Nišlije čiste naselje Durlan, od Opštine traže park

09.05.2021

nature-cleaning-čišćenje-akcija-đubre-smeće-šuma-flaša-plastika — Foto ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Krisztina Papp)

Zato što u delu naselja Durlan u Nišu u blizini obdaništa i osnovne škole, kako ističu stanari okolnih zgrada, ne postoji ni jedan uređeni park, oni su rešili da uz pomoć eko-aktivista u nedelju najpre organizuju akciju čišćenja tog prostora od smeća i rastinja, a potom i da peticijom od Opštine traže da očišćeni prostor dobije zvaničan status parka.

Od nadležnih javnih preduzeća, dodaju, tražiće da se ubuduće priključe redovnom održavanju novog parka. Za nedelju u 10 sati zakazano je okupljanje u dvorištu Osnovne škole “Miroslav Antić” u Durlanu, gde će svima koji se odazovu pozivu Inicijative “Zeleni zid Niš” na akciju čišćenja prostora između Knjaževačke i Ulice Dragiše Mišovića, kako navode, biti podeljene vreće za otpad i rukavice za rad.

Sa tom opremom, građani će otpočeti dvočasovnu akciju za uklanjanje smeća i rastinja, koji je, kako ističu iz Inicijative, godinama bio neodržavan. A kada taj potez u njihovom komšiluku bude očišćen, najavljuju da će od nadležnih zatražiti da deo tog prostora dobije zvaničan status parka.

Da bi to ostvarili, od naredne nedelje počeće sa prikupljanjem potpisa za peticiju, najpre na internetu, a zatim i na štandovima po naselju, koju će predati Opštini Pantelej.

Od Opštine Pantelej očekuju da podrže inicijativu, a od nadležnih javnih preduzeća da, kako kažu iz Inicijative, zajedno sa građanima budući park održavaju čistim.

Pročitajte još:

U odgovoru Južnim vestima iz Panteleja kažu da će inicijativu stanara razmotriti kada ona pristigne, a da parcela za koju građani traže da dobije status parka, kako ističu, prema planskim dokumentima ima namenu stanovanja srednje gustine, sa postojećim međublokovskim prostorom, uključujući i potrebna parking mesta za stanare.

Dodaju i da će reagovati u skladu sa procedurom kako bi se površina privela novoj nameni a u skladu sa važećim planskim dokumentima.

Inače, pored ove akcije iz “Zelenog zida”, kako navode na Fejsbuk strani, već su učestvovali u uklanjanju deponije u niškom naselju Čalije, a svojim objavama na toj društvenoj mreži skreću pažnju na problem sa zagađenjem vazduha i značaj životne sredine.

Autor: N. Mitić

Izvor: Južne Vesti

Lidl Srbija prelazi na zelenu energiju i gradnju

09.05.2021

Sve prodavnice kompanije Lidl, kao i Upravna zgrada i Logistički centar, od 1. maja su u potpunosti prešle na „zelenu“ energiju, odnosno energiju dobijenu isključivo iz obnovljivih izvora.

Izborom zelene energije Lidl direktno utiče na smanjenje emisije štetnih gasova i odgovorniju upotrebu neobnovljivih i obnovljivih resursa što na kraju dovodi i do očuvanja biodiverziteta.

Ovo je samo je jedan od koraka u okviru nastojanja Lidla da odgovornim poslovnim praksama doprinese izgradnji čistije životne sredine i održivom razvoju.

„Kao odgovorna kompanija svesni smo uticaja koji imamo na zajednicu, pa kroz brojne inicijative menjamo odnos prema resursima tako da ne ugrožavamo prirodu, a ni društvo. Borba za očuvanje životne sredine za našu kompaniju nije samo problem budućnosti, već predstavlja i ključno pitanje današnjice. Potvrdu naše posvećenosti društveno odgovornom poslovanju čine mnogobrojne aktivnosti usmerene na promenu energetskih navika, u svim poslovnim procesima, već od same gradnje objekata u Srbiji“, istakla je Aleksandra Mirić, iz odeljenja za Društveno odgovorno poslovanje u kompaniji Lidl Srbija.

Pročitajte još:

Još jedna novost jeste, da je upravo zahvaljujući zelenoj gradnji, više od 40 Lidl prodavnica dobilo EDGE sertifikat (Exellence in Design for Greater Efficiencies) za rešenja u gradnji koja dovode do uštede energije i vode, kao i smanjene emisije štetnih gasova. EDGE je osnovan od strane IFC, ogranka Svetske banke, što daje dodatni kredibilitet ulaganjima u održivost.

Tako, Lidl prodavnice koriste najmanje za četvrtinu manje energije i vode u odnosu na objekte slične veličine i namene, dok operativne uštede štetnih emisija, u proseku, iznose 82,92 tone po prodavnici.

Izvor: Lidl Srbija

Za razvoj organske proizvodnje – devet miliona dinara

09.05.2021

jabuka-voće-voćarstvo — Foto-ilustracija: Unsplash (Aarón Blanco Tejedor)

Foto-ilusracija: Unsplash (Iñigo De la Maza)

Korisnicima koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva u okviru konkursa za nabavku priključne mehanizacije, mašina i opreme za organsku proizvodnju ugovore je uručio pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Čedomir Božić.

On je, prilikom potpisivanja 17 ugovora na osnovu ovog konkursa, posebno istakao značaj prepoznavanja potrebe da se sufinansira i nabavka specijalizovane priključne mehanizacije, neophodne za organsku proizvodnju.

Cilj konkurisanja u oblasti organske proizvodnje bio je da se proizvođačima organske hrane omogući da lakše dođu do poljoprivredne mehanizacije, te da proizvodnju učine efikasnijom i time postanu konkurentniji na tržištu, naglasio je Božić.

Pročitajte još:

„Pokrajinski sekretarijat sufinansiraće investicije, na osnovu potpisanih ugovora, u ukupnoj vrednosti od oko devet miliona dinara, što predstavlja 60 odsto prihvatljivih investicija. Ovaj konkurs je još jedan dobar način da se ojača pozicija naših poljoprivrednika jasnim prepoznavanjem i dobijanjem novog kvaliteta naših domaćih proizvoda”, istakao je Božić.

Pokrajinska vlada, odnosno resorni sekretarijat, prepoznaje važnost organske proizvodnje i očekuje značajno unapređivanje u toj oblasti.

Energetski portal

Od starog laptopa do prstena – biorafinerije za preradu elektronskog otpada

08.05.2021

computers-kompjuter-smece — Foto-ilustracija: Pixabay

Pre dve godine, svet je bacio rekordnih 53,6 miliona tona elektronskog otpada. Sirovine u ovom otpadu vredne su 57 milijardi dolara, čemu najviše doprinose zlato, gvožđe i bakar, ali sačuvaju se materijali u vrednosti od samo 10 milijardi dolara, podaci su izveštaja UN Global E-waste Monitor 2020.

Kako izvući dragocene metale iz elektronskog otpada – bila je ideja vodilja startapa Mint Inovacije. Ovaj novozelandski startap razvio je jeftinu tehnologiju i koristeći mikrobe i pristupačne hemikalije izvlači dragocene metale iz elektronskog otpada.

Njihova vizija je da naprave biorafineriju u svakom većem gradu u svetu. Prikupili su 14 miliona dolara za gradnju prve dve u Sidneju i u severozapadnoj Engleskoj. Sidnejska rafinerija će prerađivati do 3.500 tona elektronskog otpada godišnje.

“Idealno, ovi metali će biti prodati lokalnim biznisima kao što su draguljari i drugi proizvođači i time stvaramo pravu cirkularnu ekonomiju. Zamislite da zlato iz vašeg laptopa završi kao prsten na nečijoj ruci ili da se iskoristi za neki drugi uređaj”, kaže Vil Baker, direktor Mint Inovacija.

Pročitajte još:

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, mobilni telefon se pravi od 15 odsto bakra, 10 odsto drugih metala i tri odsto gvožđa. Izveštaj procenjuje da će do 2040. godine emisije ugljenika od proizvodnje i upotrebe elektronskih uređaja, uključujući monitore, laptopove, PC računare, smartfone i tablete dostići 14 odsto ukupnih emisija.

“Globalno, samo 20 odsto elektronskog otpada se tretira adekvatno. Malo je podataka o tome šta se dešava sa ostatkom koji uglavnom završava na deponijama ili ga odlažu neformalni radnici u lošim uslovima”, navode u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma.

Izvor: Centar za promociju cirkularne ekonomije

U Beograd stiže mašina za presađivanje drveća

08.05.2021

U trenutku kada svi pričaju o klimatskim promenama, kako smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte, obezbediti čist vazduh i zaštititi životnu sredinu važno je da sačuvamo svaki park i drveće u njemu. Sve više ljudi živi u velikim gradovima, to dovodi do toga da se stalno gradi, ulice, zgrade i razni drugi objekti.

Svedoci smo toga, da zbog ovih radova, najčešće stradaju zelene površine i drveće koje je na njima. Svi znamo koliko je drveće važno, mnoga ekološka udruženja i aktivisti svakodnevno rade na tome da se u našoj zemlji više sade, a manje seku zdrava stabla.

Verovatno ste čuli za mašinu koja ne seče stablo, već ga presađuje. Naime, ova mašina velikim metalnim “zubima” zahvata zemlju oko stabla i vadi drvo zajedno sa busenom. Ovako izvađeno drvo prevozi se na drugu lokaciju i postavlja u spremljenu ruku. Drvo se sadi sa zemljom sa kojom je izvađeno i na koju je koren navikao, tj. drvo je “odraslo” u njoj. Na ovaj način, stablo, na neki način, pretrpi manje stresa i nastavlja da živi na novom mestu.

Jedna ovakva mašina u junu će stići u Beograd. Kako najavljuju čelni ljudi grada pomoću nje će drvo koje se nalazi na mestu izgradnje nekog infrastrukturnog objekta moći da bude kompletno izvađeno sa korenom i premešteno na drugu lokaciju, jer se često dešava da stabla moraju da se seku kako bi neki projekat bio završen.

Pročitajte još:

“Smeta mi kada se iseče bilo koje drvo, pogotovo ako je zdravo, te sam od JKP „Zelenilo Beograd” zatražio da kupe posebnu savremenu mašinu koja vadi kompletno drvo iz zemlje sa korenom i presađuje ga na drugo mesto, pa se na taj način ono i sačuva”, rekao je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

Kako je naglasio, pravilo je takvo da se na svako posečeno stablo zasade tri nova drveta, da mašina za presađivanje nije jeftina, ali da se isplati svaki dinar koji je uložen u to da se sačuva svako stablo.

Naveo je da potpuno razume da su ljudi navikli na neko drvo koje je u njihovom okruženju raslo godinama, a zašto bi se ono poseklo ukoliko može da se presadi.

“Mislim da je to važna civilizacijska promena za Beograd. Ovakvu mašinu ima svega nekoliko gradova u svetu i mislim da će biti atrakcija kada budemo počeli da je koristimo. To će rešiti mnoge probleme kod same izgradnje nekih infrastrukturnih projekata jer će se drvo premestiti na mesto gde ne smeta i nastaviće da raste na drugom mestu”, rekao je zamenik gradonačelnika, navodi se na sajtu grada.

Milica Radičević

Poziv opštinama da kandiduju projekte za zaštitu zemljišta

08.05.2021

Foto-ilustracija: Unsplash (Jasper Wilde)

Raspisan je javni konkurs za sufinansiranje projekata kojima je cilj očuvanje i zaštita žemljišta kao prirodnog resursa. Na ovaj konkurs mogu da se prijave gradovi i opštine naše zemlje.

Kako je navela ministarka Irena Vujović, biće podržani projekti koji će po realizaciji popraviti kvalitet zemljišta, čime se direktno utiče i na kvalitet životne sredine.

“Na ovaj način dajemo mogućnost za trajni oporavak i očuvanje degradiranog zemljišta. Dužnost i društvena obaveza svih nas jeste da brinemo o zemlji, čuvamo prirodu, da generacijama koje dolaze ostavimo bolje okruženje i tom poslu smo potpuno posvećeni”, poručila je ministarka.

Ona je objasnila da će Ministarstvo sufinansirati do 80 odsto ukupnih sredstava potrebnih za realizaciju projekta za očuvanje i zaštitu zemljišta, a javni poziv će trajati ukupno 20 dana.

Pročitajte još:

“Dali smo kratke rokove, baš kao i prilikom raspisivanja konkursa za zamenu dotrajalih kotlarnica, individualnih ložišta i pošumljavanja, jer životna sredina ne može da čeka”, naglasila je Vujović.

Kako je objasnila cilj je podstaći lokalne samouprave da što pre uđu u proceduru i da, uz podršku države, što pre realizuju projekte.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Svaki drugi automobil u Srbiji je ozbiljan zagađivač

08.05.2021

saobraćaj_kola_gužva — Foto-ilustracija: Unsplash (Adrian Dascal)

Preduzeća u Srbiji plaćaju naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine u fiksnim iznosima od 5.000 do dva miliona dinara i to u zavisnosti od delatnosti i veličine, a ne od količine ispuštenih štetnih materija tako da visoku obavezu mogu da imaju i oni koji ne prave štetu. Kako dosadašnja praksa nije dala očekivane efekte na smanjenje zagađenja, NALED predlaže promenu sistema kako bi se drugačijom politikom naplate naknada podstaklo ulaganje u čistije tehnologije.

Gotovo polovina industrije koja ispušta azotne okside nije obuhvaćena nijednom naknadom dok se naknade ne naplaćuju nijednom emiteru amonijaka iz sektora poljoprivrede ili industriji koja ispušta ugljen-dioksid. Da bi se obezbedilo poštovanje principa „zagađivač plaća“ prvi korak je integracija postojećih nameta u jedinstvenu naknadu za zagađivanje.

“Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine propisuje paušalne iznose, ne uzimajući u obzir stvarne količine emisija štetnih gasova. Paradoksalno je i da preduzeće može da uloži u zaštitu životne sredine izgradnjom postrojenja za otpadne vode, ugradnjom filtera ili korišćenjem čistijih goriva i to se neće uzeti u obzir prilikom obračuna naknade. Takođe, za druga preduzeća koja puno zagađuju i ne ulažu, ova naknada ne pruža nikakav podsticajan efekat da promene svoj način poslovanja, jer šta god uradili, na kraju će platiti isto. Zato se zalažemo za potpunu primenu principa „zagađivač plaća“, odnosno da svako plati onoliko koliko stvarno zagađuje i da trošak, koji će po tom osnovu ubuduće imati, smanji tako što će uložiti u čistiju proizvodnju”, kaže predsednica Saveza za zaštitu životne sredine u NALED-u Jelena Kiš.

Deo reforme podrazumeva i da se proširi lista štetnih materija za čije će se ispuštanje naplaćivati naknada, proširenje liste obveznika, kao i da se naplaćuje isti iznos naknade po toni emisije, a da se taj iznos u naredne tri godine poveća za 10 odsto. Uz to, udeo gradova i opština u prihodima od naknade trebalo bi povećati sa 40 na 50 odsto u odnosu na budžet republike.

Predlog je deo NALED-ove Analize fiskalnih instrumenata u oblasti životne sredine, prema kojoj je u čistiji vazduh neophodno uložiti oko 2,3 milijarde evra. Deo sredstava moguće je obezbediti boljom upotrebom prihoda od ekoloških taksa, a u promenu sistema oporezivanja potrebno je uključiti i građane.

Pročitajte još:

“Prema podacima MUP-a, u Srbiji ima 2,1 milion registrovanih automobila od čega gotovo 1,2 miliona ima motore EURO 3 i nižih standarda, koji emituju nepropisnu količinu gasova. Trenutno je porez niži za starije automobile, a kako bismo motivisali vlasnike da zamene svoje katalizatore i filtere, predlažemo izmenu obračuna poreza na motorna vozila, tako da porez raste srazmerno kubikaži vozila, ali i da se uvećava što je stariji EURO standard po kojem je motor proizveden. U svim zemljama EU, pa i u zemljama regiona, zabranjen je uvoz čak i EURO 4 motora i tu praksu, uz podsticaje za kupovinu vozila koja ispunjavaju novije standarde, neophodno je uvesti i kod nas kako bismo stali na put zagađujućim česticama koje dolaze iz saobraćaja”, dodaje Kiš.

I u ovom segmentu potrebno je da dođe do integracije nameta (utapanje lokalne takse za držanje motornih vozila u porez na upotrebu motornih vozila) i promene raspodele prihoda između države i lokalnih samouprava.

Kada je reč o praškastim materijama (PM2.5 i PM10), trenutno je samo 2,5 odsto ukupnih emitovanih PM čestica obuhvaćeno nekim poreskim instrumentom, a u najveće izvore se ubrajaju individualna ložišta i toplane manje snage. Autori analize zato navode da je u skladu sa direktivom EU o oporezivanju energenata potrebno uvesti akcizu na ugalj, a subvencijama podstaći 80 odsto domaćinstava da pređu na obnovljive izvore.

U okviru projekta za reformu neporeskih prihoda, NALED i KPMG, uz finansijsku podršku USAID-a, organizuju kampanju „Mesec parafiskala“, u okviru koje će, pored predloga za uređenje taksi i naknada u oblasti zaštite životne sredine, biti predstavljen i koncept reforme neporeskih prihoda, sa preporukama za unapređenje i povećanje transparentnosti republičkih i lokalnih neporeskih dažbina. Tokom kampanje, koja će se održati u junu, građani i privreda moći će da se uključe u javno-privatni dijalog putem sajta parafiskali.rs.

Izvor: NALED

Stiže novi super-automobil na vodonik

07.05.2021

električni automobil electric ca — Foto: Fejsbuk skrinšot

Neko bi pomislio da je nemoguće kretati se maksimalnom brzinom od 355 km/h i bez zastajkivanja preći 1.600 km, a da pri tom emisija štetnih gasova bude nula. Ovde nije reč o još jednom super-automobilu na električni pogon već o manje zastupljenom, ali nipošto manje značajnom, pogonu na vodonik.

Britanska start-ap kompanija Viriteč predstavila je svoj prvi automobil na vodonik pod imenom Eprikejl, prenose svetski mediji. Iako još uvek nije poznato mnogo detalja o ovom vozilu, može se reći da će ovaj aerodinamični model biti namenjen ljubiteljima brzine. Čak su i retrovizori uklonjeni, a umesto njih su postavljene kamere sa obe strane, kako za postizanje maksimalne brzine ne bi bilo baš nikakve prepreke.

Eprikejl će se naći u ograničenoj proizvodnji početkom 2023. godine, a 25 kupaca već čeka isporuku svog modela, pri čemu im neće biti žao da plate 2,7 miliona dolara.

Iako je ovo super-vozilo kolosalan projekat, njegovi tvorci ističu da je rezervoar vodonika ugrađen u Eprikejl takođe revolucionaran jer će nova tehnologija moći da se koristi i u drugim oblicima transporta – od aviona do brodova.

Pročitajte još:

Naime, reč je o grafenskoj kompozitnoj posudi u kojoj će se nalaziti vodonik pod velikim pritiskom. Gerafen je nedavno otkriveni kristal koji je čak 100 puta jači od čelika, a istovremeno je i jedan od najtanjih materijala. Upotreba grafena značajno će smanjiti težinu rezervoara vodonika što će dodatno unaprediti performanse vozila.

Ipak, električni automobili još uvek su u centru pažnje kada je reč o ekološkim vozilima usled kombinacije dobrih performansi i pristupačne cene, ali moguće je da će nova tehnologija pogona na vodonik uskoro privući veću pažnju svetskih autokompanija.

Upravo to su želeli osnivači kompanije Viriteč – ne da postanu komercijalni proizvođač automobila, već da pokažu domete primene vodonika u autoindustriji.

Za pojedine kompanije, poput Tojote, automobili na vodonični pogon su budućnost jer ne zahtevaju dugo punjenje baterije niti korišćenje električne energije koja možda nije dobijena iz obnovljivih izvora.

Ovaj model, kao i mnogi drugi modeli sa pogonom na vodonik, imaju za cilj da skrenu pažnju javnosti da, osim električnih vozila, i druge vrste pogona koji ne zagađuju okoliku imaju veliki potencijal, a ostaje da vidimo da li će Eprikejl uskoro doći i do masovne proizvodnje.

Milena Maglovski

Ambiciozni planovi EU za rast organske proizvodnje i potrošnje

07.05.2021

korpa_jabuka_voće — Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Evropska komisija predstavila je Akcioni plan za razvoj organske proizvodnje čiji je cilj da se podstaknu produkcija i potrošnja organskih proizvoda i da pod organskom poljoprivredom do 2030. bude četvrtina poljoprivrednog zemljišta u EU.

Kako se navodi, organska proizvodnja nosi brojne koristi – na organskim površinama je biodiverzitet bogatiji za oko 30 odsto, životinje koje se gaje na organski način uživaju veće blagostanje i dobijaju manje antibiotika, organski farmeri imaju veće prihode i otporniji su (na krize). Takođe potrošači tačno znaju šta dobijaju jer proizvodi imaju EU logo organskog proizvoda.

Akcioni plan, koji je u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom i strategijama EU “Od njive do trepeze” i za biodiverzitet, sačinjen je tako da obezbedi da i inače brzo rastući organski sektor dostigne cilj od 25 odsto poprivrednog zemljišta. Njime su predviđene 23 akcije strukturirane oko podsticaja potrošnje, povećanja proizvodnje i daljeg unapređenja održivosti sektora a sa ciljem da mu se obezbedi izbalansirani rast.

Komisija, kako je saopštila, ohrabruje članice da naprave nacionalne akcione planove za organsku proizvodnju kako bi se povećao udeo organske u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Navodi se i da postoje velike razlike između članica kada je reč o površini poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom i koja ide od 0,5 do više od 25 odsto.

Pročitajte još:

Nacionalni planovi akcije za organsku proizvodnju predstavljaće dopunu nacionalnih strateških planova za Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP) i sadržaće mere koje prevazilaze sektor poljoprivrede i onoga što se nudi u okviru CAP.

Promocija potrošnje

Ocenjuje se da rast potrošenje organskih proizvoda bude ključan za ohrabrivanje farmera da pređu na organsku proizvodnju i tako povećaju profitabilnost i otpornost.

U Akcionom planu, koji je predstavljen u aprilu, predviđene su konkretne akcije za podsticanje potrošnje, očuvanje poverenja potrošača i “približavanje” organske hrane građanima.

Akcije uključuju informisanje i komunikaciju o organskim proizvodima, stimulisanje veće potrošnje u javnim kantinama kroz javne nabavke, povećanje distribucije kroz EU šemu školskih obroka.

Cilj tih akcija je i da se spreče prevare, poveća poverenje potrošača i unapredi sledljivost organskih proizvoda.

Privatni sektor takođe može da ima značajnu ulogu, npr. nagrađivanjem zaposlenih “bio-čekovima” koje mogu da koriste za kupovinu organskih proizvoda.

Povećanje proizvodnje

Sada se organski proizvodi gaje na 8,5 odsto poljoprivredne površine EU i, ako se tekući trend nastavi, do 2030. će taj udeo dostići 15-18 odsto. Zato Akcioni plan treba da obezbedi dodatni podsticaj da se stigne do 25 odsto.

CAP će, kako se navodi, i dalje biti ključno oruđe za to. Sada se oko 1,8 odsto (7,5 milijardi evra) CAP koristi za podršku organskoj poljoprivredi. Budući CAP, za period 2023-2027, uključiće eko-šeme sa budžetom od 38-58 milijardi evra, zavisno od ishoda pregovora, koje mogu da se koriste za podsticaj organske proizvodnje.

Pored CAP, važno oruđe biće informativni događaji i mreže za razmenu dobre prakse, sertifikacija grupa farmera umesto pojedinaca, istraživanja i inovacije, korišćenje “blokčejna” i drugih tehnologija, ohrabrivanje prerade na lokalnom nivou…

Komisija će takođe organizovati godišnji EU “Organski dan”, nagrađivati lance organske proizvodnje, podsticati “organski turizam” i “bio-distrikte”.

U Akcionom planu se naglašava da je organska poljoprivredna proizvodnja relativno nov sektor ali da ima značajan potencijal za rast. Zato će se u predstojećim smerenicama EU za održivi razvoj poljoprivrede ohrabrivati članice i zainteresovane strane da podrže povećanje organske proizvodnje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ashley Winkler)

Unapređenje održivosti

Cilj je takođe dalje unapređenje performansi organske poljoprivrede na planu održivosti. Kako bi se to postiglo, sprovodiće se mere za unapređenje blagodeti životinja, obezbeđenje ponude organskog semena, smanjenje ugljeničnog otiska sektora i minimizovanje upotrebe plastike, vode i energije.

Komisija namerava i da opredeli najmanje 30 odsto budžeta za istraživanja i inovacije za pitanja specifična ili relevantna za organski sektor u poljoprivredi, šumarstvu i seoskim sredinama.

Navodi se i da će Komisija pažljivo pratiti napredak sa predstavnicima Evropskog parlamenta, članica i zainteresovanih stana i objavljivati izveštaje o napretku.

Potpredsednik Komisije za Evropski zeleni dogovor Frans Timermans rekao je da što više zemlje bude pod organskom poljoprivredom, to će se bolje zaštiti biodiverzitet na toj i okolnim površinama.

Komesar za poljoprivredu Januš Vojćehovski istakao je da treba obezbediti da tražnja predvodi rast sektora “uzimajući u obzir velike razlike između članica”, dok je komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo Virginijus Sinkevičius rekao da organska poljoprivreda znači velike koristi za prirodnu sredinu jer doprinosi zdravlju tla, smanjenju zagađenja vazduha i vode i unapređenju.

Izvor: Euractiv/Beta

Autonomni autobusi uskoro na ulicama Beča

07.05.2021

Sredinom 2019. godine u glavnom su gradu Austrije u saobraćaj su pušteni prvi autobusi bez vozača.

Dva autonomna autobusa na električni pogon deo su projekta „AutoBus – Sišdat” čiji je cilj da poveća efikasnost i sigurnost autonomnih vozila kako bi se u novoizgrađenoj bečkoj četvrti Sišdat Aspern mogla uvesti autobusna linija koja može da funkcioniše u stvarnim uslovima– sa stalnim autobusnim stanicama, voznim redom i pravim putnicima.

Bečki autonomni autobusi već dve godine su testirani bez putnika, a početkom juna 2019. i prvi putnici imali su prilike da se provozaju novim autobusima.

Svi koji to još uvek nisu probali moraće da požure jer autobusi saobraćaju bečkom četvrti Seestadt Aspern još samo do 23. juna kada će se, nakon više od dve godine, završiti testiranje projekta.

Vožnja autonomnim autobusima potpuno je besplatna za sve. Autobus se u automatskom načinu rada može kretati brzinom od 20 km/h, a njegovo maksimalno vreme rada je devet sati. Iz bezbednosnih razloga putnici smeju da se voze samo u sedećem položaju, a svaki autobus ima po jedanaest sedećih mesta.

Pročitajte još:

Deset mesta rezervirano je za putnike, a jedno za specijalno obučenog operatera koji mora biti prisutan tokom vožnje. Operater se u vožnju uključuje u slučaju nenadanih smetnji ili barijera na putu kako bi vozilo usmerio alternativnim pravcem. Klasični red vožnje nije postavljen, ali putnici se putem QR koda ili internet stranice bečkog preduzeća za javni prevoz mogu informisati o aktualnom kretanju autobusa.

U ovaj projekt uključeni su Ministarstvo saobraćaja Austrije, bečko gradsko preduzeće za javni prevoz i mnogi drugi, kao i francuski proizvođač autonomnih vozila „Navya“. Tokom poslednje dve godine opsežno su istraživali ovu novu tehnologiju, a rezultati projekta biće predstavljeni javnosti krajem juna.

Izvor: Ekovjesnik /EurocommPR

Objavljen preliminarni program “36. Međunarodnog znanstveno-stručnog susreta stručnjaka za plin”

07.05.2021

Još malo vremena je ostalo za rezervaciju mesta za vodeću konferenciju o gasu i izložbu u jugoistočnoj Evropi koju organizuju Centar za plin Hrvatske i Hrvatska stručna udruga za plin (HSUP), članice Međunarodne gasne unije (IGU).

Preliminarni program skupa možete pogledati ovde, odnosno zanimljiva predavanja o prirodnom gasu i njegovoj ulozi u energetskoj tranziciji, razvoju strateške gasne infrastrukture u Evropi, LNG terminalima i o mnogim drugim relevantnim temama vezanim za gasni sektor i energetiku.

Za konferenciju se možete registrovati ovde.

Ovaj događaj predstavlja jedinstvenu priliku za sve firme, čija je delatnost povezana s gasnom industrijom, da predstave svoj rad, proizvode i tehnička rešenja te da tako stvore nove poslovne mogućnosti i saradnje na dinamičnom i brzorastućem tržištu. Predstavite svoj brend i stručnost rezervacijom štanda ili sponzorisanjem ovog međunarodnog gasnog događaja!

Pročitajte još:

Preliminarni program “36. Međunarodnog plinskog susreta” sastoji se od više od 60 zanimljivih prezentacija naučnih i stručnih radova, okruglih stolova i nekoliko panel-diskusija podeljenih na 10 tematskih celina i poster sekciju. Govornici su uticajni stručnjaci (profesori, tvorci politika i vodeći poduzetnici) s istaknutih hrvatskih i evropskih univerziteta, te gasnih i energetskih kompanija i udruženja.

Neki od uglednih učesnika su:

Andrea Stegher, viši dopredsednik za energetsku tranziciju kompanije SNAM, budući predsednik IGU-a u mandatu od 2025. do 2028. te trenutni dopredsednik IGU-a
dr. sc. Ariel Cohen, viši saradnik Atlantskog veća i direktor Programa za energiju, rast i sigurnost ITIC-a
Dr. sc. James Watson, Eurogas
Dr. sc. Berislav Pavlović, Gradska plinara Zagreb d.o.o.
Zvonimir Kaštelanac, INA – Industrija nafta, d.d.
Aleksandar Karre, Plinacro d.o.o.
Florian Güttl, Central European Gas Hub (CEGH)
Ljubiša Petković, Siemens Energy AG
Pál Ságvári, Hungarian Energy and Public Autility Regulatory Authority (MEKH)
Mario Opačak, Vaillant d.o.o.

Za više informacija slobodno kontaktirajte organizatora na opatija@hsup.hr.

Smeštaj za učesnike konferencije i izložbe možete rezervisati preko – Turističke agencije MOVEG pozivom na broj +385 (0) 51 624 535 ili putem e-maila na info@moveg.hr.

Izvor: Hrvatska stručna udruga za plin (HSUP)

Počela prijava za podsticaje koje daju država i Svetska banka

07.05.2021

traktor_polje — Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

Mala poljoprivredna gazdinstva i preduzeća mogu da se prijave za novčane podsticaje koje daje država u saradnji sa Svetskom bankom.

Kako je rekao ministar Branislav Nedimović, projekat, sa ukupnim budžetom od 38 miliona dolara, trajaće tri godine i maksimalni iznos koji jedno gazdinstvo bespovratno može da dobije je 25.000 evra, a firme 200.000 evra.

Nedimović je u izjavi za Radio-televiziju Srbije rekao da je konkurs otvoren do 4. juna i da svako gazdinstvo može da se prijavi.

“Ovaj javni poziv namenjen je voćarima, povrtarima, vinogradarima i odgajivačima cveća. Biće objavljena još dva poziva za stočare i za ratare, čime će biti obuhvaćene sve proizvođačke grupe”, objasnio je ministar.

Kako je istakao po ovom konkursu novac se dobija unapred, 50 odsto granta, 40 odsto je kreditna podrška, dok 10 odsto mora poljoprivrednik sam da obezbedi.

“Ukoliko bude više prijava pristupiće se rangiranju, a prednost će imati mladi poljoprivrednici iz istočne i južne Srbije, odnosno nerazvijenih područja”, rekao je on, napomenuvši da je 14 banaka uključeno u taj sistem.

Pročitajte još:

Nedimović je rekao da je veliko interesovanje za nabavku traktora, posebno u Priboju i Prijepolju i da je već 120 profaktura izdalo jedno preduzeće.

Prema njegovim rečima, da bi se kupio traktor ili bilo šta od mehanizacije, najmanja vrednost mora biti 20.000 evra, s uključenim PDV-om.

“Ako traktor košta 20.000 evra s PDV-om, 50 odsto dobijete bespovratno, konkurišete kod Uprave za agrarna plaćanja, ako dobijete rešenje od Uprave, onda idete kod poslovnih banaka da biste obezbedili kredit od 40 odsto, to je u konkretnom slučaju 8.000 evra i 2.000 evra morate obezbediti sami”, objasnio je Nedimović.

On je napomenuo i da vlasnik tako nabavljen traktor pet godina ne može otuđiti.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Kamen temeljac za HE “Buk Bijela” biće položen 17. maja

06.05.2021

Foto-ilustracija: Unsplash (Marcus Ganahl)

Na današnjem skupu u organizaciji SANU, ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, rekla je da se HE „Buk Bijela“ gradi kao zajednički projekat Srbije i Republike Srpske, a kamen temeljac biće položen 17. maja.

Ona je istakla da ministarstvo priprema novi investicioni plan vredan blizu 16 milijardi evra, a da će okosnicu tog plana činiti nova ulaganja u velike i srednje hidroelektrane i u obnovljive izvore energije.

“Kad govorimo o hidroelektranama, prvi projekat koji će početi da se realizuje jeste izgradnja hidroelektrana na gornjoj Drini. Ukupna vrednost tog projekta je 520 miliona evra i obuhvata izgradnju tri hidroelektrane. Za izgradnju najveće od tri hidroelektrane, HE „Buk Bijela“, 17. maja će biti položen kamen temeljac”, naglasila je ministarka.

Mihajlovićeva je rekla da je važno da se sve radi u skladu sa svim propisima kad je reč o zaštiti životne sredine i da će sve informacije biti dostupne javnosti.

Pročitajte još:

“Mi nismo vlada niti država koja će raditi na štetu životne sredine. S druge strane, moramo da nađemo načine da imamo dovoljne količine proizvedene električne energije, naravno, uz poštovanje svih principa životne sredine”, dodala je ona.

HE “Buk Bijela” koja će proizvoditi 332.34 GWh jedna je od planiranih hidroelektana na gornjoj Drini, navodi se na sajtu Elektroprivrede Republike Srpske.

Zbog svojih geografskih karakteristika, Republika Srpska svrstava se u područja sa velikim hidroenergetskim potencijalom. Najznačajniji deo ovog potencijala, čak 1948 MW moguće instalisane snage, nalazi se u slivovima Drine, a nešto manje na rekama Vrbas i Trebišnjica. Najmanji potencijal imaju reke Una, Sana, Bosna i Neretva, a ukupna moguća instalisana snaga Repubnile Srpske iznosi 3351 MW.

Milena Maglovski

Španija ima i plastično more, mada ga turisti zaobilaze

06.05.2021

Ko bi rekao da će Geri i Ketrin, u potrazi za najlepšim plažama Španije i kristalno čistim morem, naleteti na nepregledno more bele plastike koja se prostire na 42.700 hektara.

Idući kroz pokrajinu Almeria ka gradu El Ejido, ovo dvoje nisu mogli da vide mnogo toga osim gusto zbijenih plastenika, a ovaj prizor, jedinstven u Evropi, jasno se vidi i iz svemira.

Neprestano se vraćam na satelitsku sliku Almerie, a da ne znam o čemu se radi, rekla bih da je ovo nekakvo severno područje prekriveno snegom a ne pokrajina u Španiji gde je između plastenika ostavljeno tek toliko mesta da se radnici i kamioni mogu provući. Kakve li su posledice po okolinu i ko radi u uslovima gde temperatura ide i preko 50 stepeni, neka su od pitanja koja su mi odmah zagolicala um.

Iako su Španci ponosni na svoju lokalnu proizvodnju koja bezmalo snabdeva trgovinske lance širom Evrope, mediji već deceniju pišu o brojnim kontroverzama koje se „vrzmaju“ oko ovog ekonomskog blaga Španije.

Ekološka kataklizma ili održiva proizvodnja

Sve zavisi od ugla gledanja. Razumljivo je zašto bi pojedini mediji, ne bi li favorizovali domaću proizvodnju, nastojali da ocrne najvećeg izvoznika hrane u Evropi. Ipak, jasno je i zašto bi Almeria pokušala da prikrije pojedine detalje proizvodnje kako bi najveći izvoznik i ostala.

Istinu ćemo, izgleda, morati da otkrijemo sami.

Neizmerna količina plastične folije, bez koje proizvodnja ne bi bila tako uspešna, „bode oči“ ekolozima i aktivistima jer se postavlja pitanje gde odlazi taj golemi plastični otpad. Vlasnici farmi pak tvrde da se sva plastika u potpunosti reciklira, mada je na njima da objasne kako to da je zabeležena velika količina mikroplastike na obalama Almerie koja sada već ozbiljno ugrožava biodiverzitet.

Farmeri takođe demantuju da koriste pozamašne količine pesticida i umesto toga trijumfalno pokazuju bubice koje se hrane vašima dodajući da se za kontrolu parazita koriste još i lepljive trake i feromonske hvataljke za leptire.

Uverila sam se da je ovo tačno, premda samo za nekolicinu plastenika koji su sertifikovani za organsku proizvodnju. Istina je, sa druge strane, da se za veći deo proizvodnje koriste hemikalije koje truju radnike, zemlju i krajnje kupce.

Ali čekajte, kako to da zemlja poput Španije, u kojoj kiše nisu tako česte, doslovno hrani čitavu Evropu? Ako nema dovoljno vode sa neba, možda je ima pod zemljom, a pojedini aktivisti ističu da farmeri koriste ilegalne bunare za zalivanje, a da su podzemne vode ozbiljno

eksploatisane i zagađene.

Iako je ovo „plastično more“ ekološki neprihvatljivo iz očiglednih razloga, mada to danas nije ništa novo, moramo spomenuti i eksploataciju radnika što takođe, nažalost, nije ništa novo.

Malo ko bi pristao da, okružen isparenjima hemikalija, obavlja težak fizički rad na 50 stepeni, zarađujući pritom polovinu minimalne zarade u Španiji.

Znajući da će lokalno stanovništvo teško prihvatiti uslove rada, u Španiju je za obavljanje poslova u plastenicima uvezeno nekoliko desetina hiljada ljudi iz Afrike i istočne Evrope, uglavnom ilegalno. Oni koji nemaju papire nalaze se u „mat“ poziciji i prepušteni su na milost svojim poslodavcima.

Posla nema uvek za sve, pa su pojedini imigranti primorani da satima idu od plastenika do plastenika tražeći posao makar na dan. Uskraćeni za papire, posao, a time i novac, ovi nesrećni ljudi dane provode u improvizovanim skloništima od kartona, u neljudskim uslovima bez struje i vode.

U promo-spotovima Almerie sve je bajno, ali ono što ne prikazuju su sirotinske četvrti gde radnici za sebe tvrde da su „robovi 21. veka“. Ipak, prašina koju su proteklih godina podigli mediji i aktivisti iz Španije učinila je da Almeria napreduje u svakom pogledu. Kontrole ilegalnih radnika su veće, a hrana podleže detaljnim analizama pre nego što dospe na rafove, mada ipak verujem da ovu neobičnu plasteničku proizvodnju na jugo-istoku Španije čeka dug put dok ne dostigne željeni ekološki i održivi nivo.

Milena Maglovski

HEP rekonstruiše hidroelektrane u vrednosti od 520 miliona evra

06.05.2021

mhe-mala hidroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

HEP-Proizvodnja i kompanije iz grupe Končar zaključile su ugovor o zameni primarne opreme u Glavnoj hidroelektrani Senj (GHE Senj), vredan 45 miliona evra, navodi se na sajtu Hrvatske elektroprivrede (HEP)

Rekonstrukcija i revitalizacije HE Senj je deo ciklusa rekonstrukcije, dogradnje i revitalizacije HEP-ovih hidroelektrana, ukupne vrednosti 520 miliona evra. Ovim investicijskim ciklusom, koji je započet 2012. godine, obuhvaćeno je 12 od ukupno 26 HEP-ovih hidroelektrana, a do danas je dovršena revitalizacija tri hidroelektrane, među kojima se ističe HE Zakučac.

Ugovor o zameni primarne opreme u HE Senj potpisali su Robert Krklec, direktor HEP Proizvodnja, a u ime zajednice ponuđača Željko Tukša, predsednik Uprave Končar -Inženjering za energetiku i transport, i Ante Elez, predsednik Uprave Končar – Generatori i motori. Ovaj ugovor pokriva sve tri celine (A, B i C), a radovi će trajati od 2022.do 2026. godine.

„Ovo je sofisticirana projektna aktivnost u izgradnji i upravljanju elektroenergetskim sistemima koji decenijama zahtevaju posebna znanja brušena u kompanijama Končar i HEP “, rekao je ministar ekonomije i održivog razvoja Tomislav Ćorić

HE Senj nalazi se sedam kilometara južno od grada Senja, nedaleko od Svetog Jurja, a puštena je u rad 1965. godine. Ukupni raspoloživi kapacitet elektrane je 216 MW, a prosečna godišnja proizvodnja je 970 GWh, što je oko 20 odsto proizvodnje hidroelektrana u Hrvatskoj, odnosno 10 odsto ukupne proizvodnje HEP-a.

Pročitajte još:

Uz postojeću HE Senj, HEP namjerava da izgradi i hidroelektranu Senj 2. Reč je, uz HES Kosinj, o drugom delu projekta dogradnje Hidroenergetskog sistema Senj, koji je ujedno i najveći projekt HEP-a od osamostaljenja Hrvatske.

„Važno je naglasiti, što dokazuje današnji događaj, da u svim aktivnostima održavanja i ulaganjima u postojeće hidroelektrane hrvatske kompanije učestvuju u najvećoj mogućoj meri. Od 3,9 milijardi kuna (520 miliona evra) koje ulažemo u rekonstrukciju i revitalizaciju naših hidroelektrana, većina sredstava ostaje u Hrvatskoj, što potvrđuje pokretačku ulogu HEP-a u hrvatskoj ekonomiji “, rekao je direktor HEP-a Frane Barbarić.

Ukupna vrednost projekta rekonstrukcije i revitalizacije HE Senj iznosi 74 miliona evra, a do sada je ugrađena oprema i izvršeni su radovi u vrednosti 11 miliona evra. Rekonstrukcijom HE Senj instalirana snaga elektrane će se povećati za 20 MW, što će omogućiti povećanje godišnje proizvodnje od minimalno 50 miliona KWh.

Uz povećanje pouzdanosti i raspoloživosti pogona, životni vek elektrane produžiće se za narednih 50 godina i smanjiti troškove održavanja i vođenja pogona.

U toku je revitalizacija pet hidroelektrana, među kojima se, uz HE Senj, ističe i revitalizacija HE Varaždin, a u pripremi je revitalizacija još četiri hidroelektrane pri čemu se najveće ulaganje planira u HE Orlovac.

Osim što će se 12 hidroelektrana modernizirati u skladu s najnovijim tehnološkim rešenjima i zahtevima zaštite životne sredine, bitan rezultat ovog investicijskog ciklusa biće povećanje ukupne snage hidroelektrana za 170 MW i povećanje godišnje proizvodnje električne energije za 330 miliona KWh.

Energetski portal

Rudnik bakra “Majdanpek” ispunio sve zahteve vladine Radne grupe u vezi sa zagađenjem reke Pek

06.05.2021

rudnik-masine — Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Radna grupa Vlade Srbije za nadzor svih potencijalnih zagađivača reke Pek utvrdila je da je kompanija “Srbija Ziđin Koper” ispunila sve zahteve inspekcijskog tima, navodi se u saopštenju.

Kako navode, Radna grupa i inspekcijski tim proverili su 29. aprila 2021. godine da li je Rudnik bakra “Majdanpek” ispunio sve zahteve kada je u pitanju eliminisanje uticaja na kvalitet vode u reci Pek.

Utvrđeno je da je kompanija realizovala naložene mere za povećanje efikasnosti prečišćavanja voda u majdanpečkom rudniku, ali i da kompanija preduzima niz drugih mera sa ciljem da smanji uticaj svoje aktivnosti na životnu sredinu i korak po korak reši nagomilane nasleđene probleme u ovoj oblasti.

Kako navode, dobili su i pohvalu za realizaciju projekta koji nije bio deo naloženih mera, a odnosi se na povraćaj 95 odsto procesnih voda iz filtraže u pogon flotacije majdanpečkog rudnika.

“Radna grupa u čijem sastavu su, pored ostalih, bili pomoćnik ministra rudarstva i energetike Dejan Milijanović, pomoćnik ministra zaštite životne sredine Dejan Furjanović, kao i rudarski, vodni i inspektor zaštite životne sredine, uverila se tom prilikom da je majdanpečki rudnik učinio sve za doslednu realizaciju naloženih mera. Kompanija je očistila postojeće taložnike za prihvat atmosferskih voda i izgradila nove za mehaničko prečišćavanje otpadnih, zamuljenih voda, kao i za perionicu teških i drugih vozila. Iako to nije bila obaveza, od materijala koji se decenijama taložio, očišćeno je i korito reke Mali Pek, i to u delu koji nije u rudničkoj zoni, u dužini od skoro 300 metara. Kompanija je prihvatila i obavezu da izgradi još jedan dodatni taložnik, kako je sugerisano prilikom kontrolnog nadzora, a preuzela je i obavezu redovnog ispitivanja i vođenja dnevnika o kvalitetu otpadnih voda”, navodi se u saopštenju kompanije.

Pročitajte još:

Prema rečima Dejana Milijanovića, glavni cilj je pokazati da rudarstvo u Srbiji može da bude zeleno, jer je to osnovni smisao napretka kada je ova industirjska grana u pitanju. Kako je istakao, ne rudarstvo po bilo koju cenu, već ono koje može da bude održivo i u skladu sa zakonima prirode i zakonima zaštite životne sredine.

Energetski portal

1...568569570...1,674 Page 569 of 1,674

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM