Home Blog Page 50

Velika investicija u Nemačkoj: baterijski park od 600 miliona evra

Photo-illustration: Unsplash (Science in HD)

Veliki sistemi za skladištenje energije u baterijama (BESS) igraju ključnu ulogu u integraciji električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem. Jedan od najvećih baterijskih projekata u Nemačkoj planira se graditi u gradu Valtropu,  u saveznoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija nedaleko od Dortmunda.

U početnoj fazi razvoja, park će imati izlaznu snagu od 900 MW i kapacitet skladištenja od 1.800 MWh. Projekat još uvek mora odobriti Saveza kancelarija za zaštitu tržišnog takmičenja Nemačke (Bundeskartellamt).

Radovi na izgradnji planirani su za početak sledeće godine, dok je puštanje u rad planirano za prvi kvartal 2028. godine. Ovo bi mogao  postati  najveći baterijski skladišni sistem u Nemačkoj do sada.  

Projekat obuhvata razvoj, izgradnju i upravljanje velikim sistemom za skladištenje energije. Izgradnja je planirana na bivšoj industrijskoj lokaciji u neposrednoj blizini prenosne mreže, koje je idealna lokacija za sisteme skladištenja.

Pročitajte još:

Iz energetske kompanije BKW, koja će uz  Trianel i Luxcara, realizovati ovaj baterijski park saopštili su da vrednost njihovog ulaganja prelazi 200 miliona evra. To znači da će ukupni projekat verojatno iznositi preko  600 miliona evra.

„S projektom u Valtropu činimo veliki korak ka stvaranju fleksibilnijeg i stabilnijeg energetskog sistema u Evropi. Velike baterije omogućuju nam pametno skladištenje obnovljive energije i ciljano delovanje. Možemo iskoristiti svoje bogato iskustvo duž celog lanca vrednosti energetske tranzicije, od planiranja, izgradnje i upravljanja velikom infrastrukturom, do plasmana energije na tržištu”, rekao je Robert Itšner, direktor BKW.

Prema podacima platforme Battery Charts Tehničkog univerziteta Aachen, trenutno u Nemačkoj postoji 317 velikih baterijskih sistema, svaki kapaciteta većeg od 1.000 kWh.

Energetski portal

Povećanje proizvodnje pšenice, pad roda malina i višanja: RZS objavio procene za 2025.

Foto-ilustracija: Unsplash (Melissa Askew)

Republički zavod za statistiku objavio je procenu očekivane proizvodnje za pšenicu, maline i višnje, kao i pregled površina pod kukuruzom, šećernom repom, suncokretom i sojom, prema stanju useva na dan 23. maja 2025. godine.

Najveći rast zabeležen je kod pšenice – očekivana proizvodnja iznosi 3,6 miliona tona, što je 24,3 odsto više u odnosu na prošlu godinu i 25 odsto više u odnosu na desetogodišnji prosek (2015–2024). Najveći doprinos ukupnoj proizvodnji daje Vojvodina, sa više od 2,3 miliona tona i najvišim prosečnim prinosom od 6,4 tone po hektaru. Značajan doprinos dolazi i iz Šumadije i Zapadne Srbije, koja učestvuje sa preko milion tona, iako sa nešto nižim prosečnim prinosom od 5,2 tone po hektaru.

Oštri padovi kod voćarskih kultura

Za razliku od žitarica, proizvodnja malina i višanja beleži značajan pad. Očekuje se da će malina biti proizvedeno 82.577 tona, što je 12,2 odsto manje nego prošle godine. Pad je još izraženiji kod višanja, sa očekivanom proizvodnjom od 78.959 tona – čak 42,3 odsto manje. Najveći pad zabeležen je u regionu Južne i Istočne Srbije.

Pročitajte još:

Manje zasejanih površina u prolećnoj setvi

U poređenju sa prethodnom godinom, zasejane površine smanjene su za četiri analizirane kulture:

  • Kukuruz: smanjenje za 2,7 odsto, sa ukupno 961.215 ha

  • Šećerna repa: pad od čak 26,6 odsto, na svega 34.382 ha

  • Suncokret: blagi pad od 2,5 odsto, ukupno 242.585 ha

  • Soja: smanjenje za 5,8 odsto, sa 206.485 ha

Kada se uporedi sa desetogodišnjim prosekom, i dalje se beleži manji obim setve kukuruza, šećerne repe i soje, dok je suncokret jedini zabeležio rast – 9,3 odsto iznad proseka.

Otkupna cena

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da je Vlada Republike Srbije na sednici usvojila zaključak kojim se odobrava da Direkcija za robne rezerve otkupi određene količine pšenice roda 2025. godine, u cilju očuvanja stabilnosti tržišta i zaštite domaćih poljoprivrednih proizvođača.

Otkupljivaće se pšenica po ceni od 23 dinara po kilogramu, bez PDV-a.

Energetski portal

Novi Pazar širi kapacitete Reciklažnog centra

Foto-ilustracija: Unsplash (katie-rodriguez)

Uz podršku Evropske unije i lokalne samouprave, unapređeni su kapaciteti Reciklažnog centra u Novom Pazaru. Projekat, vredan ukupno 530.000 dolara, realizovan je kroz program EU Pro Plus.

U okviru projekta proširena je površina centra, čime je omogućeno postavljanje novih mašina za obradu otpada. Među najvažnijim investicijama je presa za baliranje vredna 169.000 evra, koja će ubrzati i pojednostaviti obradu reciklabilnog materijala. Ove promene dolaze nakon ranijih inicijativa, poput podele kanti za separaciju otpada građanima, koje su dovele do znatnog povećanja količine prikupljenog otpada pogodnog za reciklažu, navodi se na sajtu grada.

Pročitajte još:

Direktor JP „Gradska čistoća“, Faruk Suljević, istakao je da će novim kapacitetima i opremom biti moguće obraditi sve prikupljene količine otpada, bez potrebe za dodatnim transportom do regionalne deponije Golo brdo, čime se smanjuju troškovi prevoza i goriva, ali i doprinosi smanjenju zagađenja.

„Ne samo da je ekološki značajno za grad, za sve građane, već recikliranjem smanjujemo troškove u preduzeću, prvenstveno troškove prevoza i goriva. Uz to, proces recikliranja obezbeđuje dodatni ekonomski efekat preduzeću, od materijala koji se u većem obimu vraća operaterima u Beograd“, objasnio je direktor.

Od ukupne vrednosti projekta, EU je obezbedila 400.000 dolara, dok je iz budžeta grada izdvojeno 130.000 dolara.

Energetski potal

EU predstavila predlog klimatskog cilja za 2040 – EEB upozorava na propuste

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska komisija predstavila je predlog klimatskog cilja za 2040. godinu, koji predviđa smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine. Ovaj dugo očekivani predlog dolazi u trenutku toplotnih talasa koji obaraju rekorde.

Predlog je deo šire strategije za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Nakon ovog koraka, potrebno je da predlog prođe proceduru usvajanja u Evropskom parlamentu i Savetu Evropske unije.

Iz Komisije su istakli da novi okvir uzima u obzir trenutne ekonomske, bezbednosne i geopolitičke uslove. Pored toga, zasniva se na analizi uticaja i preporukama Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), kao i Evropskog naučnog savetodavnog odbora za klimatske promene.

Državama članicama, ovaj plan omogućava i određene fleksibilnosti u načinu postizanja cilja. Kao primer, navodi se mogućnost da od 2036. godine države članice deo obaveza ispune putem međunarodnih ugljeničnih kredita, odnosno projekata za smanjenje emisija u trećim zemljama. Pored toga, moguće je da se napori raspodele među sektorima, zato što je cilj predstavljen kao neto broj.

Pročitajte još:

Ipak, Evropski biro za životnu sredinu (EEB) izneo je kritike ovakvog pristupa, uz obrazloženje da ovakve fleksibilnosti predstavljaju opasne rupe u sistemu, koje mogu da dovedu do odlaganja stvarne klimatske akcije.

Matje Mal, savetnik za poljoprivredu i klimu pri EEB-u, izneo je primer pandemije i rata, tokom kojih lideri pokazuju sposobnost da brzo pronađu sredstva za hitne mere, što se očekuje i kada je reč o klimi. 

„Klimatska kriza ne čeka, i sigurno ne mari za računovodstvene trikove”, rekao je Mal.

EEB je posebno kritikovao mogućnost korišćenja međunarodnih ugljeničnih kredita, jer to, kako navode, predstavlja prebacivanje odgovornosti van granica EU i otvara prostor za prevare i netransparentnost.

Energetski portal

Ekstremni hladni talas pogodio Južnu Ameriku: temperature ispod -15 °C

Foto-ilustracija: Unsplash (Jim Witkowski) - Geoportal

Dok se veći deo Evrope nosi sa ekstremno visokim temperaturama, delovi Južne Amerike pogođeni su snažnim hladnim talasom, koji je između 26. i 30. juna oborio višegodišnje temperaturne rekorde u Čileu, Argentini, Paragvaju i Urugvaju. Temperature su padale i do -16 °C, a snežne padavine su zabeležene čak i u najsušnijim oblastima kontinenta, uključujući pustinju Atakama, navodi se u saopštenju Svetske meteorološke organizacije.

Prema podacima Čileanskog meteorološkog direktorata i Argentinske nacionalne meteorološke službe, mnoge meteorološke stanice su tokom ovog perioda zabeležile rekordno niske temperature.

Dana 30. juna, Čile i Argentina našli su se među najhladnijim mestima na Zemlji, isključujući polarne regione, usled prodora snažnog anticiklona polarnog porekla koji je došao sve do centralnih i severnih delova kontinenata, uključujući Paragvaj i Urugvaj.

Pročitajte još:

Sneg u Atakami – retka pojava

Jedan od najspektakularnijih događaja tokom ovog hladnog talasa bio je sneg u pustinji Atakama, poznatoj kao najsušnije mesto na planeti. Centar za podršku opservatorije ALMA, koji se nalazi na 2.900 metara nadmorske visine, bio je prekriven snegom 26. juna — prvi ovakav događaj u više od decenije.

Hladnoća je ostavila posledice i na poljoprivrednu proizvodnju. Rani mrazevi oštetili su osetljive zasade voća i zimskih kultura u poljoprivrednim dolinama centralnog Čilea i severne Patagonije. U gradovima koji nisu navikli na sneg, došlo je do prekida u saobraćaju i zatvaranja škola, dok su lokalne vlasti izdale upozorenja stanovništvu.

U Argentini su izdata žuta upozorenja za niske temperature u provincijama Buenos Ajres, Kordoba i Santa Fe, a snežne padavine zabeležene su i na neuobičajenim lokacijama, poput Mar del Plate, doline Kalamučita u Kordobi i brdovitih delova severne Patagonije.

Iako nije bilo prijavljenih žrtava zahvaljujući ranim upozorenjima i tačnim prognozama, ovaj događaj podseća na ekstremne vremenske oscilacije koje sve češće pogađaju svet.

Milena Maglovski

Bioplastika i alge – nova osnova za staništa van Zemlje

Foto-ilustracija: Unsplash (nicolas-lobos)

Moju planetu ne bih menjala ni za kakvo vanzemaljsko stanište. Ipak, za pojedine moćnike izgleda da ni najlepše ovozemaljske lokacije više nisu dovoljno uzbudljive – pa sve češće pogled (i budžet) usmeravaju ka Marsu. Zašto je čovečanstvo toliko uporno u nameri da naseli i crvenu planetu, ostaje pitanje. Ono što je izvesno jeste da se to neće dogoditi tako brzo – jer tehnologija kojom raspolažemo još uvek nije dorasla izazovima koje donosi život u tako ekstremnim uslovima.

Jedno od ključnih pitanja kada razmišljamo o dugoročnom prisustvu ljudi van Zemlje jeste na koji način ćemo obezbediti održive uslove za život. Recimo, transport građevinskog materijala sa Zemlje je logistički izuzetno složen i ekonomski neodrživ — a isto važi i za resurse neophodne za gajenje biljaka, mikroorganizama i drugih oblika života koji čine osnovu svakog ekosistema.

Kako stvoriti zatvoreni sistem koji ne samo da štiti ljude od ekstremnih uslova, već i omogućava gajenje organizama od kojih zavisimo – od hrane do kiseonika? To pitanje sve više pomera fokus sa tradicionalnih inženjerskih rešenja ka pristupima inspirisanim biologijom.

Zbog toga mi je pažnju privuklo nedavno istraživanje naučnika sa Harvardske škole za inženjerstvo i primenjene nauke – ne samo zbog inovativne upotrebe bioplastike i algi u ekstremnim uslovima, već i zbog promene perspektive koju donosi: umesto da sve što nam treba nosimo sa sobom, možemo li deo potrebnih resursa uzgajati na licu mesta, u uslovima sličnim onima na Marsu?

Foto-ilustracija: Pixabay

U pitanju je eksperiment u kom je tim profesora Robina Vordsvorta uspešno uzgajao alge u uslovima sličnim onima na Marsu, koristeći bioplastiku kao osnovu za zatvoreno stanište. Konkretno, korišćena je Dunaliella tertiolecta, poznata po svojoj otpornosti i sposobnosti fotosinteze u otežanim uslovima. Alge su rasle unutar komore od polilaktične kiseline, bioplastike koja je propuštala svetlost, ali istovremeno blokirala štetno UV zračenje.

Značaj ovog eksperimenta je višestruk. Prvo, pokazuje da je moguće stvoriti kontrolisano okruženje pogodno za fotosintetske organizme čak i pri pritisku od samo 600 paskala – što odgovara atmosferi Marsa. Drugo, komora je uspešno stabilizovala tečnu vodu, što je ključni izazov u uslovima niskog pritiska. Treće, i najvažnije, ideja da se bioplastika može lokalno proizvoditi pomoću algi otvara mogućnost stvaranja sistema zatvorene petlje – gde stanište i organizmi u njemu uzajamno podržavaju svoj opstanak.

U tom kontekstu, bioplastika nije samo zamena za industrijske materijale, već potencijalna osnova za održivu infrastrukturu van Zemlje. Koncept se razlikuje od tradicionalnog, inženjerskog pristupa zasnovanog na dovozu i skladištenju materijala: ovde govorimo o sistemu koji raste i obnavlja se lokalno, pomoću bioloških procesa.

Zanimljivo je i da se istraživači nisu zaustavili na Marsu. Sledeći korak je testiranje ovih sistema u vakuumu, što bi ih učinilo primenljivim na Mesecu i u dubokom svemiru. Paralelno s tim, razvijaju funkcionalan sistem zatvorene petlje koji bi mogao da integriše proizvodnju, rast, zaštitu i adaptaciju u jedinstvenu, efikasnu celinu.

Važno je napomenuti da se ovakve tehnologije ne razvijaju samo za budućnost svemirskog naseljavanja. Mnogi principi koji stoje iza njih – kružni sistemi, lokalna proizvodnja, smanjenje oslanjanja na spoljne resurse – direktno su primenljivi i u kontekstu održivosti na Zemlji.

Ovakva istraživanja ne nude konačna rešenja, ali predstavljaju konkretne korake ka samoodrživim sistemima. U tom smislu, bioplastična staništa sa algama možda neće biti prvi domovi na Marsu – ali mogu biti važna osnova za promišljanje načina na koji gradimo i održavamo život, bilo gde u Sunčevom sistemu.

Milena Maglovski

Međunarodni dan bez plastičnih kesa: Mini pakovanja, veliki problem

Foto-ilustracija: Unsplash (Naja Bertolt Jensen)

Svake godine, 3. jula, širom sveta obeležava se Međunarodni dan bez plastičnih kesa, pokrenut 2009. godine od strane ekoloških organizacija, a kasnije podržan i od strane globalnog pokreta Break Free from Plastic, koji je osnovan 2016. godine. Ovaj dan ima za cilj da podigne svest o šteti koju jednokratna plastika nanosi prirodi i zdravlju ljudi, i da podstakne društva na prelazak ka održivim rešenjima.

Iako se plastične kese i kesice koriste svega nekoliko minuta, u prirodi ostaju prisutne desetinama, pa i stotinama godina, razgrađujući se u mikroplastiku koja zagađuje zemljište, vode i vazduh, ugrožava biljni i životinjski svet i završava u lancu ishrane.

Regulative

Prvi ozbiljni pomaci u borbi protiv plastičnih kesa u Evropi zabeleženi su početkom 2010-ih. Italija je 2011. postala prva članica EU koja je uvela zabranu laganih plastičnih kesa. Francuska je 2016. zabranila besplatne kese za jednokratnu upotrebu, dok su mnoge zemlje, uključujući i Srbiju (od 2020.), uvele naplate. U Irskoj, uvođenje takse od 15 centi još 2002. godine smanjilo je potrošnju kesa za više od 90 odsto.

Prema direktivi EU iz 2015, sve članice bile su obavezne da do 2019. smanje potrošnju laganih kesa ispod 90 po osobi godišnje, a do 2025. na ispod 40. Uvođenje zabrana, taksi i edukacija rezultiralo je opipljivim smanjenjem upotrebe – sve više potrošača prelazi na platnene cegere i višekratne torbe, koje postaju i dizajnerski izražaj održivog stila života.

Ekonomija kesica

Dok se pažnja javnosti često fokusira na kese iz prodavnica, male plastične kesice kao forma pakovanja postale su tihi, ali razorni deo problema. U mnogim zemljama koje imaju niže prihode prava su svakodnevica. Namenjene su pakovanju dnevnih doza šampona, kafe, deterdženata i grickalica, a ciljaju kupce koji ne mogu da priušte veća pakovanja. Ipak, iza te „pristupačnosti” krije se duboka nepravda, što je detaljnije objašnjava upravo Break Free from Plastic.

Na primer, na Filipinima kesice čine čak 52 odsto ostataka plastičnog otpada, a lokalni sistemi upravljanja otpadom ne mogu da izađu na kraj sa tolikim količinama nereciklabilne plastike. Tradicionalne navike kao što je kupovina na meru u staklenim bocama, poznata kao „tingi”, istisnute su marketingom multinacionalnih korporacija.

Globalno se godišnje odbaci više od 855 milijardi kesica, a najviše ih koriste siromašne zajednice – ne zbog izbora, već zato što nemaju pristup alternativama. Kesice su izrađene od višeslojnih materijala i praktično ih je nemoguće reciklirati. Lokalna rešenja – deponovanje, spaljivanje ili korišćenje kao gorivo u cementarama – oslobađaju dioksine i otrovne supstance koje uzrokuju zdravstvene probleme.

Neformalni sakupljači otpada koji recikliraju do 60 odsto plastičnih ostataka rade u opasnim uslovima, bez zaštite, dok lokalne vlasti – naročito u siromašnijim zemljama – troše do 20 odsto budžeta na zbrinjavanje otpada, prema podacima Svetske banke.

I kese i kesice simbolizuju kulturu potrošnje. Održiva rešenja ne leže u „bioplastici“ ili „neutralnosti plastike“, već u ponovnoj upotrebi, dopunjavanju i eliminaciji nepotrebne ambalaže.

Na Međunarodni dan bez plastičnih kesa – i svakog dana – važno je da prepoznamo: nije poenta da kesice učinimo boljima, već da ih učinimo nepotrebnima.

Energetski portal

Zagađenje u Zvorniku: Pomor ribe, reka crvena, a suša pogoršava stanje

Foto: Bistro Zvornik

U reku Sapnu u Zvorniku pre dva dana je iscurio mulj iz fabrike „Nova Alumina” usled pucanja dihtunga na jednom od ventila u cevovodu fabrike, ali zbog težine mulja i suše koja je zahvatila region, reka je i dalje crvena.

Iz ribarskog udruženja  „Bistro” Zvornik kažu da je ugrožen riblji fond, kao i da će onečišćenje reke ostati duže vremena vidljivo.

„Mulj ima specifičnu težinu pa se zalepi u koritu reke u dužini od 200-300 metara. Ruda boksita ima primese železa i zato će još ostati po koritu reke jer nema padavina da pročiste. Nivo reke Sapne je nizak, a riba na granici uginuća”, rekao je Marko Mimić iz „Bistro” Zvornik za Energetski portal.

Ekolozi ističu da će biti potrebno dosta vremena da se ukloni zagađenje, kao i da se obnovi stanje u prirodi.

„Jako je kritična situacija i šteta je već ogromna napravljena, pomor ribe, a uz velike temperature i nizak nivo vode u ovo doba godine teško da će se sanirati na najbolji mogući način”, kaže Vladimir Topić iz Centra za životnu sredinu Banjaluka.

Topić ističe da se dosta ovakvih incidenata i zagađenja prepusti vremenu pa se ostavi da voda sama prečisti, što nije adekvatan način.

Pročitajte još:

„Ovo nije prvi put da kompanija „Nova Alumina” ima ovakve incidente. Početkom ove godine su zagadili reku Drinu koja je danima tekla crvena i ogroman uticaj ostavila, pa sad vidimo da se jako često ponavljaju te situacije”, rekao je on.

Iz kompanije „Nova Alumina” saopštili su da su svesni značaja očuvanja životne sredine, kao i da su preduzeli potrebne mere za sanaciju posledica događaja.

„Čim je uočeno curenje, rad pumpe je odmah zaustavljen, a dalji transport mulja obustavljen. Takođe je odmah sprečeno dalje isticanje u taložnik. Međutim, zbog visinske razlike između pumpe i odlagališta, došlo je do gravitacionog pražnjenja preostalog sadržaja iz cevovoda ukupne dužine oko sedam kilometara. I pored toga, sve moguće mere za hitno zaustavljanje daljeg isticanja sprovedene su u najkraćem mogućem roku”, pojasnili su iz kompanije.

O incidentu je Gradska uprava Zvornik obavestila nadležne institucije, uključujući ekološkog inspektora i Institut za javno zdravstvo Republike Srpske.

Bojan Ivanović, gradonačelnik Zvornika kaže da je došlo do pomora ribe u tom delu reke.

Jasna Dragojević

U Paraćinu otvorena kancelarija Poljoprivredne savetodavne i stručne službe

Foto-ilustracija: Unsplash (Randy Fath)

U Paraćinu je otvorena kancelarija Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, čime je omogućena direktna podrška više od 4.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u ovoj opštini.

Kako je navedeno na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, četvoro četvoro mladih stručnjaka biće angažovano na poslovima savetovanja, edukacije i tehničke podrške poljoprivrednicima.

„Ovo je veliki korak za poljoprivrednike u Paraćinu – sada imaju savetodavce na terenu koji će biti njihov prvi kontakt sa sistemom. Oni će ne samo pomagati u konkurisanju, već i prikupljati povratne informacije kako bismo unapredili postojeće i kreirali nove mere podrške“, rekao je Bratislav Ćirković državni sekretar u Ministarstvu.

Pročitajte još:

Državni sekretar je podsetio da je u ovom trenutku aktivan aktivni javni pozivi za kupovinu sertifikovanog semena, subvencije po priplodnom grlu, kao i regres za gorivo.

Predsednik opštine Paraćin istakao je da je lokalna samouprava od 2020. godine desetostruko povećala izdvajanja za poljoprivredu i najavio nastavak te politike.

Posebno je naglasio važnost osiguranja u uslovima klimatskih promena, ističući da Ministarstvo nudi povraćaj troškova osiguranja u visini od 50 do 70 odsto.

Energetski portal

Istraživanje Dunava: Naučna saradnja za očuvanje ekosistema najvećeg rečnog sliva u Evropi

Foto-ilustracija: Unsplash (iulian aghei)

U Beču je pokrenuto peto izdanje inicijative „Zajedničko istraživanje Dunava (JDS)”, koje okupilo stručnjake celog dunavskog sliva i šire kako bi proveli najopsežniju naučnu analizu druge najduže evropske reke.

U međunarodnoj istraživačkoj akciji učestvuju sve podunavske zemlje i brojne istraživačke institucije opremljene najmodernijom tehnologijom koja omogućava praćenje stanja vodnog stuba, sedimenata, hemijskog i biološkog stanja, uključujući merenja mikroplastike, vodenog DNK i najnovijih zagađivača.

Projekat se održava svakih šest godina, a ovaj put učestvuje 1000 vodećih stručnjaka iz 100 institucija, koji će analizirati Dunav na 108 mesta.

„Zaštita Dunava i njegovih jedinstvenih ekosistema ključna je za sve podunavske zemlje – uključujući Austriju. Zato moramo sarađivati na svim nivoima kako bismo osigurali održivo upravljanje vodama i zaštitili vodenu bioraznovrsnot” , rekao je savezni ministar Norbert Totšnig na manifestaciji pokretanja istraživanja u Beču.

Istraživanje će proceniti kvalitet vode, pratiti bioraznovrsnost korišćenjem naprednih tehnika analize DNK iz životne sredine (eDNA) i nove pretnje poput mikroplastike.  Ključni značaj JDS5 je njegov inovativni program „Građanska nauka“, razvijen u saradnji sa Zajedničkim istraživačkim centrom Evropske komisije (JRC).

Pročitajte još:

Kroz njega će učenici i lokalne zajednice aktivno doprineti praćenju vode praktičnim aktivnostima uzorkovanja.

Posmatranjem više od 2.800 km reke Dunav i dodatnim stanicama za uzorkovanje na glavnim pritokama, JDS5 naglašava globalni značaj Dunava kao najinternacionalnijeg rečnog sliva na svetu.

Lidija Globevnik, predsednica ICPDR-a  istakla je snagu kolektivnog delovanja.

„Projekt JDS5 najbolji je primer prekogranične saradnje. Zajedničkim radom unapređujemo ne samo nauku i politiku informisanja, već se i angažuje javnost, gradeći zajednicu rečnog sliva koja razume, ceni i štiti naše zajedničke vode“, rekla je Globevnik.

Rezultati istraživanja će biti uključeni u ažurirani Plan upravljanja dunavskim slivom za 2027. godinu i poslužiće kao osnova za političke odluke i strategije zaštite životne sredine na nacionalnom i regionalnom nivou.

Inače, Dunav obezbeđuje pitku vodu za više od 80 miliona ljudi, a omogućava i opstanak i razvoj poljoprivrede, industrije i rekreacije.

Energetski portal

60.000 kvadrata javnih površina u Bordou biće pokriveno solarnim panelima do 2026. godine

Foto-ilustracija: Unsplash (Juan Di Nella)

Grad Bordo u Francuskoj intenzivno razvija kapacitete za proizvodnju solarne energije u okviru svoje strategije za ubrzanje energetske tranzicije i borbu protiv klimatskih promena. Do 2026. godine planirano je postavljanje solarnih panela na 60.000 m² opštinskih zgrada i zemljišta, čime će solarna energija postati stub lokalne i održive proizvodnje energije.

Projekat obuhvata instalaciju solarnih sistema na 70 identifikovanih opštinskih lokacija, uključujući 41.000 m² školskih objekata, 6.000 m² sportskih objekata i 3.000 m² kulturnih ustanova.

U gradskoj upravi ističu da solarna energija nije samo tehnološko, već i društveno rešenje, koje obezbeđuje čistu, lokalnu i stabilnu energiju bez negativnog uticaja na životnu sredinu. Sa preko 2.100 sunčanih sati godišnje, Bordo ima značajan potencijal za razvoj solarnih sistema.

Pročitajte još:

Pored instalacija na postojećim objektima, svi novi i renovirani javni objekti – poput gradskog bazena ili novog školskog kompleksa Elsa Triolet u naselju Brak – biće projektovani uz obaveznu integraciju solarnih elektrana.

Ova inicijativa deo je šire strategije Bordoskog saveza za solarnu energiju, koji okuplja javne i privatne aktere u cilju zajedničkog ubrzanja energetske tranzicije. Gradske vlasti dodatno podstiču građane, zajednice i firme da realizuju sopstvene solarne instalacije, nudeći institucionalnu podršku i olakšice.

Energetski portal

Globalni rast elektromobilnosti – 56 miliona električnih automobila na putevima

Foto-ilustracija: Pexel (Kindel Media)

Broj električnih automobila u svetu na kraju 2024. godine iznosio je 55,8 miliona, od čega je preko polovine registrovano u Kini, potom sledi SAD sa 6,4 miliona električnih automobila, dok je Nemačka na trećem mestu sa 2,6 miliona. Podaci su to Centra za istraživanje solarne energije i vodonika Baden-Württemberg (ZSW).

U 2024. godini registrovano je 17,4 miliona novih električnih vozila (električna vozila na baterijski pogon, plug-in hibridi i vozila sa produženim dometom, što predstavlja porast od 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Sa oko 2,4 miliona novih registracija, EU je drugo najveće tržište električnih automobila na svetu, odmah nakon Kine (11,3 miliona). SAD je na trećem mestu sa 1,6 miliona vozila.

Prema podacima,  Kina sada čini skoro dve trećine globalnog tržišta električnih automobila, dok je na ostala dva velika tržišta došlo do primetnog usporavanja.

U Nemačkoj broj novih registracija  je opao  drugu godinu zaredom i prošle godine je bilo 572.500 novoregistrovanih. Nakon pada tržišta od 16 odsto u 2023, usledio je dodatni pad od 18 odsto prošle godine. Deo pada pripisuje se ukidanju premije za električna vozila krajem 2023. godine.

Pročitajte još:

„Za razvoj elektromobilnosti potrebni su pouzdani tržišni okviri i stabilni uslovi infrastrukture na duži rok – Norveška je impresivan primer toga, gde je 8 od 10 novoregistrovanih vozila prošle godine bilo električno, iako subvencije sada važe samo za jeftinija vozila od oko 44.000 evra”, pojasnio je Andreas Pitner, projektni menadžer u odelu za analizu sistema pri ZSW-u.

Međutim, i pored toga nemački proizvođači ostvaruju relativno dobre rezultate na međunarodnom planu po ukupnim prodajnim brojkama – VW, BMW i Mercedes nalaze se među 10 najvećih proizvođača, pri čemu VW drži treće mesto sa ukupno prodanih preko 4,3 miliona električnih automobila.

U poređenju s kineskim BYD kojima ima preko 10 miliona prodatih vozila i Teslom iz SAD-a sa oko 7,3 milion, nemački proizvođači zaostaju u obimu prodaje.

Energetski portal

Kad prehrambeni otpad postane resurs

Foto-ilustracija: Unsplash (nrd)

Bacanje hrane postavlja ozbiljan globalni izazov, koji izlazi iz ekonomskih i ekoloških okvira, ukazujući na duboku neravnotežu u svetu. Dok milioni ljudi gladuju, ogromne količine hrane završavaju kao otpad. Ujedinjene nacije su prepoznale ovu krizu i postavile cilj „nulta glad” do 2030. godine kao Drugi cilj održivog razvoja (SDG).

Prema podacima Ujedinjenih nacija, danas dve milijarde ljudi širom sveta nemaju redovan pristup bezbednoj, hranljivoj i dovoljnoj količini hrane. Ako se sadašnji trendovi nastave, procene pokazuju da će više od 600 miliona ljudi biti hronično gladno do 2030. godine. Iako bacanje hrane nije glavni uzrok ovih statistika, promena u načinu upravljanja hranom – od proizvodnje do potrošnje – mogla bi značajno doprineti smanjenju globalne gladi.

Svetska fondacija za prirodu (WWF) ukazuje na podatak da u Evropi svake godine 50 miliona tona voća i povrća završi kao otpad samo zato što nije pravilnog oblika, što predstavlja ekonomski gubitak od 140 milijardi evra. Na globalnom nivou, godišnje se na putu od polja do stola baci oko 1,3 milijarde tona hrane. U našem regionu, Srbija prednjači u količini bačene hrane, sa čak 700.000 tona godišnje, dok Hrvatska baca 400.000 tona, a Slovenija 140.000 tona.

Često se pogrešno veruje da organski otpad nema značajan ekološki uticaj. Međutim, ako se hranom ne upravlja pravilno, ona ne postaje korisno organsko đubrivo, već završava na deponijama, gde tokom raspadanja emituje metan – gas staklene bašte koji je daleko štetniji od ugljen-dioksida. Iako veliki deo organskog otpada potiče iz domaćinstava, bacanje hrane odvija se tokom celog lanca snabdevanja, što uključuje i proizvodnju i prodaju. Prodajni lanci neretko naručuju prekomernu količinu hrane, a visoke cene dovode do toga da se brojne namirnice ne prodaju do isteka roka. U Srbiji je ova tema bila naročito prisutna pre nekoliko godina, kada su pokrenute kampanje sa ciljem podizanja svesti o problemu bacanja hrane.

U FOKUSU:

U centru pažnje našao se Zakon o porezu na dodatu vrednost, prema kojem je plaćanje PDV-a od 20 odsto obavezno na doniranu hranu. Na ovaj način, prodajni lanci dodatno se obeshrabruju da hranu koja nije prodata ali koja može i dalje da se upotrebi usmere na one kojima je najpotrebnija. Zbog ovakvog pristupa, kompanijama je često isplativije da hranu bace nego da je doniraju.

Iako je prioritet da se jestiva hrana usmeri onima kojima je najpotrebnija, ono što više nije za ljudsku ili stočnu upotrebu može dobiti novu vrednost kroz proizvodnju bio-goriva, čime se istovremeno smanjuju otpad i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Dok mnogi maloprodajni lanci ne pridaju dovoljno pažnje problemu gladi, britanski Sainsbury’s, u saradnji sa svojim dobavljačem RenECO, pronašao je način da istovremeno smanji prehrambeni otpad i doprinese ekološkim ciljevima. Reč je o potpunoj promeni u načinu snabdevanja gorivom za njihovu logistiku, preciznije teška teretna vozila. Od marta ove godine, 30 kamiona ovog maloprodajnog lanca preći će sa dizela na bio-gorivo dobijeno iz prehrambenog otpada. Bio-gas, proizveden ovim procesom, koristiće se za stvaranje tečnog bio-goriva pogodnog za teška teretna vozila. Važno je naglasiti da se za ovu svrhu koristi hrana koja više ne može biti donirana niti iskorišćena za ishranu životinja.

Procene pokazuju da će se na ovaj način godišnje smanjiti emisije ugljen-dioksida za više od 3.000 tona, što je, kako ističe kompanija, ekvivalentno godišnjoj potrošnji električne energije u više od 1.900 domaćinstava. Trenutno, ovih 30 kamiona čini polovinu njihovog voznog parka, ali kompanija je sebi postavila ambiciozan cilj – postizanje neto-nulte emisije u svojim operacijama do 2035. godine.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  ODRŽIVA MOBILNOST

Više od 650 miliona ljudi nema pristup struji – uprkos globalnom napretku

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Pristup struji na globalnom nivou u 2025. godini zabeležio je poboljšanje u poređenju sa 2022. godinom, ali i dalje nije dovoljno da bi se do 2030. postigao univerzalni pristup. Izveštaj Praćenje SDG 7: Energetski napredak 2025 pokazuje da gotovo 92 odsto svetske populacije ima osnovni pristup električnoj energiji, ali da i dalje više od 650 miliona ljudi nema pristup struji. Kada je reč o čistim tehnologijama za kuvanje, zabeležen je napredak, ali sporiji nego tokom 2010-ih, što je posledica pandemije COVID-19, energetskih šokova i dužničke krize, prenosi Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA).

Foto-ilustracija: Unsplash (Jeff Ackley)

Ovaj izveštaj objavile su institucije zadužene za praćenje Sedmog cilja održivog razvoja (SDG 7): Međunarodna agencija za energiju (IEA), Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA), Odeljenje za statistiku Ujedinjenih nacija (UNSD), Svetska banka i Svetska zdravstvena organizacija (WHO).

Decentralizovani obnovljivi izvori energije, kao što su mini-mreže i solarni sistemi van mreže, predstavljaju isplativa, brza i efikasna rešenja za obezbeđivanje energije u ruralnim zajednicama. To je posebno važno jer najveći deo ljudi bez priključka na mrežu živi u udaljenim, nestabilnim i siromašnim područjima.

Ova rešenja su pogodna i za poboljšanje pristupa čistom kuvanju. Kako prenosi IRENA, oko 1,5 milijardi ljudi u ruralnim sredinama i dalje nema pristup čistim tehnologijama za kuvanje. Korišćenjem tehnologija van mreže, kao što su kućna biogas postrojenja i mini-mreže koje omogućavaju električno kuvanje, mogu se znatno smanjiti negativni zdravstveni efekti zagađenja vazduha u domaćinstvima. Drva i ugalj predstavljaju goriva za kuvanje koje još uvek koristi više od dve milijarde ljudi. Ako se trenutni trend nastavi, do 2030. godine samo 78 odsto svetske populacije imaće pristup čistom kuvanju.

Pročitajte još:

Regionalne razlike – pristup struji

Regionalne razlike i dalje postoje, naročito u zemljama u razvoju. U podsaharskoj Africi, prosečan instalirani kapacitet obnovljivih izvora energije iznosi samo 40 vati po osobi, dok je u razvijenim zemljama taj kapacitet preko 1.100 vati po osobi. U ovom regionu živi 85 odsto svetske populacije bez pristupa električnoj energiji, a četiri od pet porodica nemaju pristup čistim tehnologijama za kuvanje.

Nedostatak pristupačnog finansiranja usporava napredak i produbljuje regionalne nejednakosti, ističe se u izveštaju. Zbog toga se poziva na jaču međunarodnu saradnju javnog i privatnog sektora, posebno za podršku podsaharskoj Africi. Potrebne su reforme finansiranja, veća dostupnost javnog kapitala, povoljna sredstva, grantovi, instrumenti za ublažavanje rizika, kao i unapređenje nacionalnog planiranja i regulative.

Ovaj izveštaj biće predstavljen donosiocima odluka 16. jula 2025. godine na događaju u okviru Političkog foruma na visokom nivou o održivom razvoju u Njujorku (High-Level Political Forum on Sustainable Development), koji prati napredak ka ciljevima održivog razvoja.

Energetski portal

Otvorena javna rasprava o Nacrtu nacionalnog energetskog i klimatskog plana Crne Gore

Foto-ilustracija: Unsplash (denis ismailaj)

Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore objavilo je Javni poziv svim zainteresovanim stranama da učestvuju u javnoj raspravi povodom nacrta Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) – dokumenta koji će oblikovati pravce energetske politike i klimatskih mera u godinama koje slede.

Nacrt NEKP-a predstavlja strateški okvir kojim se definišu ciljevi i mere u skladu s obavezama iz pregovaračkog poglavlja 27, i ključan je za usmeravanje investicija, korišćenje evropskih fondova i koordinaciju politika u sektorima energetike, saobraćaja, industrije, poljoprivrede i upravljanja otpadom.

Ministarstvo poziva sve aktere – institucije, opštine, stručnjake, akademsku zajednicu, privrednike i organizacije civilnog društva – da se aktivno uključe u proces i daju svoje komentare, sugestije i preporuke.

Svoje primedbe i predloge građani i organizacije mogu dostaviti do 6. avgusta 2025. godine, pisanim putem na adresu Ministarstva (Rimski trg 46, Podgorica) ili elektronski na sledeće adrese:
📧 ljiljana.maksimovic@meir.gov.me
📧 nikola.vujosevic@ee-me.org

Komentari se podnose korišćenjem Obrasca 4, u skladu sa Uredbom o sprovođenju javne rasprave. Obrazac je dostupan na sajtu Ministarstva i na portalu e-uprave.

Po završetku procesa, Ministarstvo će objaviti Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, u kojem će biti prikazan pregled svih pristiglih komentara i način na koji su uzeti u obzir tokom dalje izrade plana.

Učešće u ovoj raspravi predstavlja priliku da građani i stručna javnost direktno utiču na budući pravac energetske i klimatske politike Crne Gore.

Link do javnog poziva:
https://www.gov.me/clanak/javni-poziv-57

Energetski portal

Ekocid u Novom Pazaru: Masovni pomor ribe u reci Raški

Foto-ilustracija: Unsplash (milada-vigerova)
Nezapamćen pomor ribe zadesio je danas reku Rašku kod Novog Pazara, gde su ribolovci oko 11 časova uočili stotine mrtvih primeraka različitih vrsta. Stradale su i najveće i najređe ribe koje su u toj reci opstajale decenijama. Ribolovci i članovi udruženja nazivaju ovu situaciju pravom ekološkom katastrofom i zahtevaju hitnu reakciju nadležnih.

Ne samo da su uginule ribe svih veličina i vrsta, već je, prema rečima očevidaca, stradala i kompletna fauna reke, od insekata do sitnih vodenih organizama.

Voda je, kako kažu, bila zamućena i imala neuobičajen miris, što dodatno pojačava sumnje da je uzrok ovog “ekocida”, ozbiljno hemijsko zagađenje.

„Nikad se ne pamti ovakav pomor i da je ovoliko ribe stradalo u jednom danu. Bilo je nekih sporadičnih slučajeva, ali ovo nije ni blizu ničemu što smo do sada videli“, rekao je Predrag Milosavljević iz Gradske organizacije sportskih ribolovaca Novi Pazar.

Na licu mesta odmah su se okupili članovi mušićarske sekcije i ostali ribolovci kako bi pokušali da izvade preostalu ribu iz reke i sagledaju razmere katastrofe.

„Taj prizor koji smo zatekli je nenormalan. Ovo je stvarno žalost. Čovek kad pogleda ovakav dragulj od reke i vidi šta se desilo, zapita se kuda idemo“, rekao je vidno potresen Kenan Ademović, predsednik Mušićarske sekcije.

Pročitajte još:

Ribolovci navode da je šteta nesaglediva i da je uginula ne samo riba, već i sav živi svet u vodi , od insekata do najvećih primeraka koje su retkost u čitavoj Srbiji.

„Ovo je katastrofa živa. Ekološka katastrofa. Ne znam ko može da uradi ovako nešto. Vraća nas 20 godina unazad. Sve je stradalo u vodi. Totalni ekocid“, rekao je jedan od ribolovaca dok je vadio mrtvu ribu iz reke.

Sumnja se na ljudski faktor, a ribolovci tvrde da je verovatno u reku ispuštena otrovna tečnost, čije poreklo treba da utvrde nadležne institucije.

„Započelo je kod izvora, odakle se mrtva riba nizvodno širila sve do izlaska iz grada. Na teren su izašli nadležni organi, uzeti su uzorci vode, sada čekamo rezultate i zvanično saopštenje“, rekao je Milosavljević.

Kenan Ademović smatra da je ovakva situacija posledica lošeg upravljanja rekama i slabe kontrole.

„Ja mislim da ne rade svoj posao kako treba. Ovo se totalno slabo čuva. Nama ovde treba potpuno drugačiji pristup. Mi želimo da se borimo da naš grad preuzme upravljanje ovom rekom. Da mi budemo odgovorni i da je čuvamo“, rekao je on.

Na pitanje da li su iz Kraljeva, koji trenutno imaju nadležnost nad ovim vodama, došli da reaguju, Ademović kaže da je poslat ribočuvar, ali da se „generalno ne ulaže dovoljno u očuvanje reke i njenog ekosistema“.

Sumnja se da je u reku Rašku dospela štetna hemijska supstanca, što je, prema prvim procenama ribolovaca, izazvalo masovni pomor ribe. Tačan uzrok još uvek nije poznat.

Nadležne institucije su izašle na teren, uzeti su uzorci vode, a rezultati analize se očekuju u narednim danima. Do tada ostaje zabrinutost građana i apel da se odgovorni za ovu ekološku katastrofu hitno identifikuju i kazne.

Izvor: A1-NET Novi Pazar

1...495051...1,671Page 50 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs