Kako se “kalemi” lednik

04.09.2020

kamran-ch-hU18vj9N7Es-unsplash — Foto: Unsplash/Kamran Ch

Na severozapadu Pakistana drevni narod Kalaši, mnogobožačka ali malobrojna zajednica koja smatra da su im preci vojnici Aleksandra Velikog, već vekovima brine o svojim zalihama vode na neobičan način.

Malo pleme, stisnuto u dolinama koje su opkolile planine Hindukuša, čuva dragocene rezerve vode tako što drevnom tehnikom „obrće“ smer kretanja vode, koja je u ovom poduhvatu u čvrstom stanju. Kašari zapravo vraćaju delove glečera u planine, tako što ih prevoze do odabranog mesta na određenom planinskom području, na kom ga „kaleme“ a zatim prekrivaju blatom, pepelom i ugljem. Kad su dobro zatrpali lednik, Kašari slažu kamenje kao poslednji sloj koji bi trebalo da obezbedi da se lednik što bolje „primi“.

Iako ova metoda „uzgajanja“ lednika ne može biti primenjena za ublažavanje topljenja glečera na globalnom nivou, ona ipak pomaže na lokalnom nivou kao vrlo efikasna adaptivna mera protiv klimatskih promena. Kako stvari stoje, Kašari odavno imaju dobro rešenje za očuvanje rezervi vode za budućnost.

Ipak, Kašarima kao i svim drugim žiteljima severnog Pakistana potrebna je pomoć budući da ovo područje spada u zonu rizika od poplava usled otapanja lednika. Kad uzmemo u obzir da je u proteklom periodu otapanjem glečera nastalo čak 3.044 jezera u ovom delu sveta, napori Pakistanaca da sačuvaju ne samo vodu nego i sam život, mogu biti dovedeni u pitanje. Rizik od snažnog plavnog talasa je veliki, a čak 33 lednička jezera su proglašena izuzetno opasnim. Samo za nekoliko sati milioni kubika vode, kamenja, granja i otpada mogli bi da ugroze živote 7 miliona Pakistanaca, kao i njihove farme, imanja i infrastrukturu.

Zeleni klimatski fond pokrenuo je projekat u severnom Pakistanu za smanjenje rizika od poplava usled otapanja glečera koji bi trebalo da se okonča naredne godine. Tokom prethodnih 14 godina izgrađene su brane, baseni, prelivi i ispusti, čitave oblasti su pošumljene, a unapređen je i kanalizacioni sistem. Ujedno, dosta je uloženo i u razvoj tehnika upravljanja rizikom kao i u sistem meteo-stanica, merenje vodostaja, hidrološko modelovanje i sistem ranog upozorenja.

Ova simbioza tradicionalnih metoda autohtonih naroda i naprednih tehnika primenjenih kroz programe Zelenog klimatskog fonda sigurno će unaprediti život stanovnika severnog Pakistana. I dok Kalaši nastavljaju da uzgajaju lednike, kao što su to oduvek i činili, živeći u skladu sa svojim okruženjem, taj pristup “vraćanja” mogao bi i nama da posluži kao inspiracija za bolju povezanost sa prirodom čiji smo neizostavni deo.

Tamara Zjačić

Uzrok masovnog pomora slonova u Africi – ko ili šta?

03.09.2020

elephants_slonovi_animals_životinje_wildlife_divljina — Foto-ilustracija: Pixabay

Tokom maja i juna, u Bocvani je uočeno više od 350 uginulih slonova. Razlog masovnog pomora i dalje se ne zna, ali jedno je sigurno – gubitak tolikog broja jedinki iste vrste pod misterioznim okolnostima u Africi podriće konzervacionističke napore.

Tri meseca kasnije, područje na kojem su ljudi našli leševe životinja je opustošeno. U prošlosti bi se tuda kretale stotine slonova, a nedavno ih je primećeno tek osam. Većina ih je pobegla u potrazi za sigurnijim domom. Stručnjaci naglašavaju da je to sasvim normalno. Direktor jednog dobrotvornog udruženja iz Ujedinjenog Kraljevstva Najal Meken veruje da bi se i ljudi odlučili na beg u slučaju da većina njihovih rođaka i prijatelja počne da umire.

U sličnoj situaciji sada se našla i susedna zemlja Zimbabve, u kojoj su još 22 slona lišena života. Odgovore na pitanja ko ili šta je odgovorno za uginuće ogromnog broja slonova naučnici tek treba da pruže. Svakako, postoji šansa da između bocvanskog i zimbabveanskog scenarija nema veze i da krivce treba tražiti na različitim mestima.

Dok ne budemo mogli argumentovano da uperimo prstom u odgovorna lica ili pojave, svi su nedužni ako se ne dokaže suprotno.

Očekivano, prvi na optuženičkoj klupi smo mi. Delta reke Okavango predstavlja poljoprivredno zemljište na kom živi oko 15 hiljada slonova i 16 hiljada ljudi. Uprkos tome što je sukob životinja sa stanovništvom na tom području uobičajen, lovokradice i trovači su ovog puta potencijalno neuprljanih ruku i čistog obraza. Prilikom ispitivanja tela slonova, nisu pronađeni tragovi pesticida i antraksa. Povrh toga, niko nije dirao kljove uginulih jedinki.

Nakon nekoliko meseci rada na ovom slučaju, stručnjaci su mogući uzrok suzili na dve opcije – alge ili virus pod nazivom EMC.

S obzirom na to da se više od 70 odsto smrti odigralo u blizini vode, istraživači su pomislili da su tragični ishod mogle da izazovu plavo-zelene alge. Ipak, niko sem slonova i jednog konja nije izgubio život. Više ne odbacuju tu tezu tako olako! Moguće je da su slonovi zbog čestog boravka u vodi, kao i unošenja stotina litara vode kroz surlu, izloženiji toksinima koji se oslobađaju tokom cvetanja algi. Porast temperatura i intenzivna zemljoradnja pojačavaju taj prirodni proces, tako da, čak i da nismo direktni počinioci zločina prema prirodi, ništa nam ne garantuje da nismo indirektni.

Javila se i teorija da slonovima voda nije došla glave, već da su u njoj tražili spas zbog žeđi ili groznice. Usevi kukuruza i sirka, “napojeni” ovogodišnjim kišama nakon niza sušnih godina, predstavljali su mesto susreta slonova i glodara-nosilaca virusa. Slonovi bi jeli travu na kojoj bi se nalazio izmet njihovih eventualnih “krvnika”! Zbog odsustva oštećenja i anomalija na srcima testiranih životinja, vlasti Bocvane su saopštile da je i ovo malo verovatno dešavanje.

Jelena Kozbašić

Budućnost gradnje nebodera dovedena u pitanje

03.09.2020

soliteri_zgrade_neboderi_los_anđeles — Foto Ilustracija: Pixabay

Iako se visoke zgrade i dalje širom sveta smatraju veoma poželjnim, njihova budućnost je pod znakom pitanja zbog velikih ekoloških uticaja na okruženje tokom njihove izgradnje ali i održavanja.

Tim Snelson, iz konsultantske kuće Arup, rekao je za ovomesečno izdanje Domusa da izgradnja svakog prosečnog nebodera (iznad 150 m visine) ima bar dvostruko veću emisiju ugljenika od desetospratnice iste ukupne površine. Ova tvrdnja izazvala je rasprave i pokrenula pitanje da li su nam neboderi zaista toliko potrebni u budućnosti i da li je njihova izgradnja zaista vredna dodatnog zagađenja, prenosi The Guardian.

Govoreći o resursima potrebnim za izgradnju visokih zgrada i o njihovoj strukturi, one su svakako zahtevnije od nižih objekata iste površine. Tako je na primer potrebno više armature i betonu u temeljima kako bi se zadržala konstruktivna stabilnost objekata. Takođe, tu je ogromna količina energije potrebna za hlađenje i grejanje, kao i za pokretanje liftova na veće visine.

Ipak, visoke zgrade i dalje “prolaze” u svetu pod tvrdnjom da doprinose očuvanju životne sredine, pod čim se misli na manju zauzetost parcele, te se ističe da tako što više ljudi živi na maloj površini, a ostatak prostora može da se koristi za saobraćajnice ili uređenje zelenih površina. Naravno, u ovome ima dosta istine, ali bi ipak trebalo izvagati različite faktore.

Pročitajte još:

Sa druge strane postavlja se pitanje zašto bi u vremenu kada se govori o povezivanju sa prirodom, neko želeo da živi u visokim objektima gde do svog stana mora doći preko uobičajeno hladnih lobija, potom dugom vožnjom liftom i još duže hodnike. Zatim ga čeka konfekcijski stan, neretko bez terase, koji je lišen kontakta s prirodom. Dobri pogledi prodaju stanove, a za neke su dovoljno vredni eliminisanja nekih drugih vrsta komfora.

Bogaćenje odabranih

U međuvremenu, neboderi se i dalje širom sveta masovno grade. Prema godišnjem istraživanju organizacije New London Architecture u Londonu se trenutno nalazi 525 objekata sa 20 ili više spratova u procesu izgradnje ili dobijanja dozvola.

Više na Gradnja.rs

Kukuruz drugi izvozni artikal Srbije u 2020. godini

03.09.2020

Kukuruz iz somborskog atara izvozi se na tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije, Grčke i Italije i kao izvozni artikal tražen je na evropskom tržištu.

Kukuruz je ove godine drugi izvozni artikal Srbije, a po regionima, kada je reč o Vojvodini, kukuruz je izvozni artikal broj 2., rekli su za Radio Televiziju Vojvodine (RTV) u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

Ukupan izvoz kukuruza iz naše zemlje u 2020. godini veći je za oko 8% u odnosu na prošlu. Ova žitarica iz Zapadnobačkog okruga odlazi na strana tržišta, ali iako se za sada još uvek ne zna ovogodišnja otkupna cena, veruje se da će biti na nivou prošlogodišnje.

Pročitajte još:

“Kukuruz ima značajan potencijal, jer osim što se direktno se izvozi, jedna od mogućnosti je i da se prerađuje, pa da se kao stočna hrana izvozi ili da se proizvodi kukuruzno brašno i da se tako izvozi na strana tržišta. Mogućnosti su razne”, rekao je Mihajlo Maćuš, koordinator industrije u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

Srbija je ove godine izvezla kukuruz u vrednosti 294 miliona evra, dok je samo u Zapadnobačkom okrugu ta cifra 12.5 miliona evra.

Prema istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska robna razmena u prvoj polovini godine bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 60,7 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 100 miliona evra, koji je rezultat uglavnom izvoza: poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih), električnih mašina i aparata, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i pića.

Izvor: RTV

Šta su pasivne kuće i koje su njihove prednosti?

03.09.2020

kuća_dvorište_zelenilo — Foto Ilustracija: Pixabay

Zima je retko kome omiljeno godišnje doba, barem kada je ne provodimo ušuškani u planinama. Smrkava se i pre nego što se potpuno razdanilo, sneg se pretvara u bljuzgavicu, ne mareći što nismo stigli da se spustimo sankama niz obližnji breg u komšiluku, a na sve to dolaze i glavobolje vezane za grejnu sezonu – koliko novca izdvojiti za ogrev i režije. Znatno manje troškove ovog tipa imaju vlasnici pasivnih kuća.

Iako možda na prvu loptu pasivne kuće imaju prizvuk revolucionarne i inovativne građevinske tehnike, njihova gradnja je započeta osamdesetih godina prošlog veka u Nemačkoj. Ove kuće ne izgledaju ništa drugačije od drugih sličnih stambenih objekata, a ipak imaju mnogo niži negativan efekat na životnu sredinu zbog visoke energetske efikasnosti, komfora i zaštite od propadanja. Da li neka kuća ispunjava zahteve “pasivnosti”, odlučuje institut Passivhaus osnovan 1996. godine koji dodeljuje odgovarajuće sertifikate.

Temelji, zidovi, krov, vrata i prozori su sastavni elementi pasivnih objekata, ali su oni ipak proizvedeni po različitim standardima koji obezbeđuju manji gubitak energije iz prostora. Tome doprinosi i specifičan način gradnje!

Pročitajte još:

Ono po čemu se pasivne kuće ipak značajno više razlikuju od običnih jeste što u njima nema radijatora ili podnog grejanja. Zagrevanje prostora zimi, ali i hlađenje leti je prepušteno vazduhu iz spoljne sredine koji se, zahvaljujući sistemu ventilacije, dogreva ili hladi u skladu sa potrebama.

Stanari mogu da očekuju temperaturu oko 20 ºC zimi i 26 ºC leti bez uključivanja ventilatora ili grejalice.

Kako bi građevina bila svrstana među pasivne, ukupna godišnja potrošnja energije za grejanje, toplu vodu i sve kućne aparate ne sme da prelazi 120 kWh po kvadratnom metru. Štaviše, cilj projektanata je da račune za električnu energiju u pasivnim domaćinstvima svedu gotovo na nulu.

Kako to postižu?

Građevinu postavljaju prema jugu, biraju adekvatnu lokaciju, oblik, raspored prostorija. Zatim odlučuju o odgovarajućoj veličini i rasporedu vrata i prozora, implementiraju efikasan sistem pripreme tople vode, biraju elektronske aparate, LED rasvetu i sadnju vegetacije, predlažući eventualnu upotrebu alternativnih energetskih izvora u projekat poput male solarne elektrane na krovu objekta. Da bi srećni dočekali mesečne dažbine, vlasnici pasivnih porodičnih gnezda ulažu i do 15 odsto više novca za konstruisanje ovakve kuće.

Kaže se da onaj ko ne plati na mostu, plaća na ćupriji. S obzirom na to da oni “plate” već na mostu, preko ćuprije prelaze gotovo džabe i investicija u “mostarinu” im se isplati nakon 7-8 godina života zbog malih režija i troškova održavanja u pasivnom domaćinstvu.

Priliku da dobiju epitet “pasivnih” objekata imaju i zgrade, bolnice, vrtići, pa čak i zoološki vrtovi.

Procenjuje se da stambene jedinice u Srbiji trenutno troše i do pet puta više energije nego one u Evropskoj uniji. Pasivne kuće su idealno sredstvo za smanjenje energije s obzirom na veliku energetsku iscrpnost srpskih domova. Prvi pasivni stambeni objekat u Beogradu podignut je 2016. godine u Slancima i delo je arhitekte Vladimira Lovrića.

Uz sve navedeno, savet koji zlata vredi glasi: za poduhvat izgradnje pasivne kuće potrebna je podrška pouzdanog partnera.

Pouzdan partner bi na našim prostorima bila ProCredit banka. Sa dugogodišnjim iskustvom i radom na domaćem tržištu dugim dve decenije, ova jedina nemačka banka u našoj zemlji izdvojila se od drugih komercijalnih banaka po tome što je među prvima osnovala Službu za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine. Njihovi stručnjaci u ovoj oblasti će vaš kreditni zahtev za ovakvu investiciju proceniti, odobriti i usput ispratiti korisnim savetima i konstruktivnim predlozima. Dovoljno je da pošaljete upit na sajt banke www.procreditbank.rs ili okrenete broj 011/2057 000.

Jelena Kozbašić

Zatvoren poziv za energetsku obnovu kuća u Hrvatskoj

03.09.2020

theme-inn-H9nfmgZ8Q9A-unsplash — Foto: Unsplash/Theme Inn

Fond je primio 7,386 prijava za sufinansiranje energetske obnove porodničnih kuća. Prva prijava dospela je iz Vojnića, dok je najviše prijava došlo iz Zagreba, Petrinje, Varaždina i Vukovara. Javni poziv privremeno je zatvoren u 10:45:15 sati.

Iz dosad primljenih podataka, po kući je u proseku zatraženo oko 70-ak hiljada kuna (9.100 evra), što znači da je u većini slučajeva planirana primena više mera energetske obnove. Građani koji planiraju sprovoditi ove projekte sredstva najčešće žele uložiti u postavljanje toplotne izolacije i zamenu stolarije. Ove mere omogućavaju i najveće uštede energije jer sprečavaju energetske gubitke, a ujedno osiguravaju i zdraviji život u obnovljenim kućama.

S obzirom na to da je veliko interesoanje građana bilo očekivano, planirani budžet od 171 milion kuna (22,2 miliona evra) povećan je za dodatnih 40 miliona kuna (5,2 miliona evra), kako bi što veći broj građana već ove godine dobio sredstva za energetsku obnovu svojih domova. Fond planira da objavi novi javni poziv u 2021, tako da će se svi zainteresovani građani imati prilike da se prijave i u sledećoj godini.

Pročitajte još:

Što se tiče javnog poziva za sufinansiranje energetske obnove porodičnih kuća za ugrožene grupe stanovništva, koje su u opasnosti od energetskog siromaštva, na adresu fonda stiglo je 59 prijava, a poziv je i dalje otvoren.

Započeta je obrada svih prijava prema redosledu primanja te će sredstva u okviru raspoloživog budžeta biti odobrena svima koji su dostavili odgovarajuću dokumentaciju.

Izvor: Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost

Škotska pokreće Fond za zelene poslove u iznosu od 110 miliona evra

03.09.2020

Nikola Ferguson Sterdžon, premijerka Škotske, najavila je formiranje Fonda za zelene poslove koji će raspolagati sa 110 miliona evra (oko 100 miliona funti). Fond predstavlja jedan od instrumenata, predviđenih novim Vladinim programom za 2021. godinu, koji bi trebalo značajno da doprinesu razvoju zelene ekonomije.

Fond će uložiti 55 miliona evra kroz državne institucije, kao što je Skotiš Enterprajz, u stvaranje veće ponude održivih proizvoda i usluga sa niskim ugljeničnim otiskom, kao i za otvaranje novih radnih mesta.

Ostalih 55 miliona evra biće uloženo u podršku preduzećima iz brojnih sektora, uključujući proizvodnju i tehnologiju, a naročito u oblasti ekološkog turizma, upravljanja zemljištem i poljoprivrednom proizvodnjom, kao i na planu upravljanja životnom okolinom. Svrha ovog fonda je da se pomogne kompanijama da iskoriste naredni talas investiranja javnog i privatnog sektora u infrastrukturu sa niskim emisijama ugljenika i da se na taj način poveća broj radnih mesta.

Pročitajte još:

Ova mera usvojena je nakon što je škotska vlada u junu već izdvojila fond od 70 miliona evra za pomoć naftnoj industriji.

U međuvremenu, još jedan finansijski paket u visini od 28 miliona evra biće usvojen sa ciljem pružanja pomoći ljudima koji će ostati bez posla ili će nastaviti da rade uz smanjenu zaradu. Planirano je da, kroz program obuka i prekvalifikacija, 10.000 ljudi stekne nove veštine kako bi se lakše snašli na tržištu rada.

“Stavljanje zelenog oporavka u prvi plan našeg pristupa nudi mnogim preduzećima šansu za inovacije i raznovrsniju ponudu, a pojedincima daje mogućnost da se prekvalifikuju i usavrše u novim oblastima”, izjavila je Sterdžon.

“Upravo kao deo naše posvećenosti je i formiran Fond za zelene poslove, jer na taj način preduzećima i organizacijama dajemo signal da podržavamo nove, veće mogućnosti za otvaranje zelenih radnih mesta širom Škotske”, zaključila je premijerka.

Program će takođe podržati sva domaća preduzeća u naporima za dekarbonizaciju, razvijajući tako nove mogućnosti zapošljavanja i smanjujući emisije.

Plan je da ruralna ekonomija i bogati prirodni resursi, kao i biodiverzitet Škotske budu presudni za ekonomsku, ekološku i socijalnu dobrobit.

Kao odgovor na pomenuti plan, izvršna direktorka kompanije Skotiš Rinjuabl Kler Mak izjavila je da su ovo značajni koraci koji će zahtevati i veliki broj kvalifikovanog kadra, kao i da je njihova kompanija tokom poslednja četiri meseca intenzivno sarađivala sa političarima iz svih partija kako bi se osiguralo da obnovljiva energija treba da bude u “samom srcu” zelenog oporavka od koronavirusa.

Jovana Canić

Počela izgradnja kanalizacionog kolektora u Užicu

03.09.2020

Započeti su radovi na izgradnji kanalizacionog kolektora u Mesnoj zajednici Turica u dužini od 1,300m, čime se rešava višegodišnji problem ovog dela grada Užica. Rok za završetak radova je 90 dana.

Prema rečima načelnika Gradske uprave za infrastrukturu i razvoj Miloja Marića nakon sprovedene javne nabavke i potpisanog ugovor izvođač radova “Dijamant invest” uveden je u posao.

„Radi se trasa primarnog voda, gde je planirana 31 betonska šahta, a u ostalom delu će biti plastične šahte. U ove radove nije uračunata prepumpna stanica, za koju će Grad naredne godine izdvojiti dodatna sredstva.“Nikola Maksimović direktor JP „Užice razvoj“ ističe da je izgradnja fekalnog kolektora u Turici veliki i značajan projekat za grad Užice, jer ovim projektom počinje da se rešava višegodišnji problem ovog dela naselja vezano i za kišnu i za fekalnu kanalizaciju.

Pročitajte još:

„Ovo je jedan od projekata u sklopu sveobuhvatnog rešenja kanalizacije u Turici. Rešavamo kišnu kanalizaciju u Ulici Ive Andrića, trenutno se radi i kompletna rekonstrucija kišne i fekalne kanalizacije u Ulici Dušana Popovića.“

„Završetak izgradnje glavnog kolektora se očekuje do kraja godine, a iduće godine u planu je postavljanje crpne pumpe i sekundarne kanalizacione mreže, koja bi omogućila svakom domaćinstvu, kojih je oko 100 u Turici, da se priključi na novi kolektor. U dogovoru sa građanima radovi su trebali da počnu u junu, ali zbog rešavanja imovinsko-pravnih odnosa i promene trase na jednom delu, radovi počinju danas“, naveo je juče, 2. septembra, Maksimović.

Izvor: Grad Užice

Državni data centar u Kragujevcu otvara vrata i privrednim subjektima

02.09.2020

U skladu sa Zaključkom Vlade o pružanju usluga smeštanja opreme privrednim subjektima pod komercijalnim uslovima u okviru koje se daje zakup deo nepokretnosti koje se nalaze u objektima Državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka u Kragujevcu i Beogradu, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu poziva zainteresovane privredne subjekte da iskažu svoje interesovanje za navedenu uslugu.

Vlada je izgradnju Državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka u Kragujevcu utvrdila kao projekat od značaja za Republiku Srbiju.

Kancelarija za IT i eUpravu obavlja poslove koje se odnose na projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave i informacionih sistema i infrastrukture organa državne uprave i službi Vlade, a u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi kao nadležni organ uspostavlja i upravlja Državnim centrom za upravljanje i čuvanje podataka.

Pročitajte još:

Državni centar za upravljanje i čuvanje podataka u Kragujevcu ispunjava najviše standarde predviđene za ovakav tip objekta, standard koji propisuje opšte aspekte objekta i infrastrukture koji se zahtevaju radi podrške radu telekomunikacija u centrima podataka (SPRS EN 50600), standard koji obezbeđuje dostupnost (TIER 4) i standard koji obezbeđuje potpunu redundantnost, odnosno potpuno dupliranje procesa u okviru data centra (2N).

Molimo sve zainteresovane privredne subjekte za smeštanje opreme pod komercijalnim uslovima u objektima Državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka u Kragujevcu i Beogradu da pošalju pismo zainteresovanosti na adresu Kancelarije za IT i eUpravu: Nemanjina 11, Beograd, odnosno na adresu elektronske pošte: kancelarija@ite.gov.rs.

Izvor: Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Pad prodaje i otkupa poljoprivrednih proizvoda za 2,5 odsto

02.09.2020

Ukupna vrednost prodaje i otkupa proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji u drugom tromesečju 2020, u odnosu na isti period prethodne godine, izražena u tekućim cenama, manja je za 2,5 odsto.

Za prvih šest meseci 2020, u poređenju sa istim periodom 2019. godine, ukupna vrednost prodaje i otkupa proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji veća je za 4,1 odsto u tekućim cenama, odnosno za 3,4 odsto u stalnim cenama.

Podsetimo, raniji izveštaj Republičkog zavoda, pokazao je, na primer, da su cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u junu 2020. godine, u odnosu na maj 2020. godine, u proseku smanjene za 1,4 odsto.

Pročitajte još:

Takođe, cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u periodu januar-jun 2020. godine, u odnosu na isti period 2019. godine, u proseku su povećane za 0,7 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u periodu januar-jun 2020. godine u odnosu na isti period 2019. godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: “stoka” i “živina” (4,6 odsto) i “industrijsko bilje” (2,4 odsto).

Takođe, treba spomenuti da su se mnogi za vreme karantina odlučili za onlajn kupovinu što je iznenadilo brojne trgovce koji su se u početku teško snalazili s velikim brojem narudžbina, a u nekim slučajevima isporuke su trajale i do nekoliko nedelja.

Izvor: Republički zavod za statistiku/Agroklub.rs

Amazonska plemena pomoću dronova sprečavaju uništavanje Amazonije

02.09.2020

Amazonija — Foto-ilustracija: Unsplash (Sébastien Goldberg)

Plemenske zajednice koje naseljavaju područje prašume Amazonije u Brazilu zavise od dobara šume za hranu, odeću i medicinske potrebe. Njihov način života, međutim, pod velikom je pretnjom zbog sve češćih i razornijih šumskih požara u ovoj regiji.

Foto-ilustracija: Unsplash (Studio Ócular)

Kako su požari uglavnom inicirani ilegalnom sečom i uništavanjem vegetacije zarad razvoja poljoprivrede i stočarstva na prostoru gde se nalazi šuma, plemenske zajednice su svesne da će se time narušiti važni prirodni procesi i da se uništavanjem šume dodatno ugrožava i kvalitet vazduha, ali i vode, kao i opstanak biljnog i životinjskog sveta.

Zato su krajem prošle godine Svetski fond za divlje životinje i brazilska nevladina organizacija za odbranu životne sredine organizovale obuku za upravljanjem bespilotnim letelicama za plemenske zajednice. Stanovništvo je rado prihvatilo tehnologiju upravljanja dronovima koja im je pružila priliku da šumu nadgledaju “iz ptičje perspektive” i na taj način posmatraju veliko područje i uoče potencijalnu opasnost od ilegalnog krčenja njihovog doma.

Pročitajte još:

Donirano je 19 dronova i sastavljeni su timovi koji patroliraju kroz šumu i prate šumske požare i ilegalnu seču. U planu je da se sakupe dokazi pomoću kojih će biti moguće uticati na vlast da reaguje na nezakonite aktivnosti koje se odvijaju u Amazoniji.

Znanje plemena kojima Amazonija predstavlja dom veoma je važno i od velike je pomoći za očuvanje prašume. Njihova svest o složenosti ovog problema i štetnom uticaju na prirodu je veoma razvijena, jednako kao i želja da očuvaju “pluća planete” od nezakonitih aktivnosti koje se još uvek neumoljivo sprovode.

Jelena Cvetić

Koliko je ilegalno odlaganje plastičnog otpada kao vid kriminala opasno?

02.09.2020

transport_otpad — Foto-ilustracija: Unsplash (Vidar Nordli-Mathisen)

Novi izveštaj Interpola otkriva povećanje ilegalnih pošiljki i kriminalnih aktivnosti širom globalnih ruta za trgovinu plastičnim otpadom. WWF poziva na globalnu saradnju u rešavanju svetske krize prouzrokovane plastičnim otpadom.

Ogromna količina plastičnog otpada u celom svetu je otvorila vrata kriminalnim mrežama. Novi izveštaj Interpola pokazuje porast kriminala u globalnom sektoru plastičnog otpada, povezan sa ilegalnom trgovinom i ilegalnim postupanjem sa otpadom. Otkrivene su ilegalne pošiljke na prekoregionalnim i unutarregionalnim putevima trgovanja plastičnim otpadom. To je podstaklo WWF da pozove na globalno delovanje vlada, agencija za provođenje zakona, preduzeća i potrošača.

Interpol je istakao upletenost kriminalnih mreža u trgovinu plastičnim otpadom, ilegalnim preusmeravanjem pošiljki i neovlašćenim metodama upravljanja otpadom. Razmere lošeg upravljanja plastičnim otpadom su dalekosežne uključuje najmanje 52 od 257 trgovačkih puteva koje je analizirao Interpol.

„Kriminalne aktivnosti vezane za plastični otpad predstavljaju rastuću pretnju, a osnovni problem je u nemogućnosti upravljanja upotrebom plastike i njenom proizvodnjom. Svedoci smo uticaja plastičnog zagađenja na morske ekosisteme, a sada i njegovih kriminalnih posledica. Sistemske promene i veća odgovornost predstavljaju jedini način za rešavanje krize koja nadilazi nacionalne granice. Pozivamo svetske čelnike da se udruže i naprave sveobuhvatni sporazum o rešavanju zagađenja morskom plastikom”, rekao je Eirik Lindebjerg, rukovodilac WWF-ovog tima za pitanja plastike.

Kina je decenijama predstavljala lako rešenje za odlaganje plastičnog otpada zemalja, primajući pola svetskog plastičnog otpada. Nakon odluke za ograničenje uvoza plastičnog otpada u 2018. godini, preusmeravanje pošiljaka preplavilo je alternativne države, otvorivši vrata oportunističkom kriminalu. Azijske zemlje u razvoju, posebno one sa ograničenim kapacitetom upravljanja otpadom i sprovođenjem zakona, postale su nova mesta za skupljanje svetskog otpada.

Pročitajte još:

Međunarodne mere za plastični otpad na globalnom nivou stupaju na snagu od 2021. godine prema Bazelskoj konvenciji. Ipak, Interpol je naglasio potrebu za hitnim rešavanjem problema plastičnog otpada, nakon što je dokazano da su kriminalci iskoristili promene propisa u svoju korist u poslednjih nekoliko godina.

“Globalno zagađenje plastikom jedna je od najvećih ekoloških pretnji današnjice, a njegova ispravna regulacija i upravljanje su od presudnog značaja za globalnu ekološku sigurnost”, rekao je predsednik savetodavnog odbora za zaštitu životne sredine i sprovođenje Interpola, Kalum Mekdonald, koji je ujedno je izvršni direktor Škotske agencije za zaštitu životne sredine (SEPA).

Nakon poziva Interpola na pojačanu međunarodnu i međuagencijsku saradnju u sprovođenju zakona, WWF je dao niz preporuka potrebnih u međunarodnom dogovoru vlada.

a) Ubrzati pregovore o globalnom pravno obavezujućem sporazumu, sa jasnim nacionalnim akcijskim planovima i propisima, uključujući podršku upravljanju otpadom u zemljama s niskim prihodima.
b) Ojačati postojeće mehanizme poput ukidanja plastike za jednokratnu upotrebu, poboljšati domaći kapacitet recikliranja na razvijenim tržištima i rešavati nedostatke u upravljanju otpadom u ekonomijama u razvoju.
c) Osmisliti i povećati ekološki prihvatljive alternative plastici.
d) Uložiti u istraživanja i izgradnju kapaciteta za pojačani nadzor i primenu plastičnog otpada.

Sada je pravi trenutak za sveobuhvatni globalni dogovor povodom rešavanja izvora plastičnog zagađenja. Gotovo dva miliona ljudi širom sveta potpisalo je peticiju WWF-a, pozivajući njihove vlade da uspostave pravno obavezujući globalni sporazum za rešavanje zagađenja morskom plastikom.

Izvor: Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF

Leto 2020. smanjilo ledena područja planete

02.09.2020

led_sunce — Foto-ilustracija: Unsplash (Simon Berger)

Svetska meteorološka organizacija (SMO) Ujedinjenih nacija saopštila je juče, 1. septembra, da će ovo leto ostaviti “duboke rane” u kriosferi, odnosno ledenim delovima planete Zemlje, zbog toplotnog talasa na Arktiku, topljenja morskog leda i lomljenja najveće kanadske ledene ploče.

SMO je juče saopštila da temperature na Arktiku rastu dvostruko brže od globalnog proseka.

“Brzo topljenje morskog leda zauzvrat doprinosi većem zagrevanju, a tako se stvara začarani krug i posledice ne ostaju na Arktiku”, rekla je portparolka Klar Nulis na redovnom brifingu u Ženevi. U poslednjih nekoliko meseci, navode u saopštenju, postavljeni su novi temperaturni rekordi, uključujući i ruski grad Verhoiansk, grad u Sibiru, u kom je 20. juna zabeleženo 38 stepeni.

“Ono što smo ove godine videli u Sibiru bilo je izuzetno loše i izuzetno teško”, rekla je Nulis.

Kao posledice globalnog zagrevanja navela je toplotni talas na Arktiku, šumske požare u Sibiru, gotovo rekordno nizak nivo morskog leda kao i lomljenje jedne od poslednjih potpuno netaknutih kanadskih ledenih ploča Milne velike ledene platforme.

Pročitajte još:

Ledena ploča Milne se u julu odlomila, čime se njena površina smanjila za 43 odsto.

“Leto 2020. godine ostaviće duboku ranu na kriosferi”, navodi se u saopštenju Svetske meteorološke organizacije i dodaje da je rezultat “zabrinjavajući trend” poplava širom sveta.

Posledice su i gubitak retkih ekosistema, moguće utapanje glečera u okean što će dovesti do porasta nivoa mora i stvaranja novih “plutajućih ledenih ostrva”.

SMO će 9. septembra objaviti izveštaj o uticaju klimatskih promena na kriosferu.

Izvor: Zelena Srbija

Ministarstvo uputilo javni poziv hotelijerima za dodelu subvencija

02.09.2020

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objavilo je danas javni poziv za dodelu subvencija namenjenih podršci radu hotelske industrije, zbog poteškoća izazvanih pandemijom koronavirusa. Poziv će biti otvoren do 15. septembra.

Pravo na bespovratna sredstva imaju kategorizovani hoteli, koji se nalaze u privatnom vlasništvu, sa teritorije jedne od 68 lokalnih samouprava, čiji se spisak nalazi OVDE.

“Osnovni preduslovi za sticanje prava za korišćenje subvencija su da nad privrednim subjektima nije pokrenut stečajni postupak, finansijsko restrukturiranje niti postupak likvidacije, kao i da se ne sprovodi postupak za unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR)”, dodaje se u saopštenju.

Pročitajte još:

Hoteli mogu dobiti 350 evra (41.147 dinara) po individualnom ležaju i 150 evra (17.643 dinara) po sobi/apartmanu, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na na dan kada je državna pomoć dodeljena.

Privredni subjekat gubi pravo na korišćenje subvencije ukoliko smanji broj zaposlenih za više od 10 odsto, u periodu od 15. avgusta zaključno sa 31. decembrom 2020. godine.

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Kako softver može da pomogne pri projektovanju električnih instalacija u budućnosti

02.09.2020

softver_program_ra;unar — Foto: Represent

Projektovanje električnih instalacija kao i instaliranje uređaja za distribuciju električne energije su temelj izgradnje novih objekata. Svet se menja, pa samim tim i zahtevi klijenata postaju sve veći. Mada je klijentima, pre svega, važna bezbednost, sve više postaje važno pitanje efikasnosti.

Kako efikasnije projektovati?

Pored toga što je posao projektanata mnogo izazovniji nego što je nekad bio, projektni biroi se usmeravaju na izradu sve većeg broja projekata u što kraćem roku.

Mogu li se električne instalacije projektovati brzo i efikasno, a bez gubitka na kvalitetu?

“Primetili smo da među projektantima u poslednje vreme postoji potreba za projektovanjem sve većeg broja projekata električnih instalacija uz održavanje visokog nivoa kvaliteta projektovanja, ali i uvažavanje savremenih trendova u projektovanju i izboru naprednih rešenja. Iz tih razloga smo inicirali izradu novog softvera za projektovanje – EcoStruxure Power Design, sa ciljem da se pomogne projektantima u odabiru neophodnih elemenata, uz poštovanje svih standarda i normativa koji se koriste u projektovanju. Pored toga program omogućava crtanje jednopolnih šema i izradu električnih proračuna, a zahvaljujući jednostavnom interfejsu na srpskom jeziku, rezultat je intuitivan i lako se uvrštava u projektnu dokumentaciju”, izjavio je Dragan Buača, direktor prodaje u kompaniji Schneider Electric.

Pročitajte još:

Na početku se projektovanje električnih instalacija završavalo uz pomoć papira, olovke i kalkulatora, kasnije se to nastavilo izradom dokumentacije u za to namenjenim softverskim rešenjima za crtanje na personalnim računarima. Ipak, kao i u svim drugim delatnostima, postoji potreba za zamenom velikog broja mehaničkih radnji automatizovanim rešenjima, koja mogu i da ukažu na to kako da se iskoristi pun potencijal predložene opreme.
Smartifikacija

EcoStruxure Power Design olakšava pripremu “pametnih” rešenja zahvaljujući dodatnoj funkciji smartifikacije (“Make it Smart!”). Projektantima smartifikacija pomaže u izboru “pametnih” uređaja, koji su intengrisani na postojeće, povezani na IoT, kojima kasnije može da se upravlja preko različitih sistema upravljanja, pa čak i preko pametnih telefona.

Ažuriranje u realnom vremenu

EcoStruxure Power Design može da radi nezavisno ili da sarađuje sa drugim softverima iz ponude Schneider Electric-a. Kada ste povezani na mrežu, softver pri pokretanju automatski proverava da li postoji novija verzija. Kao rezultat toga, softver uvek sadrži ažuriranu bazu proizvoda i garantuje da će korisnik imati najnoviju verziju instaliranog softvera.

Efikasnji projektni biroi

Naš specijalizovani softver optimizuje vreme potrebno za izradu projektne dokumentacije. Jednostavnost korišćenja povećava mogućnosti projektnih biroa, dok kod konkretnih projekata daje bolju efikasnost prilikom izrade dokumentacije. EcoStruxure Power Design je stvoren sa ciljem da olakša rad projektantima, ali da bi u potpunosti iskoristili njegove mogućnosti, potrebno je dobro se upoznati sa svim funkcionalnostima. Ukoliko želite da saznate više o samom softveru i preuzmete instalaciju posetite internet stranicu Schneider Electric-a, dok za zainteresovane organizuju onlajn radionice uz demonstraciju softvera – dovoljno je da kontaktirate centar za podršku klijentima kako biste se upoznali sa detaljima.

O kompaniji Schneider Electric

U kompaniji Schneider veruju da je pristup energiji i digitalnom svetu osnovno ljudsko pravo. Podstiču sve da maksimalno iskoriste svoju energiju i resurse, u skladu sa njihovim sloganom “Life Is On” svuda, za svakoga, u svakom trenutku.

Obezbeđuju digitalna rešenja u oblasti energetike i automatizacije u cilju efikasnosti i održivosti. Kombinuju vodeće svetske tehnologije, automatizaciju u realnom vremenu, softvere i usluge u domenu energetike u integrisanim rešenjima za domaćinstva, zgrade, data centre, infrastrukturu i industriju.

https://www.se.com/rs

Izvor: Represent

1...660661662...1,672 Page 661 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM