Upravni sud uvažio žalbu investitora u slučaju male hidroelektrane u Rakiti

02.10.2020

hydroelectric-power-station-energy-power-hidroelektrana — Foto ilustracija: Pexels

U presudi donetoj 8. septembra se navodi da je tužba investitora osnovana jer Ministarstvo zaštite životne sredine nije pravilno tumačilo rok za podnošenje primedbi na Zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru, a na osnovu kog je doneto rešenje kojim se ovoj MHE zabranjuje izvođenje radova. Ministarstvo je nakon toga žalbu investitora odbilo kao neosnovanu, što je Upravni sud u Beogradu sada ovom presudom poništio i vratio na ponovno odlučivanje. Presudu možete pogledati ovde.

? @MinistarstvoZZS mora ponovo da odluči o žalbi investitora #malehidroelektrane u Rakiti na rešenje kojim mu se zabranjuje izvođenje radova.

Link ka presudi pronađite u tekstu ⤵️https://t.co/2Yl07NZnHd

— CINS (@CINSerbia) October 2, 2020

U izjavi za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Goran Belić, vlasnik ove male hidroelektrane, kaže da očekuje da će u žalbenom postupku Ministarstvo da ukine svoje prvo rešenje kojim mu je zabranjeno izvođenje radova.

„Vi kad dobijete građevinsku dozvolu, vi izvodite radove po građevinskoj dozvoli. Ne može nijedan drugi inspektor da dođe i da te građevinske radove ocenjuje osim građevinskog inspektora“.

Pročitajte još:

Međutim, u presudi se navodi da iako je investitor sporio nadležnost inspektora zaštite životne sredine u ovom slučaju, sud je utvrdio da su ti navodi neosnovani.

Prema Belićevim rečima, ova presuda ne utiče na drugi postupak u kojem se odlučuje da li će MHE Zvonce biti poništena građevinska dozvola ili ne. Taj postupak se vodi pred Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i još uvek je u toku.

Kako je CINS već pisao Ministarstvo zaštite životne sredine je početkom 2019. zabranilo dalju izgradnju MHE Zvonce i naložilo investitoru da sanira štetu načinjenu ukopavanjem cevovoda suprotno uslovima zaštite prirode. U rešenju se navodi i da je na desnoj obali u visini vodozahvata došlo do klizišta, dok je na delu leve obale uništena vegetacija.

Tada je u primedbi na zapisnik inspektora navedeno da su njegove tvrdnje paušalne i netačne, da se radovi odvijaju u skladu sa uslovima zaštite prirode, te da Ministarstvo donosi odluku koja, između ostalog, čini veliku materijalnu štetu MHE Zvonce.

Izgradnja male hidroelektrane u Rakiti je od početka izazvala veliku pažnju javnosti. Još u decembru 2018. godine došlo je do sukoba obezbeđenja investitora i građana iz ovog mesta predvođenih predsednikom saveta mesne zajednice Desimirom Stojanovićem zvanim Desko. Zatim je početkom sledeće godine prvo izgoreo jedan od magacina na gradilištu male hidroelektrane, da bi nekoliko meseci kasnije Stojanov pretio da će da skoči sa potpornog zida u reku.

Aktivsti pokreta Odbranimo reke Stare planine i Ne davimo Beograd su 15. septembra ove godine organizovali akciju u kojoj su čekićima i lopatama razbijane cevi. Kako je za Radio Slobodnu Evropu izjavio jedan od članova Odbranimo reke Stare planine Aleksandar Jovanović Ćuta, ova akcija je upravo organizovana jer se nije sprovodilo prvobitno rešenje Ministarstva zaštite životne sredine o zabrani radova i sanaciji terena.

Izvor: CINS

Predstavljen Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan

02.10.2020

euro-evro-money-novac-pare — Foto ilustracija: Pexels

Ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović učestvovala je danas na video-konferenciji ministara spoljnih poslova i evropskih integracija iz regiona i evropskog komesara za susedsku politiku i proširenje Olivera Varheija, koja je posvećena predstavljanju Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan.

Varheji je, prezentujući nacrt Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan, koji bi trebalo da bude usvojen sledeće nedelje u Evropskoj komisiji, zajedno sa Izveštajem o napretku, koji će biti predstavljen prilikom posete regionu i Beogradu naredne nedelje, još jednom ukazao na značaj koji Evropska unija pridaje Zapadnom Balkanu.

On je podvukao da je ovaj plan pripremljen s namerom da osigura održiv i stabilan razvoj ovog regiona u uslovima snažnog uticaja pandemije koronavirusa na njegov ekonomski i društveni razvoj.

Pročitajte još:

Pomenuti plan je u okviru nove metodologije pregovora najavljen kao sveobuhvatan podsticajni paket za kredibilniji proces proširenja i pristupanja EU država kandidata i trebalo je da bude objavljen na Samitu lidera EU i Zapadnog Balkana, koji je održan 6. maja, ali je zbog okolnosti usaglašavanja višegodišnjeg finansijskog okvira EU odložen za jesen.

Plan predviđa ulaganja EU u prioritetne oblasti i projekte koji treba da doprinesu daljem povezivanju u regionu, kao i poboljšanju veza sa Evropskom unijom, čime će se produbiti ekonomska saradnja i dostupnost tržišta EU, podstaći unapređenje poslovne klime i sprečiti odliv mladih iz regiona.

Joksimović je istakla da Ekonomsko-investicioni plan predstavlja važan i vrlo konkretan dokaz da Zapadni Balkan predstavlja područje od strateškog značaja za Evropsku uniju.

Opredeljujući značajna sredstva iz budžeta EU, Evropska unija će pomoći izgradnju ključne regionalne infrastrukture i razvoj privatnog sektora, čime će biti podržana intenzivnija ekonomska saradnja i snažnije integrisanje ovog regiona u evropske i globalne privredne tokove i procese, rekla je Joksimović.

Planom je predviđena podrška realizaciji projekata koji treba da doprinesu razvoju saobraćajne, energetske i digitalne infrastrukture, kojom će se podstaći snažnije povezivanje unutar regiona i šire sa Evropskom unijom.

Osim toga, predviđena su i značajna ulaganja u mala i srednja preduzeća, unapređenje poslovnog ambijenta i tržišne ekonomije, čime se stvaraju pretpostavke za intenzivniji rast i razvoj privatnog sektora i njegovu konkurentnost.

Dodatno, predviđena je podrška i oblastima koje doprinose društvenom razvoju poput obrazovanja, zapošljavanja i zdravlja sa posebnim fokusom na potrebe mladih.

Plan takođe predviđa značajna ulaganja u razvoj infrastrukture u oblasti životne sredine poput sistema za vodosnabdevanje, prečišćavanje otpadnih voda, upravljanje čvrstim otpadom, kao i smanjenje emisije štetnih gasova u skladu sa ciljevima Zelene Agende EU, čime će se osigurati kvalitetnije životno okruženje građana Srbije i regiona.

Realizacija ovog plana finansiraće se kombinacijom bespovratnih sredstva Evropske unije i povoljnim zajmovima međunarodnih finansijskih institucija (EIB, EBRD i druge).

Očekuje se da će kombinovanjem ovih sredstava naročito kroz pružanje garancija podstaći učešće komercijalnog i privatnog sektora u finansiranju određenih projekata, što bi značajno povećalo ukupne investicije u regionu.

Joksimović je izrazila posebnu zahvalnost evropskom komesaru Varheiju na kontinuiranoj podršci koju EU pruža Srbiji i regionu u sprovođenju ključnih reformi, navodi se u saopštenju Kabineta ministarke za evropske integracije.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Održan prvi u nizu okruglih stolova posvećen bezbednosti saobraćaja u Beogradu

02.10.2020

traffic-3612474_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Prvi u nizu okruglih stolova povodom izrade Strategije bezbednosti saobraćaja grada Beograda sa akcionim planovima za period 2021–2025. godine, održan je danas na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu.

U cilju pripreme što kvalitetnijeg dokumenta i uspešne realizacije, planirana je serija okruglih stolova – radionica, u organizaciji Saobraćajnog fakulteta, na kojima će se obrađivati najbitnije teme.

Na ovaj način trebalo bi da se unapredi svest najvažnijih subjekata o obimu problema bezbednosti saobraćaja i mogućnostima smanjivanja stradanja u saobraćaju.

Cilj je, takođe, da se usaglase najvažniji stavovi – posebno oni koji se odnose na sprovođenje mera i aktivnosti koje utiču na sadržaj Strategije bezbednosti saobraćaja grada Beograda, odnosno, akcionih planova za period 2021–2025. godine.

Pročitajte još:

Okrugli stolovi će se održavati četvrtkom na Saobraćajnom fakultetu, a planirano je da budu obrađene teme kao što su bezbednost pešaka, bezbednost motociklista, ponašanje učesnika u saobraćaju, kao i upravljanje bezbednošću saobraćaja u Beogradu.

Prvom okruglom stolu prisustvovali su predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Agencije za bezbednost saobraćaja, opština Obrenovac, Grocka, Lazarevac, Vračar, Savski venac i Čukarica, Gradskog zavoda za javno zdravlje, Saobraćajne policije i Komunalne milicije, Saobraćajno-tehničke škole „Zemun”, Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, Sekretarijata za saobraćaj i „Puteva Beograda”.

Izvor: Grad Beograd

Engleska zabranila upotrebu plastičnih slamčica i štapića za uši

02.10.2020

straws-plasticne slamcice — Foto Ilustracija: Pixabay

U Engleskoj je na snagu stupila zabrana upotrebe plastičnih slamčica za jednokratnu upotrebnu, kašičica za mešanje i štapića za uši.

Procenjuje se da stanovništvo ove zemlje godišnje upotrebi 4.7 miliona plastičnih slamčica, 316 miliona kašičica za mešanje i 1.8 milijardi štapića za uši.

Aktivisti za zaštitu životne sredine pozdravili su ovu odluku, ali nastavljaju zalaganje za dalje zabrane predmete za jednokratnu upotrebu. Predmeti koji su zabranjeni čine samo “delić” plastičnog otpada koji zasipa životnu sredinu.

Nova odluka se ne odnosi na bolnice, barove i restorane u kojim plastične slamčice koriste osobe sa invaliditetom ili u medicinskim uslovima kada su one neophodne.

Nadlaženi ističu da su čvrsto posvećeni borbi protiv ekološkog razaranje prirode zbog upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu.

Pročitajte još:

Velška vlada navela je da razmatra uvođenje slične mere.

Neki nacionalni lanci restorana izbacili su iz upotrebe plastične slamčice i pre stupanja zabrane na snagu.

Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije planira uvođenje mera kojima bi se zabranila upotreba plastičnih tanjira, kašika, viljušaka i slamčica.

Milica Radičević

Dodatna sredstva za obnovu objekata uništenih u poplavama 2019. godine

02.10.2020

poplava_klupe_voda — Foto-ilustracija: Unsplash (ål nik)

Vlada Republike Srbije donela je na današnjoj sednici odluku da se, u okviru Državnog programa obnove, opredele dodatna sredstva za infrastrukturu jedinica lokalne samouprave i za objekte javne namene u javnoj svojini u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite oštećenih ili porušenih u poplavama u junu 2019. godine.

Za obnovu oštećenih i porušenih objekata infrastrukture usled poplave i grada u tom periodu, Vlada je obezbedila dodatna sredstva u iznosu od 120 miliona dinara.

Dodatnih 450 miliona dinara obezbeđeno je za saniranje objekata u javnoj svojini u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite.

Članovi Vlade doneli su odluku o osnivanju Naučno-obrazovnog centra „Pešter“ u Sjenici u kojem će se sprovoditi analitička istraživanja o klimatološkim promenama na Sjeničko-pešterskoj visoravni, kao i njihovom uticaju na razvoj proizvodnje zdrave hrane, kao jednoj od najperspektivnijih privrednih grana i osnove privrednog razvoja tog kraja.

Pročitajte još:

Ovaj centar osniva se kao višefunkcionalna ustanova, u cilju organizacije obrazovnih i naučnih skupova, seminara i okruglih stolova, letnjih škola i kampova, radionica, kolonija iz oblasti klimatologija i zdrave hrane i njihovog uticaja na razvoj turizma.

U cilju organizacije obrazovnih, istraživačkih, stručnih i naučnih delatnosti na polju geologije i turizma, Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju naučno i obrazovno-istraživačkog centra „Milutin Milanković“ u Beloj Crkvi.

Talentovanim učenicima i studentima pružiće se prilika da se suoče sa izazovima koje nemaju prilike da sretnu u običajenom školskom i visokoškolskom obrazovanju i da u izabranom području nauke napreduju i stiču nova znanja, a ujedno razvijaju samostalnost i originalnost u rešavanju problema.

Na sednici je doneta odluka da se sportska nacionalna priznanja dodele rukometašu Nenadu Vučkoviću za osvojenu srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu održanom u Beogradu 2012. godine i Brižitki Molnar za osvojenu bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u odbojci održanom u Japanu 2006. godine.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Tradicionalna akcija čišćenja dna Savskog jezera

02.10.2020

Tradicionalna akcija podvodnog čišćenja Savskog jezera, koju organizuje Sekretarijat za zaštitu životne sredine sa Klubom podvodnih aktivnosti „Beograd”, počela je na Adi Ciganliji.

Prema rečima sekretarke za zaštitu životne sredine Ivane Vilotijević, tokom prvog dana akcije izvučeno je pet džakova otpada.

“Sekretarijat za zaštitu životne sredine sa Klubom podvodnih aktivnosti „Beograd” u ovoj akciji učestvuje od 2012. godine.

Ovom akcijom se otklanjaju posledice nesavesnog ponašanja naših sugrađana prema životnoj sredini.

Poslednjih godina svest građana je sve veća. Na početku, kada je sekretarijat počeo da učestvuje u ovoj akciji, ronioci su pronalazili razne vrste otpada, uključujući veš-mašine, kolica za bebe, gume ili tepihe.

Sav otpad koji se nalazi u jezeru jeste naš otpad, jer smo ga sami stvorili. Svi analizirani uzorci pokazuju kvalitet vode drugog stepena, što govori o tome da je voda vrlo čista”, rekla je Vilotijevićeva.

Pročitajte još:

Predsednik Kluba podvodnih aktivnosti „Beograd” Milorad Đukić je istakao da se čišćenje ove godine obavlja nakon završetka sezone, uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine i JP „Ada Ciganlija”.

“Jezero trenutno nije idealno za ronjenje, jer je mutnije zbog kiše, a i trave ima dosta. Iako prilikom čišćenja uglavnom nalazimo ambalažu, važno je istaći da je situacija sve bolja i da je otpada sve manje”, rekao je Đukić.

Sredina jezera je čista i ima obilje živog sveta, objasnio je on i dodao da će današnji zaron trajati sat vremena.

“Roniće četiri para, odnosno osam ronilaca. Ada je naše more i zato je pazimo i čistimo”, zaključio je Đukić.

Izvor: Grad Beograd

Otvoren 46. Međunarodni sajam pčelarstva u parku Tašmajdan

02.10.2020

med-honey-tegla-čaj — Foto ilustracija: Pexels

Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović otvorio je danas 46. Međunarodni sajam pčelarstva koji se, pod pokroviteljstvom Grada Beograda, održava do 4. oktobra u parku Tašmajdan.

Događaju su prisustvovali Milinko Veličković, gradski seketar za privredu, i Slobodan Čumić, predsednik Društva pčelara „Beograd” i organizatora sajma.

Mladenović je istakao da je broj izlagača na nivou prethodnih godina, bez obzira na pandemiju koronavirusa. Ukazao je na to da je reč o sajmu zdravlja, u punom smislu te reči, kao i da će se organizatori, izlagači i posetioci pridržavati svih epidemioloških mera.

Grad Beograd je i tokom ove godine uspeo da obezbedi subvencije poljoprivrednicima i pčelarima na nivou prethodnih godina, istakao je Mladenović i zahvalio Društvu pčelara „Beograd” na donaciji od 150 kilograma meda Predškolskoj ustanovi „Palilula”.

Pročitajte još:

“Med je posebno važan najmlađima za njihovo odrastanje. Upravo je sticanje kulture svakodnevnog uzimanja meda i pčelinjih proizvoda izuzetno važno od najranijih dana”, ukazao je Mladenović i najavio istu donaciju kovid-bolnicama u prestonici.

Veličković je istakao da je reč o sajmu meda koji okuplja najbolje pčelare iz Beograda, Srbije i regiona. On je podsetio da je domaći med prepoznatljiv po svom kvalitetu u celoj Evropi.

“Grad Beograd podržava ovakve vrste manifestacija i pčelarima pomaže putem raznih vidova subvencija. Subvencije su počele 2015. godine sa simboličnih dva miliona dinara, dok se danas za pčelarstvo odvaja više od 35 miliona dinara, pre svega za nabavku košnica i opreme za proizvodnju meda“, naveo je resorni sekretar.

On je dodao da je Grad Beograd za poljoprivrednu delatnost opredelio oko 200 miliona dinara za ovu godinu.

S obzirom na pandemiju koronavirusa, ovogodišnji sajam meda se održava u specifičnim uslovima, istakao je Veličković i pozvao sugrađane da koriste pčelinje proizvode radi podizanja imuniteta.

Čumić je precizirao da ove godine na sajmu izlaže 120 proizvođača pčelinjih proizvoda i oko 100 izlagača koji u ponudi imaju pčelinju opremu. Takođe je istakao da zainteresovani mogu da posete manifestaciju tokom celog dana, uz slobodan ulaz i poštovanje epidemioloških mera.

Izvor: Grad Beograd

Da li će “Tesla” nadmašiti proizvođače dizelaša i benzinaca po broju proizvedenih vozila?

01.10.2020

tesla_car_auto_electric_vehicle_električno_vozilo — Foto-ilustracija: Unsplash (Jannis Lucas)

Foto-ilustracija: Unsplash (Eudenio Pastoral)

Najveći broj automobila 2017. godine proizvela je kompanija “Tojota”, i to oko 10,5 miliona komada. Zajedno sa drugoplasiranim “Folksvagenom” na tržište je izbacila gotovo 20,8 miliona novih motornih vozila. Plan američkog proizvođača elektromobila “Tesla” o godišnjoj proizvodnji od čak 20 miliona četvorotočkaša zvuči još fascinantnije kada se stavi u komparativnu perspektivu. To je, dakle, tek nešto manje od zbirnog rezultata dva velika i iskusna predstavnika auto-industrije. Povrh svega, i “Tojotina” i “Folksvagenova” ponuda se bazira na dizelašima i benzincima koji su primamljiviji kupcima usled nižih troškova pri kupovini i većeg dometa i mogućnosti “dopune” gorivom.

Kako se onda novajlija i alternativac Ilon Mask, koji se nalazi na čelu “Tesle” usuđuje da pomisli da bi mogao da prestigne ovako ozbiljne konkurente, pogotovo ako uzmemo obzir da je tokom iste godine iz njegovih fabrika izašlo tek nešto više od 100 hiljada automobila? I možda još bitnije, koji je rok za sprovođenje njegovih reči u delo?

Moram da vas razočaram na samom početku – prezentujući “Tesline” planove za sutrašnjicu na prvom Danu baterija, obeleženom 22. septembra u Fremontu (Sjedinjene Američke Države), inovator i preduzetnik Mask u mnogim slučajevima nije precizirao ni vremenski okvir ni budžet – a izneo je i te kako dosta ambicioznih zamisli. Oni koji su nešto bolje upoznati sa likom budućeg kolonizatora Marsa sigurno nisu iznenađeni.

No hajde da vidimo šta (ne)će ostvariti!

Ilon Mask je obećao da će u naredne tri godine vozila na električni pogon postati znatno dostupnija prosečnim potrošačima. Ovo će pre svega biti omogućeno pojeftinjenjem samih baterija. Ukoliko je za verovati njegovim rečima, “Teslini” stručnjaci će unapređenjem ćelija i razvojem odgovarajuće tehnologije sniziti troškove energetskog skladištenja barem duplo. Njihov poduhvat rezultovaće elektromobilom koji će koštati 25 hiljada dolara, ali i mogućnošću prelaženja dužih razdaljina.

Trenutno je Model 3, čija je početna cena 35 hiljada dolara, elektromobil koji je Mask namenio za ljude plićeg džepa – ali su oni, iako plići od baš dubokih, mnogo dublji od onih plitkih. Dodatno, cena Modela 3 ide i iznad 50 hiljada dolara.

Podsetimo se, nekoliko godina ranije, Mask je najavio godišnju proizvodnju od pola miliona elektromobila u 2018. i milion elektromobila u 2020. godini. Prvi je definitivno omašio, a za drugi treba samo da sačekamo kraj godine kako bi “neispunjenje” postalo zvanično.

U međuvremenu, “Tesli” su porasli apetiti, a da li su i kapaciteti za realizaciju?

Jelena Kozbašić

Voda puna amonijačnog i nitritnog azota ubila labudove u Borči

01.10.2020

plastic-otpad-plastika-smeće — Foto ilustracija: Pixabay

Ekološko udruženje Eko-Pančevački rit, posvećeno je očuvanju životne sredine, biljnog i životinjskog sveta, kao i edukaciji dece o istom. Već neko vreme ukazuju na alarmantno stanje kanalske mreže u Pančevačkom ritu (Leva obala Dunava).

Udruženje apluje svakodnevno na velike kompanije da prekinu da svoj otpad, iz delatnosti kojima se bave, ispuštaju direktno u kanale. Među najvećim zagađivačima su:

1. Al Dahra PKB koja direktno iz svojih farmi krava koje se nalaze u naseljima: Besni fok, Vrbovsko, Padinska Skela, Kovilovo, Jabučki i Glogonjski rit, pušta tečni stajnjak u kanalsku mrežu

2. PKB “Vodovod i kanalizacija” kad god pukne cev na relaciji Padinska Skela-Dunav prilikom otklanjanja kvara po nedelju dana preusmere svu otpadnu vodu iz kolektora u kanal Vizelj, a da se ne pominju mali kanali pored mesta pucanja cevi i okolno zemljište

3. Drenik ND d.o.o. po dvadeset četiri sata ispušta svoje otpadne vode iz proizvodnje papirne konfekcije u kanal koji vodi direktno u kanal Kalovito.

Pročitajte još:

Njihovi bankovni računi su sve veći i veći, a naši kanali sve gori i gori, kažu u udruženju.

Upravo ta zagađenja dovela su do uginuće labudova na Jojkić Dunavcu i kanalu Vizelj. U toku protekla dva meseca uginulo je 17 labudova i veći broja pataka na pomenutom području, a u zadnjih par dan uginula su dva labuda i na Velikom kanalu (Fakultetski kanal) u koji Borča pumpa direktno ubacuje vodu iz Jojkićevog Dunavca. Naše udruženje obavestilo je Zavod za zaštitu prirode i Republičkog inspektora, pa je sredinom septembra JKP “Veterina Beograd” odnela jednog uginulog labuda i patku iz Jojkićevog Dunavca, a potom i dva uginula labuda sa Velikog kanala na obdukciju.

Istim povodom je, po nalogu vodoprivredne inspekcije Gradske uprave, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstva zaštite životne sredine, izašla na teren i uzorkovala vodu iz kanala sa tri lokacije pošto su rezultati obdukcije uginulih labudova na Veterinarskom fakultetu pokazali da ptice nisu bile otrovane otrovane. Analiza podrazumeva količinu kiseonika u vodi, temperaturu vode, PH vrednosti i elektroprovodljivost vode.

Rezultati analize uzoraka vode su pokazali da je na dve od tri lokacije došlo do promene organoleptičkih svojstava vode, odnosno osnovnih svojstava poput boje i mirisa. Na sve tri lokacije povećana je količina amonijačnog i nitritnog azota, a analize ukazuju da u ovim kanalima nedostaje i kiseonika.

Agencija za zaštitu živote sredine apeluje godinama na poljoprivrednike da se pre upotrebe pesticida obrazuju kako na taj način ne bi ugrožavali svoje okruženje.

“Primetili smo još pre dva meseca da u Jojkićevom dunavcu ne postoji živi svet. Voda u njemu ima neprijatan miris i maltene je crne boje, pa ga izbegavaju i ptice i ribe. Vizelj najviše ugrožavaju farme krava i svinja koje se nalaze u njegovoj neposrednoj blizini pa se iz tih štala i svinjaca tečni stajnjak direktno uliva u kanal. Rešenje ovog problema je čišćenje forlanda, u koji se više od 10 godina, usled pucanja kolektorske cevi, izlivala kanalizacija iz Koteža i Borče. Taj talog koji se nakupio u kanalima je oko metar debljine”, kaže Zoran Janković, iz Udruženja “Eko-Pančevački rit”.

Udruženje je podnelo prijavu protiv Al Dahra Srbije vodoprivrednoj inspekciji Gradske uprave, u kojem se između ostalog navodi da “kompanija na svom gazdinstvu (štali) ispušta otpadne vode (izmet i mokraću od krava) direktno u kanale kojima upravlja vodoprivredno preduzeće “Srbijavode” sa sedištem u Beogradu”.

Jovana Canić

Izazov za inovacije: smanjenje zagađenja vazduha u Srbiji i poboljšanje kvaliteta vazduha

01.10.2020

chimney_city_air_pollution — Foto-ilustracija: Pixabay

Izloženost zagađenju vazduha ima ozbiljne negativne posledice na ljudsko zdravlje, dužinu i kvalitet života.

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine Srbije pokazuju da nivoi zagađenja vazduha premašuju granične vrednosti u većem broju gradova/opština, uključujući: Valjevo, Užice, Smederevo, Beograd, Pančevo, Kosjerić, Kragujevac, Kraljevo, Bor, Novi Sad, Sremsku Mitrovicu, Suboticu.

Deca i mladi su posebno osetljivi na efekte zagađenja vazduha – ono ugrožava njihov razvoj, fizičko i mentalno zdravlje. S druge strane, smanjenje zagađenja vazduha donosi merljive koristi.

Da bi doprineo poboljšanju kvaliteta vazduha koji svi udišemo, UNDP Srbija, u saradnji sa UNICEF-om i SZO, poziva pravna lica da predlože inovativne načine proizvodnje ili nabavke inovativnih proizvoda, tehnoloških rešenja i novih lanaca vrednosti vezanih za sledeće kategorije:

Pročitajte još:

1. Individualna ložišta unapređena u smislu smanjene emisije zagađujućih materija, efikasnijeg korišćenja energenata, multifuncionalnosti, itd;

2. Uređaji, softveri ili metode za praćenje kvaliteta vazduha, obradu i distribuciju podataka;

3. Izuzetno inovativni i efikasni Uređaji za prečišćavanje vazduha (individualno ili kolektivno);

4. Oprema ili unapređeni procesi koji doprinose smanjenju zagađenja vazduha u sledećim sektorima: saobraćaj, poljoprivreda, industrija, komunalne delatnosti (komunalna higijena javnih prostora, upravljanje otpadom itd.);

5. Rešenja usredsređena na ublažavanje/smanjenje uticaja zagađenja vazduha na decu. Ova kategorija prihvata i individualne prijave i posebno je namenjena mladima, studentima i privatnom sektoru. Rešenja predložena u ovoj kategoriji (br. 5) moraju biti usklađena sa principima digitalnog razvoja (https://digitalprinciples.org) koje je usvojio UNICEF, uključujući principe otvorenog koda (ovo se ne odnosi na ostale kategorije br. 1-4) .

Rokovi i formular za prijavu, kao i nagrade, naći ćete OVDE.

Izvor: UNDP

Francuska zabranjuje upotrebu divljih životinja u cirkusima

01.10.2020

circus-828680_1920 — Foto Ilustracija: Pixabay

Francuska ministarka zaštite životne sredine Barbara Pompili najavila je da će ova zemlja uvesti zabranu upotrebe divljih životinja u putujućim cirkusima, držanje delfina i kitova ubica u zatočeništvu u morskim parkovima i uzgajanje nerca na farmama krzna.

Ona je najavila da medvedi, tigrovi, lavovi, slonovi i druge divlje životinje neće biti dozvoljeni u putujućim cirkusima u narednim godinama. Dok tri francuska morska parka više neće moći da dovode, niti da odgajaju delfine i kitove ubice i to odmah stupa na snagu.

Pročitajte još:

Kako je istakla vreme da odmah otvorimo novu eru u našem odnosu sa životinjama, jer je njihova dobrobit prioritet.

U narednih pet godina biće zaustavljen uzgoj životinja zbog proizvodnje krzna.

Francuska vlada spremiće finansijsku pomoć za ljude koji rade u cirkusima i morskim parkovima.

Izvor: AP

Ljudi su za samo 13 godina uništili ekosistem veličine Meksika

01.10.2020

drvo_panjevi — Foto-ilustracija: Unsplash (Gregory Dalleau)

U periodu između 2000. i 2013. godine izgubljeno je područje netaknutih ekosistema veličine Meksika. Istraživači objašnjavaju da ovo ima ozbiljne posledice po globalni biodiverzitet i na ljude koji se oslanjaju na prirodne resurse.

“Očekivali smo da će biti visokog nivoa netaknutog ekosistema i gubitka divljine, ali rezultati su bili šokantni” kaže Bruk Vilijams sa Univerziteta u Kvinslendu.

“Otkrili smo da je velika površina, skoro dva miliona kvadratnih kilometara, izgubljena za samo 13 godina, o čemu je zastrašujuće razmišljati. Naša otkrića pokazuju da se ljudski pritisak sve više širi i u poslednja ekološka netaknuta i divlja područja” dodaje Vilijams.

Istraživači su otkrili da 58,4 procenata kopnenih ekosistema bilo pod “umerenim ili intenzivnim” pritiskom ljudske aktivnosti, dok je samo 41,6 procenata ekosistema bilo netaknuto, a da je svega 25 procenata ekosistema još uvek prava divljina.

Izgubljenih 1,9 miliona kvadratnih kilometara uglavnom su bili tropski i suptropski travnjaci u Aziji, Južnoj Americi i Africi, ističe Družtvo za zaštitu divljih životinja (VCS), koje je učestovalo u istraživanju. I kišne šume jugoistočne Azije pretrpele su značajnu štetu.

Pročitajte još:

Međunarodni tim od 17 stručnjaka koristio je satelitske snimke za procenu uticaja na kopneni ekosistem i za praćenje njegove promene od 2000. Do 2013. godine.

“Podaci ne lažu. Čovečanstvo nastavlja da smanjuje količinu zemljišta koja je potrebna drugim vrstama da bi preživele. Moramo zaštititi preostale ekosisteme, kako bismo sprečili klimatske promene“, rekao je istraživač Džejms Vatson

Studija UN-a koja je objavljena prošle nedelje otkriva da svetske vlade nisu postigle nijedan od 20 ciljeva koje su postavile za očuvanje biodiverziteta do 2020. Dok drugo istraživanje objavljeno ovog meseca pokazuje da je populacija divljih životinja u poslednjih 50 godina u proseku opala za 68 odsto.

Izvor: weforum

Konkurs za istraživačke radove o problemima očuvanja Skadarskog jezera

01.10.2020

Skadarsko_jezero — Foto-ilustracija: Unsplash (Oleg Gratilo)

Foto-ilustracija: Unsplash (Wladislaw Peljuchno)

Centar za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP) raspisuje konkurs za novinarske radove, odnosno pruža jednokratnu novčanu podršku za novinare/novinarke koji bi se posvetili istraživanju problematike zaštite prirode, sa posebnim akcentom na probleme očuvanja nacionalnog parka Skadarsko jezero.

U okviru ovog poziva moguće je podržati dve istraživačke priče, odnosno istraživački rad dva novinara/ke. Zadatak odabranih novinara je da napišu istraživačku priču u formi od jednog članka ili video priloga koji se bave izveštavanjem o problemu u oblasti zaštite Skadarskog jezera. Koncept istraživanja i forma izveštavanja nisu unapred zadani, a novinari imaju mogućnost biti slobodni i kreativni u osmišljavanju istraživanja. Na raspolaganju će im biti CZIP resursi, literatura i mogućnost korišćenja konsultacija i savetovanja sa stručnim osobama u oblasti zaštite prirode.

Pročitajte još:

Jednokratna bruto podrška u iznosi od 450 evra po priči koja pokriva sve vrste troškova vezane uz istraživački rad, a prema potrebama kandidata može biti iskorišćena za troškove putovanja, vremena provedenog za istraživanje ili opremu.

Rok za prijave je 15. oktobar, a rok za predaju priča je 20. novembar.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: CZIP

Električni Bugati od 20 miliona evra “juri” 400 kilometara na sat

01.10.2020

parkirani_automobili — Foto-ilustracija: Unsplash (Franck V.)

Proizvođač najekskluzivnijih sportskih automobila na svetu Bugati planira da predstavi trkački automobil na električni pogon. Ovo vozilo, sa cenom iznad 20 miliona evra, biće najskuplje na svetu.

Meet the #Bugatti Vision Le Mans concept. Doesn’t it look surreal! #MotorBeam pic.twitter.com/amy8kodKZS

— MotorBeam (@MotorBeam) February 14, 2020

Najradikalnije dizajniran automobil današnjice već za nekoliko meseci će postati realnost. Električni “Bugati Vižn le Mans” će poslužiti kao pokazni primer tehnologije budućnosti, kažu stručnjaci i preteča luksuza u svetu.

Skoro svi testovi govore da će biti i najbrži – dostizaće brzinu veću od 400 km na čas.

“Želimo da se prilagodimo budućnosti, pogon od 18 cilindara više nije u modi, elektromotori brže ubrzavaju i imaju veću iskorišćenost. Naravno, sve to prati luksuz i cena”, rekao je Mate Rimac.

Pročitajte još:

Pre samo nedelju dana luksuznu marku “WV” korporacije Bugati preuzeo je hrvatski proizvođač automobila Mate Rimac.

Detalji tog dogovora nisu poznati, ali očigledno je grupaciji “WV” bitno da tehnlogiju koju Rimac poseduje ugradi i u svoje ostale modele.

“Razvoj od nule mnogo košta, mnogo je bolje udruživanje nego raditi sve iz početka. Rimac nam je dao ono što nam je potrebno u budućnosti”, ističu u Bugatiju.

Jedina dilema ostaje kada će ovaj automobil biti u prodaji i da li će stvarno biti testiran na jednoj od najtežih trka izdržljivosti. Po dizajnu, kažu stručnjaci, ovo je i najlepši ikada izrađeni auto.

Izvor: RTS

Pomoć DFC-a poljoprivrednicima u Srbiji

01.10.2020

money-pare-novac-poljoprivreda-zarada-zemlja — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović izjavio je danas da to ministarstvo još od januara sarađuje sa američkom Međunarodnom razvojnom finansijskom korporacijom (DFC), pri čemu garancijska šema pomoći poljoprivrednicima vredi 60 miliona dolara.

Nedimović je objasnio da je 20 miliona dolara već otišlo kroz kreditnu podršku, preko tri banke, dodajući da je suština da za obezbeđenje investicije poljoprivrednog proizvođača DFC i država daju 60 odsto, a poljoprivrednik preostalih 40.

To je, kako je ocenio, posebno važno jer se poljoprivrednici, upravo zato što ne žele da daju nešto svoje kao sredstvo obezbeđenja kredita, ređe i odlučuju na investicije.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, DFC-u su ponuđene tri stvari iz oblasti poljoprivrede, od kojih je prva u vezi sa startapovoma za mlade koji prvi put ulaze u ovakvu proizvodnju, druga je žensko preduzetništvo, a treća je prehrambena industrija, odnosno veliki proizvođači koji nisu obuhvaćeni IPARD-om i državnim programima pomoći.

Prva linija se, kako je rekao, odnosi na poljoprivrednike do približno 40 godina, kojima bi se kroz grantove pomoglo pri odlasku na selo i ulasku u poljoprivrednu proizvodnju.

Prema njegovim rečima, drugim programom, koji se bavi ženskim preduzetništvom, pomagala bi se proizvodnja karakteristična za seoska domaćinstva, gde su žene nosioci proizvodnje.

Trećim programom bi se pružila pomoć našem voćarstvu, povrtarstvu, preradi kukuruza i pšenice, kao sektorima koji nam sada nedostaju, rekao je ministar i dodao da prve garancijske šeme treba očekivati u narednih mesec, dva dana.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Zajedničkom saradnjom do smanjenja zagađenja životne sredine

01.10.2020

nature-1464696_960_720 — Foto ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan učestvuje u radu neformalnog sastanka ministara zaštite životne sredine zemalja članica EU posvećenog globalnoj politici biodiverziteta u kontekstu pandemije i doprinosu Evrope u ostvarivanju globalnih klimatskih ciljeva, koji se održava od 30. septembra do 1. oktobra u Berlinu.

Stopa smanjenja biodiverziteta u svetu jedan je od ključnih pokazatelja stanja u kome se nalazi naša planeta, a mera ugroženosti prirodnih resursa i smanjenja ekosistemskih usluga neposredno utiče na uslove života ljudi i njihovo zdravlje, konstatovano je na prvoj sesiji na konferenciji na temu „Covid-19 i globalna politika biodiverziteta“.

Trivan je obraćajući se učesnicima skupa ukazao na veliki značaj doslednog ostvarivanja usvojenih ciljeva o očuvanju biodiverziteta, uprkos nerazumnom ponašanju ljudi koje vodi ka potpunoj degradaciji sveta kojeg danas poznajemo.

Bolje razumevanje povezanosti očuvanih ekosistema i dobrobiti ljudi, doprineće ne samo smanjenju rizika od budućih pandemija, već i ostvarenju ciljeva globalne politike biodiverziteta, istakao je Trivan.

On je naglasio da je upravo kriza izazvana pandemijom koronavirusa pokazala da se jedino zajedničkom saradnjom dolazi do rešenja za smanjenje zagađenja životne sredine i devastacije ekosistema.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, Balkan je jedno od najbogatijih područja biodiverziteta i zajedničke inicijative u borbi protiv klimatskih promena i smanjenju zagađenja kao što je pošumljavanje, potvrda su značaja ekologije koja ne poznaje granice.

Srbija kao jedan od svetskih centara biodiverziteta ostaje posvećena naporima da se svet ujedini u borbi za opstanak živog sveta, rekao je ministar zaštite životne sredine i dodao da su upravo inicijative Srbije za povećanje površina pod šumama širom regiona podržane kao dobar put ka ostvarenju klimatskih ciljeva u najširim okvirima.

Jednako značajan zadatak kome je Evropa u potpunosti posvećena je smanjenje klimatskih promena i ublažavanje njihovih posledica, zbog čega je druga sesija na konferenciji protekla u diskusiji o proceni uticaja o povišavanju klimatskog cilja EU do 2030. godine i doprinosu Evrope sprovođenju Pariskog sporazuma o klimi.

Ova razmatranja na sesiji i procene o mogućem doprinosu Evrope dostizanju ciljeva iz Pariskog sporazuma značajni su i kao smernice za dalje odluke i reforme u budućnosti.

Ostvarujući postavljene ciljeve do 2020. godine, EU planira da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine, kao i da do 2050. godine postane klimatski neutralan kontinent.

Trivan je učestvujući u diskusiji ukazao na doprinos Srbije ovom procesu, kako u međunarodnim okvirima, tako i na nacionalnom planu.

On je istakao da je pored izrade zakonskih okvira i ključnih dokumenata – Zakona o klimatskim promenama, Nacionalne strategije niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom, Srbija izradila i izveštaje prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC) – prvi nacrt revidiranog Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC), nacrt Drugog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja prema UNFCCC, a u toku su aktivnosti na izradi Trećeg nacionalnog izveštaja prema UNFCCC.

Veoma aktivnu ulogu Srbije u ovom procesu, kako je istakao ministar, potvrđuje izbor naše zemlje za jednu od potpredsednica predstojeće 26. konferencije država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime (COP26) koja će biti održana novembra 2021. godine u Glazgovu.

Nakon plenarne sesije, na marginama skupa, Trivan je imao više značajnih susreta sa zvaničnicima zemalja učesnica.

Između ostalih, Trivan je razgovarao sa saveznom ministarkom za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu bezbednost SR Nemačke Svenjom Šulce, ministrom životne sredine, kopna i mora Republike Italije Serđom Kostom, ministrom privrede i održivog razvoja Republike Hrvatske Tomislavom Ćorićem, ministrom zaštite životne sredine i prostornog planiranja Severne Makedonije Naserom Nuredinijem, kao i ministrom za životnu sredinu i urbanizam Republike Turske Muratom Kurumom.

U susretu sa Šulce, naglašena su najaktuelnija pitanja u unapređenju životne sredine, i konstatovan značaj zajedničke saradnje kao i realizacije budućih ekoloških projekata za postizanje evropskih ekoloških i klimatskih ciljeva.

Na bilateralnom sastanaku sa ministrom iz Turske razgovarano je o konkretnim projektima u oblasti zaštite životne sredine.

Trivan je tom prilikom istakao da je dobra saradnja dvaju ministarstava zaštite životne sredine rezultat odličnih odnosa između naše dve zemlje, i ukazao da ona ujedno predstavlja uspešnu osnovu za dalje unapređenje i konkretizaciju zajedničkih aktivnosti u ovoj oblasti.

U razgovoru je dogovorena razmena poseta na ekspertskom nivou, kada će biti utvrđene potrebe i prioriteti za dalju saradnju.

Neformalni sastanak ministara zaštite životne sredine Evropske unije organizovan je u skladu sa merama protiv aktuelne pandemije, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Izvor: Ministarstvo zađtite životne sredine

1...650651652...1,672 Page 651 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM