Novi Sad uskoro dobija električne autobuse

08.12.2021

Ulicama Novog Sada uskoro će saobraćati niskopodni električni autobusi. Ugovore o kreditu za nabavku deset autobusa potpisali su Miloš Vručević, gradonačelnik Novog Sada i Mateo Kolangeli, regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj.

Osima nabavke električnih autobusa biće obezbeđena i infrastruktura za punjenje, a ceo projekat se realizuje pod okrilјem Programa „Zeleni gradovi“ EBRD koji je zasnovan na velikom iskustvu te institucije u investiranju u opštinsku/gradsku infrastrukturu.

“Uvođenje autobusa na električni pogon u deo javnog prevoza putnika je od velikog značaja za Novi Sad. Idemo u korak sa svetskim i evropskim trendovima koji prate tehnološki razvoj prevoznih sredstava, a ono što smo najavlјivali u periodu iza nas, konačno smo formalizovali potpisivanjem ovog Ugovora. Sa velikim zadovolјstvom i nestrplјenjem očekujemo realizaciju kupovine prvih električnih autobusa, čime kreće nova etapa javnog prevoza u gradu. JGSP „Novi Sad“ je raspisalo tender za kupovinu prvih deset električnih autobusa i kupovinu prateće infrastrukture 4. novembra, rok za podnošenje ponuda je 4. januar 2022. godine, dok je rok za isporuku 13 meseci”, istakao je Vručević, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Kako je dalje naveo EBRD će finansirati ovu kupovinu sa kreditom od osam miliona evra na period od osam godina, odnosno uz dve godine grejs perioda i šest godina otplate, sa kamatnom stopom od 1,1 odsto.

Regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj Mateo Kolangeli se zahvalio gradončelniku i njegovim saradnicima na odličnoj saradnji i naglasio da Novi Sad definitivno pripada porodici „Zelenih gradova“.

“Sada smo otišli korak dalјe, jer smo nakon uspešno realizovanog projekta sa JGSP „Novi Sad“ i nabavke velikog broja autobusa na prirodni komprimovani gas, započeli proces nabavke električnih autobusa. Zajednički cilј nam je očuvanje životne sredine i stvaranje uslova za kvalitetniji život lјudi u gradovima”, kaže Mateo Kolangeli.

Energetski portal

Unapređenje daljinskog grejanja deo vizije o zelenoj Srbiji

08.12.2021

Cilj daljinskog grejanja u Srbiji da postane moderan, finansijski održiv, energetski efikasniji, sa smanjenim emisijama štetnih gasova, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović na sednici Skupštine PU Toplane Srbije.

Investicije koje Ministarstvo realizuje ključne su za sprovođenje tog procesa, navela je ministarka i dodala da će projekti u oblasti daljinskog grejanja dovesti do smanjenja emisije štetnih gasova, jer je suština da toplane koriste OIE.

„Veliki izazovi su ispred nas i potrebno je da zajedno radimo i da sprovodimo sve planove. Država je poslednjih godinu dana poslala jasnu poruku izmenom zakonodavnog okvira. Do kraja ove godine imaćemo i gotova sva podzakonska akta, a ranije se čekali i po pet godina. Takođe, krenuli smo u izradu strateških dokumenata kojima ćemo trasirati put srpskoj energetici u narednih 20, 30 godina. To su strategija razvoja energetike i nacionalni integrisani plan za klimu i energetiku do 2050. godine. Ništa ne može u energetici preko noći, bilo da se radi o projektima u elektroenergetici, u sektoru za naftu i gas ili kada govorimo o toplotnoj energiji, ali moramo da ubrzamo procese, jer kasnimo za drugim državama“, rekla je ona.

Pročitajte još:

Mihajlovićeva je istakla da je potreban zajednički, partnerski odnos i da je neophodno da se Srbija što pre uključi u voz energetske tranzicije.

„Više od polovine toplana koristi gas, ali je i dalje veliki procenat onih koje koriste ugalj i mazut, i to moramo da promenimo. Očekuju nas velike investicije u energetici, a naročito u ovom sektoru. U planu su modernizacija toplana, unapređenje usluga, ali i znatno veće korišćenje OIE. U Srbiji se na godišnjem nivou emituje 60 miliona tona ugljen-dioksida. To je mnogo i za državu i za lokalne samouprave i moramo da sprovedemo strukturne reforme i da u decenijama ispred nas eliminišemo emisije štetnih gasova i da one budu naša prošlost“, rekla je ministarka.

Energetski portal

Grupa BIG Shopping Centers pokreće projekat vredan 109 miliona evra

07.12.2021

Vodeća izraelska grupa za razvoj tržnih centara BIG Shopping Centers pokrenula je svoj energetski sektor. BIG Energia Holdings Kft, ogranak BIG grupe, kupila je deo kompanije iz Rumunije koja poseduje prava za projekat montaže vetroparka u okrugu Braila u Rumuniji. Plan je da projekat obuhvati sedamnaest vetroturbina, a svaka bi imala kapacitet od šest megavata, koje će, kako se procenjuje, proizvesti ukupno 102 MW energije.

BIG Energia Holding Kft će izdvojiti sedam miliona evra za deonice i izradu projekta, uključujući i dobijanje potrebnih građevinskih dozvola. Pored toga, procenjuje se da će lansiranje projekta koštati 102 miliona evra.

“Proizvodnja obnovljive energije predstavlja izvor rasta”, izjavio je Hej Galis, generalni direktor grupe BIG Shopping Centers.

Koristeći solarne panele na krovovima svojih tržnih centara u Izraelu, BIG više od deset godina učestvuje u proizvodnji zelene energije u industrijske svrhe. S obzirom na to da je BIG najavio svoje planove za osnivanje značajne investicione grane u energetskom sektoru, formiran je i izvršni odbor. Komitet, kojim predsedava Dani Kaplan, potpredsednik grupe BIG Shopping Centers za energiju, istražuje različite projekte širom sveta.

Pročitajte još:

Hej Galis, generalni direktor kompanije, istakao je da proizvodnja zelene energije predstavlja za grupu BIG Shopping Centers izvor rasta i snagu u diversifikaciji investicija. Prema njegovim rečima, grupa će nastaviti, u skladu sa osnovnim vrednostima kompanije, da ulaže u globalno preduzeće za obnovljivu energiju.

„Ovo je prvi i veoma značajan korak ka implementaciji globalne razvojne politike u energetskom sektoru“, rekao je Galis i dodao da se poslovne aktivnosti u Sjedinjenim Američkim Državama odvijaju kako je planirano, a da će preostali kapital biti iskorišćen za proširenje glavnih poduhvata kompanije i osnivanje novih energetskih filijala.

Izvor: BIG

Poslanici EP: Brisel mora da insistira na smanjenju zagađenja na Zapadnom Balkanu

07.12.2021

emissions-elektrane-ugalj — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska unija mora više insistirati da zemlje Zapadnog Balkana smanje zagađenje i da ispune zahteve u vezi s emisijom štetnih gasova, rekli su poslanici Evropskog parlamenta Petros Kokalis i Viola fon Kramon-Taubadel.

U autorskom tekstu za Euractiv Kokalis i Fon Kramon su naveli da neke zemlje koje žele da postanu članice EU ne uspevaju da ispune standarde kada je u pitanju zagađivanje vazduha iz elektrana na ugalj, “a kamoli da krenu na put ka dekarbonizaciji“.

“Kao predstavnici građana EU, verujemo da EU mora da pojača insistiranje da zemlje smanje zagađenje i da ispune zahteve u vezi s emisijama”, naveli su Kokalis i Fon Kramon, a njihov apel podržalo je još 30-ak evroparlamentaraca.

Ključnu ulogu u tome može, prema njihovom mišljenju, imati Ugovor o Energetskoj zajednici.

“To što je zemlje Zapadnog Balkana trebalo da se pripreme za primenu Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje od 2005. kada su se pridružile Energetskoj zajednici je jedna stvar, ali to što EU preduzima vrlo malo da obeshrabri tako flagrantno nepoštovanje je zaista hitno pitanje – pitanje javnog zdravlja i životne sredine“, napisali su poslanici Evropskog parlamenta.

Prema njihovom mišljenju, mehanizam za rešavanje sporova koji predviđa Ugovor o Energetskoj zajednici je dovoljno jak alat da se zemlje nateraju da ispune zahteve.

Ti zahtevi se ne ispunjavaju već tri godine zaredom, naveli su poslanici ističući da zemlje znaju da zbog toga neće trepeti srazmerne posledice, kao što su novčane kazne koje su se pokazale efikasnim u EU.

“Zbog toga je od najveće važnosti jačanje Ugovora o energetskoj zajednici. Pokazalo se da je to ključni instrument u unapređenju primene zakona EU u energetskom sektoru u zemljama potpisnicama i nedavno smo pisali komesaru EU za energetiku da podstakne njegovo bolje sprovođenje”, napisali su evroparlamentarci.

Pročitajte još:

Kokalis i Fon Kramon su ocenili da ako se ne smanji jaz u kontroli zagađenja i opštim klimatskim ciljevima između EU i njenih suseda može doći do urušavanja ambicije i kredibilnosti bloka, “što se mora izbeći”.

“Elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu su slaba tačka EU”, ocenli su evroparlamentarci.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Oni su podsetili da je 2020. godine 18 termoelektrana na Zapadnom Balkanu emitovalo 2,5 puta više sumpor-dioksida nego 221 postrojenje u celoj EU.

Procenjuje se da je zbog zagađenja vazduha iz elektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu od 2018. do 2020. umrlo najmanje 19.000 ljudi, od čega je 12.000 smrti posledica prekoračenja zakonski obavezujućih limita propisanih Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje.

Ovaj zakon je u EU već dva puta zamenjen kako bi se uvela stroža ograničenja, ali je na Zapadnom Balkanu stupio na snagu tek 2018.

“Elektrane na ugalj koje poštuju Direktivu o velikim postrojenjima za sagorevanje i dalje utiču na zdravlje, ali one koje ne poštuju nepotrebno pogoršavaju zdravlje i povećavaju broj preranih smrti”, navodi se u tekstu.

Više od polovine smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti bili su u EU, koja uvozi 8 odsto struje proizvedene u tim fabrikama.

Najteže su pogođene Italija, Mađarska, Rumunija, Grčka, Bugarska i Hrvatska.

“EU tako istovremeno koristi prednosti jeftine električne energije proizvedene u tim elektranama i plaća značajne zdravstvene troškove”, istakli su Kokalis i Fon Kramon.

Oni dalje navode da električna energija uvezena iz zemalja Zapadnog Balkana čini samo 0,3 odsto ukupne potrošnje struje u EU, ali da su emisije sumpor-dioksida povezane s tim uvozom iznosile 50 odsto ukupne emisije SO2 iz svih postrojenja u EU 2020. godine.

To je zato što proizvodnja električne energije na Zapadnom Balkanu sadrži oko 300 puta više SO2 nego u EU.

Izvor: Beta/Euractiv

Natrijum-jonske baterije sve bolje – naučnici otklonili glavni problem

07.12.2021

Nekada zlatna groznica, a danas – litijumska. Potražnja za ovom kritičnom sirovinom uzburkala je čitav svet koji hrli ka energetskoj tranziciji, dok sa druge strane opravdano zabrinuti naučnici, ekološki aktivisti i građani upozoravaju na uništavanje životne sredine kao posledicu iskopavanja litijuma.

Međutim, sve je izvesnije da će mrežu kontroverzi oko litijum-jonskih baterija kao Gordijev čvor preseći ekološki prihvatljive i daleko jeftinije natrijum-jonske baterije.

Naučnici punih 10 godina intenzivno rade na razvijanju natrijumskih baterija, a pre nekoliko dana, istraživači sa Univerziteta u Teksasu obelodanili su da je otklonjen glavni problem ove tehnologije čime su natrijum-jonske baterije postale izdržljivije, stabilnije, a time i korak bliže ka masovnoj upotrebi.

U čemu je bio problem?

Jedan od glavnih problema natrijum-jonskih baterija jeste stvaranje tzv. igličastih struktra na anodi – dendrita, koji mogu dovesti do brze degradacije baterije, kratkog spoja, pa čak eksplozije.

Pročitajte još:

Istraživači su ispitali sastav tečnosti koja olakšava kretanje jona između katode i anode i otkrili da se posredna jedinjenja sumpora rastvaraju u tečnom elektrolitu i migriraju između dve elektrode stvarajući dendrite.

Rešenje predstavlja nov elektrolit koji sprečava rastvaranje sumpora, pa time i stvaranje dendrita, a ovo otkriće omogućava duži životni vek natrijum-jonskih baterija i stabilne performanse za preko 300 ciklusa punjenja-pražnjenja, piše na sajtu Univrziteta u Teksasu.

Istraživači planiraju da testiraju ovaj rastvor na većim baterijama kako bi utvrdili da li se može primeniti na tehnologije kao što su električna vozila i skladištenje obnovljivih izvora energije.

Milena Maglovski

Novi fond za mlade poljoprivrednike u Užicu od naredne godine

07.12.2021

equipment-zemlja-obrada-poljoprivreda-sadnja — Photo-illustration: Pixabay

Fondacija Ana i Vlade Divac i USAID-ov Projekat za Konkurentnu privredu pokrenuli su tokom 2021. godine inovativan projekat „Fond za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje” sa ciljem da se stvore nove mogućnosti za finansiranje poljoprivrednika, navodi se u saopštenju Grada Užica.

Pored četiri fonda koji su tokom ove godine formirani u Vranju, Prijepolju, Svrljigu i Ražnju od naredne 2022. godine loklani fond biće formiran i u Užicu.

Kako je, predstavljajući rezultate lokalnih fondova formiranih u ovoj godini, istakao Uroš Delić menadžer projekta Fondacije Ana i Vlade Divac, u pitanju je novi model razvijen sa ciljem da se stvore dodatni izvori finansiranja za potrebe malih poljoprivrednih gazdinstava kojima je najteže da dođu do novca.

Pročitajte još:

“Na ovaj način smo hteli da im ponudimo jedan održivi model gde mogu da dobiju beskamatnu pozajmicu ali i da iskoriste subvencije opština i gradova, da umanje deo koji vraćaju i da u roku od 3 godine taj novac vraćaju bez kamate. Na taj način stvaramo fond koji će koristiti drugi poljoprivrednici u budućnosti. Drago mi je što ćemo naredne godine, osnovati fond zajedno sa gradom Užicem, dugogodišnjim partnerom fondacije. Drago mi je da je da su prepoznali značaj ovog modela i da ćemo početkom iduće godine objaviti konkurs za podršku poljoprivrednicima sa teritorije grada Užica”, rekao je Delić.

Slobodan Kuzmanović član Gradskog veća za privredu i poljoprivredu naglašava da se budžet za poljoprivredu iz godine u godinu uvećava i da će u narednoj iznositi 41 milion dinara. Za osnivanje “Fonda za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje” izdvojeno je 4 miliona dinara.

“Ovaj projekat je zapravo novi model koji će sigurno pospešiti poljoprivrednu proizvodnju u našem gradu i pomoći pre svega mladim poljoprivrednicima i ženama kao nosiocima poljoprivrednih gazdinstava da ostanu na selu, razvijaju svoju proizvodnju i budu konkurentni na tržištu. Mi imamo dugogodišnju veoma uspešnu saradnju sa fondacijom “Ana i Vlade Divac”. U prethodnih 6 godina preko 27 miliona dinara zajedničkih sredstava uložili smo u subvencije, koje je dobilo više od 150 mladih poljoprivrednih proizvođača. Sigurni smo da će i ovaj novi projekat doprineti daljem razvoju poljoprivredne proizvodnje u užičkim selima”, ističe Kuzmanović.

Iz četiri fonda, ukupne vrednosti 12 miliona dinara, u toku ove godine 66 poljoprivrednika povuklo je sredstva i svi su nabavili ono što im je bilo potrebno za razvoj gazdinstva. Ovaj fond je izuzetno fleksibilan, pa su podržane i neke delatnosti koje se inače ne podržavaju kroz ovakve razvojne fondove, tako da su ljudi mogli da remontuju traktore ili nabave specifičnu opremu za preradu.

Energetski portal

Utisci iz Dubaija – voz na vazduh, biogorivo od ulja i ’zelena’ budućnost

07.12.2021

Dubai_refleksija — Foto-ilustracija: Unsplash (David Rodrigo)

Kako izgleda vožnja vozom na kompresovani vazduh, kako iskoristiti 85 odsto otpada, zašto je budućnost ’zelena’- sve su to mogli da vide posetioci izložbe ExpoDubai2020.

Jedna od glavnih tema izložbe u Dubaiju je upravljanje otpadom, otkriva nam Sanja Dramićanin, suosnivač aplikacije Eat Me App posvećene smanjenju otpada od hrane. Aplikacija se našla među najperspektivnijim srpskim idejama na temu zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije pa su njeni osnivači dobili poziv od PKS da nastupe na izložbi ExpoDubai2020.

Za portal Cirkularna ekonomija, Dramićanin prenosi utiske sa lica mesta. Sav otpad nastao tokom izložbe kamioni prevoze u specijalno postrojenje gde ga sortiraju, otpadni papir se pretvara u držače za čaše, plastika u majice, ulje iz restorana u biogorivo.

Otpad – glavna tema

Da se revolucija ne dešava samo na izložbi, dokazuje i prvo izgrađeno održivo naselje u Dubaiju – projekat koji dokazuje da održivost ne mora biti skupa. Ali, da krenemo redom.

“Eat Me App aplikacija je imala tu čast da dobije poziv od Privredne Komore da nastupi na ExpoDubai2020 i prvi put svetu predstavi svoje idejno rešenje, među najperspektivnijim srpskim idejama na temu zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije. Naš mladi ženski startap je imao tu priliku da pronađe svoje mesto među najvećim svetskim dostignućima u oblasti digitalizacije, kreativnih industrija i inovacija. Posebno nam je drago što je Paviljon Srbije zabeležio rekordnu posećenost od preko 40.000 posetilaca, u prvoj nedelji u kojoj smo i mi nastupili”, ističe Dramićanin.

Naša sagovornica ne krije da su utisci sa izložbe u Dubaiju impresivni u svakom smislu. Kao aplikacija dobili su potvrdu od mnogobrojnih privrednika da njihova ideja vredi. A razgovarali su sa raznim delegacijama, od Malezije, Hrvatske, UAE, preko Čilea, Poljske, Slovenije, Italije.

“Neki od sastanaka su rezultirali i mogućim povratkom u Dubai na nastavak razgovora, kao i učešćem na panelu za investitore i javnost na temu otpada od hrane. Imali su veoma pozitivne reakcije na našu ideju i izrazili veliko interesovanje da sarađuju sa nama, jer su pre svega prepoznali veliku važnost teme kojom se bavimo, a posebno su empatični prema altruističkom konceptu naše ideje i platformi deljenja hrane koju planiramo da razvijemo”, priča Dramićanin.

Pročitajte još:

Voz na kompresovani vazduh

Aplikacija Eat Me App je u duhu jedne od glavnih tema izložbe – upravljanja otpadom. Na samoj izložbi odvija se projekat Waste2Resource, pod okriljem kompanije iz Emirata. Projekat je posvećen reciklaži i ponovnoj upotrebi otpada i pokazuje kako se to tačno u praksi radi.

“Kamioni koji koriste biogorivo prikupljaju sav otpad nastao tokom izložbe i prevoze ga u specijalno postrojenje gde ga sortiraju. Otpadni papir se pretvara u držače za čaše, staklo u cenjene ukrase, a reciklirana plastika u majice, kape i druge maloprodajne suvenire koje možete pazariti na izložbi. Ulje iz mnogobrojnih restorana na izložbi se pretvara u biogorivo kojim se prevoze kamioni koji nose otpad. Ovde imamo na licu mesta “proof of concept” da 85 odsto otpada bude iskorišćeno”, naglašava Sanja.

Naša sagovornica otkriva da najviše biznisa i projekata koji su im se svideli dolaze upravo iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kao domaćini, želeli su da ostave najjači utisak i uložili najviše novca. Nisu, ipak, zaostajali ni Južna Koreja, Australija, Japan, Saudijska Arabija, Singapur, Holandija, Rusija, Finska.

“Ono što mi je bilo veoma interesantno je prvi voz na svetu koji je ovde premijerno predstavljen i koji ide na kompresovani vazduh! Možete vozom slobodno da se prevezete tokom posete izložbi i isprobate pravu revoluciju održivog transporta”, otkriva Sanja.

Projekat Održivi grad i zeleni vodonik

A van izložbe, revolucija se već dešava. Projekat Sustainable city je prvo izgrađeno održivo naselje u Dubaiju koje obezbeđuje život u vreloj klimi, bez emitovanja ugljen-dioksida. Kako primećuje naša sagovornica, solarni paneli su postavljeni svugde po naselju, na krovovima i parkingu, i proizvode više struje nego što naselje troši.

“Voda koja se koristi u domaćinstvu se prečišćava i služi za zalivanje. Kupole u nizu su stub naselja gde meštani uzgajaju povrće zahvaljujući hidroponičnom sistemu, gde povrće uspeva iz vode. Visoka vlažnost vazduha iskorišćena je za dobijanje vode. Solarni panel čuva vlagu u svojoj unutrašnjosti, mineralizuje i filtrira vodu koja odlazi u kuhinju. U okviru naselja nema saobraćaja i koriste bicikle i bagije. Računi su niži, jer se koriste solarni paneli za obnovljivu energiju. Ceo grad je okružen pojasom zelenila”, primećuje Dramićanin.

Kako ističe, ovaj projekat je pokazao da jednostavnim idejama možemo postići održivost, a mit je da održivost mora biti skupa. Izgradnja sve više ovakvih naselja su trend koji nas očekuje u budućnosti.

“Posebno je aktuelna proizvodnja zelenog vodonika kao novog izvora energije koja će imati isti trend kao solarna energija, energija vetra ili baterije. Zeleni vodonik koji se obično proizvodi elektrolizom vode je ekološki prihvatljiv i dovodi do ogromnog smanjenja emisije CO2 i jedan je od stubova održive budućnosti. Ovaj primer možemo videti na paviljonu održivosti Terra gde je postavljen najveći sistem panela na svetu sa net-zero energije i vode”, otkriva Dramićanin.

Podizanje svesti o bacanju hrane

I dok je Dubai već zakoračio u budućnost, Srbija i dalje kuburi sa otpadom. Na sreću, o otpadu od hrane se u poslednje vreme sve više govori. Aplikacija Eat Me App je nedavno dobila priznanje od Srpskog filantropskog foruma za doprinos smanjenju bacanja hrane.

Kako kaže naša sagovornica, na ovu nagradu su veoma ponosne, ne samo zato što je prva otkako su lansirale aplikaciju, već i zato što im potvrđuje da to što rade ima značajan uticaj na društvo i podizanje svesti o bacanju.

“Naša misija je u osnovi filantropska i to je i zvanično potvrđeno ovim izuzetnim priznanjem za nas. Kampanja “Spasimo hranu” se nastavlja i doživela je ogromnu podršku građana, kompanija i medija. Ovom prilikom pozivamo sve humane ljude i kompanije da se uključe, jer samo zajedničkim snagama možemo da sprečimo bacanje hrane”, zaključuje Sanja Dramićanin.

Izvor: Centar za promociju cirkularne ekonomije

Šta uprava Beograda radi kako bi smanjila zagađenje vazduha

07.12.2021

beograd - vazduh - zima — Foto-ilustracija: Unsplash (Ali Arif Soydaş)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je, komentarišući proteste za čistiji vazduh, rekao da je zagađenja bilo i ranije, ali da se sada o tome više govori jer je bolje stanje na poljima koja su pre bila u fokusu, poput nezaposlenosti i plata. Objašnjava šta grad radi kako bismo udisali čistiji vazduh.

I proteklog vikenda u Srbiji se protestovalo, između ostalog, zbog zagađenja vazduha. Zamenik gradonačelnika Beograda kaže da razume građane, ali i ističe da je ekologija sada u fokusu jer su se rešila neka druga pitanja

“Danas imamo u gradu 750.000 zaposlenih, a 2014. je bilo 559.000. Prosečna plata je danas 700 evra, a 2014. je bila 456 evra”, rekao je Vesić i istakao da je ekologija u srednjerazvijenim društvima važno pitanje.

Kaže da treba da rešavamo ekološke probleme, ali da oni postoje decenijama, samo se o njima ranije nije pričalo.

Kada je reč o zagađenju vazduha, najveći problem su, ističe, individualna ložišta.

Pročitajte još:

“Spremni smo da se, kao grad, odreknemo participacije za priključenje na toplovod, a radi se na tome da se i “Srbijagas” odrekne svoje participacije. Motivišemo ljude da se bez ikakve naknade priključe na parno grejanje i da ugase individualna ložišta“, navodi Vesić koji napominje da se polako gase kotlarnice širom grada.

Drugi problem su automobili i autobusi, a zamenik gradonačelnika očekuje da će se izgradnjom metroa i proširenjem mreže BG voza i to rešiti, do 2030. godine.

Grad želi i da smanji porez na imovinu zgradama koje su energetski efikasne.

Grade se postrojenja za preradu otpadnih voda

Kako je istakao problem nije samo vazduh, već i zagađenje vode.

“Mi smo upravo u procesu izgradnje pet fabrika za preradu otpadnih voda, što nije rađeno decenijama”, kaže Vesić.

Ovakva postrojenja se grade u Velikom selu, Ostružnici, Obrenovcu, Lazarevcu, Sopotu, Mladenovcu i Grockoj.

Objašanjava da trenutno imamo 100 direktnih ispusta kanalizacije u Savu i Dunav, odnosno 60.000 olimpijskih bazena fekalija.

“Kada izgradimo te fabrike, rešićemo problem zagađivanja reka“, poručio je Vesić.

Izvor: RTS

Po prvi put na svetu solarna energija podmirila potražnju za strujom u Južnoj Australiji

06.12.2021

solar_power_solarna_energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Solarni paneli na krovovima kuća u Južnoj Australiji proizveli su više električne energije nego što je potrošačima bilo neophodno. Elektromreža ove regije postala je prva na svetu koja je generisala više električne energije iz obnovljivih izvora nego što je bilo potrebno i to su uspeli da ostvare u pet različitih dana u nekoliko nedelja.

Kako prenose svetski mediji “negativna potražnja” doprinela je tome da se višak zelene energije izveze drugim australijskim saveznim državama.

Niz dana „negativne potražnje“ počeo je u nedelju, 26. septembra, kada je ponuda za dva i po sata nadmašila potražnju. Zanimljivo je to da se povećana proizvodnja svaki put dešavala tokom vikenda.

Solarni paneli na krovovima doprinose dekarbonizaciji elektromreže Južne Australije, a ujedno i snižavaju cenu energije.

Stručnjaci iz ove oblasti se nadaju da će u bliskoj budućnosti obnovljivi izvori energije proizvoditi dovoljnu količinu struje koja će zadovoljiti potrebe Južne Australije tokom većeg dela dana.

Pročitajte još:

Posebno ih raduje to što se čini, da će upravo ovaj deo države biti predvodnik u tranziciji ka zelenim i čistim energijama.

Čini se da Australija krupnim koracima korača ka tome da ispuni zacrtani cilj i postane ugljenično neutralna i da energiju dobija iz obnovljivih izvora. U nekim delovima države, lokalne samouprave subvencijama podstiču postavljanje solarnih panela i izgradnju malih solarnih elektrana koje se lako priključuju na elektromrežu i doprinose proizvodnji zelene energije.

Milica Radičević

Počinje unapređivanje energetske efikasnosti javnih objekata u Vojvodini

06.12.2021

glass-work-prozor-stolarija — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) finansiraće sanaciju energetske efikasnosti u 80 javnih zgrada na teritoriji AP Vojvodine, navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolonđeli potpisali su Mandatno pismo o predfinansiranju projekata unapređivanja energetske efikasnosti javnih objekata u Vojvodini.

„Uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, stvorili smo uslove da povučemo značajna finansijska sredstva, u visini od 12 miliona evra, uz grant od milion evra kao i 450.000 evra za izradu projektne dokumentacije. Ova sredstva namenićemo za rekonstrukciju objekata i obezbeđivanje zelene energije, što će dovesti i do smanjivanja troškova lokalnih samouprava i pokrajinske administracije“, izjavio je predsednik Mirović.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, na nivou gradova i opština u AP Vojvodini detektovano je više od 80 javnih objekata koji se nalaze ispod standarda energetske efikasnosti.

„Plan je da u januaru otpočnemo ovu proceduru, a da u drugoj polovini godine nakon javnog konkursa imamo prve ugovore“, ocenio je predsednik Mirović i dodao da se planira saradnja sa EBRD i na drugim projektima sa akcentom na oblasti vodosnabdevanja.

„Ovo je veoma važan projekat i velika šansa za Vojvodinu jer će se time omogućiti saomoodrživost objekata koji će biti obuhvaćeni sanacijom energetske efikasnosti, a samim tim ostvariće se i uštede u pokrajinskom budžetu“, izjavio je Kolonđeli.

Energetski portal

WWF otvara novi ciklus prijava za mlade zabrinute zbog klimatske krize

06.12.2021

na_mladima_klima_ostaje_2_762733 — Foto: WWF Adria

WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, još jednom poziva mlade ljude iz cele Srbije uzrasta 15-24 godine da se prijave za učešće u projektu „Na mladima klima ostaje” u okviru kojeg će imati priliku da sprovedu sopstvene inicijative za borbu protiv klimatske krize. Prijave su otvorene do 19. decembra u ponoć.

Učesnici će moći da nauče više o razvoju građanskih inicijativa, komunikaciji sa javnošću i javnom zagovaranju, angažovanju zajednice i razvoju politika sa ciljem primene stečenih znanja kroz konkretne aktivnosti koje će imati prilike da sami osmisle i sprovedu u delo.

Konkurs je otvoren po drugi put od početka projekta, a prva grupa učesnika je već imala priliku da predstavi svoje inicijative na prvom Omladinskom klimatskom forumu u organizaciji WWF-a na nacionalnom i regionalnom nivou.

Pročitajte još:

„Do sada smo podržali pet omladinskih inicijativa i svaka se na svoj način bori sa klimtskom krizom. Kada je WWF objavio prvi poziv mladima da se uključe u projekat, nismo mogli ni da pretpostavimo da će interesovanje i odziv biti toliko velik. Posvećenost i odlučnost ovih mladih ljudi u borbi za bezbedniju budućnost planete je zaista impresivna. Upravo oni dolaze do najinovativnijih, kreativnih rešenja. Izuzetno se radujemo drugom ciklusu projekta, i upoznavanju i radu sa još mnogo divnih mladih ljudi.”, ističe Mina Mirić, koordinatorka projekta „Na mladima klima ostaje” iz WWF Adrije.

WWF poziva mlade koji su zabrinuti po pitanju klimatske krize i žele da podižu svest o ovoj temi i rade na pronalaženju rešenja da se odazovu ovom pozivu i postanu deo pozitivnih promena. Nije kasno da se stvari poprave, za budućnost današnjih mladih, ali i čitave planete.

Više o konkursu pogledajte OVDE.

Izvor: WWF Adria

Jelke sa busenom za lepše i svežije praznike

06.12.2021

jelka_praznici1 — Foto-ilustracija: Unsplash (Mourad Saadi)

Foto: JKP “Zelenilo-Beograd“/Ana Štaljonić

Početak decembra u svima nama budi prazničnu atmosferu. U vazduhu se oseća praznična čarolija, ukrasi, lampice i okićena jelka dovoljni su da nas obuzme praznična atmosfera. Ništa lepše od okićene prirodne jelke, koja svakom domu daje posebnu čar i miris.

Javno komunalno preduzeće “Zelenilo-Beograd” i za ovogodišnje praznike u ponudi ima jelke sa busenom koje se mogu kupiti u rasadnicima u Vojvode Stepe br. 405 i Marije Bursać bb u Zemunu.

Ponudi imaju jelke sa busenom (Picea abies) do 1,5 metara i njihova cena je 2.000 dinara, one od 2,5 do 3 metra koštaju 4.000, dok je za visine veće od 3 metra potrebno izdvojiti 5.000 dinara.

Iz ovog preduzeća apeluju na građane da kupuju jelke sa busenom, jer time utiču na zaštitu životne sredine i sprečavanje seče mladih stabala četinara.

Kako se dalje navodi u njihovom saopštenju, posle praznika sugrađani jelke mogu da posade u svojim dvorištima, ali moraju da imaju na umu da će ona u narednim godinama izrasti u visoko drvo, pa zato pažljivo treba da odaberu mesto za sadnju. Takođe, moraju da vode računa da sadnicu ne posade suviše blizu objekta ili nadzemnih intalacija. Na ovaj način produžava se život četinara, ali istovremeno svaki pojedinac koji zasadi stablo posle praznika, utiče na povećanje broja stabala u gradu što je neophodno i korisno.

Pročitajte još:

“Prilikom kićenja jelke treba da se vodi računa o ukrašavanju njenog vrha, kako se on ne bi polomio ili oštetio. Jedan od načina da se sačuva vrh, jeste da se uz vrh postavi neki štapić ili olovka, pa tek onda ukras. Jelku takođe ne treba postaviti blizu grejnog tela, jer to može izazvati opadanje četina”, napominju iz JKP “Zelenilo-Beograd”.

Kako bi se jelka što bolje održala u sobnim uslovima, tokom praznika potrebno je da se po mogućstvu redovno orošava, tj.prska vodom i zaliva odstajalom vodom sobne temperature, kao i da se održava umerena vlažnost supstrata.

Nakon praznika, drvo ne treba odmah iznositi napolje na mesto sadnje, već je potrebno da se obezbedi period prilagođavanja. Najbolje bi bilo da se jelka ostavi nekoliko dana u hodniku ili prostoriji koja se ne greje, a potom da se posadi u odgovarajućim uslovima. Jelku najbolje posaditi kada zemlja nije zamrznuta, odnosno kada je spoljna temperatura u plusu.

Energetski portal

Šta znače nove energetske oznake na kućnim aparatima?

06.12.2021

energy_efficiency_energetska_efikasnost — Foto-ilustracija: Pixabay

Svaki električni aparat mora imati nalepnicu energetske efikasnosti, ali građani se žale da ne mogu dobiti potpunu informaciju o svim oznakama na njoj.

Nalepnice na električnim aprtima su garancija njegove energetske efikasnosti. Skala energtske efikasnosti uređaja ranije je imala 10 energetskih razreda a sada sedam.

Oznake A+ A++ i A+++ su ukinute. Sada je energetski najefikasnii kućni aparat onaj koji ima oznaku “A” zelene boje, dok je “G” najniži energetski razred.

Ali, na tržištu još ima aparta sa starim oznakama što zbunjuje potrošače.

Mirko Đapić iz projekta EU za energetsku efikasnost i eko dizajn prizvoda rekao je za RTS da je ovo treća revizija oznaka, EU je krenula 1995. godine, druga je bila 2012. i sada se nalazimo na početku treće revizije.

Za sada su revidirane energetske oznake za šest proizvoda, to su frižideri, veš mašine, mašine za pranje suđa, televizori, monitori, sijalice, objasnio je Đapić.

“Cilj ove revizije je da se pospeše inovacije. Uvedeni su novi načini izračunavanja energetskih razreda, uveden je kju-ar kod preko koga pristupamo svim podacima koje je proizvođač obavezan da postavi u toj bazi – to je osim energetske oznake informacioni list”, kaže Đapić.

Pročitajte još:

Novi piktogrami

Pored energetskog razreda na nalepnici na veš mašini, frižideru, zamzivaču, ima i drugih oznaka – slika pahuljice, boce, zvučnika.

Uvedeni su novi takozvani piktogrami, pa možemo sresti pahiljicu, boce, zvučnik koji označava buku, slavina koja označava potrošnju vode zavisno od kategorije proizvoda.

Odgovarajući na pitanje na šta građani da obrate pažnju, Đapić kaže da možemo kao potrošači putem smart telefona da pristupimo bazi i da vidimo podatke koji se odnose na nalepnicu i pogledamo list da se odlučimo.

Prema njegovim rečima, suština i namena nalepnica je da olakša kupovinu kupcima.

Kolike su uštede

Ističe da su višestruke uštede, nova klasa A i nova G – razlika je duplo, za neke proizovde i više od toga kao kod sijalice ili TV, potrošnja energije se razlikuje od razreda do razreda.

Proizvođači, uvoznici, ovlašćeni predstavnici imaju obavezu da registruju, počevši od 1. marta 2019. godine, svoj proizvod u bazi, unesu podatke i isporuče proizovde sa nelepnicama, a obaveza trgovca je da na svaki proizvod stavi odgovarajući nalepnicu.

Kreće kampanja da bi se sve ovo približilo građanima. Đapić kaže da je cilj projekta da se unapredi infrastuktura kvaliteta u oblasti energetske efikasnosti proizvoda i u skopu toga čitav je niz aktivnosti za podizanje kapaciteta u laboratorijama i sada je došlo na red podizanje svesti najšireg kruga potrošača.

“Biće dosta spotova na TV-u, bilborda, reklama na radiju, oznaka na autobusima, više od 70 medija će biti uključeno”, zaključio je Đapić.

Neretva ugrožena planovima za izgradnju hidroelektrane – potrebna hitna procena stanja

06.12.2021

Izvršni odbor Bernske konvencije o zaštiti evropskih divljih životinja i prirodnih staništa zaključio je da je neophodna hitna procena stanja na terenu u gornjem toku reke Neretve koji je ugrožen planiranim projektom hidroenergetskog sistema “Gornja Neretva” i izgradnjom hidroelektrane “Ulog”.

Ovaj zaključak je donesen nakon razmatranja žalbe protiv Bosne i Hercegovine zbog ugrožavanja zaštite gornjeg toka reke Neretva kao Emerald područja od izgradnje osam hidroenergetskih objekata u okviru planiranog sistema, a koju su podnele organizacije za zaštitu životne sredine – Centar za životnu sredinu, Aarhus centar Sarajevo, Riverwatch, Euronatur, ClientEarth i CEE Bankwatch mreža krajem prošle godine.

Smaragdna ili Emerald mreža je ekološka mreža koja se sastoji od prirodnih područja od posebnog interesa za zaštitu, a koja su locirana u državama članicama Bernske konvencije. Zbog svoje jedinstvenosti, gornji tok reke Neretve predložen je za zaštitu u okviru ove mreže još 2005. godine.

Pročitajte još:

Argumentaciju na osnovu koje je podnesena žalba na sednici su u desetominutnom izlaganju predstavili predstavnici Centra za životnu sredinu ispred navedene grupe organizacija. Sednici je trebalo da prisustvuju predstavnici Ministarstva spoljne politike i ekonomskih odnosa BiH i Ministarstva za prostorno uređenje građevinarstvo i ekologiju RS, ali se nisu pojavili.

Planirani hidroenergetski projekti u slivu gornje Neretve čine hidroelektrana “Ulog” od 35 MW i sistem od sedam manjih hidroelektrana koje će pretvoriti veći dio gornjeg toka reke – deonicu od oko 38 kilometara, u niz brana, cevi i rezervoara koji se nastavljaju jedan na drugi.

Iako su procene uticaja na životnu sredinu urađene za ove projekte identifikovale nekoliko značajnih vrsta prisutnih u blizini lokacije hidroelektrana, Vlada RS je zaključila da ovi projekti neće imati negativan uticaj na životnu sredinu i da mogu biti realizovani.

Predstavnici Centra za životnu sredinu su na sednici izneli glavne probleme koji će nastati ako se ovi projekti realiziraju i od odbora zahtevali da otvori dosije i preporuči hitnu procenu stanja na terenu, jer izgradnja HE “Ulog” već utiče na jedinstvene riblje vrste reke Neretve.

“Prema dosadašnjim istraživanjima, područje oko izvora i gornjeg toka Neretve potvrđeno je kao izuzetno očuvan ekosistem. Zamućena voda zbog izgradnje i tokom rada hidroelektrana “Ulog” uništila bi najvažnije balkanske populacije glavatice, mekousne pastrmke i vijuna, dok bi HES “Gornja Neretva” negativno uticao na opstanak jedinstvene potočne pastrmke jadranskog haplotipa. Tačnije – gornja Neretva bi se iz reke u potpunosti promenila u niz akumulacija i cevovoda. Podsećamo da se BiH, kao potpisnica Bernske konvencije, obavezala na očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa radi zaštite ugroženih migratornih vrsta, a Republika Srpska je dajući ove dozvole dopustila uništenje gornje Neretve”, rekla je Jelena Ivanić, koordinatorka kampanje Sačuvajmo Plavo srce Evrope u Bosni i Hercegovini iz Centra za životnu sredinu.

Kampanja Sačuvajmo Plavo srce Evrope ima za cilj zaštitu najvrednijih reka na Balkanu od izgradnje hidroelektrana. Kampanju koordiniraju nevladine organizacije Riverwatch i EuroNatur, a sprovode je sa partnerskim organizacijama iz zemalja Balkana.

Izvor: Bljesak.info

Koja je cena praznične šopingmanije?

05.12.2021

popust_kupovina_shopping — Foto-ilustracija: Unsplash (Artem Beliaikin)

Foto-ilustracija: Unsplash (Anna Dziubinska)

Globalno oduševljenje praznicima i nadolazećom kupovinom uglavnom dođe mnogo pre prvih pahulja, a kompanije se svake godine svojski trude da osmisle niz reklama i popusta ne bi li zadobile našu pažnju (i naš novac).

Ipak, naspram primamljivih cena mnogih atrikala stoji sve veća ekološka cena novogodišnjih nabavki, a kako nas od praznika deli svega nekoliko nedelja, dobar je trenutak da se podsetimo da darivanje ne mora uvek da znači prekomerno trošenje novca i zagađenje životne sredine.

Oni koji imaju slobodnog vremena mogu da naprave poklon od materijala kojima već raspolažu. Dobra knjiga ili komad odeće za koji ste sigurni da će se osobi dopasti takođe su dobar izbor. Uostalom, materijalne stvari nisu jedino što možete pokloniti – darujte svoje vreme, provedite veče sa porodicom i prijateljima, pripremite im ukusan ručak, povedite ih na put.

Opcija je mnogo, ali ono što želimo da izbegnemo jeste kupovina neželjenih poklona, jer su oni opterećenje kako za životnu sredinu, tako i za naš budžet.

Pročitajte još:

Čak dve trećine božićnih poklona u Australiji u roku od nekoliko dana završi na deponiji, a time i velika količina opasnog otpada, kao što su litijumske baterije, dospe u okolinu, piše Earth Collective.

Onlajn kupovina je još jedna zamka. Pandemija je dovela do „eksplozije“ maloprodajnih veb stranica koje beleže milijarde poseta, a željeni artikal je samo nekoliko klikova i par dana čekanja na isporuku udaljen od nas.

Američki poštari su 2018. godine prevalili 6,2 milijardi novogodišnjih paketa preko ruku, a emisije izduvnih gasova usled toliko isporuka podjednako su vrtoglave, piše Imagoearth.

Organizacija Grinpis predlaže uvođenje pojedinih mera kako bi se sprečila prekomerna kupovina i stalo na kraj konzumerizmu. Jedna od mera odnosi se na velike gradove koji bi trebalo da zabrane reklamiranje na javnim mestima, uz obrazloženje da se u Sao Paulu ova zabrana uspešno primenjuje još od 2006. godine.

Milena Maglovski

Folksvagen “zapošljava” ovce i magarce

05.12.2021

stado-priroda-ovce-predeo-planina — Foto: Unsplash (Simon Kovše)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)

Mnogo je radnika potrebno u fabrikama automobila, ali čini se kako oni ne moraju nužno biti ljudi. Folksvagenova fabrika “Čatanuga” u Tenesiju (SAD) saopštila je da osim 4.000 ljudi trenutno zapošljava i stado od 50 ovaca koje pomažu sprovođenju novog solarnog projekta kompanije.

Njihov solarni park izgrađen je još 2013. godine i jedan je od najvećih takvih objekata te kompanije. Solarni sistem od 9,5 megavata osigurava do 12,5 odsto potreba fabrika za električnom energijom tokom proizvodnje, sa 33.600 solarnih modula raspoređenih na 33 hektara pokraj fabrike.

Ali, vratimo se mi na ovce. Solarnim farmama je potrebno čvrsto zemljište, što znači da problem predstavlja erozija zemljišta. Kako bi se to sprečilo, uveliko pomaže trava, ali s obzirom na to da nju treba održavati kako ne bi prerasla solarne ploče, tu sa ispašom uskaču ovce. Osim toga, istovremeno i đubre zemlju, a za razliku od kosilica, uspevaju doći do teško dostupnih mesta.

Pročitajte još:

“Prilagodljiva ispaša efikasan je i isplativ način kontrole vegetacije i minimiziranja rizika od erozije na solarnim postrojenjima velikih razmera”, pojasnio je Loran Šalenberger, vođa projekta za regenerativnu energiju kompanije “Silikon Ranč” koja upravlja solarnom farmom Folksvagena na kojoj ovce pasu na površini od 6.000 do 11.000 hektara.

Šalenberger je dodao da ove životinje održavaju travu niskom kroz ispašu i gaženje, a solarni paneli im pružaju hlad smanjujući toplotni stres leti.

“Regenerativna ispaša može pomoći u pružanju važnih ekoloških prednosti, kao i sekundarnom i stabilnom izvoru prihoda za poljoprivrednike”, napomenuo je.

Iz Folksvagena navode kako je važno da se za tu ulogu angažuju samo ovce jer koze, koje bi takođe mogle da održavaju travu, imaju tendenciju da skaču na solarne panele i žvaću žice. Međutim, one nisu jedine životinje koje imaju svoj zadatak u Čatanugi. Folksvagen takođe zapošljava nekoliko magaraca “spasilaca”, čiji je zadatak da ovce upozoravaju na bilo kakve pretnje koje stižu iz divljine.

Izvor: Agroklub

1...512513514...1,685 Page 513 of 1,685

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 February

Events for 28th February

Events for 1st March

Events for 2nd March

Events for 3rd March

Events for 4th March

Events for 5th March

Events for 6th March

Events for 7th March

Events for 8th March

Events for 9th March

Events for 10th March

Events for 11th March

Events for 12th March

Events for 13th March

Events for 14th March

Events for 15th March

Events for 16th March

Events for 17th March

Events for 18th March

Events for 19th March

Events for 20th March

Events for 21st March

Events for 22nd March

Events for 23rd March

Events for 24th March

Events for 25th March

Events for 26th March

Events for 27th March

Events for 28th March

Events for 29th March

Events for 30th March

PIŠITE NAM