Tradicionalno međunarodno Savetovanje pod nazivom „ENERGETIKA 2023 – ENERGETSKA NEZAVISNOST REGIONA U SVETLU GLOBALNIH POREMEĆAJA – Nova realnost“ okupilo je više od 300 učesnika, kako domaćih tako i međunarodnih stručnjaka, od 12. do 15. septembra u hotelu MONA na Zlatiboru.
Savetovanje je organizovano kroz četiri panela sa aktuelnim temama i prezentacijom više od 80 naučnih i stručnih radova. Ovo prestižno okupljanje energetskih eksperata pružilo je platformu za interdisciplinarnu diskusiju i razmenu iskustava između nauke i industrije.
Tokom skupa, pažnja je bila usmerena na duboko razmatranje primenjenih i budućih tehnologija, regulatornog okvira i ekonomsko-finansijskog ambijenta u energetici. Takođe, istaknuta je potreba za sagledavanjem globalnih izazova u oblasti energetike i klime.
Pročitajte još:
Savez energetičara naglašava da održiva strategija rasta ne može biti povezana sa eksploatacijom istrošivih resursa, a ovaj koncept je od suštinskog značaja kako za Srbiju, tako i za ceo region. Dodaje se i da postizanje održivosti u energetskom sektoru ostaje trajni cilj, zajedno sa poznatim konceptima sigurnosti isporuke i razvoja konkurentnosti u energetskom sektoru.
Sekretar Saveza energetičara dr Ilija Batas-Bjelić osvrnuo se na vidljive znake klimatskih promena i nemogućnost nastavljanja energetskih politika zasnovanih na lignitu i naveo da u teoriji postoji gotovo beskonačan skup različitih struktura energetskog sistema koji zadovoljava ograničenja održivosti.
“Međutim, u praksi potrebno je odrediti optimalnu trajektoriju prelaska iz stanja neodrživosti u stanje održivosti, a tu su nam od značaja sagledavanja pozitivnih iskustava iz drugih zemalja poput Grčke ili Severne Makedonije za kojima zaostajemo.”, rekao je Batas Bjelić.
Savez energetičara je u toku Savetovanja insistirao na integralističkom pristupu energetici i nastoji da takav racionalan koncept postane osnova i srpskog i regionalnog energetskog sektora i to će nastaviti i u budućnosti.
Četiri panela Savetovanja istražila su novu energetsku realnost Republike Srbije:
„Razvoj moderne energetske infrastrukture u kontekstu potreba za skladištenjem energije“ – Ovaj panel istraživao je dugoročne ciljeve nacionalne energetske tranzicije i dekarbonizaciju energetskog sektora. Poseban fokus stavljen je na varijabilne obnovljive izvore energije, skladišta energije i pametnu energetsku infrastrukturu.
„Sprezanje ključnih energetskih sektora – uočeni problemi i nova rešenja za energetsku tranziciju“ – Ova tema se pozabavila klimatskim promenama i potrebom za promenom energetskih politika, istražujući iskustva drugih zemalja u efikasnoj energetskoj tranziciji.
„Značaj i uloga vodonika u energetskoj tranziciji Srbije“ – Panel se fokusirao na ulogu vodonika u energetskoj tranziciji i potrebu za transformacijom elektroenergetske industrije.
„Energetika i industrija u regionu u svetlu uvođenja cene emisije ugljen-dioksida“ – Panel je analizirao različite državne strategije za ublažavanje klimatskih promena i mehanizam prekograničnog oporezivanja ugljenika (CBAM) koji se uvodi od 2026. godine. Ovaj mehanizam podrazumeva uvođenje poreza na ugljenik na uvoz određenih proizvoda proizvedenih u Srbiji, kao što su električna energija, gvožđe i čelik, cement, đubriva, aluminijum i vodonik.
Na samom kraju Savetovanja, istaknuto je da zemlje Zapadnog Balkana nisu iskazale dovoljno zainteresovanosti za reforme u energetskom sektoru. Ovo je dovelo u pitanje proces dekarbonizacije regiona. Da bi se uspešno ubrzala dekarbonizacija, neophodno je obezbediti formalizovanu, institucionalnu i finansijsku podršku unutar reformisane EU administracije. Ovaj korak je ključan za ostvarivanje održive budućnosti energetskog sektora u regionu.
Izvor: Savez energetičara
