogradu svakodnevno susreću, a ovo je prilika da neki od izazova budu konstruktivno rešeni. Na taj način građani, uz prethodno kreiranje naloga na interaktivnoj mapi, postaju deo ogromne istraživačke mreže, daju doprinos nauci i postaju i sami naučni istraživači.

Podršku ovoj akciji dala je i poznata muzičarka Ida Prester, koja je učestvovala u promotivnom spotu u režiji Miloša Tomića. Akciji se pridružuju i brojni stručnjaci – klimatolozi, energetičari, arhitekte, geolozi, ornitolozi…. – koji iz ugla svojih profesija upozoravaju na neophodnost da svi promenimo svoj odnos prema okruženju i osvestimo svoju ulogu u usporavanju klimatskih promena na planeti. Kako ističu stručnjaci, do suštinskih promena moguće je stići isključivo ukoliko se u akciju za klimu uključe svi: građani, udruženja, naučnici, ali i donosioci odluka koji se nalaze na relevantnim političkim pozicijama.

Kroz ovu akciju i projekat TeRRIFFICA poručuje da su očuvani i funkcionalni ekosistemi i zdrava životna sredina uslov naše budućnosti, i da danas, više nego ikada, svet mora da istupi i ujedini se u akcijama za ozdravljenje planete, a koncept građanske nauke je važan okvir kroz koji možemo da utičemo na dešavanja u našem okruženju.

Istražite više o mapiranju klimatskih izazova u Beogradu tokom letnjih meseci: http://belgrade.terrifica.eu/

Na koji način fudbal štiti planetu?

16.06.2020

fudbaler_fudbal — Foto-ilustracija: Unsplash (Kobby Mendez)

Novo istraživanje u Engleskoj pokazalo je da na tabeli fudbalskih klubova rangiranih po ekološkom učinku vode četiri iz Premijer lige – Arsenal, Mančester siti, Mančester junajted i Totenhem.

Istraživanje je uradio Endrju Velfli iz Centra za istraživanje klimatskih promena Tindal na Univerzitetu u Mančesteru, u saradnji sa BBC Sportom, a poručio ga je Sportski pozitivan samit podržan od strane Ujedinjenih nacija.

Od kubova su u sklopu istraživanja tražene informacije o korišćenju čiste energije, energetskoj efikasnosti, efikasnosti potrošnje vode, inicijativama za održivi transport, smanjenju plastike za jednokratnu upotrebu, upravljanju otpadom, ponudi veganske hrane…

Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Charters)

Zatim su fudbalski klubovi bodovani na osnovu toga da li sprovode inicijative za unapređenje ekoloških performansi na stadionima, u kancelarijama i/ili na terenu.

Kako je pokazalo istraživanje s kraja 2019, Arsenal je prešao na struju iz obnovljivih izvora 2017, papirnim i drvenim je zamenio plastične slamke, reciklira 90 odsto otpada koji se napravi na dan utakmice, ima sistem za ponovno korišćenje vode za navodnjavanje i takođe ima nekoiliko veganskih jela na meniju.

Mančester siti ima biciklistički parking i punjače za električne automobile na stadionu, zahvaljujući recikliranju uopšte ne šalje otpad na deponije, uveo je čaše za pivo za višekratnu upotrebu, što je omogućilo da se ukloni 29.000 čaša za jednokratnu upotebu na dan utakmice, i takođe smanjio potrošnju vode za 83 odsto zahvaljujući korišćenju kišnice.

Istraživanje je pokazalo da Mančester junajted vodi politiku kupovine sertifikovane zelene energije za sve svoje objekte i podržava šemu “Biciklom na posao” za zaposlene kojom se smanjuju troškovi kupovine bicikla i opreme. Taj klub sve što se ne reciklira koristi za proizvodnju energije dok otpad od hrane kompostira.

Totenhem, koji 10 odsto energije u trening centru proizvodi na licu mesta iz obnovljvih izvora, računa i na “zeleni krov” koji omogućava skupljanje i ponovno korišćenje kišnice. Taj klub se obavezao da će raditi na podizanju svesti o zaštiti sredine i deo svog sajta je posvetio svojim i aktivnostima drugih na tom planu.

Fudbalski klubovi Lester, Sautempton, Kristal palas i Votford su najslabije plasirani po ekološkim performansama.

Centar Tindal inače prespituje održivost velikih događaja, uključujući koncerte, festivale, Olimpijadu i Svetski kup, i u sklopu tih istraživanja uradio je “tabelu lige održivosti”.

“Bavimo se tim pitanjem jer su održivost i otisak emisije gasova sa efektom staklene bašte na velikim događajima i sportskim takmičenjima, poput fudbalskih, zaista znatni, a to ponekad ne privlači adekvatnu pažnju”, rekao je Velfli za EurActiv.com.

On je rekao i da je britanskim zakonom o klimatskim promenama postavljen cilj da zemlja postane klimatski neutralna do 2050.

Pročitajte još:

Kler Pul, osnivačica i direktorka Sportskog pozitivnog samita, inicijative koja treba da okupi organizatore sportskih događaja i ekološke organizacije kako bi istražili načine za potencijalnu saradnju, pohvalila je Tindalov izveštaj jer ukazuje na pozitivno delovanje fudbalskih klubova.

“Neki klubovi su uradili neverovatan posao u smanjenju emisije ali, ako se o tome ne govori, verujemo da je to propuštena prilika – za klubove i sportiste, kao i za njihove navijače”, rekla je ranije Pul za EurActiv.

Ona je istakla da je važno da klubovi razmenjuju informacije o aktivnostima na planu zaštite životne sredine dodajući da svaki klub, bez izuzetka, ima ambiciju da uradi više.

“Vidimo sistemske inicijative u pogledu opcija za održivi transport, energetsku efikasnost i smanjenje ili uklanjanje plastike za jednokratnu upotrebu u svih 20 kubova”, rekla je ona i istakla da “16 klubova ima vegansku hranu u ponudi i strategije za efikasnu potrošnju vode”.

Mnogo je načina na koji fudbal može da pomogne u borbi protiv promena klime, počev od svog ekološkog uticaja.

“Idealno bi bilo da postoje organizacije sa ‘treće strane’ koje analiziraju ekološke efekte fudbala, rangiraju klubove, ukazuju šta je dobro, a čega se treba stideti”, rekao je Velfli.

“Fudbal je veliki sektor čiji uticaji dolaze sa stadiona, od putovanja, navijača, hrane… i u svakom od tih biznisa postoje mogućnosti za smanjenje štete po životnu sredinu”, zaključio je Velfli.

Izvor: EurActiv.rs

Kina prednjači u broju električnih vozila i punjača

16.06.2020

EV_charging_station_stanica_za_punjenje_električnog_vozila — Foto-ilustracija: Pixabay

Od 2010. godine, kada su elektromobili ušli u komercijalnu upotrebu, do prošle godine, njihov broj na svetskim putevima se uvećao sa 17.000 vozila na 7,2 miliona. Vlasnici čak 47 odsto planetarnog voznog parka na električni pogon, prema navodima Međunarodne agencije za energetiku, potiču iz Kine.

Tokom 2019. godine, prodato je 2,1 miliona automobila na elektropogon. Na taj način je oboren rekord postavljen u godini pre i to za 40 odsto, a ukupan udeo električnih četvorotočkaša na “auto-tržištu” je bio 2,6 odsto. Pored automobila, značajno skače i broj dvotočkaša, trotočkaša, autobusa i kamiona “na struju”.

U energetskoj transformaciji sektora saobraćaja ogromnu ulogu igraju i vlade. Do 2019. godine, u cilju podsticanja kupovine ekološki prihvatljivijih prevoznih sredstava, one su se pre svega oslanjale na subvencionisanje, a sada se sve više okreću uvođenju regulatornih i drugih strukturalnih mera poput zahteva za nultim emisijama ili uštedama goriva. Kako bi tranzicija sa dizelaša i benzinaca bila ekonomski održiva za zemlje, šalju se jasni, dugoročni signali proizvođačima i korisnicima.

Pročitajte još:

Iako predvodi revoluciju u transportu, Kina je u godini iza nas gotovo prepolovila finansijsku pomoć kupcima elektromobila, što je uslovilo da u drugoj polovini godine kupovina opadne za 50 odsto. Električni automobili kompanija Tesla i Dženeral motors su u Sjedinjenim Američkim Državama ostali bez podsticaja u sklopu tamošnjeg poreskog programa zato što je dostignut maksimalni mogući broj prodaja – 200.000. Ovo se naravno odrazilo na broj prodatih elektromobila – koji se u toku godine smanjio za 10 odsto. S obzirom na to da su najperspektivnija tržišta za električna vozila kinesko, američko i evropsko, pad prodaje na teritoriji dva lidera je uslovio i usporavanje globalnog napretka ka čistoj mobilnosti, bez obzira na to što su stručnjaci u Evropi zabeležili rast prodaje za 50 odsto.

Profil kupaca se od začetaka elektromobilnosti do danas značajno izmenio i više to nisu isključivo tehnološki zaluđenici, već je kupovina itekako omasovljena zbog pojeftinjenja tehnologije, ekspanzije infrastrukture za punjenje i razvoja različitih modela. Proizvođači automobila će tokom 2020. i 2021. godine obogatiti svoju ponudu električnih automobila. Iako će i “elektrifikovani” asortiman pretrpeti udarac od pandemije novog koronavirusa, on će biti znatno blaži u poređenju sa onim koji će pasti na ostatak auto-industrije.

Uporedo sa rastom broja elektromobila na putevima se širi i mreža punjača. Njihov broj je u prošloj godini dostigao 7,3 miliona komada, od čeka se 6,5 miliona nalazi u privatnom vlasništvu – bilo da je reč o kućama, zgradama ili kancelarijama. U Kini se smestilo 37 odsto privatnih punjačkih mesta, 52 odsto javnih sporih punjača i 82 odsto brzih javnih punjača.

Takozvana električna mikromobilnost takođe cveta od 2017. godine. Na gradskim ulicama su sve zastupljeniji električni trotineti, električni bicikli i električni mopedi.

Jelena Kozbašić

1...705706707...1,674 Page 706 of 1,674

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Šta treba da znamo o degradaciji zemljišta?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Protiv aktivisti zaštite životne sredine iz obe države

Pročitajte još:

Pregled podržanih projekata

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM