Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić rekao je gostujući na Radio-televiziji Srbije da je ove godine višestruko povećana površina na kojoj se sprovodi monitoring i uništavanje korovske biljke ambrozije.

Radojičić je rekao da ovogodišnju „borbu” Grada Beograda protiv ambrozije strateški možemo da uporedimo sa prošlogodišnjom, ali i istakao da je ove godine posao rađen temeljnije.

“Prošle godine monitoring je rađen na skoro 370 hektara, dok je ove godine na 2.000, što je skoro šest puta više. Kada je u pitanju uništavanje hemijskim sredstvima, ono je sprovođeno ove godine na 130 hektara i trebalo bi istaći da su sredstva koja se koriste ekološki prihvatljiva. Do sada je ove godine 370 hektara ambrozije uništeno košenjem na gradskim neuređenim površinama. Javno komunalno preduzeće „Zelenilo – Beograd” radi uništavanje ambrozije na oko 3.000 hektara, isto kao i prošle godine, a u ovaj posao sada smo uključili i prigradske opštine, gde je problem sa ambrozijom takođe bio veoma izražen”, rekao je Radojičić.

Prema njegovim rečima, Grad Beograd je ozbiljno ušao u borbu protiv ove korovske biljke, a najvažnije je da Beograd ima desetogodišnju strategiju prema kojoj se površina na kojoj se ambrozija uništava povećava iz godine u godinu.

“Ovo nije problem koji je moguće rešiti za godinu dana i ne možemo da obećamo sugrađanima da već ove godine očekuju drastično poboljšanje, ali je važno da svake godine napredujemo i na kraju dostignemo cilj – svođenje pojave ove biljke na minimalnu meru. Plan je da u roku od dve do tri godine monitoring „pokriva” 10.000 hektara, a naravno i da na tolikoj površini ova biljka bude uništena”, dodao je Radojičić.

Gradonačelnik je rekao da je saradnja sa Biološkim fakultetom po ovom pitanju veoma značajna.

“Petog juna, na Svetski dan zaštite životne sredine, potpisali smo Memorandum o saradnji i meni kao gradonačelniku je važno da sarađujemo sa stručnjacima, kako bismo maksimalno iskoristili njihovo znanje i ideje. Mere koje smo uveli u saradnji sa Biološkim fakultetom već sada daju rezultate, jer ako uporedimo prvih 12 dana avgusta ove i prošle godine, merenja su pokazala da je na istom mernom mestu prošle godine bilo 438 čestica, a ove svega 98. Prošle godine smo imali pet dana u kojima je koncentracija čestica prelazila dozvoljenu granicu, a ove samo jedan. Ipak, trebalo bi istaći da su ove godine i vremenski uslovi nešto bolji u odnosu na prošlu. U ovom trenutku deluje da će ova godina biti značajno bolja od prošle po ovom pitanju. Ove godine formirali smo i Centar za koordinaciju aktivnosti na suzbijanju ambrozije na teritoriji grada, čiji je naredni sastanak početkom septembra, kada je i svojevrstan „pik” cvetanja ambrozije”, naglasio je Radojičić.

Radojičić je istakao da je monitoring ključan u suzbijanju ambrozije, jer se na taj način definišu delovi grada gde se ona nalazi. Novi Beograd je, kako je precizirao, jedan od delova grada gde je definisana veća koncetracija ambrozije.

“Utisak je da je sve više ljudi i kod nas i u svetu alergično na tu opasnu korovsku biljku. Čak oko 30 odsto ljudi u svetu ne odlazi na posao zbog alergijskih manifestacija tokom najjačeg cvetanja ambrozije, što ima i socijalno-ekonomskih reperkusija. Borba protiv ovog i sličnih alergena je veoma teška i ozbiljna jer, na primer, vetar polen ambrozije može da nosi i do 100 kilometara. Rezultati su manje vidljivi na početku, ali je zato važna strategija, jer je u takvoj borbi potreban dugoročan i uporan rad”, istakao je gradonačelnik.

Radojičić je dodao da je u tom segmentu potrebno da svi učestvuju.

“Grad, građani i nauka zajedno treba da se izbore sa ovim problemom. Građani mogu da daju svoj doprinos tako što će uništiti ambroziju u svom dvorištu. Tamo gde ne mogu to da učine, treba takve površine da prijave Beokomu ili gradskom Sekretarijatu za zdravstvo”, podsetio je Radojičić.

On je ponovio da je cilj da se ambrozija, pre svega, uništava mehaničkim putem – košenjem, ali i hemijskim sredstvima, i zahvalio stručnim saradnicima iz te oblasti jer su, kako je naglasio, dali neizmeran doprinos u izradi strategije i samom suzbijanju ove opasne korovske biljke.

Kada je reč o suzbijanju komaraca na teritoriji prestonice, Radojičić je istakao da je samo u toku četvrtka, 13. avgusta, zaprašeno oko 6.000 hektara. Dok je, prema njegovim rečima, od kraja jula zaprašeno oko 36.000 hektara, što je i dalo rezultate. Podsetio je da je prošle godine na teritoriji Beograda bilo oko 30 pacijenata koji su imali groznicu izazvanu virusom Zapadnog Nila, dok ove godine nema takvih slučajeva.

Sa gradonačelnikom je na RTS-u gostovao i dekan Biološkog fakulteta Željko Tomanović, koji je, između ostalog, govorio o zabrinutosti zbog eventualne pojave komaraca zaraženih virusom Zapadnog Nila.

“‘Kućni’ komarci su najveća opasnost kada je virus Zapadnog Nila u pitanju, a nazivamo ih ‘kućnim’ jer se ženke tih komaraca hrane isključivo u zatvorenom prostoru. Oni su aktivni u prostoru od 200 do 300 metara od kuća i zgrada i najbolji način za njihovo suzbijanje je zaprašivanje sa zemlje. Trebalo bi da građani uklone sve izvore vode iz svojih dvorišta i okućnica, jer se samo nekoliko dana nakon suzbijanja pojavljuju novi komarci, i to je neizbežno. Komarcima je za razmnožavanje dovoljno veoma malo vode i jedino rešenje je da edukujemo stanovništvo, kako bismo smanjili pojavu komaraca na najmanju moguću meru”, rekao je Tomanović.

Izvor: Grad Beograd