Elektrifikacija železničkog saobraćaja – koliko je primenjena i zbog čega je važna

16.03.2024

voz , mobilnost — Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

Železnički saobraćaj smatra se ekološki prihvatljivijim načom transporta, kada je reč o ispuštanju emisija. Međutim, kako bi se ispratili postavljeni ciljevi u vezi sa klimatskim promenama, potrebni su dodatni napori da postanu još održiviji.

U tom smislu, potreban je razvoj njegove elektrifikacije, odnosno opremanje železničkih pruga električnim sistemima napajanja koji omogućavaju da vozovi koriste električnu energiju umesto tradicionalnih goriva kao što su ugalj i dizel. Električni vozovi napajaju se energijom putem električnih vodova koja se postavljaju iznad pruga ili pomoću treće šine koja se nalazi duž pruge.

Podaci koje je objavio Eurostat pokazuju da su elektrifikovane železničke linije porasle za oko 30 odsto u poređenju sa 1990. godinom. Preciznije, u 2022. godini je dužina ovakvih pruga u zemljama Evropske unije iznosila 115.000 kilometara, dok je u godini poređenja bilo reči o 88.000 kilometara.

Ukoliko se u obzir uzme da je ukupna dužina pruga u 2022. godini iznosila 202.000 kilometara, udeo elektrifikovanih pruga bio je preko 55 odsto. Podaci iz 2021. godine pokazuju da je prvo mesto zauzela Švajcarska čije su gotovo sve železničke linije već tada bile elektrifikovane. Iza ove države u 2021. godini drugo mesto je zauzeo Luksemburg, a treće Belgija.

Pročitajte još:

Elektrifikacija predstavlja ključni način modernizacije železničke mreže u smislu zaštite životne sredine.

Kako prenose svetski mediji, i druge države širom sveta teže istom, pa je tako Indija sebi za cilj postavila da do 2025. godine teška železnica bude u potpunosti elektrifikovana. Takođe, treba pomenuti i Kinu koja ima značajnu dužinu ovakvih pruga.

Osim što je dobro za životnu sredinu, na ovaj način se mogu poboljšati i druge performanse ovog prevoznog sredstva, kao što je brzina. Ipak, iako je ovde fokus postavljen na zagađenju vazduha, treba pomenuti i zagađenje bukom koje je posebno štetno po životinje. Naime, neretko pruge prolaze kroz prirodu i divlje predele, a elektrifikacijom bi se smanjila buka i vibracije koje proizvodi voz.

Katarina Vuinac

Odabrani novi projekti koje će kroz grantove podržati WWF Adria

16.03.2024

Akcija Srbije u oblasti životne sredine, prirode i klime – Bezbedna priroda i klima je projekat WWF-a pokrenut sa idejom da se formira mreža organizacija civilnog društva koje će sprovoditi održive ideje iz oblasti zaštite životne sredine i klime.

Nakon sprovedenog dvostepenog postupka evaluacije stručni tim je odlučio da kroz Drugi konkurs za dodelu strateških grantova u visini od maksimum 18.000 evra podrži pet organizacija.

FORCA – Forum civilne akcije Požega

Procenjuje se da se u Srbiji godišnje proizvede oko 1.200 tona ambalažnog otpada od pesticida koji spada u opasni otpad i koji se mora sakupiti i zbrinuti jer zagađuje zemljište, vodu i vazduh i negativno utiče na zdravlje ljudi, biljaka i životinja.

U nedostatku sistemskog rešenja ovaj otpad se u 70 odsto slučajeva spaljuje, čime se generišu gasovi sa efektom staklene bašte. Iz tog razloga upravljanje ovim otpadom je jedan od sektora koji utiče na globalno zagrevanje i klimatske promene. Opština Požega nema pravnu regulativu po ovom pitanju.

Cilj ovog projekta je uspostavljanje sistema, povezivanje svih aktera u lancu upravljanja ovim tokom otpada i pokretanje inicijative za izradu lokalnih politika i praksi čime bi se jasno definisale nadležnosti i obaveze JLS, JKP, Poljoprivredne savetodavne stručne službe, poljoprivrednih proizvođača i operatera.

U FOKUSU:

GRES – Grupa za razvoj ekološke svesti

U Evropi se godišnja proizvodnja plastike meri desetinama miliona metričkih tona (Plastics Europe, 2019). Gruba procena predviđa da je 80 odsto plastičnog otpada u morskim ekosistemima poreklom sa kopna, a da su njegovi putevi transporta – reke.

Primarni izvori mikroplastike (MP) jesu fabričke čestice fibrili (vlakna) ili sferne mikročestice koje se koriste u kozmetičkim proizvodima, tekstilnoj industriji i dr. Degradacijom makroplastike pod uticajem fizičkih, bioloških i hemijskih procesa nastaje MP, što se karakteriše kao sekundarni izvor. MP obuhvata čestice veličine između 1 μm i 5 mm.

Projekat ove organizacije ima za cilj da doprinese rešavanju ovog problema u našoj zemlji. Predviđa se razmatranje prisustva čestica MP, metodologije monitoringa i pravne regulative, kao i formiranje nacionalnog centra za MP (microplastics.rs) u okviru Instituta za biološka istraživanja Siniša Stanković, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Udruženje Karlovački vinogradi

Sremski Karlovci se nalaze u neposrednoj blizini Dunava, Nacionalnog parka Fruška gora, kao i u zoni uticaja Specijalnog rezervata prirode Koviljsko–Petrovaradinski rit. Udruženje smatra da u opštinskim dokumentima, kao i u praksi, razumevanje o važnosti ovog predela kao ekološkog koridora koji povezuje tri zaštićena prirodna dobra još uvek nije dovoljno prepoznato.

Rezultat ovih neusaglašenosti se ogleda u rešenjima prostorno planske dokumentacije opštine i dokumentima koja se odnose na strateški razvoj, a koji su usmereni ka formiranju i razvoju radne zone Prosjanice, gde posluju privredni subjekti koji proizvode mogući rizik od zagađenja.

Udruženje Karlovački vinogradi je u procesu javnog zagovaranja da opština prepoza i stavi u plan razvoja održivu poljoprivredu i ekoturizam, koje mogu na najbolji način da povežu lokalnu zajednicu i zaštitu životne sredine.

Projekat se fokusira na analizu problema u zaštiti životne sredine u opštini Sremski Karlovci, uključujući nedostatak relevantnih podataka i propuste u prostorno-planskoj dokumentaciji, što predstavlja značajan izazov i neusaglašenost u zaštiti životne sredine na lokalnom nivou.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

DDOR BG CAR SHOW 08″ i „MOTOPASSION“ počinju 21. marta

16.03.2024

Sajam automobila DDOR BG CAR SHOW 08 i 16. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme „Motopassion“, jedinstvena sajamska manifestacija i najznačajniji godišnji događaj u sektoru auto i moto industrije u regionu ali i jugoistočnoj Evropi, održavaju se na Beogradskom sajmu od 21. do 27. marta 2024. godine.

Osmi put u ovom sajamskom formatu, ovog puta pod sajamskim sloganom „Šampion koji traje“, izlagači i posetioci će biti u mogućnosti da se uvere u značaj održivosti i tehnološkog napretka u automobilskoj i moto industriji, da istraže širok spektar vozila i raznolikost motora, uključujući električne automobile, hibride i one sa klasičnim motorima, i da se upoznaju sa najnovijim trendovima i saznaju više o budućnosti mobilnosti.

O potencijalu i uticaju manifestacije kakva je DDOR BG CAR SHOW govori i činjenica da se globalna sajamska industrija u vezi sa auto-moto sektorom još uvek oporavlja od posledica kovid-pandemije i ukrajinske krize. Poređenja radi, pod pokroviteljstvom OICA ove godine će biti ili je već organizovano relativno malo automobilskih sajmova – Vašington i Ženeva pre Beograda, te Bangkok, Birmingem, Milano-Monca, Hanover (komercijalna i transportna vozila), Pariz i Sofija posle. Iako nije pod kišobranom OICA, biti u ovakvom društvu znači i prestiž i pohvalu za organizatore. Pogotovo ako se ima u vidu relativno neslavan povratak čak i jedne „Ženeve“ na vodeću poziciju automobilske sajamske scene.

IZUZETAN IZLAGAČKI SPEKTAR

Raznolikost impresivnih sadržaja i aktivnosti zadovoljiće različite interese svih koji kroče u sajamske hale. Biće im na raspolaganju najnoviji modeli automobila i motocikala koji su se na našem tržištu pojavili prošle godine ili će se pojaviti ove, što uključuje automobile različitih kategorija – od gradskih automobila do luksuznih limuzina, terenskih vozila, električnih i sportskih automobila, kao i širok spektar motocikala za različite vrste vozača; premijere najnovijih modela automobila i motocikala, koji će definisati budućnost vožnje; koncepte koji predstavljaju vizije budućnosti u automobilskoj industriji i prikazuju inovativne tehnologije, dizajn i funkcionalnosti koji se možda uskoro pojave na tržištu; najnovije tehnološke inovacije, uključujući napredne sisteme bezbednosti, autonomnu vožnju, ekološke tehnologije itd; dodatnu opremu i usluge, koji podrazumevaju širok spektar garažno-servisne i druge dodatne opreme i usluga, poput pneumatika, audio sistema, sigurnosne opreme, specifične opreme za električna vozila, osiguranja, finansijskih usluga, specijalnih ponuda i pogodnosti za kupovinu na sajmu i tokom sajma itd.

Fokus je na električnim i hibridnim vozilima, opremi i tehnologijama koje podržava ovu vrstu vozila, kao što su baterijske tehnologije, punjači za kućne i javne stanice, solarni paneli, aplikacije za upravljanje vožnjom, tehnologije brzog punjenja, inovativni koncepti za budućnost punjenja električnih vozila.

Za posetioce su po pravilu najzanimljivija vozila iz luks i premijum klase, za koje je rezervisana posebna hala Beogradskog sajma. Oni će moći da uživaju u detaljnom istraživanju enterijera i eksterijera najnovijih modela luksuznih automobila renomiranih brendova. Unikatni dizajn i luksuzni raskošni enterijeri, vrhunski kvalitet materijala, pažljiva izrada, najnovije tehnološke inovacije, napredni sistemi pomoći u vožnji, personalizovana podešavanja i brojni luksuzni dodaci ovaj segment DDOR BG CAR SHOW 08 čine sajamskom oazom za vrhunsko uživanje.

Ne treba zaboraviti ni sve veće interesovanje i posetilaca i izlagača u sektoru prateće automobilske industrije, garažno-servisne opreme i rezervnih delova, kako standardne i univerzalne opreme tako i kompatibilne i prateće opreme za ekološki napredna vozila. Očekuje se i ažuriran inovativni izbor punjača za električna vozila te solarnih modula za primenu u auto-industriji kao i druga odgovarajuća infrastruktura.

Pročitajte još:

VELIKI BROJEVI

Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova, koja okuplja sve potencijalne izlagače na sajmu, i za ovaj sajam je najavila predstavljanje svih novih modela kod svih brendova zastupljenih na našem tržištu. Posetiocima i potencijalnim kupcima pruža se mogućnost da učestvuju u jedinstvenom događaju, tokom kojeg će se predstaviti oko 230 izlagača, koji će predstaviti više od 30 automobilskih brendova sa 38 premijera.

Potpuno isti sajamski entuzijazam i razvojna logika vladaju i povodom sajma motocikala „Motopassion“, pogotovo s obzirom na činjenicu da prodaja motocikala i kvadova raste iz godine u godinu po stopi od čak tridesetak posto. Na „Motopassionu“ je, pod sloganom Strast koja te pokreće“, svoje mesto obezbedilo oko 50 izlagača, sa više od 30 brendova i 60 premijera (među kojima je 9 brendova i 5 premijera u sektoru ATV vozila i tricikala).

Podrazumeva se da su na spisku najviđenijih sajamskih učesnika i finansijske institucije i osiguravajuća društva, strukovne organizacije, klubovi, udruženja i specijalizovani mediji. To se posebno odnosi na banke, lizing i osiguravajuće kompanije, čiji je zadatak da u aktuelnim specifičnim tržišnim okolnostima, u saradnji sa prodavcima i distributerima, pripreme povoljne finansijske aranžmane, kako bi kupac za isti novac dobio povoljnije uslove kreditiranja, povlastice u dodatnoj opremi vozila, produženoj garanciji ili uslovima servisiranja.

PRATEĆI PROGRAM

Zaljubljenicima u automobile i motocikle, ali i onom stručnijem delu gostiju i javnosti, već je poznato da ih tokom ove jedinstvene auto-moto manifestacije na Beogradskom sajmu očekuje i bogat program informativnih, edukativno-obrazovnih, zabavnih, takmičarskih i nagradnih sadržaja.

Sreda, 20. mart, dan pre zvaničnog početka manifestacije, rezervisan je za Press day, namenjen za zadovoljavanje potreba isključivo medijskih profesionalaca u oblasti auto-moto industrije i za press konferencije izlagača.

Tradicionalni novinarski reli ove godine će biti organizovan u sasvim drugačijem, „premijernom“ formatu pod nazivom Digital Gaming Press Rally, i to na trenažerima na izložbenom prostoru UNS-a u hali 2 nivo A. Prva trka biće održana 20. marta u 15 časova, a igrica je konfigurisana na stazi Ušće i simulira vožnju „juga“ nacionalne klase. Takmičenje u dve kategorije trajaće do 23. marta, a rezultati će biti objavljeni na sajtu UNS-a 25. marta.

Petak 22. mart je planiran za „Family day“, porodični dan koji ide u susret posetiocima koji bi da ovaj sajam obiđu porodično i po privilegovanim cenama. Cena ulaznice je 1.000. dinara.

U ponedeljak, 25. marta, u 17 h, u hali 1, sledi izbor za „Miss DDOR BG Car Show 08 & Motopassion“, što je za mnoge ključni događaj ove sajamske manifestacije, koji se ne propušta ni pod kojim okolnostima.

Proglašenje „Najboljih u autoindustriji“ u organizaciji Automobilskog foruma biće takođe u ponedeljak 25. marta, u 18 h, u Svečanoj sali upravne zgrade.

Oldtajmeri će se ovog puta predstaviti na dva načina – na izložbi koja će biti postavljena sve vreme trajanja sajma i to u hali 2, a u nedelju 24. marta na platou ispred upravne zgrade biće održana tradicionalna parada oldtajmera.

Centralna prateća stručna konferencija – Puma Car Conference 2024 – u organizaciji Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova i Beogradskog sajma, a uz podršku Ministarstva nauke, biće održana u utorak 26. marta 2024. u Svečanoj sali upravne zgrade, od 11 do 13:30. Tema konferencije je Green Mobility.

Tokom sajma, biće proglašen i „automobil godine“ u izboru Asocijacije automobilskih novinara Srbije.

NAVAK, Nacionalna vozačka akademija, organizovaće u atrijumu Beogradskog sajma svakodnevnu edukaciju vozača o bezbednim tehikama vožnje.

Pored tradicionalnih medijsko-edukativnih demonstracija u Atrijumu, medijski partner manifestacije SAT Media Group imaće i izložbu luksuznih automobila na štandu NAVAK-ove Škole sportske vožnje u hali 3, a na svom izložbenom prostoru u hali 1 će predstaviti ekskluzivni sportski model automobila KTM X-BOW GT-XR, trkački automobil legalan za vožnju u javnom saobraćaju.

STRATEŠKI PARTNERI

Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova, Udruženje proizvođača drumskih vozila Srbije i generalni sponzor kompanija DDOR Osiguranje Novi Sad – i ove godine su nezamenjivi i kompetentni saradnici u realizaciji ovih manifestacija.

Radno vreme sajmova DDOR BG CAR SHOW 08 i „MOTOPASSION“ je od 10 do 20 časova, osim 27. marta kada će radno vreme biti od 10 do 19 časova.

Cena pojedinačne ulaznice 500 dinara, grupne 400, za organizovane posete studenata i đaka 300 dinara. Cena porodične karte je 1000 dinara.

Cena parkinga za automobile u krugu Sajma je 150 din/h.

Izvor: Beogradski sajam

Prolećna setva u niskom startu, sejaće se više industrijskog bilja na uštrb pšenice

16.03.2024

cornfield-kukuruz — Foto-ilustracija: Pixabay (stux)

Foto-ilustracija: Unsplash (Milada Vigerova)

Pripreme za prolećnu setvu soje, kukuruza, šećerne repe i suncokreta se privode kraju. Poljoprivrednici mogu da računaju na oko 10 odsto niže troškove u odnosu na prošlu godinu, ali otkupne cene njihovih proizvoda i dalje beleže pad.

Izuzetak je šećer, jer stručnjaci kažu da možemo očekivati veće površine pod industrijskim biljem i to najviše na uštrb pšenice. Više nego prethodne godine, sejaće se i suncokret, jer se ta kultura pokazala tolerantnom na sušu.

Poljoprivrednik iz Boke, Nenad Racić kaže da očekuje da će sa suncokretom ostvariti bolje rezultate nego sa kukuruzom. Računicu troškova po hektaru je već napravio.

,,Tu nekih sto hiljada dinara otprilike. E sad, ako bude kao prošla godina što se tiče suncokreta, da bude 1.500 kilogram po hektaru, po ceni od 42 dinara, tako da to će biti veliki minus“, kaže Racić.

Pročitajte još:

Veći ili manji minus, ako ga uopšte bude, ratari će svakako moći da nadoknade iz subvencija države. Direktna davanja po hektaru su nikada veća i mogu da iznose i do 300 evra po hektaru.

Profesor Zoran Rajić, šef Katedre za menadžment u agrobiznisu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu smatra da su visoke subvencije dobre, ali da direktna davanja po hektaru ne garantuju nužno rast i razvoj agrara.

Smatra da bi bilo bolje da se novac iz agrarnog budžeta više usmeri ka finansiranju povoljnijih kamata za poljoprivrednike, jer je to najsigurniji put da novac namenjen poljoprivredi, završi u poljoprivredi, umesto da neki njegov deo možda ode u potrošnju.

Izvor: RTS

Nova značajna ulaganja u zeleni vodonik

15.03.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (Omar Elsharawy)

Kako bi se ostvario razvoj zelenog vodonika i obnovljive tehnologije, Egipat je potpisao sedam Memorandum o razumevanju (eng. Memoranda of Understanding) sa međunarodnim programerima u ovoj oblasti.

Na ovaj način, Egipat je otvorio vrata za ulaganje u vrednosti od 40 milijardi dolara, navodi se na sajtu Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Investicija bi trebalo da se odvija u dve faze. Naime, u početnoj pilot fazi u projekte koji se nalaze u ekonomskoj zoni Sueckog kanala biće uloženo oko 12 milijardi dolara. Nakon toga, u prvoj fazi uslediće dodatnih 29 milijardi dolara.

Kako se navodi, do ovog koraka je došlo nakon što je Tarek El Mola, ministar za naftu Egipta izjavio da zemlja ima u planu da obnovljivi izvori energije čine 60 odsto njenog energetskog miksa do 2030. godine.

Pročitajte još:

Ova zemlja nalazi se na dobroj lokaciji u globalnom pojasu sunca. Preciznije, u proseku u toku dana ima 9 do 11 sunčanih sati, dok su oblačni dani vrlo retki. Upravo ovo čini da ima veliki potencijal da obnovljive izvore energije iskoristi za proizvodnju vodonika.

Egipat je i tokom prethodnih godina potpisivao ovakve memorandume i sporazume, sa ciljem da postane čvorište zelenog vodonika i obnovljive energije, pišu svetski mediji.

Energetski portal

U Srbiji, ugalj je primarni izvor struje… ali i arsena

15.03.2024

emissions_gases_emisije_gasovi — Foto-ilustracija: Pixabay

Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), upravlja različitim bazama podataka o izvorima zagađenja u Srbiji.

Jedna takva baza je i nacionalni registar izvora zagađivanja koji se odnosi na emisije u vode. U njemu se, u formi tabele, mogu naći izlistani prijavljeni izvori emisija u vode širom Srbije, od hlorida, fluorida i nitrata do ređih, ali potencijalno opasnijih materija kao što su kadmijum ili arsen, piše Klima101.

Ako se iz ovog nacionalnog registra izvuku svi postojeći podaci za zagađenje arsenom, toksičnim elementom koji izaziva čitav niz zdravstvenih posledica, od raka do dijabetesa, dobija se jedan vrlo jasan, i vrlo indikativan uvid.

Naime, ubedljivo najveći emiter arsena u vode Srbije su naše termoelektrane. Eksploatacija i sagorevanje lignita krivo je za gotovo 98 odsto industrijskih emisija arsena u naše vode. Ali ni ova brojka, koliko god velika bila, nije dovoljna ako želimo da sagledamo celokupnu sliku.

Naše termoelektrane su krive za 92 odsto emisija arsena u vode u Srbiji

Ako biste želeli detaljnije da se informišete o različitim zagađivačima srpskih voda, u podacima koje nudi SEPA biste mogli da uočite određene, grubo rečeno, pravilnosti.

Naime, naše termoelektrane, a posebno TENT A i B, najveći su industrijski zagađivači voda u Srbiji za čitav niz polutanata, uključujući tu i cink, hloride, kadmijum, azot, fosfor…

Međutim, one su najveće samo među industrijskim izvorima zagađenja. Posebno kada su u pitanju elementi kao što su hlor, fosfor i azot, najveći zagađivači voda u Srbiji su zapravo komunalne otpadne vode u velikim gradovima (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac). Tu se možda i najbolje vide posledice činjenice da gradovi u Srbiji nemaju sisteme prečišćivanja otpadnih voda.

Ali kada su u pitanju materije koje se ne mogu tek tako naći u komunalnim otpadnim vodama, kao što je arsen, situacija je bitno drugačija.

Naime, naše termoelektrane nisu samo krive za 98 odsto industrijskih emisija arsena u vode, već i za skoro 92 odsto ukupnih emisija ove materije, kada se u računicu uključe svi registrovani izvori. To znači da bismo, bez termoelektrana, imali preko deset puta manje emisije arsena u vode, svake godine.

Brojka o kojoj govorimo je nešto više od 10.000 kilograma arsena godišnje koji, posle sagorevanja lignita, završava u našim rekama i jezerima.

Pročitajte još:

Naš lignit je prirodno bogat arsenom, koji se kroz sagorevanje u termoelektranama emituje u naše vode, vazduh i zemljište

Za razliku od emisija u vode, emisije arsena u vazduh i zemljište je po prirodi stvari daleko teže ispratiti, i podataka je manje.

Međutim, kako je za Klimu101 objasnila dr Dragana Đorđević, naučna savetnica na Institutu za hemiju tehnologiju i metalurgiju u Beogradu i jedna od naših vodećih stručnjaka za hemiju zagađenja vazduha, srpski lignit ima prirodno visoke koncentracije arsena, pa prisustvo arsena u npr. česticama vazdušnog zagađenja ukazuje na to da je ta materija potekla iz termoelektrana.

„Ali potrebno bi bilo uraditi izrazito detaljne analize, na nivou čitave zemlje, kako bismo dobili iole realnu sliku”, kaže dr Đorđević.

Mada SEPA u svojim izveštajima o kvalitetu vazduha objavljuje i rezultate ispitivanja sastava čestica (konkretno, koncentracije olova, arsena, kadmijuma i nikla), u pitanju su ograničeni uzorci, i to isključivo čestica PM10. Pa ipak, u poslednjem izveštaju merene srednje godišnje vrednosti koncentracija arsena u PM10 pokazala su prekoračenja na dve merne stanice u Beogradu.

Kada je u pitanju zemljište, izvore zagađenja je još teže pratiti, a zvaničnih podataka je još manje. Ali primera radi, Elektroprivreda Srbije već godinama dobija žalbe, prijave, pa i tužbe, kao što je ona koju su 2021. podneli meštani naselja Veliki Crljeni (gde se nalazi termoelektrana „Kolubara”), između ostalog, zbog registrovanih prekoračenih koncentracija arsena u više uzoraka zemljišta u naselju.

Ono što nedostaje su detaljna istraživanja koja bi nam pokazala razmere problema, posebno kada su u pitanju koncentracije arsena u česticama PM 10 i PM 2,5.

Ali i u nedostatku takvih istraživanja, jedna stvar je sigurna: eksploatacija uglja u Srbiji kriva je za velike količine arsena koji, od svog „prirodnog” staništa u kolubarskom lignitu, kroz kotlarnice naših termoelektrana, kroz dimnjake, otpadne vode i materije, završava u našim vodama, vazduhu i zemljištu.

Ako su podaci koje imamo o udelu zagađenja voda iole indikativni, sprovođenje zelene tranzicije, zatvaranje termoelektrana i okretanje obnovljivim izvorima energije višestruko bi smanjile zagađenje arsenom koje se u Srbiji bez prekida dešava već decenijama.

Izvor: Klima101

Fabrika pijaće vode u Beočinu biće rekonstruisana

15.03.2024

voda-čaša — Foto-ilustracija: Unsplash (Manki Kim)

Potpisanik ugovorom, fabrika pijaće vode u Beočinu biće rekonstruisana, a radovi će obuhvatiti i dogradnju postojenja za prečišćavanje bunarske vode za vodosnabdevanje Beočina i okolnih mesta na teritoriji te opštine.

Projekat vredan 600 miliona dinara, odvijaće se u dve faze i u celosti će ga finansirati Pokrajinska vlada preko Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine.

Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, rekao je da će sveobuhvatna rekonstrukcija postrojenja i izgradnja još jednog bunara na dubini od 110 metara kapaciteta 10 litara vode u sekundi biti završena do kraja 2025. godine.

Kako je istakao, izgradnja dodatnog bunara značajna je zbog stvaranja uslova za povećanje kapacitet vodosnabdevanja domaćinstava, jer je samo u 2022. godini bilo više od 1.100 zahteva za nove vodovodne priključke u beočinskoj opštini.

Pročitajte još:

Tom prilikom podsetio je i na to da je u toku izgradnja fabrike vode u Temerinu, kao i da su proteklih godina, između ostalog, realizovani slični projekti i u Kovačici, Odžacima, Žablju, Novoj Crnji i, zajedno sa Vladom Srbije, u Vršcu i Kikindi.

„Pokrajinska vlada je proteklih godina izdvojila velika sredstva za revitalizaciju bunara, reni-bunara i izvorišta vode jer želimo da u svim sredinima u Vojvodini, i velikim i malim, izgradimo postrojenja i obezbedimo kvalitetniju vodu za piće’’, rekao je predsednik Mirović.

Od 2016. godine Pokrajinska vlada je preko Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine obezbedila oko 9,6 milijardi dinara za finansiranje projekata u oblasti vodosnabdevanja i zaštite voda, od čega je skoro šest milijardi izdvojeno za izgradnju i rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnju kolektora, kao i za izgradnju i rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje pijaće vode – fabrika vode, navodi se na sajtu Pokrajinske vlade.

Energetski portal

Inicijativa za suzbijanje toksičnih uticaja poljoprivrede na životnu sredinu

15.03.2024

poljoprivreda , pesticidi — Foto-ilustracija: Pixabay (hpgruesen)

Foto-ilustracija: Unsplash (Kato Bergli)

Pokretanje inicijative vredne 379 miliona dolara za borbu protiv zagađenja od upotrebe pesticida i plastike u poljoprivredi, okupila je vlade Ekvadora, Indije, Kenije, Laosa, Filipina, Urugvaja i Vijetnama.

Podaci koje je objavio Program zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP), pokazuju da hemikalije imaju ključnu ulogu u poljoprivredi, zato što se svake godine koristi skoro četiri milijarde tona pesticida i 12 milijardi kilograma različite vrste plastike u poljoprivredne svrhe.

I dok pomažu u obezbeđivanju dovoljne količine hrane, istovremeno ove hemikalije predstavljaju značajnu pretnju po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Kada je reč o životnoj sredini, toksični ostaci degradiraju ekosisteme, zdravlje zemljišta i otežavaju otpornost poljoprivrede na klimatske promene.

Negativan uticaj plastike, naročito prilikom njenog sagorevanja, najviše pogađa kvalitet vazduha.

Kada se nepravilno upravlja opasnim pesticidima i plastikom, dolazi do oslobađanja takozvanih POPs – trajnih organskih zagađivača. Oni predstavljaju toksične hemikalije koje se ne razlažu u životnoj sredini, već opstajući u njoj zagađuju vazduh, vodu i hranu.

Pročitajte još:

Program za smanjenje i upravljanje agrohemijskim sredstvima (FARM), koji vodi UNEP uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), ulaže napore kako bi se ovakve prakse promenile, razrađujući poslovni slučaj za banke i kreatore politike kako bi preusmerile politiku i finansijska sredstva za poljoprivrednike. Cilj je da se poljoprivrednicima pomogne da usvoje niske i nehemijske alternative toksičnim agrohemikalijama i olakšaju tranziciju prema održivijoj praksi.

Naime, petogodišnjim programom predviđeno je da se spreči ispuštanje preko 51.000 tona opasnih pesticida i više od 20.000 tona plastičnog otpada. Takođe, program podrazumeva sprečavanje ispuštanja 35.000 tona emisije ugljen-dioksida i zaštitu preko tri miliona hektara zemljišta od degradacije dok istovremeni farme i farmeri prelaze na niskohemijske i nehemijske alternative.

,,Program FARM podržaće vladinu regulativu za postepeno ukidanje agrohemikalija i agroplastike koje sadrže POPs, kao i usvajanje boljih standarda upravljanja, uz jačanje bankarskih, osiguravajućih i investicionih kriterijuma kako bi se poboljšala dostupnost efikasne kontrole štetočina, alternativa proizvodnje i trgovine održivi proizvodi’’, navodi se na sajtu UNEP-a.

Energetski portal

Proširenje i modernizacija postrojenja za preradu otpadnih voda u Bečeju

15.03.2024

Vujović Bečej 3 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Postrojenje za preradu otpadnih voda u Bečeju staro 30 godina biće prošireno i modernizovano, čime će se značajno podizati kvalitet životne sredine, a time i kvalitet života građana u toj opštini.

Potpisivanjem ugovora na osnovu kojeg će se izvršiti projekat, pokrenuta je realizacija kapitalnih projekata izgradnje i modernizacije prostrojenja za preradu otpadnih voda širom Srbije, istakla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

Prema njenim rečima, predviđeno je da ovo postrojenje pokrije potrebe od 29.000 ekvivalent stnovnika, odnosno za oko 20.000 stanovnika, dok je još 9.000 planirano za industriju koja će se priključiti.

Kako je istakla, otpadne vode će nakon tretmana u postrojenju, a pre ispuštanja u kanal Dunav-Tisa-Dunav, biti tehnički ispravna.

Pročitajte još:

Pored ovog projekta, uskoro će biti započeta izgradnja ili modernizacija postrojenja u Apatinu, Pećincima, Bačkoj Palanci i Sečnju.

U Bečeju će u maju početi izgradnja i više od 60 kilometara nedostajuće kanalizacione mreže koja će gravitirati ka postrojenju, a koja je projektovana do samih kuća, rekla je ministarka i uputila molbu građanima da iskoriste priliku i da se priključe.

U prethodnom periodu u Bečeju su sprovedeni i projekti pošumljavanja, čišćenje kanala, a takođe je zatvorena i sanirana nesanitarna deponija u naselju Mileševo.

Energetski portal

Bez porasta cene struje tokom godine

14.03.2024

sijalica_svetlo — Foto-ilustracija: Pixabay

Državna kompanija odgovorna za energetsko snabdevanje i energetsku sigurnost u zemlji, „Elektroprivreda Srbije“, ostvarila je rekordnu dobit koja će premašiti 100 milijardi dinara, međutim ne znači da se neće nastaviti sa određenim reformama i restrukturiranjem.

Iako je prethodne godine došlo do korekcije cena, domaćinstva u Srbiji su imala priliku da ostvare popuste na račune za struju svojom racionalnom potrošnjom. Popusti idu do 40 odsto, a više od milion i po domaćinstava mesečno ostvari barem minimalan popust. Ovo ukazuje i da su mnogi građani bili odgovorni i ekonomični, ukoliko su bili u mogućnosti. Izdvojena su i značajna finansijska sredstva i određeno je dvostruko povećanje broja energetski ugroženih domaćinstava koji imaju umanjene račune i do 50 odsto za struju, gas i grejanje, objasnila je tokom svoje izjave Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetika.

Trenutno se radi na reformama na polju metodologije obračuna cena za komercijalne potrošače, dok se tokom godine očekuje smanjenje cena, ukoliko trenunti tržišni uslovi ostanu isti.

Pročitajte još:

Takođe, ministarka je istakla važnost očuvanja i razvoja rudarskog sektora u Srbiji kao ključnog faktora privrednog rasta i održivog razvoja. Istaknuto je da je neophodno da država zadrži kontrolu nad svojim prirodnim bogatstvima i da se resursi eksploatišu na odgovoran način, uz poštovanje visokih standarda zaštite životne sredine. Ministarka je najavila i rad na Strategiji upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima za period 2025-2040. godine, koja ima za cilj da podigne svest o značaju rudarstva i definiše Srbiju na rudarskoj mapi Evrope i šire. Takođe se planira donošenje novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji će omogućiti veći uticaj države u ovom sektoru, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Energetski portal

Pčelinjak u kućnim uslovima – potvrda njihovog značaja

14.03.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Karits)

Mogla bih da kažem da i ptice na grani znaju koliko su pčele važne za opstanak čovečanstva i biodiverziteta, ali praksa ne potvrđuje i dalje takvu mogućnost. Zbog toga iako sam mislila da preskočim deo o njihovom značaju, smatram da nije suvišno iznova predočiti.

Procene su da pčele u ukupnom oprašivanju učestvuju sa oko 80 odsto. Iako su razvijene tehnike ručnog oprašivanja nekih biljaka, a i vetar ima svoju ulogu za neke vrste kao što su žitarice, ova bića to rade mnogo efikasnije. Poseban značaj imaju kada je reč o oprašivanju voća. Primera radi, pčele u ukupnom oprašivanju drveta trešnje učestvuju sa oko 90 odsto. Precizniji podaci pokazuju da one oprašuju useve koji obezbeđuju oko 90 odsto hrane čovečanstvu.

Postoji podeljenost među ljudima kada je reč o dobrobiti alternativne medicine, ali nekako se čini da veliki deo i onih koji ne veruje u nju, ipak poverenje poklanja pčelinjim proizvodima. Počevši od meda koji koristi imunitetu i ima bogate nutritivne vrednosti, do nekih ozbiljnijih medicinskih problema. Postoji posebna grana u medicini, apiterapija, koja koristi med i druge pčelinje proizvode u prevenciji i lečenju raznih bolesti. Pod ovakvim proizvodima misli se na propolis, polen, matični mleč, plečinji vosak ali i otrov. Iako se zove otrov, ovaj proizvod koji nam nude pčele, zapravo ima terapeutsko dejstvo. Možda najveću primenu ima u lečenju reumatoidnog artritisa, a pored njega navode se i bolesti kao što su astma, parkinsonova bolest, alchajmerova bolest i druge neurološke bolesti. Pozitivno dejstvo imaju i na smanjenje negativnih reakcija na hemoterapiju, ali i na lečenje raka dojke.

Naišla sam na informaciju da je tvorac termina terapija pčelinjim otrovom, Bodog Feliks Bek – američki lekar specijalizovan za lečenje artritisa i reumatoidnih stanja pomoću pčelinjeg otrova. Svoju knjigu pod nazivom Terapija pčelinjim otrovom: pčelinji otrov, njegova priroda i njegov efekat na artritisna i reumatoidna stanja, objavio je 1935. godine. Štaviše, neki podaci pokazuju da su još Egipćani pre više od 4.000 godina koristili pčele kako za ishranu, tako i u lekovite svrhe.

Brojni su podaci o pogodnostima koje nam ovi insekti pružaju, a da ipak postoje saznanja o njima pokazuje nam tehnologija koja omogućava uzgoj pčela u našim domovima. Takozvani Beeamond system pruža mogućnost da se sakupljaju pčelinji proizvodi u zatvorenom prostoru, kao što su med, polen i propolis, ali i druge usluge kao što je inhalacija vazduha ili terapija pčelinjim otrovom. Ljubitelji pčela, mogu da posmatraju ceo proces rada ovih bića zato što su košnice napravljene od providnog materijala – stakla. Ceo sistem je sačinjen tako da je bezbedan za ljude, odnosno nema mogućnosti da pčele uđu u prostoriju, ali i za pčele zato što mogu slobodno da se izađu iz košnice u prirodu, a napravljen je i od organskog stakla.

Postoje tri vrste ovakvih košnica, u zavisnosti od potreba i iskustva. Tu je ukrasni i proizvodni model, koji može svako da priušti, ali i profesionalni za koji treba imati prethodno iskustvo. Za razliku od dosadašnjih košnica za posmatranje, ova omogućava i dobijanje proizvoda, ali i pomenute usluge apiinhalacije, odnosno udisanja vazduha iz košnice koji je veoma zdrav i jača imunitet.

Postoje li podele među stručnim ljudima u vezi sa tim da li je ovakav način uzgoja zaista dobar za pčele ili ih ugrožava, nisam pronašla. Međutim, ono na šta sam želela da ukažem jeste sve veća osvešćenost ljudi o značaju koje pčele imaju po zdravlje. Kao što sam na početku napisala, verujem da raste svest i o problemu njihovog izumiranja, ali praksa i dalje pokazuje da nisu dovoljno primenjene akcije rešavanja problema. Neke procene su da kada bi pčele nestale sa naše planete, čovečanstvo bi moglo da opstane svega četiri godine. Koliko su procene sigurne, ne znam i zaista se nadam da nikada nećemo saznati, kako zbog naše vrste, tako i zbog drugih živih bića. Iznalaze se i alternativna rešenja za oprašivanje, kao što su roboti pčele, ali zasigurno je to opcija koju bismo poslednju želeli da iskusimo. Zbog toga treba da se opredelimo za cvetne površine, ukidanje pesticida i život pčela.

Katarina Vuinac

Međunarodni dan reka

14.03.2024

reka, priroda, tara — Foto-ilustracija: Unsplash (thibaut-marquis)

Foto-ilustracija: Unsplash (eugene-kuznetsov)

Međunarodni dan reka se obeležava svakog 14. marta sa ciljem podizanja svesti o važnosti reka i vodenih tokova za život ljudi na planeti Zemlji, kao i potrebe za njihovom zaštitom i održivim upravljanjem.

Reke su izvor pitke vode, služe za navodnjavanje i poljoprivredu, energetiku, transport, prirodnu regulaciju i kontrolu poplava, biodiverzitet, turizam, one su i prirodne granice, ali istovremeno i simbol spajanja naroda i država.

Reke igraju ključnu ulogu u ekosistemu, privredi i svakodnevnom životu. Neke od reka u našem regionu od velikog značaja su Dunav, Sava, Ibar, Tisa, Drava, Vardar, Marica, Neretva, Struma, Timok, Morača, Tara, Piva i mnoge druge.

Dunav je druga po dužini reka u Evropi, dok na Balkanu ima posebno značajnu ulogu za zemlje kroz koje protiče, služeći kao ključna arterija za transport, izvor vode za piće i navodnjavanje. Reka povezuje centralnu i istočnu Evropu sa Crnim morem, a preko kanala Rajna-Majna-Dunav i sa Severnim morem, čime se omogućava plovidba od Severnog mora do Crnog mora. Hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2, na granici između Srbije i Rumunije, među najvećim su u Evropi i imaju ključnu ulogu u proizvodnji električne energije u ovom delu Evrope. On je prirodna granica za neke balkanske zemlje poput Srbije, Hrvatske i Rumunije. Milioni ljudi koriste vodu iz Dunava svakodnevno.

Glavna pritoka Dunava je Sava. Sa svojim izvorom u Alpima u Sloveniji, predstavlja jednu od najznačajnijih reka jugoistočne Evrope. U Sloveniji, njen tok započinje tokom prema istoku gde joj se ulivaju brojne rečice, uključujući Ljubljanicu u glavnom gradu zemlje. Kako napušta Sloveniju, Sava nastavlja svoje putovanje kroz Hrvatsku, prolazeći pored značajnih gradova kao što su Zagreb i Sisak. Tokom svog puta kroz Hrvatsku, Sava prima vode od pritoka poput Kupe, Une i Orljave i dodatno obogaćuje svoj tok.

Foto-ilustracija: Unsplash (nemanja-stevic)

Dok teče dalje, Sava postaje prirodna granica između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, primajući još vode od značajnih pritoka poput Une, Vrbasa, Bosne i Drine. Ovaj deo njenog toka obogaćen je pritokama koje doprinose njenom hidrološkom sistemu i biodiverzitetu.

Na kraju, Sava ulazi u Srbiju, gde ima ključnu ulogu u ekonomiji i infrastrukturi zemlje. Pri dolasku u Beograd, Sava se uliva u Dunav, simbolizujući spoj dve velike evropske reke. Njena voda koristi se za vodosnabdevanje, navodnjavanje, kao i za energetske potrebe Srbije, BiH i Hrvatske.

Drina je još jedna velika reka značajna za Balkan, poznata po svojoj divljoj lepoti i jedna od prirodnih granica, ovog puta BiH i Srbije. Ukupna dužina reke Drine je oko 346 km, a izvire iz dva izvorišna toka, Crnog i Belog Drima, koji se spajaju u opštini Šipovo, u Bosni i Hercegovini. Na reci Drini izgrađeno je nekoliko hidroelektrana za proizvodnju električne energije u regionu. Među njima se ističu Hidroelektrana „Višegrad“ (poznata i kao HE „Bajina Bašta“ na teritoriji Srbije), Hidroelektrana „Zvornik“, i Hidroelektrana „Perućac“. Ove elektrane su deo hidroenergetskog sistema koji koristi hidropotencijal Drine, pružajući električnu energiju, ali i pomažući u regulaciji vodostaja reke, što je važno za prevenciju poplava.

Foto-ilustracija: Unsplash (wolfgang-schuppener)

Neretva je još jedna važna reka koja teče kroz Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Ukupna dužina reke Neretve je oko 225 km, od čega veći deo protiče kroz Bosnu i Hercegovinu, dok njen donji tok prolazi kroz Hrvatsku gde se uliva u Jadransko more. Kraj je poznat po uzgoju citrusa i voća, tako da je voda neophodna.

Reka Tara protiče kroz Crnu Goru i delimično kroz Bosnu i Hercegovinu. Tara je pozanta po impresivnom kanjonu kroz koji teče – Kanjon Tare, inače drugi po veličini kanjon na svetu. Kanjon Tare je dubok oko 1,300 metara na nekim mestima i predstavlja deo UNESCO-ve Svetske baštine kao deo Nacionalnog parka „Durmitor“.

Naš region bogat je rekama, bistrim, plavim, zelenim, planinskim, ravničarskim, dubokim, plitkim, i sve su oblikovale kako geografske granice, tako i kulturne i istorijske identitete naroda koji žive uz njihove obale. Reke Balkana pletu plovnu mrežu koja svedoči značajnim istorijskim događajima, od antičkih vremena do doba mira. Očuvanje ovih reka i njihovih ekosistema ključno je za održivi razvoj i dobrobit svih zemalja regiona.

Energetski portal

Beč: katastrofe postaju predvidive uz svemirske podatke

14.03.2024

NASA-svemir-universe- satelit-zemlja-astronaut — Foto-ilustracija: Unsplash (NASA)

Klimatske promene menjaju ciklus kruženja vode – ali kako? To se ne može svesti na jednostavnu, globalno važeću formulu. Ciklus kruženja vode je kompleksan sistem, regionalno se mogu pokazati potpuno različite promene: u nekim regionima postaje suvlje, u drugima se povećava količina kiše, ekstremni vremenski događaji se menjaju i pomeraju. Kako bi ovaj kompleksan sistem učinili bolje predvidivim, međunarodni pilot-projekat, finansiran od strane Evropske svemirske agencije i vođen od strane italijanskog Nacionalnog istraživačkog saveta, razvio je „digitalni blizanac“ hidrosfere: ciklus kruženja vode i relevantne pojave povezane s njim su fizički tačno modelirane na računaru. Na taj način se može simulirati kako će određeni region reagovati na hidrološke promene. Time se žele predvideti ne samo katastrofe poput poplava, već se i postepene promene u vodnom bilansu, koje su na primer uzrokovane povećanjem temperatura, predviđaju prostorno detaljnije nego ranije.

Ključni su satelitski podaci. Tim sa Tehničkog univerziteta u Beču je obezbedio da posebno podaci radarskih satelita o ciklusu kruženja vode sada stoje na raspolaganju u izuzetnoj prostornoj rezoluciji, što je bitan ključni element za pouzdanost sistema prognoze.

Pročitajte još:

„Digitalni blizanac’’ Zemlje

Koncept „digitalnog blizanca’’ već dugo igra važnu ulogu u industriji: komplikovani sistem, kao što je proizvodni pogon, tačno je modeliran fizički na računaru. Tom sistemu mogu se postaviti bilo koji uslovi na računaru i ponašaće se isto kao i u stvarnosti. Slično kao u letačkom simulatoru, gde možete bezbedno predvideti šta će se dogoditi u određenoj situaciji.

„Upravo takav digitalni blizanac sada nastaje za globalni sistem voda“, objašnjava Marijete Vrojgdenhil sa odeljenja za geodeziju i geoinformacije na Tehničkom univerzitetu u Beču. Kada za velike oblasti, idealno bi bilo za ceo svet, budu na raspolaganju podaci prostorno visokih rezolucija za validaciju i kontinuirano poboljšanje računarskih simulacija, onda se sa većom preciznošću može reći koji će se efekti pokazati pod određenim uslovima, pa sve do poplava ili klizišta na određenom mestu.

Posebno važni su podaci o vlažnosti zemljišta. Na Tehničkom univerzitetu u Beču se to istražuje već godinama, koriste se rezultati merenja radarskih satelita koji neprekidno istražuju zemljište. Iz toga se mogu izvući važne informacije o osobinama zemljišta i na kraju predvideti da li zemljište u određenom području može još da apsorbuje vodu uoči dolazećih kiša ili ne. Međutim, ključno je da se poznaju prostorne prilike sa visokom rezolucijom, oko jednog piksela po kilometru.

„Za to se danas koristi veštačka inteligencija (AI). Mi u Beču sledimo rigorozan pristup. Naš model radi s fizičkim formulama o kojima znamo da su tačne, dok se mašinsko učenje koristi kao podrška. Tako se može osigurati da se izračunavanje skupa podataka visoke rezolucije zasniva na poznatim prirodnim zakonima i da ne dođe do AI-halucinacija bez činjenične osnove, kao što je to ponekad slučaj kod veštačke inteligencije’’, navodi se na sajtu City of Vienna.

Cilj projekta je računarski model koji može na vreme upozoriti na opasnosti i koji takođe služi da objasni efekte različitih ljudskih intervencija na lokalnom nivou, tako da se mogu doneti održive odluke.

Izvor: City of Vienna

1...555657...1.522 Page 56 of 1.522

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM