Home Blog Page 6

Moldavija ubrzava energetsku integraciju sa EU: od 1. aprila otvara gasno tržište za velike potrošače

Foto-ilustracija: Unsplash (sasha-pleshco)

Moldavija je u 2026. godinu ušla sa reformama energetskog sektora. Prema informacijama Sekretarijata Energetske zajednice, Moldavija je u 2025. godini, drugu godinu zaredom, ocenjena kao vodeći reformator među ugovornim stranama Energetske zajednice u sprovođenju mera koje podržavaju integraciju sa energetskim tržištem EU.

Dakle, poređenje se ne odnosi na sve evropske zemlje ili članice EU, već na grupu država koje su deo okvira Energetske zajednice i usklađuju svoje energetsko zakonodavstvo sa pravilima EU. U toj grupi nalaze se i Srbija, Crna Gora, BiH i Severna Makedonija.

Jedan od ključnih preduzetih koraka u tom procesu sledi 1. aprila 2026. godine, kada Moldavija planira da ukine regulisane cene gasa za velike potrošače (ne domaćinstva), uključujući energetske i toplotne kompanije, industriju i komercijalne korisnike, što prema nekim podacima, čini oko 55 odsto nacionalne potrošnje gasa. Prelazak na tržišno formiranje cena biće postepen. Liberalizacija za srednje potrošače planirana je do aprila 2027. godine, dok će domaćinstva, mala preduzeća i pružaoci osnovnih usluga i dalje imati mogućnost izbora između regulisanog snabdevanja i tržišnih ugovora.

Pročitajte još:

Napredak u gasnom sektoru dolazi nakon krize iz 2021–2022. godine, kada su poremećaji u snabdevanju pokazali rizike oslanjanja na jednog dobavljača. U međuvremenu je Moldavija radila na diversifikaciji izvora i pravaca snabdevanja, a dodatni prostor za konkurenciju i sigurnije snabdevanje vidi se u jačanju regionalnih tokova gasa.

Među važnim elementima navodi se puna operativnost reverznog toka na Trans-balkanskom gasovodu, što bi moglo da otvori veće mogućnosti za dopremu gasa, uključujući i LNG preko Grčke.

Paralelno sa reformama u gasnom sektoru, Moldavija je u elektroenergetici tokom 2025. godine dostigla važan institucionalni korak potpunim prenošenjem paketa propisa za integraciju tržišta električne energije. Time je otvoren put ka budućem povezivanju sa unutrašnjim tržištem električne energije EU i pre formalnog članstva u Uniji, uz očekivanu verifikaciju Evropske komisije.

Istovremeno, nestanak struje na nacionalnom nivou u januaru 2026. godine ukazao je na ranjivosti u sistemu i naglasio kao jedan od prioriteta – razvoj prekogranične infrastrukture, posebno sa Rumunijom, ali i bolji pristup mesečnim aukcijama električne energije sa partnerima iz EU, navodi se na sajtu Energetske zajednice.

Moldavija je, prema navodima Energetske zajednice, nastavila napredak i u oblasti dekarbonizacije, što je potvrđeno pokretanjem druge aukcije za obnovljive izvore energije u decembru 2025. godine.

Kao jedan od narednih prioriteta za 2026. godinu istaknuto je i uspostavljanje mehanizma određivanja cene ugljenika usklađenog sa EU ETS.

Energetski portal

Zemlje Basena Konga predstavile planove za razvoj tržišta ugljenika u sektoru šuma

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Šest zemalja Basena Konga — Kamerun, Centralnoafrička Republika, Demokratska Republika Kongo, Ekvatorska Gvineja, Gabon i Republika Kongo — predstavilo je strateške planove za tržište ugljenika i klimatsko finansiranje u sektoru šuma. Planovi, razvijeni uz podršku Svetske banke, imaju za cilj da ogromno bogatstvo šuma pretvore u snažan pokretač klimatski otpornog rasta, održivog razvoja i novih zelenih radnih mesta.

Ovi planovi pružaju specifične strategije za svaku zemlju, omogućavajući im da se kredibilno uključe u globalna tržišta ugljenika i mobilizuju finansiranje zasnovano na rezultatima. Poseban fokus je na zemljama sa visokim šumskim pokrivačem i niskom stopom deforestacije, kako bi se šume iskoristile kao pokretači održivog razvoja.

Planovi takođe naglašavaju potrebu za jačom koordinacijom institucija, pravednom raspodelom koristi i digitalnim sistemima za praćenje i verifikaciju (MRV), u skladu sa Pariškim sporazumom. Dok neke zemlje, poput Gabona i Republike Kongo, već imaju pilot projekte, druge su u ranim fazama pripreme za uključivanje u globalni sistem klimatskog finansiranja.

Pročitajte još:

Iz Svetske banke navode da šume predstavljaju više od klimatske regulacije – one su i finansijska imovina. Strateški planovi pokazuju kako zemlje mogu pretvoriti prirodni kapital u konkretna ulaganja koja donose prihode i otpornost za lokalne zajednice.

Planovi podržavaju zemlje da usklade zakone i nacionalne okvire sa Pariškim sporazumom, uključe privatni sektor i zajednice, privuku investicije i razviju tehničke kapacitete. Posebna pažnja je posvećena uključivanju autohtonih naroda i lokalnih zajednica u proces.

Ovi strateški dokumenti predstavljaju spoj zaštite životne sredine, ekonomije i radnih mesta, i omogućavaju zemljama Basena Konga da pređu sa politike očuvanja šuma na rast vođen šumama, otvarajući novu eru klimatskog finansiranja u regionu.

Energetski portal

Direktor Rosatoma: Srbija bi mogla da gradi dva nuklearna bloka od po 1.000 MW

Foto-ilustracija: Unsplash (lukas-lehotsky)

Aleksej Lihačov, direktor ruske državne korporacije za atomsku energiju Rosatom, u razgovoru za RTS izneo je koje bi opcije bile najpovoljnije za dugoročno snabdevanje Srbije električnom energijom. Kako je naveo, Rosatom je s velikim optimizmom dočekao vest da Srbija razmatra učešće u mađarskom projektu Paks Nuclear Power Plant, te da će kompanija učiniti sve da srpske firme uključi i u realizaciju svojih projekata u trećim zemljama.

Lihačov je poručio da je Rosatom spreman da domaća preduzeća uvrsti u svoju globalnu mrežu dobavljača za projekte koje vodi širom sveta, kao i da je otvoren za sve oblike partnerstva sa Srbijom u razvoju nuklearne energije u mirnodopske svrhe. U intervjuu je naglasio da saradnja može obuhvatiti čitav spektar aktivnosti — od tehnoloških rešenja do široke industrijske uključenosti srpskih kompanija.

Na pitanje RTS-a šta Rosatom može ponuditi Srbiji kada je reč o razvoju nuklearnog programa u mirnodopske svrhe, Lihačov odgovara da je kompanija predstavila čitav spektar jedinstvenih rešenja koja se tiču nuklearne energije. Ona obuhvataju snažne blokove ruske tehnologije, takozvane VVER reaktore velike snage.

– Trenutno se realizuje oko 30 takvih projekata u devet zemalja. Naravno, možemo da ponudimo i blokove srednjeg kapaciteta, 600-800 megavata. Takođe možemo da ponudimo male elektrane, kako fiksirane tako i mobilne, plutajuće – rekao je Lihačov za RTS.

Prema njegovim rečima, Rusija je jedina zemlja u kojoj trenutno funkcionišu moderne male nuklearne elektrane, između ostalog i jedinstvene plutajuće nuklearne elektrane.

– Važan faktor je i to što koristeći novu tehnologiju, ne bacamo već recikliramo istrošeno nuklearno gorivo, stvarajući tako cirkularnu ekonomiju. Dakle, mi ne nudimo samo nuklearne elektrane. Mi nudimo celu filozofiju za nuklearnu energiju današnjeg i budućeg vremena – istakao je Lihačov.

Upitan koje je optimalno rešenje za Srbiju – gradnja tradicionalne nuklearne elektrane ili male modularne – Lihačov odgovara da bi u Srbiji idealna opcija bila stvaranje kapaciteta od dva gigavata, odnosno dva reaktora od 1.000 megavata, koji bi bili samoodrživi i garantovali stabilno snabdevanje energijom.

– Stvorili bi predvidljivo snabdevanje električnom energijom za period od više decenija, pa čak i za 100 godina. I ako bi se dogodilo da Srbija ima suficit električne energije. Vi imate toliko komšija koje imaju energetski deficit. Izvoz električne energije neće samo poboljšati održivost srpske privrede, nego i doneti priliv u srpski budžet – rekao je Lihačov.

Energetski portal

Objavljena Bodovna lista za Prvi javni poziv – IPARD III Mera 3

Foto-ilustracija: Freepik (master1305)

Bodovna lista zahteva podnetih po Prvom javnom pozivu u okviru Mere 3 IPARD III programa, koji se odnosi na investicije u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, objavljena je na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za agrarna plaćanja.

Podrška u okviru ovog javnog poziva odnosi se na ulaganja u unapređenje prerađivačkih kapaciteta, uključujući izgradnju i opremanje objekata, nabavku opreme, mašina i mehanizacije, kao i kompjuterskog hardvera i softvera.

Prema navodima Ministarstva, podržani su projekti iz sektora prerade i marketinga mleka, mesa, jaja, ribe, voća, povrća, grožđa, žitarica i industrijskog bilja, dok su pravo na učešće imala registrovana poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici, privredna društva i zadruge.

Pročitajte još:

Podrška u okviru Mere 3 iznosi do 50 odsto od ukupno prihvatljivih troškova investicije, uz mogućnost dodatnih 10 odsto za projekte koji obuhvataju upravljanje otpadnim vodama, primenu principa cirkularne ekonomije i korišćenje obnovljivih izvora energije.

Rangiranje je sprovedeno nakon provere ispunjenosti uslova, a podnosioci zahteva imaju pravo na prigovor u roku od 15 dana od dana objavljivanja Bodovne liste, nakon čega će biti objavljena konačna rang-lista.

Sve informacije u vezi sa Bodovnom listom dostupne su ovde.

Dodatna pitanja mogu se uputiti putem elektronske pošte na mejl adresu ipard.info@minpolj.gov.rs ili putem broja telefona 011 3107 013, svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova.

Energetski portal

Italija usvojila trogodišnji plan za snižavanje računa struje i razvoj OIE

Foto-ilustracija: Pixabay (Thomas)

Vlada Italije je nakon dugo očekivanog vremena usvojila tzv. „Decreto Energia 2026“ (Energetski dekret) koji sadrži hitne mere za smanjenje troškova električne energije i gasa u korist domaćinstava i preduzeća, uz istovremeno podsticanje izgradnje postrojenja iz obnovljivih izvora energije (OIE).

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-wilson)

Ova mera će imati značajan uticaj i osigurati uštede i direktne koristi za porodice i firme u iznosu većem od pet milijardi evra.

Prvi deo dekreta odnosi se na podršku najranjivijim porodicama. Za domaćinstva je predviđen dodatni godišnji doprinos od 115 evra za 2,7 miliona ranjivih porodica koje već koriste socijalni bonus, čime ukupna pomoć dostiže 315 evra godišnje. Takođe, do 60 evra podrške biće dostupno za 4,5 miliona domaćinstava s prihodima ispod 25.000 evra, uz dobrovoljno učešće snabdevača električnom energijom.

Za sva preduzeća planiran je trogodišnji fond vredan 431 milion evra u 2026, 500 miliona u 2027. i 68 miliona u 2028. godini, što će doneti umanjenje cene električne energije od 3,4 do 4 evra po megavat-satu u prve dve godine. Dodatno je obezbeđeno još 850 miliona evra kroz direktno smanjenje sistemskih troškova na računima, bez potrebe za podnošenjem zahteva.

Pročitajte još:

Dekret podstiče i ugovaranje postrojenja iz obnovljivih izvora energije po regulisanim cenama putem PPA mehanizama, uz finansijske podsticaje za proizvođače.

Uvodi se mehanizam kojim se cena električne energije odvaja od cene gasa. To znači da poskupljenje gasa više neće automatski uticati na cenu struje, čak ni one iz obnovljivih izvora. Male i srednje firme moći će preko javne platforme PPA grupno kupovati energiju direktno od proizvođača po fiksnim cenama, a država će pružiti garancije tih ugovora.

Takođe, dekret rešava problem ETS troškova (evropski sistem trgovine emisijama CO₂) koji trenutno povećavaju cenu energije, uključujući obnovljive izvore. Trošak ETS-a više se neće uračunavati u cenu električne energije iz hidro i solarnih postrojenja, što omogućava smanjenje troškova i podstiče korištenje obnovljivih izvora.

Jasna Dragojević

Crna Gora korak bliže integraciji u evropsko tržište električne energije

Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Sekretarijat Energetske zajednice objavio je da je Crna Gora 15. februara finalizovala transpoziciju Paketa za integraciju električne energije usvajanjem poslednja dva zakonska akta – vladinih uredbi koje definišu pravila rada elektroenergetskog sistema, postupanje u vanrednim situacijama i obnovu sistema.

U kombinaciji sa Zakonom o energetici i novim Zakonom o prekograničnoj razmeni električne energije i prirodnog gasa, Crna Gora sada raspolaže modernim, jasnim i stabilnim pravnim okvirom, navedeno je u saopštenju Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore.

Ovaj regulatorni iskorak predstavlja ključni preduslov za pristupanje Jedinstvenom dnevnom tržištu električne energije (SDAC) i Jedinstvenom unutardnevnom tržištu (SIDC) Evropske unije – mehanizmima koji omogućavaju efikasnije trgovanje, stabilnije snabdevanje i bolju integraciju obnovljivih izvora energije. Zahvaljujući novim pravilima, Crna Gora može pristupiti ovim mehanizmima čak i pre punopravnog članstva u EU.

Pročitajte još:

Crna Gora je tako postala treća ugovorna strana Energetske zajednice koja je u potpunosti transponovala Paket za integraciju električne energije, nakon Srbije i Moldavije. Sekretarijat Energetske zajednice izrazio je spremnost da pruži punu podršku Crnoj Gori u efikasnoj implementaciji novog okvira i ubrzanju razvoja tržišta zasnovanog na konkurenciji i održivosti.

Ministarstvo rudarstva i energetike Crne Gore saopštilo je da je usvajanjem dva zakonska akta Crna Gora ostvarila jedan od ključnih iskoraka u energetskoj tranziciji, značajno unapredila konkurentnost svog tržišta električne energije i otvorila vrata dubljoj integraciji u evropske energetske tokove.

– Naša država postignutim rezultatima šalje važnu poruku: država je spremna za integraciju u regionalno i evropsko tržište električne energije, sa stabilnim i transparentnim pravnim okvirom koji garantuje sigurnost snabdevanja, konkurentnost i održivi razvoj – navedeno je u saopštenju Ministarstva.

Energetski portal

Čajetina jedina opština u Srbiji sa čistim vazduhom u 2025. godini

Foto: Opština Čajetina

Prema najnovijem izveštaju Beogradske otvorene škole o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2025. godinu, Opština Čajetina izdvojila se kao jedina lokalna samouprava sa čistim vazduhom među 85 analiziranih. Rezultati su zasnovani na podacima prikupljenim putem građanskog monitoringa, uz pomoć više od 340 low cost senzora postavljenih širom zemlje.

Analiza je pokazala da je prekomerno zagađenje vazduha bilo prisutno u više od 80 opština, dok je u brojnim sredinama koncentracija PM2.5 i PM10 čestica prelazila preporučene granice po nacionalnim, evropskim i svetskim standardima. Primena najstrožih kriterijuma Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije potvrdila je da je Čajetina jedina opština koja je ispunila sve uslove kada je reč o PM10 česticama.

Građanski monitoring omogućio je uvid u koncentracije suspendovanih čestica na velikom broju lokacija, dok su u analizu ušli samo senzori sa pouzdanim podacima i kontinuitetom rada većim od 80 odsto. Ovako prikupljeni rezultati dodatno su potvrđeni i zvaničnim merenjima Zavod za javno zdravlje Užice.

Pročitajte još:

Merenja sprovedena od 18. decembra prošle do 14. januara ove godine, na dve lokacije u najurbanijem delu Zlatibora, pokazala su da su sve praćene zagađujuće materije bile značajno ispod propisanih graničnih vrednosti. Ova ispitivanja, koja se realizuju 56 dana godišnje, ravnomerno tokom leta i zime, pružaju pouzdane podatke i omogućavaju blagovremeno reagovanje u slučaju odstupanja.

Iz Opštine Čajetina poručuju da rezultati potvrđuju ono što se godinama ističe – da je vazduh na teritoriji opštine čist i pogodan za boravaki. Lokalna samouprava naglašava da ostaje posvećena očuvanju visokog kvaliteta vazduha i poziva građane da doprinesu održavanju zdravog okruženja kroz odgovorno korišćenje energetskih izvora.

Na zvaničnoj internet stranici opštine dostupni su svi relevantni izveštaji o kvalitetu vazduha i obaveštenja za građane.

Energetski portal

Data centri niču na sve strane i gutaju struju – kako se snabdevaju veliki igrači

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske )

Svetski tehnološki giganti ubrzavaju trku u izgradnji data centara za veštačku inteligenciju. Novi razvoj, međutim, stvara i nove izazove – političke, ekonomske, ali pre svega energetske, zbog ogromne potrošnje struje. Zato države i kompanije širom sveta preduzimaju različite mere da bi rešile pitanje snabdevanja, ali i zaštitile sistem od prevelikog opterećenja.

Masovna izgradnja data centara dovela je na globalnom tržištu do nestašice čipova, kojih sada nema dovoljno za telefone i laptopove. Krizu dodatno komplikuju nepredvidivi potezi u carinskom ratu Amerike i Kine.

Ipak, najveći izazov je neutoљiva potreba za električnom energijom u data-centrima, koji će u narednim godinama biti u sve većoj ekspanziji.

Jelena Pejković, direktorka u „Šnajder elektriku“ i stručnjak za data centre, navodi da je u pitanju eksponencijalan rast.

„Ono što trenutno vidimo u Evropi je planirani rast od nekih 13 odsto godišnje, što znači da ćemo do 2030, 2031. godine imati duplo veći kapacitet nego što imamo danas. Znači, to je zaista jedan eksponencijalan rast“, ističe Pejković.

Potpuno suprotni pristupi u SAD i Evropi

Iako su slične prognoze i sa druge strane okeana, Amerika i Evropa opredelile su se za potpuno suprotne pristupe. Predsednik Tramp vrši pritisak na velike tehnološke kompanije da više plaćaju za struju.

Sa druge strane, Nemačka i Velika Britanija nude popuste i subvencije, nastojeći da privuku investicije u oblast veštačke inteligencije, u kojoj Evropljani kaskaju za Amerikancima i Kinezima.

Važna razlika u odnosu na SAD jeste da su data-centri u Nemačkoj obavezni da polovinu električne energije obezbeđuju iz obnovljivih izvora.

Pročitajte još:

Veliki igrači prave svoje elektrane

Kod velikih igrača, sve je jača tendencija da data centri imaju svoj izvor struje – vetroparkove, solarne, gasne, pa čak i nuklearne elektrane. Željko Marković, stručnjak za energetiku, ističe da je na Zapadu to već uobičajeno.

„To je postalo odomaćeno u zapadnom svetu, Build Your Own Production. Znači, izgradite sopstvenu proizvodnju, pa izvolite, gradite centar“, kaže Marković.

Kako data centri mogu i da nas snabdevaju energijom

Mada im nedostaje struje, na pretek imaju toplote koju proizvode veliki računari. Zato data centri mogu biti i snabdevači energijom.

„Data centar onda nije proizvođač električne energije u smislu da će on direktno upumpavati električnu energiju u mrežu, ali onda data centri postaju, na neki način, lokalni proizvođači korisne energije, u ovom smislu toplotne, grejaće se time, recimo, gradovi i samim tim se smanjuje opterećenje na celokupan sistem“, navodi Pejković.

Izgradnja novih centara u Srbiji

U Srbiji, najveći data centri su u Kragujevcu i Beogradu.

Najavljeno je njihovo proširenje, ali i izgradnja novih u Nišu i Novom Sadu. „Cela privreda i državna uprava se oslanjaju upravo na to. Tako da oni postaju kritična infrastruktura i u tom smislu da moramo imati stalno njihovo napajanje“, kaže Marković.

Iako će digitalna ekonomija i veštačka inteligencija biti glavni krivci za veće energetsko opterećenje u narednim godinama, mogli bi da donesu i izvesno olakšanje.

Naime, proizvode se sve efikasniji čipovi, a veštačka inteligencija već se koristi za racionalnije upravljanje energetskim sistemima.

Izvor: RTS

Madrid kao mesto za obuku AP1000 operatera: replika komandne sale za buduću flotu u Evropi

AP1000
Foto-ilustracija: Unsplash (Miha Meglic )

Američka kompanija Westinghouse otvorila je u Španiji novu AP1000 Training Academy, u okviru koje je postavljena replika komandne sale u punoj veličini za reaktore AP1000. Centar je namenjen obuci budućih operatera uoči planirane izgradnje 14 ili više AP1000 jedinica širom Evrope u narednim godinama, navodi World Nuclear News (WNN).

AP1000 je nuklearni reaktor tipa PWR (reaktor sa vodom pod pritiskom) snage oko 1,2 GWe. Westinghouse ističe modularni koncept gradnje (više aktivnosti može teći paralelno, uz veći udeo fabričke izrade), kao i pasivne bezbednosne sisteme koji bi, prema navodima kompanije, omogućili oko 72 sata funkcionisanja u scenariju potpunog gubitka spoljnog napajanja.

Prema WNN, simulator u Madridu omogućava obuku u okruženju koje odgovara komandnoj sali kakvu bi operateri zatekli u stvarnoj elektrani sa reaktorom AP1000. Trening pokriva procedure od pokretanja do gašenja postrojenja, kao i simulacije kvarova i otkaza komponenti, a sistem se koristi i za sertifikaciju operatera i testiranje pojedinih rešenja. Kako je rečeno iz kompanije, obuka operatera komandne sale po pravilu počinje oko pet godina pre puštanja elektrane u rad, kako bi se obezbedio dovoljan broj kvalifikovanih timova za neprekidan rad postrojenja.

Pročitajte još:

Westinghouse planira da, kada novi AP1000 blokovi budu izgrađeni, svaka elektrana dobije i svoju repliku komandne sale za obuku, dok bi španski centar trebalo da ostane regionalno (evropsko) središte za trening kadrova za buduće projekte.

Kada je reč o AP1000, Westinghouse ističe se da četiri jedinice rade u Kini, uz još 14 jedinica u izgradnji, kao i da dve jedinice koje rade u SAD-u. U Evropi, prema navodima, postoje ugovori sa Ukrajinom za devet AP1000 jedinica, sa Poljskom za tri i sa Bugarskom za dve, dok je AP1000 izabran i u Indiji za šest budućih jedinica.

Akademija je otvorena u Španiji iako zemlja trenutno nema planove za gradnju novih nuklearnih jedinica, a WNN navodi da je prva grupa budućih AP1000 operatera iz drugih evropskih zemalja već na obuci u Madridu. Time Westinghouse pozicionira ovaj centar kao evropsku bazu za obuku kadrova za projekte koji se razvijaju u drugim državama.

Energetski portal

Nemačka industrija izgubila 124.000 radnih mesta u 2025. godini: da li se pritisak preliva i na Srbiju?

Foto-ilistracija: Unsplash/ant-rozetsky

Nemačka industrija je tokom 2025. godine smanjila broj zaposlenih za oko 124.000, pokazuje analiza konsultantske kuće EY zasnovana na podacima Saveznog zavoda za statistiku. Prema studiji, industrijska zaposlenost pala je 2,3 odsto i spustila se na oko 5,38 miliona ljudi, pri čemu su obuhvaćene kompanije sa najmanje 50 zaposlenih.

Najveći pad zabeležen je u automobilskoj industriji, koja je, prema proceni EY, izgubila oko 50.000 radnih mesta. Hemijski i farmaceutski sektor zabeležili su približno 2.000 manje zaposlenih. U analizi se navodi i da su prihodi industrije u 2025. opali 1,1 odsto, dok je četvrti kvartal 2025. bio deseti uzastopni kvartal sa padom prihoda. Pad su, prema podacima, beležili automobilski, papirni i tekstilni sektor, dok su metalna industrija i elektrotehnika zabeležile rast, prenosi DPA.

U poređenju sa 2019. godinom, pre pandemije, industrijska zaposlenost u Nemačkoj manja je za oko 266.000 radnih mesta, odnosno oko pet odsto, dok je sam automobilski sektor u tom periodu izgubio oko 111.000 zaposlenih, što predstavlja pad od oko 13 odsto. Istovremeno, tekstilna i metalna industrija beleže pad zaposlenosti od 16 odsto i 13 odsto.

Pročitajte još:

Takvi trendovi u najvećoj industrijskoj ekonomiji EU odražavaju se i na zemlje koje su snažno vezane za evropske lance snabdevanja, među kojima je i Srbija, posebno kroz automobilski sektor i metaloprerađivačku industriju. Kada u EU dođe do slabljenja tražnje i smanjenja porudžbina, pritisak se često prenosi niz dobavljački lanac, o čemu smo nedavno pisali detaljnije.

U kontekstu Srbije, Samostalni sindikat metalaca Srbije saopštio je da je tokom 2025. godine čak 12.640 radnika bilo upućeno na plaćeno odsustvo uz naknadu od 60 odsto zarade, i to u trajanju dužem od zakonom propisanih 45 radnih dana. Prema navodima sindikata, ovakva praksa je u 2025. godini rezultirala otpuštanjem više od 6.000 radnika, a negativan trend se nastavlja i tokom 2026. godine.

Sindikat upozorava da ovaj slučaj neće biti usamljen, jer se slične mere najavljuju i u drugim preduzećima automobilske industrije u Srbiji. Iako se navedene mere, prema sindikatu, formalno sprovode u skladu sa važećim zakonodavstvom, problem vide u strukturi zaposlenih: veliki broj radnika ima manje od 10 godina radnog staža, zbog čega su otpremnine u slučaju gubitka posla najčešće ispod 200.000 dinara, što, kako navode, nije dovoljno za obezbeđivanje osnovne egzistencijalne sigurnosti.

Analiza EY za Nemačku i poruke sindikata u Srbiji, posmatrane zajedno, ukazuju na sličan obrazac, a to je da industrijski ciklusi u EU, posebno u automobilskoj industriji, sve direktnije utiču na radna mesta i u zemljama koje su deo evropske proizvodne mreže.

Energetski portal

Mađarska otvara sedam novih područja za potragu za gasom i naftom – naglasak na domaćim resursima

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Mađarsko Ministarstvo energetike objavilo je početkom meseca novi krug koncesija za istraživanje, pronalaženje i proizvodnju prirodnog gasa i sirove nafte na sedam područja, uz poruku da se energetski suverenitet i sigurnost snabdevanja u što većoj meri treba oslanjati na domaće resurse. Zainteresovane kompanije mogu da se prijave za područja Baračska, Bačalmaš, Bekeščaba, Tisačege i druga ponuđena.

Koncesija se, prema saopštenju, može dobiti na period od 20 godina, a ukoliko se obaveze ispune, početni period može biti produžen do polovine bez novog tendera. Takođe, resorno ministarstvo podseća da je 2024. godine, nakon petogodišnje pauze, ponovo pokrenulo dodelu koncesija, te da su dobitnici iz prošlogodišnjeg ciklusa započeli istraživanja ugljovodonika na šest lokacija: Bužak, Čongrad, Hatvan, Kiškereš, Kiškunhalaš i Tamaši. Kao rezultat ranijih postupaka pre 2019. godine, zaključeni su ugovori o ugljovodonicima i geotermalnoj energiji za više od 30 oblasti, dok je budžet, prema navodima ministarstva, prihodovao desetine milijardi forinti kroz koncesione i rudarske naknade.

Pročitajte još:

U saopštenju se ističe i da novi tenderi treba da podstaknu investicije i povećaju domaću proizvodnju. Ministarstvo navodi da je u 2025. godini iz domaćih polja proizvedeno oko 1,17 miliona tona sirove nafte, što je bila najjača godina u ovom veku, dok se domaća proizvodnja prirodnog gasa približila nivou od oko 2 milijarde kubnih metara, uz napomenu da je povoljniji rezultat poslednji put zabeležen 2013. godine.

Jačanje domaće proizvodnje gasa i nafte u slučaju Mađarske dobija dodatnu težinu zbog geopolitičkih rizika i neizvesnosti oko regionalnih tokova energije. Budimpešta poslednjih godina naglašava potrebu da se oslanjanje na uvoz smanji, posebno u situacijama kada su prekogranične rute i infrastruktura predmet političkih sporova ili bezbednosnih incidenata. Dodatni pritisak stvaraju i povremene tenzije u vezi sa tranzitom nafte i snabdevanjem rafinerija koje se i dalje oslanjaju na naftovod Družba, što pokazuje koliko brzo tehnički ili politički problemi mogu postati pitanje energetske bezbednosti.

Energetski portal

Slovenija ulaže 150.000 evra u infrastrukturu cirkularne ekonomije

Foto-ilustracija: Unsplash (Francois Le Nguyen)
Photo-illustration: PIxabay

Ministarstvo za životnu sredinu, klimu i energiju Slovenije (MOPE) izdvojilo je do 150.000 evra za sufinansiranje ulaganja u infrastrukturu namenjenu ponovnoj upotrebi proizvoda i pripremi otpada za ponovnu upotrebu.

Sredstva su dodeljena za tri projekta koji doprinose jačanju cirkularne ekonomije i smanjenju nastanka otpada.

Cilj je podsticanje aktivnosti ponovne upotrebe proizvoda, kao i pripreme otpada za ponovnu upotrebu, uz jačanje saradnje između javnih komunalnih službi i organizacija koje se bave ovom delatnošću. Time se doprinosi sprečavanju nastanka otpada i efikasnijem upravljanju resursima.

Pročitajte još:

Iz Ministarstva za životnu sredinu, klimu i energiju Slovenije objasnili su da sufinansiranje obuhvata obnovu, izgradnju i proširenje objekata i prostora, kao i nabavku i ugradnju opreme potrebne za procese provere, čišćenja i popravke proizvoda. Prihvatljivi su i troškovi građevinskih i zanatskih radova, nabavka mobilnih objekata poput kontejnera i šatora, kao i kupovinu drvene stolarije.

Ovim pozivom nastavlja se jačati sistem ponovne upotrebe u Sloveniji, s ciljem smanjenja otpada i razvoja održivih lokalnih inicijativa.

Energetski portal

Bugarska: uskoro počinje eksperimentalno sagorevanje biomase u TE „Marica-istok 2“

Foto-ilustracija: Freepik (ArthurHidden)

U termoelektrani Marica-istok 2 u Bugarskoj, do kraja februara počeće eksperimentalno sagorevanje otpadne drvne biomase. Ministar energetike Žečo Stankov izjavio je da će se u početnoj fazi eksperimenta u lignitni ugalj dodavati pet odsto biomase, nakon čega će se njen udeo postepeno povećavati do 30 odsto.

Po dostizanju tog nivoa, cena električne energije proizvedene u ovoj državnoj termoelektrani mogla bi da bude smanjena i do 50 evra po megavat-času.

Istovremeno, očekuje se i smanjenje emisija ugljen-dioksida za oko 50 odsto.

Pročitajte još:

Promena goriva razmatrana je i sa menadžmentom dve privatne termoelektrane – Marica-istok 1 i Marica-istok 3, koje su u vlasništvu američkih kompanija.

Uvođenje otpadne drvne biomase u proizvodni proces rezultat je jednogodišnjeg, planskog rada na identifikaciji održivih razvojnih rešenja za kompleks Marica-istok, uz učešće vodećih predstavnika energetskog sektora i naučne zajednice sa potvrđenom ekspertizom.

Energetski portal

Do 2050. skoro polovina sveta biće suočena sa ekstremnom vrućinom

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonas Weckschmied)

Skoro polovina svetske populacije živeće u uslovima ekstremne vrućine do 2050. godine ako globalno zagrevanje dostigne 2,0°C iznad predindustrijskih nivoa, a to je scenario koji klimatski naučnici smatraju sve verovatnijim.

Naučnici sa Univerziteta u Oksfordu upozoravaju da će se većina posledica osetiti ranije, kako svet premašuje cilj od 1,5°C postavljen Pariškim sporazumom. U studiji koja je objavljena u časopisu Nature Sustainability, navodi se da će 41 odsto svetske populacije živeti u uslovima esktremne vrućine.

Predviđa se da će Centralnoafrička Republika, Nigerija, Južni Sudan, Laos i Brazil doživeti najznačajnije poraste opasno visokih temperatura, dok će najveće pogođene populacije biti u Indiji, Nigeriji, Indoneziji, Bangladešu, Pakistanu i Filipinima.

Zemlje sa hladnijom klimom doživeće znatno veće relativne promene u broju neprijatnih vrućih dana, u nekim slučajevima više nego dvostruko.

U poređenju sa periodom 2006–2016, kada je globalni prosek porasta temperature dostigao 1°C iznad predindustrijskih nivoa, studija pokazuje da bi zagrevanje do 2°C dovelo do dvostrukog povećanja u Austriji i Kanadi, 150 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu, Švedskoj i Finskoj, 200 odsto u Norveškoj, kao i 230 odsto u Irskoj.

Pročitajte još:

S obzirom na to da su izgrađeno okruženje i infrastruktura u ovim zemljama prvenstveno dizajnirani za hladne uslove, čak i umereni porast temperature verovatno će imati disproporcionalno teške posledice u poređenju sa regionima koji imaju veće resurse i kapacitete prilagođavanja.

Predviđeni porast ekstremne vrućine dovešće do značajnog rasta potražnje za energijom za sisteme hlađenja i odgovarajućih emisija, dok će potražnja za grejanjem u zemljama poput Kanade i Švajcarske opadati.

— Naša studija pokazuje da većina promena u potražnji za hlađenjem i grejanjem nastaje pre dostizanja praga od 1,5 °C, što znači da će mnoge kuće možda trebati klima-uređaje u narednih pet godina, ali će temperature nastaviti rasti dugo nakon toga ako dostignemo 2,0°C globalnog zagrevanja. Da bi se postigao globalni cilj neto-nula emisija ugljenika do 2050. godine, moramo dekarbonizovati sektor zgrada i razviti efikasnije i otpornije adaptacione strategije — ističe Hehsus Leesana, glavni autor studije.

Energetski portal

PKS pokrenula ESG biblioteku – novi alat za održivo i transparentno poslovanje

esg
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Privredna komora Srbije (PKS) uspostavila je ESG biblioteku (Environmental, Social, Governance) – javno dostupnu bazu izveštaja o održivom poslovanju, namenjenu kompanijama, investitorima i finansijskim institucijama kao brz izvor relevantnih podataka, primera i obrazaca izveštavanja.

Kako navodi PKS, platforma objedinjeno prikazuje znanja i praksu firmi koje razvijaju transparentnije i odgovornije poslovanje, i zamišljena je kao praktičan alat za učenje, unapređenje internih politika i donošenje informisanih poslovnih odluka. U PKS ukazuju da izveštavanje o održivosti sve više postaje sastavni deo strategije, jer pomaže kompanijama da prepoznaju rizike i prilike, efikasnije upravljaju resursima i dugoročno jačaju konkurentnost.

Pročitajte još:

Biblioteka obuhvata dobrovoljne ESG i CSR izveštaje, izveštaje o napretku, kao i obavezne nefinansijske izveštaje, uz pregled načina na koji kompanije upravljaju uticajem na životnu sredinu, odnosima sa zaposlenima i lokalnom zajednicom, kao i korporativnim upravljanjem i merama protiv korupcije.

ESG biblioteka namenjena je investitorima, donosiocima odluka, finansijskom sektoru, istraživačima i akademskoj zajednici, ali i kompanijama koje već izveštavaju ili tek planiraju da uvedu izveštavanje o održivosti.

Pretraga je omogućena po delatnosti, lokaciji poslovanja, veličini kompanije i temama izveštaja. Kompanije koje žele da se njihovi izveštaji nađu u bazi mogu da pošalju saglasnost za objavljivanje i izveštaj u PDF formatu na: csr@pks.rs.

Energetski portal

Produžen tender za izgradnju naftovoda Srbija-Mađarska

Foto-ilustracija: Freepik (aleksandarlittlewolf)

Tender za izgradnju naftovoda između Mađarske i Srbije produžen je do 26. februara. Prvobitni rok za dostabljanje ponuda na tenderu raspisanom krajem decembra bio je 5. februar, a od raspisivanja, tender je ima čak pet ispravki, koje su se uglavnom odnosile na izmene konkurske dokumentacije zbog nejsanoća. Javna nabavka koju je raspisala Transnafta ad Pančevo kao nosilac posla obuhvata radove na izgradnji i stručni nadzor gradnje ovog magistralnog naftovoda čiji je cilj diversifikacija uvoznih pravaca i sigurnije snabdevanje domaćeg tržišta naftom.

Podsetimo, jedini pravac odakle Srbija trenutno može da uvozi naftu je preko Hrvatske i naftovoda Janaf. Novi naftovod omogućiće Srbiji dobija naftu iz pravca Mađarske, čijom teritorijom prolazi naftovod Družba, a kojim se veći deo Evrope snabdeva sirovom naftom. Projekat se realizuje za transport nafte tipa REB (“Russian Export Blend”).

Početna tačka transporta na magistralnom naftovodu Mađarska-Novi Sad je u blizini graničnog prelaza Horgoš, severoistočno od naselja Horgoš, a krajnja tačka naftovoda je Terminal Transnafta u Novom Sadu.

Pročitajte još:

Naftovod će na teritoriji Srbije biti dužine oko 113, u celini podzemno, sa godišnjim kapacitetom od 5,5 miliona tona nafte godišnje.

Trasa linijskog dela magistralnog naftovoda sa pratećim objektima se vodi na teritorijama opštine Kanjiža, opštine Senta, Opštine Ada, Opštine Bečej, opštine Žabalj i grada Novog Sada. Osnovni pravac trase je od severa ka jugu.

Vrednost posla ranije je procenjivana na oko 157 mil EUR, za srpsku deonicu naftovoda.

Za ovaj projekat Transnafta je podnela i zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Izvor: eKapija

1...567...1,688Page 6 of 1,688

Newsletter

Kalendar događaja

2026 February

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
23
24
25
26
27
28
1
Events for 28th February
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st March
No Events
Events for 2nd March
No Events
Events for 3rd March
No Events
Events for 4th March
No Events
Events for 5th March
No Events
Events for 6th March
No Events
Events for 7th March
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th March
No Events
Events for 9th March
No Events
Events for 10th March
No Events
Events for 11th March
No Events
Events for 12th March
No Events
Events for 13th March
No Events
Events for 14th March
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th March
No Events
Events for 16th March
No Events
Events for 17th March
No Events
Events for 18th March
No Events
Events for 19th March
No Events
Events for 20th March
No Events
Events for 21st March
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd March
No Events
Events for 23rd March
No Events
Events for 24th March
No Events
Events for 25th March
No Events
Events for 26th March
No Events
Events for 27th March
No Events
Events for 28th March
No Events
30
31
1
2
3
4
5
Events for 29th March
No Events
Events for 30th March
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs